Filed under: AKTUELNO, Srpske Novine, Srpstvo, Vesti | Leave a comment »
Filed under: AKTUELNO, Srpske Novine, Srpstvo, Vesti | Leave a comment »
Повезане теме: НАТО,
Filed under: AKTUELNO, Srpske Novine, Srpstvo, Vesti | 2 Comments »
Obraća ti se Armija nezaposlenih koja se ubrzano regrutuje i uvećava od Miloševića do danas. Kako smo obavešteni od naših analitičara tendencija je da će nam se pridružiti još 200 000 regruta, što po podacima kojim raspolažemo ( Agencia Factor Minus) pokazuje da će naša armija brojati preko 1 500 000 ljudi. U našem sastavu imamo i slabovide, slepe, gluve, ometene u razvoju, invalide, ratne veterane i ratne vojne invalide kao i potpuno radno sposobne, svih veroispovesti i narodnosti. Premijeru Aleksandre Vučiću, ovim putem želimo da te upozorimo da je Armija nezaposlenih odavno na rubu egzistencije i da će sa najavljenim smanjenjem plata, penzija, poskupljenjima struje, prevoza, gasa, osiguranja, hrane, odeće i obuće, i tako dalje, pasti ispod životnog cenzusa. Kako su nam prava na rad u tvojoj državi svedena na ništa a takodje su nam ukinuta prava na radu inostranstvu na poslovima plaćenih ratnika, pod pretnjom apsa, obaveštavam te da smo mi Armija nezaposlenih prinudjena da povučemo radikalne reformske poteze koji će biti bolni za vladu ali za nas svrsishodni. Upozoramo te da Armija nezaposlenih neće više tolerisati manipulisanje našeg imena u političke i markentiške svrhe. Posebno ne od tvog političkog brabonjka Aleksandra Vulina. Mi stojički čekamo da ispuniš obećanje da ćeš 500 000 ljudi zaposliti, eto već dve godine, pardon četiri meseca. Kako naši analitičari vide od te priče nema ništa. Zbog uvećanja naše Armije nezaposlenih napravili smo strategisjki plan za formiranje specijalnih jedinica Ulica nezaposlenih kao i Trgovi nezaposlenih. Aleksandru Vučiću, premijeru i kralju Srbije, mi smo spremni za rad, ako treba i ispred vlade. Od tebe zavisi!
Filed under: AKTUELNO, Srpske Novine, Srpstvo, Vesti | Leave a comment »
Слободан Миливојевић главни адвокат одбране Милорада Улемека Легије у разговору са Славицом Јовановић
Разговарала:
СЛАВИЦА ЈОВАНОВИЋ
Довољно је рећи – Слободан Миливојевић, главни адвокат одбране Милорада Улемека Легије …..
Пред нама је један од необјављених интервјуа, којeg се нико није усудио да објави пре.
– Господине Миливојевићу, судија Марко Кљајевић, није се појавио у Специјалном Суду и тиме је суђење враћено на почетак. Какав обрт очекујете , с обзиром на новонасталу ситуацију?
– Искрено речено, не очекујем никакав посебан обрт, суђење је враћено само формално на почетак , јер је измењено веће, али управо из тих разлога експетивности поступка и одбрана је учинила са своје стране, да ни са једне стране, не би било импутирано, да опструира предмет, па је суштину и гро својих прилога за непосредним саслушавањем сведока, задржала на три или четири, у односу на број сведока, који су саслушавани. Ја сам у предмету за Ибарску, за убиство покојног премијера Ђинђића, изнео као бранилац, затражио да се дефинитивно изјасни, о томе да ли ћемо дефинитивно само сведока сарадника и то након изјаве коју би дао сведок сарадник Миленковић Дејан.
Дакле само у односу на њих , у односу на остале сведоке, у односу на писмене доказе , такође сам изнео став да смо сагласни са читањем доказа, осим оних писмених доказа , за које смо ми тражили издвајање из списка, наравно што је сасвим и логично, дакле у том правцу, ја налазим да нисмо на почетку, да смо и овом конференцијом, коју смо имали мимо суђења, само у присуству бранилаца, заменика специјалног тужиоца, пуномоћника и наравно већа, да је она учинила своје, дала је своје ефекте, тако да није ни требало очекивати,не знам ко има интересе да одуговлачи тај поступак.
Нама заиста није ни у каквом интересу да одуговлачимо тај поступак. Не очекујем никакве посебне обрте, у односу на тај предмет, осим уколико сведок Миленковић, није добио одређене инструкције, у погледу садржине те изјаве. За сада наравно нећу да се изјашњавам, јер не знам каква ће бити садржина тих изјава.
– Конкретно, има ли то везе са Висбаденом?!
– У односу на став немачких власти, у питању је виша политика и Института из Висбадена, коју вештаци, ту је све урађено противно закону у кривичном поступку, јер такозвана линк веза, не постоји, ми смо изнели тај став и кад су чули да ће одбрана имати такав став, кад смо се изјаснили да не прихватамо линк-конференцијску везу, у поступку саслушања вештака, они су брже боље закључили средином маја, додатни протокол о међународној правној помоћи са Немачком и у том протоколу су практично инаугурисали могућност линк конференцијске везе, што не постоји у закону о кривичном поступку. Но и то само за себе, опет је на погрешан начин примењено, а и допунски протокол каже да је то само у изузетним случајевима, уколико није могуће да вештак дође непосредно у земљу, тамо где се суди.
Слободан Миливојевић: Темпирана опструкција на међудржавном нивоу
А случајеви када му је онемогућено да дође у ту земљу, то је ако је проглашен personom non grata итд…., тачно, такстактивно одређени случајеви.
Моје лично виђење је да ми нисмо испоштовани од стране немачких власти, то је наша кривица , ми смо криви што је Србија у таквој ситуацији, да једноставно чак и када је овај случај у питању, то је убиство премијера моје државе, ми смо дужни да учинимо све да сазнамо праву истину, да на најквалитетнији начин рашчистимо то питање, ко је и зашто убио премијера? Aко то није значајан случај, а он се помиње као један од важнијих разлога, због чега се може донети одлука да немачки вештак присуствује непосредно овом суђењу, значи да то није било довољно. Да ли ова држава није имала пара, да плати те вештаке да дођу?! Или ти вештаци уопште нису хтели, или оно што је крајња консефенкца, то је нешто што се правницима ни мало не свиђа и ми смо изразили своје противљење. Они су нама ограничили време саслушања вештака на шест сати. Нека буду они Немци колико год хоће, ја сам то наравно јавно рекао на самој седници, ја њих могу да поштујем, али ја поштујем себе, ја сам Србин и не дозвољавам да нико ни на који начин, нема право да атакује на моју људску и професионалну личност, а тим пре што је нама ускраћено право на одбрану, јер ја после одговора вештака, нама су опет дали оријентацију да само у оквиру оних питања, која су већ достављена. Па ја после одговора могу да тражим допунско питање, то се обично и догађа, а овде сам ускраћен за то право. Каквог ће квалитета имати то саслушање остаје да се види. Е, сад ово што сам намерно и рекао, однос Србин – Немац итд, не знам ко како гледа, можда ће тамо неки уредници рећи – немојте ово да стављате и баш ме боли уво, ја сам то јавно рекао. Ја хоћу да Србија и Србин буду завршница.
– Шта ће заштићени сведоци у овом случају конкретно Багзи , шта би он могао да понуди, да ли можда неко вруће кестење, које му је неко други пласирао, у случају да је и он само нечија марионета?!
– Знате шта , ја имам лично уверење, пре свега о томе како је он добио статус сведока сарадника, да је досадашњи ток поступка показао, да је оптужница на месту, основана, да постоје докази да је оно што пише у оптужници истина, сигурно ни Дејан Миленковић не би био потребан као сарадник, јер су имали неколико сведока сарадника…., значи очигледно је да је то њихово тесто које су замеsили, није било добро, да би могло да се испече, него треба додати сад и неке адитиве, а сад ти адитиви, то је оно што сам малопре поменуо, прво је то био разлог што ја нисам, ни желео да се изјасним о томе. За моје сведоке ћу затражити непосредно саслушање, јер има моје уверење, имајући у виду од почетка како је рађено, још од времена акције „Сабља“, па надаље и током поступка је то исто настављено јер раде исти људи, дакле очекујем и са њим да је учињена одређена манипулација, односно да је извршено некакво индоктринирање итд. То је нешто од чега ми немамо разлога да бежимо, не моsе се побећи од тога, да ће он дати своју изјаву, само је у питању, каква ће она бити, могуће сасвим да ће се неко други чеsати због његове изјаве , коју буде дао, многи неки други, а не мој брањеник. Али је сасвим могуће да ће и њега на неки начин да увуче, у неке игре. Е, сад од тога зависи, који су редоследи наших потеза убудуће.
– Да ли је боље да заштићени сведоци или да проговоре, уколико ће то засврбети неке актуелне политичаре, или ће уплести још нека имена у своја вртикола?!
– Ако мислите и на све друге, осим Миленковић. Ако буде Миленковић изговорио , неке ствари које нису везане за мог брањеника, или некога на оптуженичкој клупи, или ако буде помињао неке друге личности, неке друге докаже, то је моје лично убеђење, сасвим је сигурно, сасвим је сигурно, да су и остали сведоци сарадници добили одређене инструкције, према томе, ништа ни више, ни мање, ни горе, ни боље, не могу да очекујем, него што је садржина изјаве Дејана Миленковића Багзија
– Како тумачите раздвајање предмета на Ђинђић и Земунски клан, које је први иницирао Вас колега Ненад Вукасовић?
– Предходно макар треба најавити питање, на које сам ја већ писмено и усмено одговарао, а то је питање надлежности тог Специјалног Суда. Он може бити надлежан за убиство премијера, не може бити надлежан за оне догађаје, који су описани у посебној оптужници „Земунски клан„. Зашто? Зато што су ти догађаји temporekriminis, пре него што је тај суд почео да ради. То сад што они инаугуришу и манипулишу процесима, па ретроактивно дају право, посебно одељење Окружног Суда у Београду, може да суди за догађаје из 1999. год., а видите сами паралелно, можда сам отишао на страну, паралелно се води поступак за убиство Ивана Стамболића и покушај убиства Вука Драшковића из исте године, када је била Ибарска Магистрала, с тим што се Ибарска Магистрала, суди пред Окружним Судом у Београду. Нека они мени дају шешире њихове, колико год хоће, из њихових закона, које су они доносили у време акције “ Сабља“ итд и пре тога и нека тумаче, како год хоће, али ја и даље остајем код свог става. Да се вратим на оно основно питање, на које сте желели да добијете одговор. Сматрам то добрим потезом! Овамо је код овог предмета условно назван “ земунски клан“, има безброј окривљених и безброј кривичних дела итд…., и да су остали јединствени то би одвело у …. и овај предмет расплинуо би се. Једноставно, било би јако компликованије . Мислим да је то добар потез!
– Било је спекулација да је приликом покушаја хапшења у Мељаку постојао и трећи човек, чак наводно има га и на фотографијама, да би се на крају испоставило да су у питању торбе?
– То питање и тај проблем трећег лица, које се наводно налазило у Мељаку је нешто што је требало одавно да рашчисте органи откривања, имајући у виду да сам ја, већ има готово две године, поднео кривичну пријаву против Н. Н. извршиоца кривичног дела убиства, над покојним Спасојевићем Душаном и Луковић Миланом. Е, сад ја сам у у тој кривичној пријави навео све оне информације и индиције које сам добијао од разних људи, па и од неких који су хтели да се појаве као сведоци, имам информацију о томе, да су они убијени на другом месту,да су били хапшени, па онда иzведени напоље, што је на крају крајева и дневна штампа објавила, није то нешто што сам ја могао сам да измислим итд. За то треће лице актуелизовала је дневна штампа београдска, објављивањем фотографија, на којој се налази још једно лице, које је убијено. Има ту подоста ствари које не одговарају, нису адекватне стању. Онако како је у јавности приказано, да су наводно прво покојници имали обрачун, па су онда у том обрачуну побијени. Има ту и обдукциони записник, који говори да су они присловно усмрћени. И појава тог трећег лица у таквој ситуацији, како је то на фотографијама, а ја опет имам ту информацију да је у питању било и треће лице, које је добило дозволу, или уз сагласност са онима који су били учесници свега тога, да побегне. Наравно, све је то на нивоу информације. Све је то нешто што би требало наравно да резултира као идентификовање и решен проблем, уколико се буде озбиљно радило.
– У Београду је било опсадно стање кад су се Улемек и Јовановић, појавили на попришту, односно месту атентата на премијера Ђинђића. И док су једни говорили, злочинац се увек враћа на место злочина, други су их бодрили тврдећи да се кривци никад не би појавили на лицу места, трагајући за истином и за доказима?!
– Ако мислите на увиђај, мој брањеник Милорад Улемек је захтевао да изађе тамо, зато што је желео да буде присутан, када се узимају параметри, елементи и мере, које треба да послуже и вештацима из Висбадена, а и нама да утврдимо је ли онако како је приказано или није. Пошто смо гледајући оне снимке и фотографије , уочили неке ствари које апсолутно не одговарају , а које сада не могу да изнесем, јер ће то бити предмет вештацима из Висбадена. Понављам, он је желео да изађе да се утврди све оно што свима нама може да послужи, докаже да се тај догађај није није одиграо, на начин како је то приказано јавности и како је по оптужници! Чак и са оног његовог стручног војног аспекта, дакле и то је била суштина разлога, зашто је хтео да изађе. Јер, он је то тражио. Јер је првобитна варијанта била да не излаже, него само адвокати, браниоци, тужиоци и судије .
-Тврди се да Марко Кљајевић ни по коју цену није желео Багзија за сведока сарадника?!
– То би питање требало поставити Кљајевићу, јер он сигурно има више информација или података, него што имам ја, јер мени то није доступно, мени није доступна изјава Дејана Миленковића Багзија сада, по закону је тако, па сад чекамо да се он изјасни пред нама. Е, сад шта је то што гос. Кљајевић зна , без обзира да ли је у нивоу информације или у нивоу податка, то само од њега треба добити и тражити одговор и инсистирам на томе тражити одговор, зато што верујем да је он макар донекле ослобођен притисака које је имао. Иначе, такве су његове изјаве по штампи, да је имао страшне притиске везане за овај предмет. И ко је то вршио притисак на њега, а ја могу да претпоставим, једно је сигурно да пуковник Луковић и ја нисмо, никакав притисак вршили на њега, чак ни на који начин му се нисмо ни обраћали, да би могао и да наслути да вршимо притисак. Ми смо само тражили да се овај спроведе коректно и до краја, да би се утврдило ко је заиста убио српског премијера? И да би се утврдило да то није пуковник Луковић! Но, ваљда ће показати да ово није Кенеди случај, ваљда ће време показати да они који су у служби тамо тих агенција, које су ионако радиле на том плану под тим подразумевам јавне и друге медије, које су тровале овај народ беспотребном храном отровушом , али нека њихови уредници о томе размишљају, да не размишљају парама, него да размишљају својим породом, можда ће их неко дете сутра питати – чекај, а шта си ти то данас радио? То је њихова ствар.
– Да ли је истина да поједини адвокати раде за извесне државне структуре, да не кажем баш тајну полицију или Државну безбедност?!
– Ја ћу ускратити одговор, једноставно то су моје колеге адвокати. Ја имам своје мишљење о сваком појединачно од њих, оних наравно са којима имам контакт и заиста на ту тему не бих да се изјашњавам. Нека свако носи свој џак на ледима, колико га буде натоварио, толико ће му леђа бити равна, ако га претовари, онда ће морати да се сагне мало.
– Ибарска по трећи пут! Да ли је Вама као бранитељу Милорада Улемека познат податак да је својевремено за командантом српске добровољачке гарде Звонком Осмајлићем расписана награда , односно да је уцењен од Туђманове владе на 270.000 ДЕМ и да незваничне информације иду дотле, да иза Ибарске уопште не стоје Срби , него странци, извесни Хрвати осветници итд?!
-Ето, разноразне информације су допирале до мене, наравно још од почетка тог поступка Ибарске магистрале, поуздано знам да су изјаве ове двојице и то без пардона могу да кажем, мирне душе и да погледам сваког у очи, да су њихове изјаве монтиране и да су оне монтиране како би се Слободан Милошевић задржао у Србији, то што је касније продан, предан зовите то како год хоћете, то је сад друго питање, што су ови момци изневерени, то је опет друго питање.
Слободан Миливојевић: Бивши заступник оптужнице Милан Драгутиновић није хтео да оптужи Легију и морао је да напусти Тужилаштво!
Надам се да ће на крају правда победити и да ће ова трећа пресуда бити ослобађајућа.
Те информације и не само те о томе да је било више разних структура и личности које су имале такав мотив да то учине , ја имам, али није моје да доказујем, да је то неко други урадио, то држава треба да уради.
Зашто је, покушајте само да поставите питање и нађете одговор, а можда ће вам одговор који је дао тужилац, бивши заступник оптужнице било је и у штампи Милан Драгутиновић. Зашто је морао да оде из предмета? Зашто је морао да оде из Тужилаштва? Зато што му је било наређено да оптужи – Улемека? Није хтео то да уради, јер је видео да нема ништа од тога. Е, пошто наравно није био послушан , он је добио карту за напоље. Има ту и разних сукоба који су постојали од раније између покојног премијера Ђинђића још од раније, не само ово…. Ја знам када је одржана конференција 5.августа 2000. год., конференција Доса, тада СПО уопте није учествовао, него је минирао те изборе, ја сам био у ЦрноЈ Гори и видео сам када је Вук Драшковић на „Монитору “ (Тв станица њихова “ Монитор“), малтене сваку странку дезавуисао и говорио да он неће да иде са пилићарима, чија странка укупним бројем може да стане у један аутобус. Испоставило се нешто друго, али да не ширим причу, тада је и покојни премијер Ђинђић био апсолутно против Вука Драшковића, били су и други је ли, не говорим и не желим тиме ја да правим било какве инсинуације. Има много оних који су једноставно били противници челника СПО, који су владали Београдом, због неких других ствари, има и тај податак. Али, ја заиста не могу да кажем, ја немам податке, имам информације. Информација је паклена ствар, може да буде и црна и бела и сива пропаганда, тиме се не служим и не желим да кажем да је било ко то урадио. Ја само знам да ови моји то нису урадили, а ко је то урадио ваљда ће се некад јавити.
– По некима Легија је симбол 5. октобра, јер је спречио крвопролиће ….. Данас када су нам отргли Косово, исто оно за које су се припадници некадашњег ЈСО борили, за огњишта изгнаних Срба…. А, кажу остали смо и без војске, полиције…
– То ме асоцира на завршну реч, коју сам дао после првог укидања пресуде за Ибарску магистралу. Један део те завршне речи се односио управо на то. Суштина је била страној служби и оних који деле овај свет како хоће, суштина је била да се потпуно демонтира Државна Безбеност и успели су! На суђењу за Ибарску магистралу доведено је ни мање ни више, него најмање 30 припадника тајне службе, служба праћења и осматрања итд, па тој тамо агенцији било које државе није било потребно да се бави шпијунажом, довољно је било да пошаље било коју секретарицу, да им попише имена и да их сними, а онда оптужити челнике ДБ-а, као што је Раде Марковић итд и ту убацити- кога?
Убацити Легију! Зашто Легија треба? Треба да би се растурила јединица.
Јединица је и пре тога била изложена разноразним притисцима итд. То је била једна од најелитнијих јединица у Европи, најспособнија, та јединица је много, много учинила на Косову, да спасе српски народ, та јединица је стала у одбрану 5. октобра, на челу са Легијом у одбрану, спречила крвопролиће братско, грађанско, народно крвопролиће. Када су успели да демонтирају и да разбију ту јединицу, а наравно овде су имали свесрдне послушнике у Србији, предходно су кренули на војску. Успели су да демонтирају и војску. Ни војска ја то знам и из других избора а зна се то и јавно, више нема ону борбену моћ и способност ни способност ни 80% у односу на оно време какво је било предходно. Значи, уништити и демонтирати Државну Безбедност, заједно са најзначајнијом елитном јединицом борбене намене, коју има једна држава, демонтирај војску, а онда ти је лако да контролишеш све. Пре свега – економију. Није њима стало, нека буду на крају крајева победници и они које они и не воле и они ће доћи по своје, победници на неким референдумима итд. Битно је шта су ови пре тога урадили. Распродали Србију, демонтирали војску, демонтирали ДБ, војска је потпуно искомпромитована да нема више онакву снагу какву је имала пре. Нажалост и ја сам грађанин ове земље, али ја то тако гледаm. У том контексту има Вук Драшковић и Даница итекако да одговарају. Јер они перманентно пљују по нама..
– С обзиром да се Милорад Улемек успешно опробао и као писац, да ли је наставио и даље да пише, односно ствара?
– Очекујте ускоро наредну књигу!
– А сад ми реците овако, уколико се појави неко заинтересован да напише роман, односно преточи 416 дана Улемековог скривања у књижевно штиво , јер је тај временски интервал изазов за писца, а деси се да је у питању “ женско перо “ , да ли би Улемек имао нешто против?!
– Ја не могу наравно унапред да се изјашњавам о његовој одлуци, јер то је само искључиво његова лична одлука, али имајући у виду да је он подоста детаља, не сасвим, али подоста детаља изнео, јавно на главном претресу, не мислим да би требало да одбије! С друге стране није он ни мало сурењив у смислу некаквог, шта знам форсирања или преферирања мушких писаца у односу на женске писце! Н А П Р О Т И В ! Има једна изузетно значајна књижевница и новинарка и тако даље, нећу да јој помињем име….. Јер изгледа кога год ми похвалимо, тај не ваља и није добро за њега, али и са њом имамо изузетну сарадњу, а он је имао и раније !!!
– Каква је Ваша сарадња са колегама, има ли зависти ? !
– Моја сарадња са колегама је увек била крајње коректна, тамо где је неопходно да се ради тимски, да се ради и непосредно ближе, ближе садржински…. Иначе, ако је питање усмерено на то каква је уопште сарадња, без да ли смо у истом предмету или не, сигурно да постоји код неких људи сурењивости , јер то је својствено људима, али ја за сада још нисам, на срећу нисам ни на који начин добио неке поуздане податке…. Информације, то одбацујем у старту, зато што сматрам да су погане и могу човека да одвуку тамо где никад не би ни отишао, али ја нисам добио те податке, да ми је неко иза леђа нешто ружно рекао, урадио итд…. А што се новинара тиче, то хоћу да кажем иако није било такво питање, са већином имам изузетно добре, коректне односе и штампаних и јавних електронских медија. Осим са Б 92, са којима никада нећу успоставити било какав контакт, нити ћу им дати било какав интервју, док се не промени уређивачка политика. То није сада први пут да сам то рекао јавно. Али знам да то многи секу и не објављују.
– Осуђујете ли претње и нападе на новинаре, с обзиром да ни Ви адвокати, без њих не можете да пласирате истину јавност?
– Сад треба поћи од оног основног питања, шта је истина? Јер, ја знам једну страшну, стару новинарску логику. Свака ружна прича је добра прича, она продаје новину. Ружна вест је добра вест! Секира ради. Ташта убила зета, зет убио ташту, итд. Због тога асочирам и постављам питање, шта је истина? Међутим, што се тиче основног питања, апсолутно, осуђујем сваки напад на било кога, а посебно на посленике јавне речи. Новине су потребне, новине су преко потребне, да човек зна где живи, како живи, с ким живи. Али, обично страдају и обично су изложени нападима они новинари који су храбри и који поштено износе, своја знања или сазнања. С друге стране некажњено пролазе они који се баве памфетским садржајима у својим текстовима итд. Апсолутно сматрам да новинара треба посебно заштити, али такође од новинара треба тражити да заиста поштују истину, ако ништа друго, оно макар двосмерно питање, ако неко неког напада, мора се чути и од овога који напада шта има да каже, али чути и од онога што је нападнут, па онда објављивати. А не бити једностран и протезирати ово или оно. И при том дакле и у таквим ситуацијама ја се не слажем са новинарима. Обрачунај се законом дозвољеним средствима, па шта ћеш добити питање је правосуђа, такво какво јесте. А некад ће ваљда правда и да победи !
Filed under: AKTUELNO, Srpske Novine, Srpstvo, Vesti | Leave a comment »
Никола Влаховић:Изрод и народ Влада Србије и Александар Вучић, осим конфликта са Русијом, почетком септембра објавиће и рат грађанима Србије. |
|
|
|
На дан 7. јула ове године, у Горком надомак Москве, делегација Србије коју је предводио Александар Вучић (присутни су били још и министар енергетике и рударства Александар Антић, министар привреде Душан Вујовић и градоначелник Београда Синиша Мали), чврсто је обећао председнику владе Руске федерације Димитрију Медведеву да Србија ни на који начин неће угрожавати до сада постигнуте споразуме са Русијом, упркос томе што она стреми уласку у Европску унију. Било је довољно само месец дана, па да Вучић погази сваку реч коју је тамо изговорио. Водећи унизну и велеиздајничку политику, Вучић је решио да се сурово обрачуна са грађанима Србије, стално понављајући да су га они довели на то место. А он је кренуо у отпуштања са посла, сечом струје, исељавања из стана, нападом на труднице, обданишта, школе, градски превоз, а све са циљем потпуног уништења сваког живота у Србији. Чим је из Немачке стигао захтев да Србија укине увоз прехрамбених производа у Русију, Вучић је то свечано прихватио, истовремено рекавши како „Србија неће уводити санкције Русији“. То је суштина Вучићеве политике: Косово је наше, али је уствари њихово. Нећемо одредити санкције Русији, али ћемо обуставити извоз. Хоћемо да нам Русија модернизује енергетику, да нам да најквалитетнију нафту и гас, али ћемо да вршимо истрагу у вези продаје НИС-а. Србија је, захваљујући тој политици, на дну. Ни то није довољно, па Вучић ове јесени спрема обрачун са грађанима Србије, насиљем, наметима, сечом струје сиротињским домаћинствима, одузимањем социјалних права, укидањем помоћи сиромашним грађанима, трудницама, деци…На сцени је брутална одмазда Запада за оно мало слободног и слободарског духа које је још код Срба преостало, након свих понижења и удараца које је ова земља доживела. Како споља, тако и изнутра. Последњих дана августа месеца, Немачка је упутила званичан захтев Србији да не користи државне подстицаје пољопривредним произвођачима за извоз прехрамбених производа. Захтев, који је српској јавности представљен као „демарш“, позвао се на став шефова дипломатија ЕУ да земље кандидати за чланство буду солидарне кад је реч о економским санкцијама које су уведене Русији. Оваква дрскост и невиђено насиље над Србијом, није запамћена још од времена окупационих власти за време Другог светског рата, када је Наредбом Управе за ратну привреду и наоружање врховне команде Вермахта, од 6. априла 1941. године, генерални опуномоћеник за привреду у Југославији, Франц Нојхаузен, наредио пуковнику Браумилеру, шефу Војнопривредног штаба Југославије, да српски сељак производи храну само за окупационе власти. У овом случају, мада нема никакав чин, улога пуковника Браумилера дата је Александру Вучићу и он је то без поговора прихватио. Јасније речено, он ће кроз одлуке владе и надлежних министарстава спречити било какву могућност да држава врши откуп од сељака. Његова изјава, да ће Србија, упркос вољи Немачке, ипак извозити храну у Русију, обична је лаж, јер су немачки медији објавили да је „постигао договор“ да Србија званично не уведе санкције Русији, али да ће обуставити извоз, за који са Руском федерацијом има широм отворена врата. Само неколико дана раније (16. августа ове године), руски амбасадор у Београду, Александар Чепурин, изнео је Вучићу могућност да би Русија повећањем цена гаса могла да отера у банкрот Србију, уколико би јој она увела санкције. Чепурин је Вучићу предочио и низ других невоља које би могле настати, упркос томе што Русија не жели да види како Србија себи „пуца у ногу“. Вест о томе да би Русија бацила Србију у банкрот повећањем цена гаса у случају да јој она одреди некакве „санкције“, објавио је и швајцарски „Ноје Цирихер цајтунг“. Ниједан медиј у Србији о томе није проговорио, нити сме, да се Вођи не би замерио. Вучићева писмена покајања Без обзира на све што Вучић обећава Немачкој, и бирократији у Бриселу, српски привредници у Москви ових дана су потпуно затрпани наруџбинама за прехрамбене артикле из Србије. Уместо да амбасада Србије у Москви буде отворена 24 сата због ванредних околности и да пуном паром ради „економска дипломатија“, амбасадор Србије у Русији, Славенко Терзић отишао је на годишњи одмор у пуном трајању (24 радна дана). Ипак, руски трговински ланац „Тандер Магнит“ који је крајем прошле и почетком ове године увезао само воћа и поврћа у вредности око сто милиона евра (као и популарни московски „Дикси“ који такође увози из Србије воће и поврће), ових дана прави нове велике наруџбине српским компанијама са седиштем у Москви. Истовремено, Влада Руске федерације (тачније, надлежни министар Николај Фјодоров) саопштила је министарки пољопривреде Србије, Снежани Богосављевић Бошковић, да је Русија већ дала право тројици нових произвођача млека из Србије да испоруче своје производе на руско тржиште. МИнистарка је другим поводом била у Москви, да „исприча Вучићеву причу“, али је Фјодоров сачекао ставом да Русија све што ради, ради у оквиру споразума Србије о слободној трговини склопљеним са Русијом. Док се Немачка свим силама труди да чак и преко сиромашне и презрене Србије (о којој већина водећих политичара у Берлину и посланика Бундестага говори све најгоре!), отежа ситуацију Русији, Александар Вучић се јавно нуди да буде, ни мање ни више, него „посредник“ између Брисела и Москве! Због потпуно исте идиотске идеје, са власти је „одуван“ Борис Тадић. И од њега се, као сада и од Вучића, очекује само једно: признање независну албанску државу на Косову и да растури све облике државности у Србији. Вучић је отишао корак даље, па је написао чак и један покајнички текст у листу „Франкфуртер Алгемајне цајтунг“, у коме се, како немачки медији кажу, „осврнуо на грешке из прошлости, научене лекције и навео јасан политички фокус на европску интеграцију актуелне српске владе, са свим нужним реформама и препрекама за њихово остварење“. Јохана Дајмел, заменица директора немачке Асоцијације за Југоисточну Европу, оценила је тај текст као најгору патетичну бљувотину. Истовремено се наругала Вучићу, рекавши да Србија треба да се понаша онако као и Бугарска, која је после притиска из Брисела и Вашингтона, привремено обуставила изградњу „Јужног тока“. Вучићу је Немачка предочила и списак потеза које „никако не сме да уради“. Између осталог, у лажном „демаршу“, који је заправо наредба, пише да, „…Ако Србија жели да буде поуздан партнер Брисела и прихвати заједничку спољну и безбедносну политику ЕУ, мора пажљиво да извага своје билатералне односе с Русијом и да избегава додатне провокације, као што су сусрети са људима са црне листе ЕУ, у најмању руку…“. Од Милоша до олоша Данас Немачка утерује Србију, уз помоћ марионетске владе Александра Вучића, у антируски блок. Тако се Србија нашла тамо где никада није била, нити би икада смела да буде: на супротној страни од своје словенске браће и својих историјских националних, културних и економских интереса. Само политички обневидели „аналитичари“, не виде да Немачка спољна политика терорише све оне земље које су биле на страни антихитлеровске коалиције (Србију и већину земаља некадашње Југославије, Грчку и, наравно, Русију). Са друге стране, Немачка подржава сепаратистичку државу Албанаца на Косову и Метохији, а не треба заборавити и да је прва признала отцепљење сваке од бивших југословенских република, да је најбруталнијом антисрпском пропагандом учинила све да Србија буде међународно изолована деведесетих година… Не треба никако изгубити из вида ни чињеницу да је Јоаким Зауер, „невидљиви муж“ канцеларке Ангеле Меркел, човек кога је чак и штампа у Немачкој назвала „Фантом из опере“, био је прозиван због сумњивих финансијских трансакција са појединцима и компанијама из неких источних земаља, али је на волшебан начин увек избегавао сусрете са медијима као и могућа незгодна питања. За разлику од свога мужа, Ангела Меркел је свакако била „на видело“ јавности, па тако није крила ни подршку коју је од првог дана пружала Јулији Тимошенко, жени која је опљачкала Украјину, истовремено себе представљајући као „лидера Украјине“. Лондонски „Индепендент“ је објавио да је Тимошенкова имала најмање двеста рачуна у банкама широм света, а да је добар део тог новца у немачким банкама! Меркелова ово зна, али и данас штити Тимошенкову, која је по свим мерилима велеиздајник своје земље. Бивши председник Јанукович, тражио је својевремено Тимошенковој да врати од онога што је опљачкала „само 7 милијарди евра“. Ипак, само захваљујући Меркеловој, Тимошенкова данас ужива заштиту немачког БНД, коме то није по вољи, због чињенице да се ради о проблематичној и вишеструко компромитованој особи, приватно хировитој и тешкој за обезбеђивање. Каква судбина чека Александра Вучића, који се све дубље завлачи под скуте Ангеле Меркел? Хоће ли и он, кад више не буде никоме требао, добити заштиту БНД, или ће га чувати његови „инвеститори“, црни Арапи „са јатаганима“?
Њега и Ивицу Дачића, чека потписивање још једног акта који је Немачка већ припремила, а јавност га колоквијално зове „Бриселски споразум број 2“, који, укратко, подразумева да Србија ћутећи призна постојање лажне државе Косово и њен улазак у Уједињене нације. Биће то, по свему судећи, и званичан повратак Србије на „предкумановске границе“. Тиме ће ова генерација српских велеиздајника пљунути на гробове хероја из два балканска и оба светска рата, у којима је Србије, без дилеме, била увек на правој страни: против империјализма и фашизма а за заједништво и слободу јужнословенских народа. На жалост, морални олош који је срозао Србију у последњих двадесет година, добро је дошао и Немачкој и свим њеним сателитима који су тада били поражени. Ко ће да одговори на државни терор? На домаћој сцени, Александар Вучић и његов криминални, однарођени апарат, дошли су до границе физичког сукоба са народом коме је обећана „социјална држава“, а добили су дубоко антисоцијални пројекат. Да све не би прошло без симболике, побринуо се и Вучићев „сеиз“, градоначелник Београда, Синиша Мали, који је наредио да се споменик српском социјалисти, Димитрију Туцовићу, ускоро премести испред Народне банке или зграде Министарства финансија. Тако ће се ова власт још једном наругати идејама социјалдемократије и социјалне равноправности у Србији. Док се ова спрдња дешава, Вучићева влада спремила је низ мера којима ће све „социјално осетљиве категорије“ (циничан назив за пензионере, сиромашна домаћинства, породице са више деце, болесне, труднице, бескућнике и оне који су остали без посла и налазе се на бироима за запошљавање), укинути и оно мало помоћи коју су до сада примали. Припремају се и нова поскупљења грејања, хране, горива, одеће, обуће, школског прибора… Србија је једина од европских земаља која није смањила ПДВ на најосновније потребе за новорођенчад, иако је прва међу земљама које су жртве такозване „беле куге“. Само у Србији женама-трудницама наплаћују пуну цену свега што им је потребно да би одржале трудноћу. Ипак, главни обрачун са грађанима очекује се у Београду. Наиме, градска влада је већ донела одлуку да Градско саобраћајно предузеће (ГСБ) на улицама од 1. септембра извезе између десет и двадесет одсто возила мање, а да, истовремено, у та возила свакодневно улази још 250 нових контролора, и то у пратњи са припадницима комуналне полиције. Смањење броја возила правдају „недостатком пара“, а, заправо је у питању планирана одмазда према грађанима, од којих се очекује да без поговора плаћају Бус-плус превару и пљачку, да најскупљи градски превоз у овом делу Европе плаћа најсиромашнији народ на целом континенту! Укратко, Вучићева власт спрема манифестацију насиља. Какав одговор ће грађани имати на ово, није тешко претпоставити. Реч је о темпираној бомби, која ће експлодирати у лице онима који су је направили. Грађани ту немају шта да изгубе, јер су већ све изгубили, пре свега, преостало достојанство. Електропривреда Србије (ЕПС), такође одлуком Вучићеве владе, спрема се да крене у масовну „сечу“ струје свим домаћинствима која дугују преко 10.000 динара и више. Истовремено, режимским компанијама, које дугују милијарде евра, струју нико не сме да укида. Такође ни Албанцима у прешевској долини. Недавно су радници ЕПС-а, по ко зна који пут, из Великог Трновца били испраћени батинама и гвозденим шипкама. То су, изгледа, „заштићене категорије“. И док се овај прави помор грађана спрема „на највишем месту“, Вучићеви медији се опет сурово шале са грађанима Србије, цитирајући директора ЕПС-а Александра Обрадовића, који каже да је: „…У плану да се број директора у целом ЕПС-у са 600 сведе на 300, број сектора са 60 на 37, као и да у централи ЕПС-а где је сада 500 запослених, 30 директора буде мање…“. Додаје Обрадовић да „овде није реч о отпуштању запослених, већ о рационализацији посла“! Невероватно звучи, али су обавештења о сечи струје добила чак и она домаћинства која су у мајским поплавама збрисана са земље. Сећи ће струју и у кућама којих више нема! Истовремено, само 10 одсто поплављених домаћинстава добило је од државе помоћ у висини до 3.000 евра, дакле, новац са којим нико ни темеље нове куће не може да постави како треба. Такозвани добротворни фонд под именом председникове супруге („Фонд Драгица Николић“) у два-три наврата је показао на какве мизерне гране је Србија пала. Неколико срећних људи који су добили кључеве од монтажних кућа, захваљујући донаторима који су преко „госпођине канцеларије“ помогли бскућнике страдале у поплавама, искориштени су као пропаганда. Да јавност види како цвета хиљаду цветова, и како су сви збринути. Али, горка истина се више не да сакрити… Упркос чињеници да је државни терор над грађанима достигао свој врхунац, Александар Вучић је бестидно, у више наврата, оптуживао читаву нацију да је неспособна и лења. Између осталог, знао је да каже: „…За све што нам се десило, у највећој мери, криви смо сами. Сањали смо и страдали, време је да се пробудимо!“. На овакве провокације са позиције председника владе, у Француској би, на пример, дошло до масовних протеста. У Србији су му то оћутали, мада је опште познато да је управо Александар Вучић годинама био један од главних промотера мржње, опструкције, нерада…Човек који је пуне две деценије примао посланичку плату и за то време ширио расну, верску и националну мржњу, данас хоће да „преобрати“ Србе, оптужујући их да су били протагонисти, а не жртве једне криминалне политике. Да су сами криви за све што их је задесило да Запад са тим није имао ништа! Треба ли после оваквих изјава, бољег повода за општу побуну? извор: Таблоид 30.08.2014. – 00 |
Filed under: AKTUELNO, Privreda, Srpske Novine, Srpstvo, Vesti | Leave a comment »