ZLATIBOR PONUDA 52 hektara !

Z L A T I B O R

P _O_ N_ U _D _A

52 hektara !
ZLATIBOR

 

 

Ovo je naše brdo na Zlatiboru

Moj rodjaci na Zlatiboru imaju svojih 26 hektara

a drugi deo familije samnom zajedno, ovde u Beogradu……imamo svojih 26 hektara. 

 Što znaci da imamo ukupno 52 hektara zemljista.

 

Kad se nalazite kod spomenika, a okrenuti ste ledjima jezeru

ispred sa desne strane se nalazi  jedan od vrhova Zlatibora…CIGOTA,

a levo ispod se pruza naše imanje !

Poznato kao

Djokića  suvot

To je sada definitivno reseno….imovinski – pravno.

To je hteo i Kusturica da kupi pre pet do šest godina…ali nije bilo sudski zavrseno.

Ja prodajem ……samo 6,5 hektara.

     što ne znači da  ne možemo svi zajedno da prodamo 

Ako zelite sire informacije tu sam…..

 

Djordje   Prudnikov 

ТЕЗЕ О ВУЧИЋУ КАО ТЕЗЕ О ФОЈЕРБАХУ

ТЕЗЕ О ВУЧИЋУ КАО ТЕЗЕ О ФОЈЕРБАХУ
Комнен Коља Сератлић
Када је неко од списатеља промислио и разрешио неку појаву, проблем, изјаву, још ако je погодио у срж, никада се нисам латио пера. То сам посебно практиковао док су писали Богдан Тирнанић, Брана Црнчевић (њих спомињем, јер су пребрзо заборављени, а човек живи онолико колика га се спомиње). Једном сам се нашалио са Тирнанићем, рекавши му да ћу га „тужити“ суду, јер ми „краде“ мисли, које ја нисам, нажалост, умео да претачем у текстове као он.

Након објављивања на насловној страни најстарије дневне новине „Тезе о Србији“ Бојана Пајтића, мада би било исправније казати „Тезe о Вучићу“, по ко зна који пут сам се запитао, да ли нешто да напишем, с обзиром на то да сам о новом вођи Демократске странке написао подужи текст, месец дана након његовог избора.

Наиме, као новоизабрани вођа, Б. Пајтић је био гост у емисији која нам више од 20 година даје пројектовану, а то значи једнострану слику стварности и утискује је у нашу подсвест. Тако је, чини ми се, одмах показао стварним господарима његовог избора за челну страначку позицију, да ће верно служити. У поменутој емисији Б. Пајтић је изјавио: „Демократска странка је спремна да се извини!“ Дакле, није рекао: „Извињавам се у име Демократске странке за све недопустиве грешке које смо починили док смо били на власти“. О процесуирању грешника, као и о властитим грешкама, није казао ни реч. Ваљда је чекао другу прилику?

Готово месец дана чекао сам да се неко осврне на ту изјаву. А, онда сам, због прећуткивања, одобравања или непридавања важности тој и таквој изјави у тексту, реч „спремна“ протумачио на следећи начин: Демократска странка и њен нови вођа ће се извинити онда када српски народ заслужи то извињење, односно када их српски народ поново доведе на власт преко неке нове паљевине, као што је било 5. октобра 2000. године. Такође, та „спремност“ је указивала да господари и ментори Демократске странке, нису задовољни учинком прошлих челника, то јест растурањем Србије и растројством српског народа, па су проценили да се мора обавити тзв. овера. Дакле, спремни су за новог извршитеља који ће пројекат довести до краја! Додуше, знатно перфидније и на начин „да се Турци не досете“!

У тексту сам навео мој постхумни разговор са Зораном Ђинђићем, који је потврдио да је почетком 2001. одлучио да, како је рекао, отера више од половине најближих сарадника и шефова oдбора странке, међу којима потпредседника Извршног одбора Демократске странке Војводине. Ђинђић је хтео да направи целовитију државу Србију, а знао је шта се кува и ко кува у Новом Саду. Одмах је отпустио двојицу. После Ђинђоћеве смрти, један од те двојице био је дугогодишњи Председник Србије. У време тог председниковања, Војводина је, зарад европског пута, под Пајтићевом паском, добила атрибуте државности (застава, грб, химна…).

Када се Демократска странка на прошлим републичким изборима нашла на ивици изборног цензуса, онда су се њени господари и ментори сетили да је ствар отишла предалеко па су осмислили разрешење и дали га Пајтићу да га објасни! А он је то насловио са „Тезе о Србији“!

У неким заборављеним временима, гимназијалци, студенти философије, комунисти а нарочито партијски секретари, морали су знати напемет „Тезе о Фојербаху“ Карла Маркса. Посебно је цитирана последња, 11. теза: „Философи су свет само различито тумачили, али ради се о томе да се он измени“. Такође, зна се да је теза полазна етапа дијалектичке тријаде: теза, антитеза, синтеза.

Понеко и у овим временима зна шта је Маркс хтео да докаже Фојербаху. Друга теза гласи: „Питање да ли је људском мишљењу својствена предметна истинитост – није питање теорије, него питање праксе. Човек мора да у пракси докаже истину, тј. стварност и моћ свога мишљења. Спор о стварности или нестварности мишљења које се изоловало од праксе, чисто је схоластичко питање“.

Али, шта је Пајтић у десет својих „теза, антитеза, синтеза“ (дакле, не ради се о тезама, али условно ћемо их тако звати) хтео да докаже Вучићу, да ли је хтео да Вучића и Српску напредну странку порази и понизи, а себе и Демократску странку уздигне, иако, да парафразирам Сократа, сврха борбе није у томе да се саговорник (противник) порази, него је „потребно да о томе будеш уверен не само ти, него и ја скупа с тобом“. Чудесно, можда је ово извињење након најављене „спремности“?

Било како било, „тезе“ су објављене у најтежем моменту у коме се налази Србија, унутрашњем и спољнополитчком. Мислио сам да је март кобан за српски народ. Међутим, не сме се занемарити август, јер је једнога августа (1995) извршен трећи геноцид над Србима и сеоба већа од Чарнојевићеве, у којој су из Старе Србије дошли и преци Пајтићеви.

Немам намеру да пишем о садржају „теза“, оне су аксиоми. Милиони несрећника, који не знају ко је аутор, сматрају и „тезе“ и аутора последњим спасењем. Господари и ментори су увелико пласирали у (својим) медијима жеље у којима Пајтића већ проглашавају „стубом око кога ће се окупити свеколики патриотски блок“, и тако несвесно разголитили настављача свог пројекта Ђинђић-Живковић-Тадић-Ђилас! Сада је као спаситељ Србије и Српства понуђен Бојан Пајтић, а он је обзнанио свој програм у „тезама“. Господари су схватили да ће се политика антисрпства, која је спровођена готово две деценије, променити у националну, то јест интегралну просрбијанску (значи, без помињања Срба изван Србије)!

Узгред, лично сматрам да такав блок у Србији не постоји нити ће господари дозволити да се направи. То су показали на прошлим изборима када су Демократску странку Србије, Српску радикалну странку и Двери свели испод потребног цензуса.

На крају остаје питање: Да ли има мислећег човека у овој земљи Србији који се не стиди пројекта ДОС (досизма) и његове политике уништења Србије, а коју је нарочито спровела, како је неки зову, жута странка (аутор „теза“ се не стиди). Међутим, због партитократијске борбе, мржње и критике постојећег режима, посебно вођа, народ постаје забораван (оптимизам памћења, а о депресивном оптимизму и да не говорим), занет слаткоречивошћу „теза“ спреман је да Демократску странку и њеног садашњег вођу врати на власт у Србији. Народ као народ, не схвата да господари и ментори сваке власти у Србији од 5. октобра 2000. године планирају да Пајтић, Зуко, Хаљими и слични посвршавају и друге планове, на пример Санџак, Војводина, Југ Србије, Роми, Власи…Српски народ је носталгичан, није спреман да се обрачуна са грешкама у прошлости, није спреман да се суочи са стварношћу, воли да живи у „сивој зони сећања“, или како каже један мудрац: „Баштина нас испуњава поносом, уместо стидом“.