Bipolarni svet dve ideologije – Autor Dušan Nonković

Biporalni svet dve ideologije, na jednoj strani ideologije kapitala zasnovane na materijanim idealima i na drugoj strani svet socijalizma zasnovanog na socijalnim idealima društvenog uredjenja.

Taj bipolarni svet dveju po suštini sasvim suprotnih ideologija se završio podpunim krahom socijalističkih zemalja kojih je privredno uredjenje bilo zasnovano na idealima neke vrste socijalne i moralne ravnopravnosti. Taj sistem je silovito napredovao u tim zemljama gde je bilo veliko siromaštvo i veliki nedostatak osnovnih namirnica za život. Većina je bila gladna i po tom pitanju su bili jednaki i isto toliko solidarni. Sve se zasnivalo na unapredjivanju svesti po principu solidarnosti. Tek sa punim stomakom se mogao čovek osećati i dostojnim čovekom. Sistemi i države zasnovane na sili jačega na čijem vrhu je stajao neki suveren ili visočanstvo ili neprekosnoveni feudalac i ko zna ko sve od sile i vlasti nije mogao nahraniti rastući broj stanovništva a još manje udovoljiti osnovnim potrebama stanovništva. Što je siromaštvo raslo raslo je sa njim i ogorčenje i nezadovoljstvo gladnoga sveta. Ta uredjenja zasnovana na sili su počela pod pritiskom masa da pucaju po svim šavovima. U takvoj situaciji se pokazao socijalizam kao idealno rešenje masama te se odgovarajući tome i širio na sve strane sveta. Nastaje Sovjetski savez, Kina postaje crvena pod vodjstvom Mao Ce Tungs, Vjetnan, deo koreje pa i mnoge druge države medju njima i države Balkana pa i Jugoslavija. Nastaju sistemi sa centralnim krojenjem potreba i privrednog razvoja što se pokazalo kao nepravedno a stim i kontraproduktivno. U Moskvi se planirao koliko Jugoslavenski seljak mora dati državi bez obzira na potrebe na licu mesta prouzrokovane sušama. Jugoslavija istupa iz tog sistema sa obrazloženjem da svako ima pravo na svoj put socijalizma-da više puteva vode za rim. I tu počinje da se nazire neodrživosti tog centralističkog sistema koji je bio uspešan po suzbijanje gladi ali kontraproduktivan kad su počele i luksuzne potrebe da se definišu kao osnovne potrebe koje bi trebalo da budu sastavni deo životnih uslova. Dolazi do zloupotrebe političkih položaja da bi se izborilo za izvesne prestižne objekte ili materijanu korist. Savest na kojoj je predhodni sistem bio gradjen stavlja se sve češće u znak pitanja ili opsajd.

Sa druge strane konkurentni sistem ugnjetavačkog kapitalizma je shvatio da mora ustupiti deo svoje moći i uplesti u svoj sistem neke socijalne konponente ukoliko želi obstati. Od surovog kapitalizma zasnovanog na ugnjetavačkim metodama nastaje kapitalizam sa nekim socijalnim komponentama, mislim da je Bizmark(nemački kancelar) kao prvi uveo dečiji dodatak. Obadva sistema su nastavila svoju utrku za obstanak i prestiž stim što su preuzimali jedni od drugih neke komponente humanije prirode ili luksuza. Zapad odnosno kapital je postavljao akcente uvažavajući potrebe za osnovnim životnim namirnicama i uslovima života ali držeći ih na niskoj vatri, razini. Siromaštvo masa se na taj način ublažavalo ali i apetiti za luksuznim potrebama koristio za jačanje industrijske proizvodnje i ličnog uticaja individue. Spoznalo se da je visok životni standard najbolja odbrana svog privrednog sistema. Preuzimanjem socijalnih komponenata od socijalističih privrednih sistema ugradjujući ih u svoje kao sastavni deo svog kapitaističog sistema u kom je kapital zasnovan na ideologiji materijalizma učvrsćavao svoju privrednu ideologiju. Socijalnog toliko koliko je nužno a materijalnog koliko je moguće uz zadovoljavanje i najnezasitijih apetita.

Sistem se sve više gradi na smišljenom izazivaju i razvoju pohlepe u čoveku. Pod pritiskom pohlepe pojedinaca pa i grupa, legazujući je kao legitimnu potrebu postaju legitimnim i mnoge metode asocijalnog, nehumanog pa i nemoralnog tipa legitimne. Ali dolazi i do ostvarivanja visokog životnog standarda što je kod radničke braće u socijalističkim zemljama izazivalo ljubomoru i zavist pa i stvaralo pohlepu. Moral, za izgradnju društva na humanitarnim osnovama gde savest igra jednu od najbitnijih uloga opada pod realnim činjenicama da se živi i teže i sa manje luksuza a i lošijim medicinskim uslugama. Naravno da je tome kriv bio spor razvoj u kompletnoj komunikaciji društva jer se razvila politička elita, koja je po svaku cenu bez obzira na ličnu sposobnost, zauzela mesta na ključnim položajima kako državnog uredjenja tako i na činovničkom nivou. Najsposobnijim se nije u toj meri pružala mogućnost svog razvoja koliko se to pružala u sistemu zasnovanom na ličnim prohtevima i nagradivanju po zasluzi na probudjenoj pohlepi. Političkim funkcionerima je bilo relativno udobno pa se nisu u tolikoj meri ni interesovali za probleme pogotovo ne one luksuzne, ljudi koji nisu bili na položaju. dok je na zapadu bio cilj postati preduzetnik, postizati visoke zarade kroz konkurentsku sposobnos jer mu to nije donosilo samo visok prihod već i priznanje u društvu. Naš socijalistički sistem se pretvorio u sistem prosperiteta onih koji su najglasniji ili bili najsposobniji retoričari sa ciljem da se postane neki od političkih funkcionera, to mu je značilo kako priznanje društva tako i omogućilo veća primanja. Posle odstranjivanja siromaštva kroz realizaciju osnovni potreba nije se smatrala i potreba za luksuznom robom za osnovnu potrebu već za neku nemoralnu devijaciju kapitalizma dok su sve češće visoki funkcioneri sebi nabavljali luksuznu robu iz inostranstva od zemalja zasnovanih na kapitalističkom sistemu. Narod je ubrzo uvidio da tu sa moralnim vrednostima nešto nije u redu da se narodu hvali voda da sami piju vino. U takvoj situaciji niski plata otvorila su se zapadu odnosno kapitalu širom vrata za kupovinu po najnižim cenama kako prirodne sirovine tako i najumnije stručnjake, inovatora koji su istraživali za kapital koji ih je mogao daleko bolje plaćqao nego matica, zemlja u kojoj su stekli svoje znanje. Umesto da stvaraju inovativnu robu za svoju zemlju stvarali su inovativnu robu za svog poslodavca na zapadu. Preostali inovatori u zemlji nisu bili tih sposobnosti da bi bili u stanju proizvoditi robu koja bi bila i kvalitetnija i jeftinija od zapadnih proizvodjača. Na svetskom tržištu je nekonkurentna, neda se prodati i tako su nekad socijalističke zemlje propadale sve više. Do apsolutnog kraha moralo je doći. Umjesto bipolarnih privrednih sistema nastaje jedan unipolarni mkoji se pokazao kao superiorniji po svim linijama. Kako privrednim, po kvalitetu životnog standarda tako i po tehničkim dostignućima u industriji, tako i na polju naoružanja postaje zapadni svet jedina najmoćnija sila sveta.

Dali će to tako ostati je opet druga priča. Svet se ponovo nalazi na prekretnici na putu bipolarnosti.

Zapadni svet je prešao zenit svoga razvoja i postaje, kao što je to socijalistički svet postao žrtva svog sobstvenog sistema. Postaje žrtvom svog sobstvenog sistema neutoljive gladi za materijalnim bogatstvom, vlastću, gubljenjem iz vida moralne mere pa i savesti razvile su se grupe, familije i pojedinci do neslućenih bogatstava i uticaja pa i dočepali vlasti koju koriste bez i trunke savesti i srama za ostvarivanje sobstvenih ličnih ciljeva eliminisanjem slabijega, postali su slepi za socijalnu nepravdu koju čine u senci svoje pohlepe u borbi za prestiž moć i vlast. Masama je čista savest gurnuta u stranu i na njeno mesto je implantirana pohlepa. Iz takve konstalacije ne može izaći ništa drugo do krize svetskih razmera.

Ti najuticajniji krugovi su doveli na vlast tamnoputog predsednika kojem su dali do znanja da bi trebao da se dokaže kao prvi tamnoputi predsednik savremene Amerike kao sposoban predsednik, da nije lošiji od belog-udeljena mu je čak i Nobelova nagrada za mir da bi potom po nalogu bombardovao bespilotnim letilicama i nedužni civilni svet. Ta grupa moćnih iz senke nebi bilo možda ni toliko loše da ne diktira šta podrazumeva pod uspešnim predsednikom a to je da ispunjava njihova naredjenja a to bi moglo dovesti i do trećeg svetskog rata za kojeg bi se okrivio tamnoputi predsednik i okarakterisala cela tamnoputa rasa kao rasa manje vrednosti. Tako ja to vidim tu stvar. Tako su doveli i Nemačkog kancelara Gerhard Šredera kao socijal demokratu tražući od njega da se pokaže i kao socijaldemokrata kao ozbiljan partner na kojeg se može računati i osloniti. Rezultat je bio nelegalno bombardovanje Jugoslavije. Gdegod su se umešali i nametnuli svoju volju nastaja je pustoš počev od Jugoslavije, Iraka, Libije, Sirije i sad Ukrajine. I pored svojih katastrofalnih rezultata svog mešanja u tim zemljama i to svom silom nastavljaju i dalje da se mešaju u unutražnje stvari suverenih država pa sad i Ukrajini sa pokušavanjem da uvuku Rusiju u taj konflikt što bi moglo dovesti ne samo do trećeg svetskog rata već i do svetske apokalipse. Sistem sagradjen na ljudskoj pohlepi ne može ni drugačije završiti. Sa tim sistemom se došlo do nenadmašivih visina što će voditi isto tako u pnor bez dna ukoliko se savesni deo moćnika i savesnih ljudi na odlučujućim položajima ne suprostavi odnosno ne otkaže poslužnost ovim psihopatama neograničene moći i bogatstva.

DN

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: