Bipolarni svet dve ideologije – Autor Dušan Nonković

Biporalni svet dve ideologije, na jednoj strani ideologije kapitala zasnovane na materijanim idealima i na drugoj strani svet socijalizma zasnovanog na socijalnim idealima društvenog uredjenja.

Taj bipolarni svet dveju po suštini sasvim suprotnih ideologija se završio podpunim krahom socijalističkih zemalja kojih je privredno uredjenje bilo zasnovano na idealima neke vrste socijalne i moralne ravnopravnosti. Taj sistem je silovito napredovao u tim zemljama gde je bilo veliko siromaštvo i veliki nedostatak osnovnih namirnica za život. Većina je bila gladna i po tom pitanju su bili jednaki i isto toliko solidarni. Sve se zasnivalo na unapredjivanju svesti po principu solidarnosti. Tek sa punim stomakom se mogao čovek osećati i dostojnim čovekom. Sistemi i države zasnovane na sili jačega na čijem vrhu je stajao neki suveren ili visočanstvo ili neprekosnoveni feudalac i ko zna ko sve od sile i vlasti nije mogao nahraniti rastući broj stanovništva a još manje udovoljiti osnovnim potrebama stanovništva. Što je siromaštvo raslo raslo je sa njim i ogorčenje i nezadovoljstvo gladnoga sveta. Ta uredjenja zasnovana na sili su počela pod pritiskom masa da pucaju po svim šavovima. U takvoj situaciji se pokazao socijalizam kao idealno rešenje masama te se odgovarajući tome i širio na sve strane sveta. Nastaje Sovjetski savez, Kina postaje crvena pod vodjstvom Mao Ce Tungs, Vjetnan, deo koreje pa i mnoge druge države medju njima i države Balkana pa i Jugoslavija. Nastaju sistemi sa centralnim krojenjem potreba i privrednog razvoja što se pokazalo kao nepravedno a stim i kontraproduktivno. U Moskvi se planirao koliko Jugoslavenski seljak mora dati državi bez obzira na potrebe na licu mesta prouzrokovane sušama. Jugoslavija istupa iz tog sistema sa obrazloženjem da svako ima pravo na svoj put socijalizma-da više puteva vode za rim. I tu počinje da se nazire neodrživosti tog centralističkog sistema koji je bio uspešan po suzbijanje gladi ali kontraproduktivan kad su počele i luksuzne potrebe da se definišu kao osnovne potrebe koje bi trebalo da budu sastavni deo životnih uslova. Dolazi do zloupotrebe političkih položaja da bi se izborilo za izvesne prestižne objekte ili materijanu korist. Savest na kojoj je predhodni sistem bio gradjen stavlja se sve češće u znak pitanja ili opsajd.

Sa druge strane konkurentni sistem ugnjetavačkog kapitalizma je shvatio da mora ustupiti deo svoje moći i uplesti u svoj sistem neke socijalne konponente ukoliko želi obstati. Od surovog kapitalizma zasnovanog na ugnjetavačkim metodama nastaje kapitalizam sa nekim socijalnim komponentama, mislim da je Bizmark(nemački kancelar) kao prvi uveo dečiji dodatak. Obadva sistema su nastavila svoju utrku za obstanak i prestiž stim što su preuzimali jedni od drugih neke komponente humanije prirode ili luksuza. Zapad odnosno kapital je postavljao akcente uvažavajući potrebe za osnovnim životnim namirnicama i uslovima života ali držeći ih na niskoj vatri, razini. Siromaštvo masa se na taj način ublažavalo ali i apetiti za luksuznim potrebama koristio za jačanje industrijske proizvodnje i ličnog uticaja individue. Spoznalo se da je visok životni standard najbolja odbrana svog privrednog sistema. Preuzimanjem socijalnih komponenata od socijalističih privrednih sistema ugradjujući ih u svoje kao sastavni deo svog kapitaističog sistema u kom je kapital zasnovan na ideologiji materijalizma učvrsćavao svoju privrednu ideologiju. Socijalnog toliko koliko je nužno a materijalnog koliko je moguće uz zadovoljavanje i najnezasitijih apetita.

Sistem se sve više gradi na smišljenom izazivaju i razvoju pohlepe u čoveku. Pod pritiskom pohlepe pojedinaca pa i grupa, legazujući je kao legitimnu potrebu postaju legitimnim i mnoge metode asocijalnog, nehumanog pa i nemoralnog tipa legitimne. Ali dolazi i do ostvarivanja visokog životnog standarda što je kod radničke braće u socijalističkim zemljama izazivalo ljubomoru i zavist pa i stvaralo pohlepu. Moral, za izgradnju društva na humanitarnim osnovama gde savest igra jednu od najbitnijih uloga opada pod realnim činjenicama da se živi i teže i sa manje luksuza a i lošijim medicinskim uslugama. Naravno da je tome kriv bio spor razvoj u kompletnoj komunikaciji društva jer se razvila politička elita, koja je po svaku cenu bez obzira na ličnu sposobnost, zauzela mesta na ključnim položajima kako državnog uredjenja tako i na činovničkom nivou. Najsposobnijim se nije u toj meri pružala mogućnost svog razvoja koliko se to pružala u sistemu zasnovanom na ličnim prohtevima i nagradivanju po zasluzi na probudjenoj pohlepi. Političkim funkcionerima je bilo relativno udobno pa se nisu u tolikoj meri ni interesovali za probleme pogotovo ne one luksuzne, ljudi koji nisu bili na položaju. dok je na zapadu bio cilj postati preduzetnik, postizati visoke zarade kroz konkurentsku sposobnos jer mu to nije donosilo samo visok prihod već i priznanje u društvu. Naš socijalistički sistem se pretvorio u sistem prosperiteta onih koji su najglasniji ili bili najsposobniji retoričari sa ciljem da se postane neki od političkih funkcionera, to mu je značilo kako priznanje društva tako i omogućilo veća primanja. Posle odstranjivanja siromaštva kroz realizaciju osnovni potreba nije se smatrala i potreba za luksuznom robom za osnovnu potrebu već za neku nemoralnu devijaciju kapitalizma dok su sve češće visoki funkcioneri sebi nabavljali luksuznu robu iz inostranstva od zemalja zasnovanih na kapitalističkom sistemu. Narod je ubrzo uvidio da tu sa moralnim vrednostima nešto nije u redu da se narodu hvali voda da sami piju vino. U takvoj situaciji niski plata otvorila su se zapadu odnosno kapitalu širom vrata za kupovinu po najnižim cenama kako prirodne sirovine tako i najumnije stručnjake, inovatora koji su istraživali za kapital koji ih je mogao daleko bolje plaćqao nego matica, zemlja u kojoj su stekli svoje znanje. Umesto da stvaraju inovativnu robu za svoju zemlju stvarali su inovativnu robu za svog poslodavca na zapadu. Preostali inovatori u zemlji nisu bili tih sposobnosti da bi bili u stanju proizvoditi robu koja bi bila i kvalitetnija i jeftinija od zapadnih proizvodjača. Na svetskom tržištu je nekonkurentna, neda se prodati i tako su nekad socijalističke zemlje propadale sve više. Do apsolutnog kraha moralo je doći. Umjesto bipolarnih privrednih sistema nastaje jedan unipolarni mkoji se pokazao kao superiorniji po svim linijama. Kako privrednim, po kvalitetu životnog standarda tako i po tehničkim dostignućima u industriji, tako i na polju naoružanja postaje zapadni svet jedina najmoćnija sila sveta.

Dali će to tako ostati je opet druga priča. Svet se ponovo nalazi na prekretnici na putu bipolarnosti.

Zapadni svet je prešao zenit svoga razvoja i postaje, kao što je to socijalistički svet postao žrtva svog sobstvenog sistema. Postaje žrtvom svog sobstvenog sistema neutoljive gladi za materijalnim bogatstvom, vlastću, gubljenjem iz vida moralne mere pa i savesti razvile su se grupe, familije i pojedinci do neslućenih bogatstava i uticaja pa i dočepali vlasti koju koriste bez i trunke savesti i srama za ostvarivanje sobstvenih ličnih ciljeva eliminisanjem slabijega, postali su slepi za socijalnu nepravdu koju čine u senci svoje pohlepe u borbi za prestiž moć i vlast. Masama je čista savest gurnuta u stranu i na njeno mesto je implantirana pohlepa. Iz takve konstalacije ne može izaći ništa drugo do krize svetskih razmera.

Ti najuticajniji krugovi su doveli na vlast tamnoputog predsednika kojem su dali do znanja da bi trebao da se dokaže kao prvi tamnoputi predsednik savremene Amerike kao sposoban predsednik, da nije lošiji od belog-udeljena mu je čak i Nobelova nagrada za mir da bi potom po nalogu bombardovao bespilotnim letilicama i nedužni civilni svet. Ta grupa moćnih iz senke nebi bilo možda ni toliko loše da ne diktira šta podrazumeva pod uspešnim predsednikom a to je da ispunjava njihova naredjenja a to bi moglo dovesti i do trećeg svetskog rata za kojeg bi se okrivio tamnoputi predsednik i okarakterisala cela tamnoputa rasa kao rasa manje vrednosti. Tako ja to vidim tu stvar. Tako su doveli i Nemačkog kancelara Gerhard Šredera kao socijal demokratu tražući od njega da se pokaže i kao socijaldemokrata kao ozbiljan partner na kojeg se može računati i osloniti. Rezultat je bio nelegalno bombardovanje Jugoslavije. Gdegod su se umešali i nametnuli svoju volju nastaja je pustoš počev od Jugoslavije, Iraka, Libije, Sirije i sad Ukrajine. I pored svojih katastrofalnih rezultata svog mešanja u tim zemljama i to svom silom nastavljaju i dalje da se mešaju u unutražnje stvari suverenih država pa sad i Ukrajini sa pokušavanjem da uvuku Rusiju u taj konflikt što bi moglo dovesti ne samo do trećeg svetskog rata već i do svetske apokalipse. Sistem sagradjen na ljudskoj pohlepi ne može ni drugačije završiti. Sa tim sistemom se došlo do nenadmašivih visina što će voditi isto tako u pnor bez dna ukoliko se savesni deo moćnika i savesnih ljudi na odlučujućim položajima ne suprostavi odnosno ne otkaže poslužnost ovim psihopatama neograničene moći i bogatstva.

DN

Руска Реч

Избор уредника

„Истина се мора открити“

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров у ексклузивном интервјуу за „Руску реч“ каже да највиши приоритет мора да буде безусловни прекид ватре како би престала страдања цивила.

Поделити:Фејсбук Твитер

Више о руско-украјинским односима

Становници Доњецка напуштају град под опсадом 

Доњецк је изложен све интензивнијој паљби, болнице су препуне, у продавницама влада несташица, а људи одлазе куда могу. Дописник „Руске речи“ извештава о томе како живи град под опсадом.

Шта ће бити са „Јужним током“? 

Пројекат „Јужни ток“ је сада актуелнији него икад. Новонастала геополитичка ситуација подиже вредност додатне линије за транспорт гаса из Русије у Европу, мада правне колизије и даље постоје и, штавише, користе се као оружје у новој борби интересних група.

Извиђачи за будућност: прве беспилотне летелице руске производње 

Беспилотне летелице су последњих година постале један од симбола ратова новог столећа. Ратова који се воде брзо и ефикасно, са минималним губицима сопствених снага, ратова у којима се време за добијање информације и доношење одлука драстично смањило.

Ако не можете да прочитате овај мејл, можете погледати поруку у браузеру.

Willy Wimmer im Paul-Löbe-Haus Berlin, 28.08.2014 – govori o jezovitoj sličnosti retorike iz 1914. današnjoj u Nemačkom parlamentu, Isti pokušaj izbegavanja debata u parlamentu i isključivanju javnosti… Za opasnu situaciju u svetu je odgovorna Amerika

https://www.youtube.com/watch?v=21wc4ZIIfjg

Dušan Nonković povodom skrnavljenja Teslinog spomenika: Potenciranje Ideoligije materijalizma i iznad prosvećenosti uma i savesti, duhovnog bogatstva je pretnja po obstanak civilizacije

Autor Dušan Nonković

Potenciranje ideologije materijalizma je alatka profitabilnog kapitala, koja se razvila do fetišistčkih visina, iznad intelekta, duševne prosvećenosti pa i iznad same savesti ljudskoga bića, koja preti da uništi, svojom bezobzirnošću, civilizaciju ove naše lepe planete koja je svakom živom biću podarila dovoljno bogatstvo za obstanak pa i za rajski život na zemlji. Ova fatalna ideologija iznad socijalnih potreba čoveka bez ikakvih superniornijih kontrolnih instrumenata je veća i gora pretnja čovečanstvu i od same atomske bombe. Spremna da sve živo izmanipuliše u interesu pohlepe jačega ne može i ništa drugo predstavljati do pretnju civilizaciji uništenjem zdravog razuma a stim i zdravoj prosvećenosti bez koje nema ni zdravog razuma ni ljudske savesti. Ta ideologija pretvara čoveka u krvoločnu divlju životinju bez razuma i savesti. Ta činjenica da se prioritet daje, umesto prosvećenosti, savesti i ljudskoj duševnosti, daje se prioritet materijalnoj ideologiji koja je i dovela čovečanstvo do nepojmljivih razmera individualnih egoizama tako da je već sad ta granica izmedju čoveka, čovečnosti i krvoločne zveri u podpunosti, u nekim primerima, već nestala. Da to nije tako ne bi bilo ni ratova a kamoli zverskih odrubljivanja glava i neshvatljivo groznih masakriranja. Tu dolazi u tolikoj meri do individualnih potreba za materijalnim posedovanjem radi samog posedovanja pa makar to bilo i u najmračnijem bunkeru ili depou daleko i za sva vremena skrito od očiju drugih i svetske javnosti. Dovoljno je takvom psihopati da je ubedjen da je on taj jedini koji poseduje nešto u čemu bi i drugi nalazili svoje vizuelno uživanje što dokazuje i ova kradja „Glave“ Nikole Tesle u bronzi. Znajući da je nikome ne može prodati niti pokazati oskrnavio je spomenik, priznanje čoveku koji je zadužio celo čovečanstvo i to za sva vremena. Čovek koji je svetu i čovečanstvu dao struju bez koje bi danas stale sve fabrike sveta, daljinski upravljač bez kojeg se ne bi sedelo komotno u fotelji pred svojim televizorom niti bi se išta kretalo vasionom a ne bi se ni radijom slušala muzika i da ne nabrajam sve odlike kojima je zadužio čovečanstvo! Takvom se ne skrnave spomenici pa ipak je to neko učinio znajući da u tom umetničkom delu niko neće osim njega moći uživati a niti ikome pokazati a kamoli prodati. Do tih razmera je dovela ideologija materijalizma potenciranjem egoističkih mehanizama u čoveku, do tih razmera gde i ljudska savest postaje podredjeni faktor pohlepi pojedinca. Ideologiji zasnovanoj na pohlepi je  žrtva prosveta, prosvećenost a stim i sama savest koja uzdiže čoveka iznad krvoločne životinje. Čovek postaje žrtva jedne fatalne ideologije koja profit stavlja na prvo mesto, zasnovane na potenciranju lične pohlepe, unapredjivanju egoističkih osobina koje na kraju rezultiraju u psihopatu bez socijalnih veza a to znači i bez saosećanja, sposobnog da izvrši i najgnusniji zločin.

 

Nikola Tesla statue stolen from Cleveland’s Rockefeller Cultural Gardens

Nikola Tesla statue
Someone stole the bust of famed 19th century inventor Nikola Tesla from the Serbian Cultural Gardens in the Rockefeller Cultural Gardens recently. The bust, shown here being examined by Boris Tadic, president of the Republic of Serbia in 2009, went missing within the last 10 days. (Thomas Ondrey/The Plain Dealer) (Thomas Ondrey)

Cory Shaffer | Northeast Ohio Media Group By Cory Shaffer | Northeast Ohio Media Group
Email the author | Follow on Twitter
on August 28, 2014 at 12:00 PM, updated August 28, 2014 at 3:40 PM

Reddit
Nikola Tesla statue stolenA bust of Nikola Tesla went missing from a monument in the Serbian Cultural Garden in Cleveland’s Rockefeller Cultural Gardens in the last 10 days.

CLEVELAND, Ohio — A statue of Nikola Tesla’s head went missing from the Rockefeller Cultural Gardens.

Alex Machaskee, a former Plain Dealer publisher who is a board member with the Serbian Cultural Garden, said that someone stole the bronze bust of the famed 19th Century Serbian-American inventor from the Serbian Cultural Garden within the last 10-14 days. The Serbian Cultural Garden is located along Martin Luther King Jr. Boulevard.

Machaskee’s son first noticed the missing sculpture Monday afternoon when he showed up to do some maintenance work. Machaskee has notified Serbian church groups.

Machaskee called the crime disappointing, especially in the wake of acts of vandalism against several other gardens in what he called one of the most unique gardens in the world.

„Anything that hurts one garden hurts all the gardens,“ Machaskee said.

Tesla is known for inventing the Tesla coil and sparring with Thomas Edison over direct and alternating currents.

His fame led organizers to choose his bust as the maiden statue in the Serbia Cultural Garden when it opened in 2009. Other historical Serbs memorialized in the garden include fellow scientist and inventor Michael Pupin, who laid the groundwork for NASA, and King Peter I.

Earlier this month, Machaskee said storms fell a tree that nearly destroyed the statue that would cost $4,000 to replace. A fork in the branches straddled Tesla’s bust, wiping out a nearby bench.

„We thought we were lucky,“ Machaskee said. „Then someone steals it.“

Machaskee said anyone who knows about the bust can contact police or call his office at 216-986-1910.

This post was updated with information from Alex Machaskee.

ВАТИКАН, ХРВАТИ И ХРВАТСКА: Чињенице које се не уче у српским школама

ВАТИКАН, ХРВАТИ И ХРВАТСКА: Чињенице које се не уче у српским школама

Nemacka-osveta-Srbima-pomognuta-od-Vatikana

“Историја је низ лажи са којима смо се сложили.”- Наполеон Бонапарта…….

Хрватска нација створена је од Срба католика под утицајем Ватикана. Данашњи “хрватски народ” је вештачка креација Римокатоличке цркве, унапред замишљена као инструмент једног злочиначког пројекта, утемељеног на тежњи да се српски народ уништи унијаћењем, покатоличавањем или потпуном физичком ликвидацијом,како више не би представљао препреку даљем ватиканском продирању на источноевропске просторе, па и даље до Црног мора.Овај пројекат није био унапред дат као готов и заокружен, већ се постепено развијао и сазревао имајући у првој фази илирску, а у другој фази југословенску опцију. Међутим, суштина римокатоличких злочина је стално иста. Невероватно је, да најбројнији народ на Балкану (српски народ ), доживи такве губитке и депресије у земљама гдје је био најбројнији и најдржавотворнији.

Срби су у 20. веку изгубили: Јужну Србију, Далмацију, Херцеговину, Скадар, најсрпскији град 19. века – Дубровник, делове Горског Котара, Западну Босну, Лику, Кордун, Банију, Западну и Источну Славонију, Барању, Црну Гору,Косово и Метохију. Историјска је загонетка, како су Хрвати после активног учешћа на страни поражених сила, у два светска крвава рата, успели сјести за заједнички сто с победницима и оба пута проширити своју власт на туђим територијама?

То је изузетно политичко умеће, које се могло остварити само уз југославенство краља Александра и касније уз антисрпску политико државничку и комунистичко диктаторску позицију Хрвата, Јосипа Броза. Али нису само то губици српског народа. С губитком територија и природних богатстава нестајао је и српски народ. Синхронизовано, разноврсно и снажно радило се у српским етничким просторима западног Балкана на свепрожимајућем похрваћењу Срба, нарочито од половине 19. века и незаустављиво кроз цео 20. век.

Зашто се толико скрива од јавности попис становништва у Далмацији, аустријског статистичара др Адолфа Фикера, по којем је у Далмацији 1857. године живело 88,92% Срба (католика, православаца и мухамеданаца), 10,84% Талијана и 0,24 Арнаута….

Из пописа становништва у Аустрији, односно Аустро-Угарској и то из: 1850, 1860, 1870, 1880, 1890, 1900. и последњег пописа из 1910. се необориво и непорециво увиђа да је постојала српска етничка већинска процентуална заступљеност у становништву покрајина у саставу данашње Републике Хрватске: Славонији, Малој Влашкој (Малој Србији), Банији, Кордуну, Лици, Горском Котару, Равним Котарима, Далмацији, Дубровнику, Боки Которској и, чак, у Истри!…

Без икаквих доказа, величала се “стара Хрватска” и постепено “стварали” тзв. Хрвати као римокатоличка нација, иако о њима нема оригиналних докумената ни података о њиховом постојању у историји. О Хрватима нема оригиналних података ни у једном архиву чије постојање је старије и од тзв. “старе Хрватске из периода хрватске народне династије”, односно из времена пре њеног потчињавања од стране Мађара – ни у архиву Ватикана, ни Венеције, ни Милана, ни Фиренце, ни Граца, ни Беча, ни Цариграда – ни игде ни нигде, већ у тзв. “преписима са старијих несачуваних оригинала”, чиме је настала само “хисторијска Хрватска у препису”.

Мало ко поставља питање, како то да за већину некадашњих држава има оригиналних и убедљивих података, само о држави “средњовјековној Хрватској” – гле чуда – нема ниједан!

Хрватска нација формирана је од неколико српских елемената, а један од њих је и језик, који су усвојили од Вука Караџића. Језик је мерило једног народа, а Хрвати су, да би били народ, украли српски језик и унаказили га. Превара је одиграна када је Људевит Гај насанкао Вука Караџића и под окриље нашег језика убацио кајкавски изговор. Од тада Хрвати говоре српским језиком, иако га само кваре и праве га накарадним, па се из тога може слободно закључити да причају накарадним српским језиком.

Људевит Гај, Немац пореклом, отворено каже да су Хрвати присвојили српски језик за свој. У Србији се нико не усуди поставити питање Јадранског мора и острва у њему. То једино покреће Словенац Змаго Јелинчић Племенити, тврдећи да Италија није предала Јадран и острва Хрватској, већ СФРЈ. Он тражи „да се јадранска обала и отоци поделе на све државе, наследнице СФРЈ ( око 1000 отока ). Хрватска никад ( правно ) није имала у поседу јадранску обалу…

Италија, после Другог светског рата је била приморана да , на име ратне штете уступи Југославији Истру, Задар и отоке“. Зашто се и сада избегавају истине? Зашто и после непоправљивих година и векова не смијемо знати истину? Да су историјске чињенице темељито његоване, а не скриване, од Херцеговаца, Далматинаца, Дубровчана и осталих на Балкану, можда и не би било рата унутар исте крви. У швајцарском граду Нојшателу, на огромном поштанском здању уклесане су имена Србије и Црна Горе и то међу 22 најстарије државе на свету, чланице УПУ (Union Postal Universelle), основане 1878. године. Србија и Црна Гора су и оснивачи тог Светског поштанског савеза, а који је 1948. прикључен УН.

dubrovacki-kalendar1

Дубровачки-календар из 1897. године није чуо за хрватски језик!

Ватикан је створио Хрвате као “умјетну нацију”, а заправо се ради о Србима-католицима. Дубровник, којег су у 19. веку називали „Српска Спарта“, је био српски трговачки, духовни и приморски центар. Становништво са простора Дубровачке републике је чак све до почетка 20. века задржало српски идентитет. То што су Дубровчани исповедали католичку веру, као и Хрвати, не говори ништа о сродности Дубровчана и Хрвата. У питању је природа ширења католицизма у српским земљама; на јадранској обали и залеђу. То је чињено захваљујући доминацији Ватикана, Венеције, Мађарске и Аустрије у овом делу Балканског полуострва.

У Дубровнику је хрватско име непознато све до средине 19. века кад, после пада Наполеона, нова сила у том делу Јадрана, Аустрија, у Дубровнику и његовом залеђу (Конавле) налази католике који се, гле чуда, осећају и изјашњавају као Срби. Ношена искуствима са простора Далматинске Загоре, Хрватске, Славоније, Жумберка, Царска канцеларија у Бечу доноси одлуку да на католичанство Дубровника и залеђа уместо српства калеми хрватство, као најближу ентитетску одредницу.Тако је почела кроатизација Дубровника.

Оно што данас имамо у граду испод Срђа, у Конавлима, хрватство засновано на мржњи према Србима, дело је бечког двора и Католичке цркве. Ономе ко не познаје историју Дубровника, али стварну, а не фалсификовану, заиста изгледа чудно да тај град, овакав какав је данас, са околином, пре само стотину и нешто година није имао готово никаквих додира са хрватством. 1874. се у Дубровнику оснивају: Певачко друштво “Слога”, Дубровачко радничко друштво, Дубровачки глазбени збор, а 1887. и Задруга Српкиња Дубровкиња. Затим, следе: Српска дубровачка академска омладина – 1900, “Српска зора” – 1901, Гимнастичко – соколско друштво “Душан Силни” – 1907. и Матица српска – 1909. Ћирилична издања књига и новина, издавана су у штампаријама Претнера и Мате Грацића. Један од најугледнијих новчаних завода у Далмацији, била је Српска штедионица у Дубровнику.

У календару „Дубровник“ за просту 1898. годину, штампаном у дубровачкој Штампарији А. Пасарића, налазимо, уз остало, и податак којим језиком се у то време говори у Дубровнику и то, стоји у календару, „говор у кући“. У Дубровнику је све до у 16. века деловала славенска канцеларија, гдје су се документи  писали – ћирилицом. Од 11.177 становника Дубровника њих 9.713 изјаснило се да говори српским језиком. Италијански је користило 716, немачки 285, мађарски 384 становника града. Неки су се изјаснили да говоре чешки, словенски, пољски и руски, али нико, ни један једини становник Дубровника, није рекао да говори хрватским језиком.

Хрвати својатају великог математичара и астронома Руђера Бошковића само зато што је његов отац Никола, Србин, прешао у католичанство у Дубровнику, да би због трговине могао несметано да иде у Италију. Сви дубровачки писци осећали су се Србима, а највећи међу њима Иво Гундулић је у “Осману” од 11 000 стихова већину посветио Србима у Србији, Македонији, Херцеговини и Босни.

Обрачун са српством у Дубровнику, уз прогоне Срба Дубровчана, почео је после атентата припадника покрета “Младе Босне” на престолонаследника Аустроугарске Франца Фердинанда, у Сарајеву 1914. године. Десила се “Кристална ноћ” у Дубровнику, пре оне у Немачкој и после загребачког јуриша на Србе и њихову имовину 1902. године. Хрватски јуришници, на челу са Никшом Свилокосим, уништавали су све што је било српско у Дубровнику: школе, новине, друштва, станове, привредне објекте и друго. Палили су српске заставе и ломили српске симболе.Срби католици, интелектуалци, трговци и црквени достојанственици, који су за себе говорили да су Срби, пунили су затворе и били мучени и малтретирани. Нико се не би чудио, да је Дубровник у вековима породице Гундулић пао под нечију власт, јер српске државе тада и није било, али пасти у временима снажне српске кнежевине и краљевине, па и Краљевине Југославије? То је неопростиво!… .

Чак је и један папа, Лав XIII, јавно и писмено признао Дубровчанима да су Срби….Својевремено је Божидар Виолић, најцењенији хрватски позоришни редитељ, у интервјуу загребачком “Глобусу”, објашњавајући проблеме са којима се сусреће због свог “национално некоректног” језика, са понеким србизмом, резигнирано закључио: “Ми Хрвати смо ионако склепан народ.”…

zombiji460_609967s0
ХРВАТИ СУ ВАТИКАНСКИ ЗОМБИЈИ

…Усташија се пробудила, није ни заспала, ни била покопана, како смо мислили, и тај грозни елемент ровари у хрватском националном бићу. Није ћирилица проблем у Вуковару, она је само изговор да се макну преостали Срби. На било који начин.То ради држава која се суштински не разликује од оне каква је била у време Павелића. У историји језика и народа, изван наших простора, нема података да је неко писмо посматрано као непријатељско – као што се то дешава у Хрватској.

Једино усташки закон из априла 1941. године на подручју НДХ, забрањивао је  употреба ћирилице .Чирилица је писмо источног римског царства (Византије) – православаца. …

Вуковар је увек кроз историју био српски град. Тамо прије стотињак година није ни било друкчијих слова осим ћириличних. Тада су из Вуковара на разне стране одлазили дописи као да су писани из данашњег Крагујевца. Ћирилични и српски, најчешће екавски…Ћирилицом су Далматинци, Истријани писали чак 4-5 векова прије него што су морали почети писати латиницом због утицаја западних непријатеља, то јест Романа и Германа. Од 11. до 18. века на великим деловима хрватске територије становнишšтво је своје културне потребе израžжавало и ћирилицом. Најстарији пронађени докуменат написан ћирилицом је Поваљска листина из 1250. године, нека врста правног документа који је говорио о расподели и поседу земљишта на Брачу, а у Пољицама на ћирилици је написан велики Пољички статут 1444. године.

Северно од реке Крке и њеног уласка у море, код Скрадина, превладала је глагољичка писменост, а јужно по читавој Далмацији ћириличка. Због аустроугарске хегемоније и отварања народа са тог подручја према западу, те утицаја Католичке Цркве, латиница постаје главно писмо. Ћирилица је наше прво писмо, од неолита. Винчанско писмо пронађено крај Београда има чак 20 слова данашње ћирилице, 7 слова глагољице и 8 латинице, то би нам нешто требало говорити и значити….

Хрвати су бића која су се у својој историји увек најугодније осећала у моћној туђој кући. Ватиканској,аустријској, талијанској, мађарској, њемачкој, америчкој а посебно у ЕУ квази држави. Бар тако говоре.

ustaski zlocini nad Srbima

Хрвати су најефикасније ватиканско средство за уништење српског народа

Ватикан (Света Столица, или Римокатоличка црква), више од хиљаду година, непосредно или помоћу католичких држава Европе, подстицао и организовао злочине геноцида над Србима, њихово превођење у хрватску нацију, а најистрајније је брисао и уништавао српску културну баштину (а тиме и европску) – у свим српским земљама. Један од многих доказа да је Католичка црква подржавала злочине над  Србима је и чињеница да су тројица команданата Јасеновца били католички свештеници. Покоље Срба у НДХ организовало је преко 130 католичких свештеника, а њих 27 лично су се „доказали“ у клању!

На подручју НДХ у римокатоличком крсташком походу страдало је укупно 223 српска свештеника, три епископа су зверски убијена. Никада и нигде на свету, откада постоје религије и народи, већу злочиначку наказу свет није угледао, као што је био Томислав Филиповић, звани СОТОНА! Фра Сотана (Томислав Филиповић, па Вјекослав Мајсторовић) припремао је, организовао и директно учествовао у најгрознијем једнодневном покољу недужних Срба у њиховим домовима. Само за неколико месеци 1942. године, по сопственом признању, у Јасеновцу је заклао око 30 хиљада Срба.

ФРАТАР СРЕЋКО ПЕРИЋ:“Браћо Хрвати, кољите све Србе, а најприје моју сестру која је удата за Србина а онда дођите да вас исповедим”.

Хрвати су били једини народ на свету који је своје жртве {Србе, Јевреје,Роме} у Другом светском рату прво животињски мучио – тешко и дуго, без хране и воде, вадећи им очи и одсецајући делове тела, па их усмрћивали пребијањем, клањем, ударањем маљем у лобању, бацањем живих у гротло пећи, кувањем сапуна од жртава, затрпавањем живих у насипе и гробове, вађењем нерођене деце из утробе мајки и на друге свирепе начине. Павелићеве усташе су били најмонструознија и најужаснија кољачка фаланга у историји света!

Сва та зверства која су чињена у НДХ људски ум није забележио. Хрватске усташе су у убијању надмашиле Немце. Били су далеко гори од нациста. Смрт у Јасеновцу била је далеко ужаснија него у злогласном Аушвицу. Савезници су оставили Хрватску унутар Југославије, не питајући за њену одговорност за геноцид, а жртве усташтва су приписали неименованим фашистима или Немцима. Зато су Концентрациони логор „Јасеновац“, као и друга српска стратишта, остали непознати широј европској јавности.

(the Balkans Chronicles)