MOJ PRIJATELJ I MALAGENIJA

MOJ PRIJATELJ I MALAGENIJA

Dragi prijatelji ovog puta vas neću „gnjaviti“ mojom poezijo umesto pesme evo vam jedne moje priče koju je život napisao.

Prije tu negde 60 i nešto godina u četvrtom razredu osnovne škole sreo sam jednog mališana, nešto višljeg od mene sa gitarom okačenom o vrat. Bio je ponavljač simpatičan nalik na nekog malog meksikanca. Od gitare se nije odvajao a škola ga je utoliko manje interesovala pa je iznova ponavljao i ako je bio od jednog direktora sin. Nekoliko godina kasnije sam ga ponovo sreo sa gitarom o vrati. Bio je to lep sunčan dan a naš slučajni susret, posle toliko godina, desio se na subotičkom korzu, beše za obadvoje prijatno iznenadjenje. Pričao mi je da će u mornaricu, naravno zbog gitare. Ponovo ga godinama nisam vidjao do jedne subote na omladinskom plesu. Tu se zagledao u jednu lepu mladu devojku koju sam slučajno znao, jednom prilikom upoznao preko mog jednog školskog druga koji joj je bio komšija sa zajdničkim dvorištem. Kad sam to rekao da je poznajem sav je goreo od želje da je upozna i tako sam ga upoznao ali pod uslovom da zapeva na bini sa orkestrom. Naravno da mi to nije bilo teško, da ga nagovorim. Kad je taj moj prijatelj, školski drug iz detinstva zapevao Malageniju nastala je apsolutna tišina u sali u kojoj je bilo nekoliko stotina mladih. To je bilo u leto pred moj odlazak za ljubljanu na studije. Subotama smo švrljali od plesnih sala do hotela i kafana. Tako se nadjosmo zajedno i u hotelu Beograd na Subotičkom korzu. Ušli smo, na bini je svirao ciganski orkestar. Ja sam ih upitao dali bi mogao da zapeva i moj kolega. Pogledali su se i klimnuli glavom. Kad je moj prijatelj, još iz osnovne škole, ponavljač, zapevao desilo se pravo čudo. Sa korza se toliko nakupilo naroda da su konobari morali sa tacnama stojati tamo gde su se zadesili sve dok nije završio sa pesmom. Posle mog odlasku na studije u Ljublanu, nekoliko godina se nisam video sa mojim prijateljem na kojeg sam bio istinski ponosan do jednoga dana u vozu sa nekom grupom, orkestrom. U medjuvremenu je bio pozvan na prijem da svira i peva meksikanskom predsedniku koji je bio u poseti Titu. Dobio je kompletno meksikansko odelo sa velikim sombrerom. Tada turizam nije bio do te mere razvijen tako da je taj veliki šešir kod nas u Vojvodini predstavljao neku atrakciju. Na tom putovanju za ljubljani i našem ponovnim susretu posle više godina upitao sam ga, otkuda on u tom vozu. Reče mi da je dobio poziv od zagrebačke televizije da nastupi. Pevao je sa njegovom grupom ko u groznici. Nisam mu hteo smetati. Pri sledećem susretu posle opet nekoliko godina sam ga upitao; kako je bilo na Zagrebačkoj televiziji? On mi reče, loše, celu noć je pevao pa kad je trebao nastupiti bio je promukao , malte ne izgubio glaj. U medjuvremenu je oženio tu devojku sa kojom sam ga upoznao- Dobio je i sina sa njom. Od tada je ponovo prošlo tu negde deset do petnajest godina. Tačnije rečeno do moje svadbe u Palmi na Paliću. Bilo je tu negde pedesetak gostiju, roditelji moje supruge i braća i sestre iz Nemačke kad su se odškrinuše vrata susedne sale i ču se muzika i neki meni poznati gla. Nije prošlo mnogo vremena kad se pojavo on moj školski drug iz osnovne. Iznenadjenje je bilo perfektno kako za mene tako i za njega. Naravno da se Moj prijatelj Štulić Boško našao i na grupnoj svatovskoj fotografiji. Dao mi je na rastanku kasetu sa svojim pesmama. Decenije su prolazile a da se nismo čuli. On tamo ja u tudjini. Prije tu negde 4 godine sam sreo mog drugog školskog druga iz tih vremena a jedinog koji je stanovao u istoj ulici u kojoj sam i ja proveo detinjstvo. Tog druga isto nisam vidjao češće od pevača Boška. I njega sam slučajno sreo drugi dan posle mojeg venčanja kad me je telefonom nazvao da mi kaže da se on vemčao par minuta prije mene isto u gradskoj kući. I tu je iznenadjenje bilo perfektno. Zar od tolikoh godina da se ženimo u istoj godini u u istom danu i satu! Rekao mi je da je tek u novinama video da sam ja odmah posle njega bio na redu. Tad se setih komentara starije sestre moje supruge koja je deset godina mladja od mene. Ona, suprugina sestra, je zavirivala da vidi ko se to prije nas venčava pa je rekla ju baš je mator ovaj mladoženja. Nisam tada ni sanjati mogao da je to moj školski drug Mijodrag, moje isto godište. Naravno da smo to zajednički proslavili kod njega-nastojao je da dodjemo kod njega na roštilj. Eto tog mog druga, pajtaša iz detinjstva Miodraga sam upitao dali zna šta je sa Štulićem pevačem meksikanskih pesama? On mi je sonu stranu telefona rekao da koliko je čuo da se naklazi u nekom staračkom domu i da je oboleo od amnezije, da se ne seća skoro ničega. Da moji dragi prijatelji i to je život. Teško je za poverovati jer je u sećanju onakav kako sam ga u mojim svatovima video i kao klinca sa gitarom o vratu. Nije ništa čudno kad se poželi dug život ali verujte da je teško kad se prijatelji ispraćaj na večni put ili na ovakav način.
Eto to probudi ova pesma u meni pa vam stavljam na raspolaganje da i Vi poslušate Malageniju…Moj prijatelj ju je lepše pevao u to sam sto posto siguran:https://www.facebook.com/video.php?v=714349605288614&set=vb.100001407444807&type=2&theater

DN

Werbeanzeigen

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: