Poezija SAN autor DN

SAN

 

Izgubljen sav u čarima tvojim

lutam ko klošar stazama nade

skupljam mrvice ljubavi tvoje

molim se tmini da san potraje

 

Dušan Nonković

Poezija, KAD SE VOLI – Autor Dušan Nonković

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/%D0%BA%D0%B0%D0%B4-%D1%81%D0%B5-%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D0%B8/630719763643249

 

 

Са снимања документарног филма у Либеку са Душаном Нонковићем.

Са снимања документарног филма у Либеку са Душаном Нонковићем.

Припремила : Славица Јовановић (новинар и књижевник)

Душан Нонковић је Оснивач и уредник најпосећенијег сајта Гласа Дијаспоре , али исто тако је и угледан песник , чија се поезија чита у једном даху. Што се тиче сајта Гласа Дијаспоре ту је неуморан и без цензуре објављује истину. Његова поезија преточена је у небеске драгуљарнице , уклесане међу далеким сазвежђима . Отуд објашњење зашто има велики број читалаца. Његови стихови надземаљски пулсирају и озаре читаоца , лелујави стихови, остављају иза себе мирис мајчине душице и лимуновог цвета . Искрене, спонтане, неусиљене. Оне се могу изговарати и певати до промуклости а да опет остану милозвучне .Његове песме су завештања и песнички тестаменти , којима он благосиља своју родну груду , мајчицу Србију, али и неугасива лучевина песникових свитања .Представљамо читаоцима кратку биографију Душана Нонковића уредника и песника .Али исто тако и његову поезију .
Душан Нонковић, од мајке Смиље, рођене Теодоровић, из Ердута и оца Стевана из Книна, родђен је 11. јуна 1940. у Суботици и крштен у Суботичкој православној србској цркви. По доласку Мађарских окупатора породица је већ 1941. протерана под паролом; Срби за Србију, Хрвати за Хрватску. Са родитељима доспева у Краљево као избеглица а исте године остаје без оца којег су као и хиљаде других недужних талаца стрељали војници немачког Вермахта. После многобројних ратних тегоба – бива постављен као једногодишње дете у наручју своје мајке уз присуство, са леве и десне стране, четворогодишњег и деветогодишњег брата пред стрељачки вод. Преживео је то наређење стрељања само захваљујући енергичном противљењу једног од два команданта тих немачких војника тог истог стрељачког вода.
1945. се враћа у родни град Суботицу где завршава основну школу а потом и Машинскопољопривредну у Апатину. Запошљава се у пољоппривредном комбинату а после непуних годину дана уписује студије на Биотехничком факултету у Љубљани. Студије финанцира повременим физичким пословима.
По завршетку студија и војног рока у ЈНА не полази му за руком да добије посао не само у својој струци већ уопште, са образложењем; ма колико пензија мајке мала била, да где може један бити сит могу и двоје. После свог мркотрпног финанцирања студија и одслужења војне обавезе својој држави такво образложење није могло бити веће лично разочарење па и поред тешког двоумљења и моралних дилема прихвата понуду Немачке селекцијске станице сточног биља (коју је још као студент за време студија више пута одбијао из историјских разлога) и 1969 године одлази за Немачку. После годину дана праксе постаје асистент Др. Lajckom, шефу тада највеће селекцијске станице сточног биља Западне Немачке, НДФ (Norddeutsche Pflanzenzucht).
1967 године венчава се са својом дугогодишњом, пријатељицом, пословном сарадницом Кристом Ролфс коју је упознао првог дана по доласку у Немачку а којој је такође то био исто први радни дан по завршеној школи са струком техничког асистента. У том браку су рођена три детета, васпитавана у хуманитарном духу којег је посебно неговала и супруга Криста Нонковић, којој је 2009 године удељено високо државно одликовање Немачке, Крст части за хуманитарно залагање у пружању помоћи оболелима од мултиплесклерозе а од које је предходно деценијама и сама патила.
Душан Нонковић постаје члан округлог стола у Либеку, где је заступао интересе избеглих и протераних особа.
Као суиницијатор учествује у оснивању првог Централног Савета Срба у Немачкој.
У Хамбургу бива изабран и за првог генералног секретара Централног Савета Срба у Немачкој али ту функцију убрзо препушта млађој генерацији и посвећује се оснивању Гласа Дијаспоре – Интернет презентације српске дијаспоре – којој посвећује и до данашњег дана највећи део свога времена.
Указом број 1/2-01-0004/2005-22 од 22. јуна 2005. године одликован је високим државним одликовањем, великом медаљом човекољубља државе Србије и Црне Горе због организовања и допреме помоћи болницама, домовима и герентоолошким центрима прије свега у лековима, опреми, креветима, обући па и колима прве помоћи итд у време привредне блокаде државе Србије/ЦГ, за несебичну помоћ и доброчинство.
Током 2010. тешко оболева од срца па су од тада његове активности усмерене, поред уређивања Гласа Дијаспоре и писању поезије а и ове књиге.
Оснивач је и уредник сајта Гласа Дијаспоре
Аутор је књига: Сан и љубав вечна, Звезде хоризонта, Рај нам је на
дохвату руке а градимо пакао-Зашто
Почасни је члан удружења писаца РС и дијаспоре Приједор.

Foto: Са снимања документарног филма у Либеку са Душаном Нонковићем. 

Припремила : Славица Јовановић (новинар и књижевник)

Душан Нонковић је  Оснивач и уредник најпосећенијег сајта  Гласа Дијаспоре , али исто тако је  и угледан  песник , чија се поезија чита у једном даху. Што се тиче сајта Гласа Дијаспоре ту је неуморан и без цензуре објављује истину. Његова поезија преточена је у небеске драгуљарнице , уклесане међу далеким сазвежђима . Отуд објашњење зашто има велики број читалаца. Његови стихови надземаљски пулсирају и озаре читаоца , лелујави стихови, остављају иза себе мирис мајчине душице и лимуновог цвета . Искрене, спонтане, неусиљене. Оне се могу изговарати и певати до промуклости а да опет остану  милозвучне .Његове песме су завештања и песнички тестаменти , којима он благосиља своју родну груду , мајчицу Србију, али и неугасива лучевина песникових свитања .Представљамо читаоцима кратку биографију Душана Нонковића уредника и песника .Али исто тако и његову поезију .
Душан Нонковић, од мајке Смиље, рођене Теодоровић, из Ердута и оца Стевана из Книна, родђен је 11. јуна 1940. у Суботици и крштен у Суботичкој православној србској цркви. По доласку Мађарских окупатора породица је већ 1941. протерана под паролом; Срби за Србију, Хрвати за Хрватску. Са родитељима доспева у Краљево као избеглица а исте године остаје без оца којег су као и хиљаде других недужних талаца стрељали војници немачког Вермахта. После многобројних ратних тегоба – бива постављен као једногодишње дете у наручју своје мајке уз присуство, са леве и десне стране, четворогодишњег и деветогодишњег брата пред стрељачки вод. Преживео је то наређење стрељања само захваљујући енергичном противљењу једног од два команданта тих немачких војника тог истог стрељачког вода.
1945. се враћа у родни град Суботицу где завршава основну школу а потом и Машинскопољопривредну у Апатину. Запошљава се у пољоппривредном комбинату а после непуних годину дана уписује студије на Биотехничком факултету у Љубљани. Студије финанцира повременим физичким пословима.
По завршетку студија и војног рока у ЈНА не полази му за руком да добије посао не само у својој струци већ уопште, са образложењем; ма колико пензија мајке мала била, да где може један бити сит могу и двоје. После свог мркотрпног финанцирања студија и одслужења војне обавезе својој држави такво образложење није могло бити веће лично разочарење па и поред тешког двоумљења и моралних дилема прихвата понуду Немачке селекцијске станице сточног биља (коју је још као студент за време студија више пута одбијао из историјских разлога) и 1969 године одлази за Немачку. После годину дана праксе постаје асистент Др. Lajckom, шефу тада највеће селекцијске станице сточног биља Западне Немачке, НДФ (Norddeutsche Pflanzenzucht).
1967 године венчава се са својом дугогодишњом, пријатељицом, пословном сарадницом Кристом Ролфс коју је упознао првог дана по доласку у Немачку а којој је такође то био исто први радни дан по завршеној школи са струком техничког асистента. У том браку су рођена три детета, васпитавана у хуманитарном духу којег је посебно неговала и супруга Криста Нонковић, којој је 2009 године удељено високо државно одликовање Немачке, Крст части за хуманитарно залагање у пружању помоћи оболелима од мултиплесклерозе а од које је предходно деценијама и сама патила.
Душан Нонковић постаје члан округлог стола у Либеку, где је заступао интересе избеглих и протераних особа.
Као суиницијатор учествује у оснивању првог Централног Савета Срба у Немачкој.
У Хамбургу бива изабран и за првог генералног секретара Централног Савета Срба у Немачкој али ту функцију убрзо препушта млађој генерацији и посвећује се оснивању Гласа Дијаспоре – Интернет презентације српске дијаспоре – којој посвећује и до данашњег дана највећи део свога времена.
Указом број 1/2-01-0004/2005-22 од 22. јуна 2005. године одликован је високим државним одликовањем, великом медаљом човекољубља државе Србије и Црне Горе због организовања и допреме помоћи болницама, домовима и герентоолошким центрима прије свега у лековима, опреми, креветима, обући па и колима прве помоћи итд у време привредне блокаде државе Србије/ЦГ, за несебичну помоћ и доброчинство.
Током 2010. тешко оболева од срца па су од тада његове активности усмерене, поред уређивања Гласа Дијаспоре и писању поезије а и ове књиге.
Оснивач је и уредник сајта Гласа Дијаспоре
Аутор је књига: Сан и љубав вечна, Звезде хоризонта, Рај нам је на
дохвату руке а градимо пакао-Зашто
Почасни је члан удружења писаца РС и дијаспоре Приједор.

Foto vom Dreh des Dokumentarfilms in Lübeck mit Dusan Nonkovic…..

Foto vom Dreh des Dokumentarfilms in Lübeck mit Dusan Nonkovic…..

Was sind die Botschaften die drei deutschen Nobelpreisträgern (Willy Brandt, Thomas Mann und Günter Grass) aus einst slawischen Stadt Lübeck? Sind zwei tonnenschwere und zerschmetterte Glocken aus der Marienkirche immer noch eine Mahnung an die Schrecken des Krieges oder nur reine Touristenattraktion? Historische wie aktuelle Beziehungen zwischen Ost und West… All das, Im Gespräch mit Dusan Nonkovic, Mitbegründer des Zentralrats der Serben in Deutschland, Chefredakteur und Gründer des Internet Portals „Glas dijaspore“ (Stimme der Diaspora) und Träger der „Medaille für Philanthropie „, höchsten staatlichen Auszeichnung für Humanität und Solidarität.

Dušan Nonković (* 11. Juni 1940 in Subotica (Vojvodina, Republik Serbien)) ist Gründer und Redakteur der Blog-Seite Glasa Dijaspore (Stimme der Dijaspora, Internetpräsentation serbischer Dijaspora); Mitglied „Runder Tisch“ Lübeck, gegründet nach dem Brandanschlag auf die Lübecker Synagoge und der Brandkatastrophe Asylbewerberheim Hafenstraße Lübeck; Mitglied des Friedenplenums Lübeck Gründer des Komitees der Flüchtlinge aus Jugoslawien; Mitbegründer der Lübecker humanitären Organisation „Hilfe Jetzt e.V.“; Mitbegründer des Zentralrates der Serben in Deutschland. Erster gewählter Generalsekretär des Zentralrates der Serben in Deutschland Träger der hohen Auszeichnung des Staates Jugoslawien für die Menschlichkeit, verliehen in Belgrad 2005, mit dem ukaz broj 1/2-01-0004 /2005-22 od 22 juna 2005. 2010 schreibt D.N. über hundert Gedichte und präsentiert diese im Multimedijaler prezentacion unter der Poezi von Dušana Nonkovića.
Inhaltsverzeichnis

1 Biografie
2 Zu Ehe und Familie
3 Politisch-gesellschaftliches Wirken
4 Auszeichnungen und Anerkennungen
5 Einzelnacheweise
6 Wikilinks – Wikis & Websites mit Artikeln zum Thema
7 Social Networks
7.1 Netzwerke
7.2 Blogs
7.3 Twitter

Biografie

Dusan Nonkovic wird am 11.06.1940 in Subotica (Nordserbien an der ungarischen Grenze) geboren. Seine Mutter stammt aus Erdut, sein Vater aus Knin. Getauft ist er in der orthodoxen Kirche in Subotica. Unter der Parole „Serben nach Serbien, Kroaten nach Kroatien“ vertreiben die ungarischen Okkupanten die Familie Nonkovic 1941 aus Subotica. Dusan Nonkovic kommt als Flüchtling nach Kraljevo (Zentral Serbien). Im selben Jahr (1941) wird sein Vater dort als unbeteiligter Zivilbürger von der deutschen Wehrmacht mit tausenden weiteren Zivilisten als Geisel hingerichtet. Kurze Zeit später werden auch seine Mutter mit ihm (D.N.) auf den Armen und seinen zwei Brüdern, sowie eine weitere Frau, die ebenfalls durch die Hinrichtung ihres Mannes zur Witwe wurde, und deren zwei Kindern zur Erschießung vor die Wand gestellt. Das couragierte und lautstarke Auftreten eines der Soldaten der Hinrichtungskompanie hat, nach den Worten seiner Mutter, die Hinrichtung verhindert. Durch sein Eingreifen rettet er das Leben der fünf minderjährigen Kinder und deren Mütter.[1] Nach Kriegsende 1945 kehrt D.N. zurück nach Subotica, dort besucht und beendet er die (8-jährige) Grundschule. 1959 schließt er die Landwirtschaftliche Maschinenbauschule in Apatin ab. Nach einem Jahr Berufserfahrung beginnt D.N. ein Studium an der Biotechnischen Fakultät in Ljubljana (Slowenien). Das Studium finanziert er durch Gelegenheitsjobs. Nach Abschluss des Studiums folgt im Jahr 1967/68 das Pflichtjahr in der Jugoslawischen Volksarmee (JNA). Als er nach Beendigung der Wehrpflicht keine Anstellung im Beruf erhält, entschließt sich D.N. trotz starker moralischer Bedenken, das Angebot eines Saatzuchtbetriebes anzunehmen und geht 1969 nach Deutschland. Noch als Student hat er Arbeitsangebote desselben Zuchtbetriebes mehrfach aus historischen Gründen abgelehnt. In einem der größten Zuchtbetriebe für Futterpflanzen in Deutschland „Norddeutsche Pflanzenzüchtung Hans-Georg Lembke KG) steigt er zum Saatzuchtassistenten des Saatzuchtleiters Dr. Leitzke auf. (heute einer der größten Zuchtbetriebe der Welt, NPZ KG.[2]
Zu Ehe und Familie

1976 heiratet D.N. in Subotica Christa Rolfs. Die Ehefrau von D.N. Christa Nonkovic wird 2009 mit dem Bundesverdienstkreuz [3][4] für ihren humanitären Einsatz ausgezeichnet. Im Geiste der Humanität wachsen die Kinder auf.
Politisch-gesellschaftliches Wirken

In der Hansestadt Lübeck wird Dusan Nonkovic Mitglied des Runden Tisches, gegründet vom damaligen Bürgermeister Michael Bouteiller [5] nach dem Anschlag auf die Lübecker Synagoge und der Brandkatastrophe in der Hafenstraße im Asylantenheim im Januar 1996.

Nachdem circa 400 Flüchtlinge überwiegend aus Bosnien/Herzegowina in Lübeck Unterkunft finden, gründet Herr Dusan Nonkovic auf Empfehlung des Bürgermeisters Michael Boutellier das Flüchtlingskomitee. Das Komitee bilden 2 Kroaten, 2 Muslime und Herr Dusan Nonkovic als Vertreter der Serben.[6] Zur gleichen Zeit ist D.N. auch Mitglied im Verein „Hilfe Jetzt e.V.“[7] Nach mehrjährigem Engagement für die Belange der Flüchtlinge gelingt es ihm in Zusammenarbeit mit dem Komitee und dem Verein Hilfe Jetzt e.V. mittels Protesten und Petitionen an den Deutschen Bundestag, die Rückkehr der Flüchtlinge nach Bosnien-Herzegowina aufzuhalten. Mitten im Winter sind ca. dreißig Familien mit kleinen Kindern innerhalb von 2 Wochen von der Rückführung bedroht in ein Land, in dem unentdeckte Minen unter dem Schnee liegen [7]. Gemeinsam mit dem Flüchtlingskomitee, dem Verein Hilfe Jetzt e.V. und dem Komitee für Menschenrechte der Jugoslawen (einer Nebenorganisation des lokalen Jugoslawischen Vereins) kann D.N. erreichen, dass die Flüchtlinge den Winter über in Deutschland bleiben und in ein Land ihre Wahl ausreisen dürfen [7].

Dusan Nonkovic hält den Jugoslawienkrieg der Nato aufgrund des fehlenden UN – Mandats für eine Schwächung der UN und fürchtet, dass vorwiegend unschuldige zivile Menschen getroffen werden. Mit dieser Haltung geht er in die Öffentlichkeit.[8] Während der Kriegswirren im ehemaligen Jugoslawien organisiert Dusan Nonkovic Lesungen von deutschen Autoren: Kurt Köpruner, Autor des Buches „Reise in ein Land der Krieg“ (verstorben 1.Juli 2011) [Nachruf Dusan Nonkovic] und Jürgen Elsässer, Publizist und Autor vieler Bücher über die Kriege. Das Anliegen D.N. ist es, die deutsche Öffentlichkeit über die Ereignisse aufzuklären, da diese in den offiziellen Medien so nicht präsent sind.[8] Eine wertvolle Ergänzung bietet die Veranstaltung mit dem General Loquai 9 [Videofilmlink] ehemaliger Kosovobeobachter und Autor des Buches „ Der Kosovo Konflikt-Wege in einen vermeidbaren Krieg“. Herr Boutellier lädt General Loquai gemeinsam mit Herrn Lutz vom Friedensinstitut Hamburg nach Lübeck ein.

D.N. kritisiert offen seinen Mitbürger, den Nobelpreisträger Günter Grass wegen dessen verbaler Unterstützung der Aggression und Befürwortung der Bombardierung Jugoslawiens [9][10]. Als die Fraktion der Grünen ein symbolisches Einreiseverbot nach Lübeck für ihren Bundesvorsitzenden und Außenminister („Kriegsminister“) Joschka Fischer ausspricht, erhält sie von Dusan Nonkovic als Mitglied des Friedenplenums Unterstützung. [?]

D.N. ist aktives Mitglied im MiMi- Projekt als Gesundheitsberater [11] Dieses interkulturelle Gesundheitspilotprojekt wird unterstützt vom Ministerium für soziale Fragen der Gesundheit, Familie, Junge und Alte und vom nationalen Verband „Nord“ in Zusammenarbeit mit den lokalen Partnern des ethno-medizinischen Zentrum „Nord“ [14] Das Ausbildungsprojekt von Juni 2007 bis Juni 2008 hat zum Ziel durch eine Reihe von Vorträgen Migrantinnen in die Lage zu versetzen sich aktiv in das deutsche Gesundheitssystem zu integrieren.[15] Bei der Gründung des Zentralrates der Serben in Deutschland, wird D.N. zum ersten Generalsekretär gewählt. CRS-D [12] Im September 2007 gründet er Glas Dijaspore, https://dijaspora.wordpress.com die Seite zählt bereits über 1 Million Besucher. D.N. ist weiterhin verantwortlicher Redakteur. Dusan Nonkovic versucht eine öffentliche Diskussion mittels der Petitionen an den Deutschen Bundestag zu bewirken (wegen ungesetzlichen Krieges, der ohne Mandat und UN Charta, gegen alle internationalen Regeln, auf Grundlage inszenierten und unwahren Tatsachen geführt wurde und wegen Unterstützung der Sezession K/M.[ Video Hensch] und Missachtung der Resolution 1244 [13]

Dusan Nonkovic unterstützt Dveri, Bewegung für das Leben Serbien [14]
Auszeichnungen und Anerkennungen

Dusan Nonkovic wird am 22 Juni 2005 ausgezeichnet mit dem hohen Orden des Jugoslawischen Staates – der Medaille der Menschlichkeit – , verliehen in Belgrad, mit dem Ukaz broj 1/2-01-0004/2005-22 von 22 juna 2005. godine. Das Gerontologische Zentrum in Subotica, ehrt ihn und den Verein Hilfe Jetzt e.V. mit einer Plakette an der Innenwand des Eingangsvorraumes. [ ] Im seinem 71. Lebensjahr beginnt D.N. Poesie zu schreiben. Im gleichen Jahr schreibt er eine der Perlen serbischer Poesie der Neueren Zeit“ Die ewiger Liebe“.[15]
Einzelnacheweise

http://stadtzeitung.luebeck.de/archiv/artikel/id/7083
http://www.npz.de/index.php?option=com_content&view=article&id=953&Itemid=497& lang=de
https://dijaspora.wordpress.com/2009/04/22/krista-nonkovi-wurde-ausgezeichnet-mit-dem-bundesverdienstkreuz/
http://www.luebeck-teatime.de/?rubrik=14&artikel=3162
http://stadtzeitung.luebeck.de/archiv/artikel/id/1130
http://www.hl-live.de/aktuell/drucken2.php?id=21570
↑ 7,0 7,1 7,2 http://stadtzeitung.luebeck.de/archiv/artikel/id/421
↑ 8,0 8,1 https://dijaspora.files.wordpress.com/2012/03/img.pdf
http://stadtzeitung.luebeck.de/archiv/artikel/id/5996
http://books.google.de/books?ei=3ZlDT5_xB4PcsgamuOjsBA&hl=de&id=cyOzAAAAIAAJ&dq=Nonkovic+Dusan&q=Nonkovic+Dusan#search_anchor
http://www.bkk-bv-gesundheit.de/bkk-promig/fileadmin/template/download/Broschueren/MIMI_Standortflyer_HL_RZ.pdf
http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=7315
https://dijaspora.wordpress.com/2012/02/14/nemacki-parlament-ukida-resoluciju-1244/
http://www.dverisrpske.com/sr-CS/nasa-politika/politicka-podrska/zasto-bas-dveri-dusan-nonkovic.php
https://dijaspora.wordpress.com/2011/07/17/poezija-dn-3/

Foto vom Dreh des Dokumentarfilms in Lübeck mit Dusan Nonkovic..... </p>
<p>Was sind die Botschaften die drei deutschen Nobelpreisträgern (Willy Brandt, Thomas Mann und Günter Grass) aus einst slawischen Stadt Lübeck? Sind zwei tonnenschwere und zerschmetterte Glocken aus der Marienkirche immer noch eine Mahnung an die Schrecken des Krieges oder nur reine Touristenattraktion? Historische wie aktuelle Beziehungen zwischen Ost und West... All das, Im Gespräch mit Dusan Nonkovic, Mitbegründer des Zentralrats der Serben in Deutschland, Chefredakteur und Gründer des Internet Portals „Glas dijaspore" (Stimme der Diaspora) und Träger der „Medaille für Philanthropie „, höchsten staatlichen Auszeichnung für Humanität und Solidarität.</p>
<p>Dušan Nonković (* 11. Juni 1940 in Subotica (Vojvodina, Republik Serbien)) ist Gründer und Redakteur der Blog-Seite Glasa Dijaspore (Stimme der Dijaspora, Internetpräsentation serbischer Dijaspora); Mitglied "Runder Tisch" Lübeck, gegründet nach dem Brandanschlag auf die Lübecker Synagoge und der Brandkatastrophe Asylbewerberheim Hafenstraße Lübeck; Mitglied des Friedenplenums Lübeck Gründer des Komitees der Flüchtlinge aus Jugoslawien; Mitbegründer der Lübecker humanitären Organisation "Hilfe Jetzt e.V."; Mitbegründer des Zentralrates der Serben in Deutschland. Erster gewählter Generalsekretär des Zentralrates der Serben in Deutschland Träger der hohen Auszeichnung des Staates Jugoslawien für die Menschlichkeit, verliehen in Belgrad 2005, mit dem ukaz broj 1/2-01-0004 /2005-22 od 22 juna 2005. 2010 schreibt D.N. über hundert Gedichte und präsentiert diese im Multimedijaler prezentacion unter der Poezi von Dušana Nonkovića.<br />
Inhaltsverzeichnis</p>
<p>    1 Biografie<br />
    2 Zu Ehe und Familie<br />
    3 Politisch-gesellschaftliches Wirken<br />
    4 Auszeichnungen und Anerkennungen<br />
    5 Einzelnacheweise<br />
    6 Wikilinks - Wikis & Websites mit Artikeln zum Thema<br />
    7 Social Networks<br />
        7.1 Netzwerke<br />
        7.2 Blogs<br />
        7.3 Twitter</p>
<p>Biografie</p>
<p>Dusan Nonkovic wird am 11.06.1940 in Subotica (Nordserbien an der ungarischen Grenze) geboren. Seine Mutter stammt aus Erdut, sein Vater aus Knin. Getauft ist er in der orthodoxen Kirche in Subotica. Unter der Parole „Serben nach Serbien, Kroaten nach Kroatien“ vertreiben die ungarischen Okkupanten die Familie Nonkovic 1941 aus Subotica. Dusan Nonkovic kommt als Flüchtling nach Kraljevo (Zentral Serbien). Im selben Jahr (1941) wird sein Vater dort als unbeteiligter Zivilbürger von der deutschen Wehrmacht mit tausenden weiteren Zivilisten als Geisel hingerichtet. Kurze Zeit später werden auch seine Mutter mit ihm (D.N.) auf den Armen und seinen zwei Brüdern, sowie eine weitere Frau, die ebenfalls durch die Hinrichtung ihres Mannes zur Witwe wurde, und deren zwei Kindern zur Erschießung vor die Wand gestellt. Das couragierte und lautstarke Auftreten eines der Soldaten der Hinrichtungskompanie hat, nach den Worten seiner Mutter, die Hinrichtung verhindert. Durch sein Eingreifen rettet er das Leben der fünf minderjährigen Kinder und deren Mütter.[1] Nach Kriegsende 1945 kehrt D.N. zurück nach Subotica, dort besucht und beendet er die (8-jährige) Grundschule. 1959 schließt er die Landwirtschaftliche Maschinenbauschule in Apatin ab. Nach einem Jahr Berufserfahrung beginnt D.N. ein Studium an der Biotechnischen Fakultät in Ljubljana (Slowenien). Das Studium finanziert er durch Gelegenheitsjobs. Nach Abschluss des Studiums folgt im Jahr 1967/68 das Pflichtjahr in der Jugoslawischen Volksarmee (JNA). Als er nach Beendigung der Wehrpflicht keine Anstellung im Beruf erhält, entschließt sich D.N. trotz starker moralischer Bedenken, das Angebot eines Saatzuchtbetriebes anzunehmen und geht 1969 nach Deutschland. Noch als Student hat er Arbeitsangebote desselben Zuchtbetriebes mehrfach aus historischen Gründen abgelehnt. In einem der größten Zuchtbetriebe für Futterpflanzen in Deutschland „Norddeutsche Pflanzenzüchtung Hans-Georg Lembke KG) steigt er zum Saatzuchtassistenten des Saatzuchtleiters Dr. Leitzke auf. (heute einer der größten Zuchtbetriebe der Welt, NPZ KG.[2]<br />
Zu Ehe und Familie</p>
<p>1976 heiratet D.N. in Subotica Christa Rolfs. Die Ehefrau von D.N. Christa Nonkovic wird 2009 mit dem Bundesverdienstkreuz [3][4] für ihren humanitären Einsatz ausgezeichnet. Im Geiste der Humanität wachsen die Kinder auf.<br />
Politisch-gesellschaftliches Wirken</p>
<p>In der Hansestadt Lübeck wird Dusan Nonkovic Mitglied des Runden Tisches, gegründet vom damaligen Bürgermeister Michael Bouteiller [5] nach dem Anschlag auf die Lübecker Synagoge und der Brandkatastrophe in der Hafenstraße im Asylantenheim im Januar 1996.</p>
<p>Nachdem circa 400 Flüchtlinge überwiegend aus Bosnien/Herzegowina in Lübeck Unterkunft finden, gründet Herr Dusan Nonkovic auf Empfehlung des Bürgermeisters Michael Boutellier das Flüchtlingskomitee. Das Komitee bilden 2 Kroaten, 2 Muslime und Herr Dusan Nonkovic als Vertreter der Serben.[6] Zur gleichen Zeit ist D.N. auch Mitglied im Verein "Hilfe Jetzt e.V."[7] Nach mehrjährigem Engagement für die Belange der Flüchtlinge gelingt es ihm in Zusammenarbeit mit dem Komitee und dem Verein Hilfe Jetzt e.V. mittels Protesten und Petitionen an den Deutschen Bundestag, die Rückkehr der Flüchtlinge nach Bosnien-Herzegowina aufzuhalten. Mitten im Winter sind ca. dreißig Familien mit kleinen Kindern innerhalb von 2 Wochen von der Rückführung bedroht in ein Land, in dem unentdeckte Minen unter dem Schnee liegen [7]. Gemeinsam mit dem Flüchtlingskomitee, dem Verein Hilfe Jetzt e.V. und dem Komitee für Menschenrechte der Jugoslawen (einer Nebenorganisation des lokalen Jugoslawischen Vereins) kann D.N. erreichen, dass die Flüchtlinge den Winter über in Deutschland bleiben und in ein Land ihre Wahl ausreisen dürfen [7].</p>
<p>Dusan Nonkovic hält den Jugoslawienkrieg der Nato aufgrund des fehlenden UN - Mandats für eine Schwächung der UN und fürchtet, dass vorwiegend unschuldige zivile Menschen getroffen werden. Mit dieser Haltung geht er in die Öffentlichkeit.[8] Während der Kriegswirren im ehemaligen Jugoslawien organisiert Dusan Nonkovic Lesungen von deutschen Autoren: Kurt Köpruner, Autor des Buches „Reise in ein Land der Krieg“ (verstorben 1.Juli 2011) [Nachruf Dusan Nonkovic] und Jürgen Elsässer, Publizist und Autor vieler Bücher über die Kriege. Das Anliegen D.N. ist es, die deutsche Öffentlichkeit über die Ereignisse aufzuklären, da diese in den offiziellen Medien so nicht präsent sind.[8] Eine wertvolle Ergänzung bietet die Veranstaltung mit dem General Loquai 9 [Videofilmlink] ehemaliger Kosovobeobachter und Autor des Buches „ Der Kosovo Konflikt-Wege in einen vermeidbaren Krieg“. Herr Boutellier lädt General Loquai gemeinsam mit Herrn Lutz vom Friedensinstitut Hamburg nach Lübeck ein.</p>
<p>D.N. kritisiert offen seinen Mitbürger, den Nobelpreisträger Günter Grass wegen dessen verbaler Unterstützung der Aggression und Befürwortung der Bombardierung Jugoslawiens [9][10]. Als die Fraktion der Grünen ein symbolisches Einreiseverbot nach Lübeck für ihren Bundesvorsitzenden und Außenminister („Kriegsminister“) Joschka Fischer ausspricht, erhält sie von Dusan Nonkovic als Mitglied des Friedenplenums Unterstützung. [?]</p>
<p>D.N. ist aktives Mitglied im MiMi- Projekt als Gesundheitsberater [11] Dieses interkulturelle Gesundheitspilotprojekt wird unterstützt vom Ministerium für soziale Fragen der Gesundheit, Familie, Junge und Alte und vom nationalen Verband "Nord" in Zusammenarbeit mit den lokalen Partnern des ethno-medizinischen Zentrum "Nord" [14] Das Ausbildungsprojekt von Juni 2007 bis Juni 2008 hat zum Ziel durch eine Reihe von Vorträgen Migrantinnen in die Lage zu versetzen sich aktiv in das deutsche Gesundheitssystem zu integrieren.[15] Bei der Gründung des Zentralrates der Serben in Deutschland, wird D.N. zum ersten Generalsekretär gewählt. CRS-D [12] Im September 2007 gründet er Glas Dijaspore, https://dijaspora.wordpress.com die Seite zählt bereits über 1 Million Besucher. D.N. ist weiterhin verantwortlicher Redakteur. Dusan Nonkovic versucht eine öffentliche Diskussion mittels der Petitionen an den Deutschen Bundestag zu bewirken (wegen ungesetzlichen Krieges, der ohne Mandat und UN Charta, gegen alle internationalen Regeln, auf Grundlage inszenierten und unwahren Tatsachen geführt wurde und wegen Unterstützung der Sezession K/M.[ Video Hensch] und Missachtung der Resolution 1244 [13]</p>
<p>Dusan Nonkovic unterstützt Dveri, Bewegung für das Leben Serbien [14]<br />
Auszeichnungen und Anerkennungen</p>
<p>Dusan Nonkovic wird am 22 Juni 2005 ausgezeichnet mit dem hohen Orden des Jugoslawischen Staates - der Medaille der Menschlichkeit - , verliehen in Belgrad, mit dem Ukaz broj 1/2-01-0004/2005-22 von 22 juna 2005. godine. Das Gerontologische Zentrum in Subotica, ehrt ihn und den Verein Hilfe Jetzt e.V. mit einer Plakette an der Innenwand des Eingangsvorraumes. [ ] Im seinem 71. Lebensjahr beginnt D.N. Poesie zu schreiben. Im gleichen Jahr schreibt er eine der Perlen serbischer Poesie der Neueren Zeit“ Die ewiger Liebe“.[15]<br />
Einzelnacheweise</p>
<p>    ↑ http://stadtzeitung.luebeck.de/archiv/artikel/id/7083<br />
    ↑ http://www.npz.de/index.php?option=com_content&view=article&id=953&Itemid=497& lang=de<br />
    ↑ https://dijaspora.wordpress.com/2009/04/22/krista-nonkovi-wurde-ausgezeichnet-mit-dem-bundesverdienstkreuz/<br />
    ↑ http://www.luebeck-teatime.de/?rubrik=14&artikel=3162<br />
    ↑ http://stadtzeitung.luebeck.de/archiv/artikel/id/1130<br />
    ↑ http://www.hl-live.de/aktuell/drucken2.php?id=21570<br />
    ↑ 7,0 7,1 7,2 http://stadtzeitung.luebeck.de/archiv/artikel/id/421<br />
    ↑ 8,0 8,1 https://dijaspora.files.wordpress.com/2012/03/img.pdf<br />
    ↑ http://stadtzeitung.luebeck.de/archiv/artikel/id/5996<br />
    ↑ http://books.google.de/books?ei=3ZlDT5_xB4PcsgamuOjsBA&hl=de&id=cyOzAAAAIAAJ&dq=Nonkovic+Dusan&q=Nonkovic+Dusan#search_anchor<br />
    ↑ http://www.bkk-bv-gesundheit.de/bkk-promig/fileadmin/template/download/Broschueren/MIMI_Standortflyer_HL_RZ.pdf<br />
    ↑ http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=7315<br />
    ↑ https://dijaspora.wordpress.com/2012/02/14/nemacki-parlament-ukida-resoluciju-1244/<br />
    ↑ http://www.dverisrpske.com/sr-CS/nasa-politika/politicka-podrska/zasto-bas-dveri-dusan-nonkovic.php<br />
    ↑ https://dijaspora.wordpress.com/2011/07/17/poezija-dn-3/

U AMANET NARODU IZ KOJEG SAM POTEKAO – Dušan Nonković

ZLO KOJE VODI ČOVEČANSTVO U PROPAST

Zlo koje vodi čovečanstvo u propast je paušalno svrstavanje grupa i naroda u ove i one, takve i ovakve umesto konkretnog imenovanja pojedinca ili konkretne grupe kao počinioca! Paušalno osudjivanje jednog naroda ili pripadnike jedne verske pripadnosti je osudjivanje svega i svačega i ničega. To je samo poluga, alatka okupatora za zavadjavanje naroda po onoj; zavadi pa vladaj. Ta strategija se pokazala po okupatora više nego uspešna. Likvidacijom sa jedne i druge strane po jednog pripadnika te paušalnim upiranjem medijskim prstom u pripadnike i jedne i druge grupe, populacije osudjujući ih kao kolektivne počinioci zločina postaju te grupe ili narodi jedno drugom krvni neprijatelji i to za sva vremena a onaj ko ih je zavadio ostaje da iz senke i dalje vuče konce, ostaje neotkriven da i dalje radi svoj prljavi zanat pa da se i predstavi kao pomiritelj i čuvar mira, koji bi bez okupatora u andjelskoj odori, bio neodrživ niti bi mogao na taj način zavladati narodima i državama. To je radio Vatikan sa slavenskim narodom to rade i sad ovi uzurpatori sile i vlasti u americi. Nekolicina bogatih familija, koje treba odkriti i konkretno definisati kako bi svet barem malo odahnuo od medjusobnih ratova koji se vode i po cenu sobstvene apokalipse.

U čoveku je od davnina postojala naklonost za dodvoravanje jačemu radi ostvarivanja nekih svojih ne samo elementarnih potreba. Poklonima su se, kroz stoleća, ostvarivala prijateljstva ponajčešće radi svoje sigurnosti pa su se nadmoćnijim osvajačima davale i svoje ćerke radi ostvarivanja ličnih interesa kroz vezivanje familija putem udaje odnosno širenja srodstva. U čoveku se ta naklonjenost zadržala i do današnjih dana. Neko odnese kokošku lekaru a neko učiteljici jaje a gradonačelniku ponekad i pečeno prase. Problem svetskih razmera je nastao kad se tu više nije radilo o maloj pažnji kao znak poštovanja i uljudnosti već kad je to prešlo u korupciju svetskih razmera koja je vodila do sve veće uzurpacije imućnijih radi koncentrisanja vlasti u nekolicinu ruku najimućnijih odnosno najbogatiji familija koje su došle do tog basnoslovnog kapitala baš zloupotrebljavanjem te ljudske naklonjenosti dodvoravanja u početku malim poklonima, jaja i koki pa do poklonima u alkoholu i puškama indijancima da bi na taj način istrebili indijance te preuzeli njihovo bogatstvo u resursima. Taj princip se zadržao do današnjeg dana jer ih niko nikad nije pozvao na odgovornost niti osudio zbog tih prljavih igara; istrebljenja indijanaca, napada pod lažnim zastavama lažnih gusara, odnosno počinjenog zločina pripadnika te iste loze. Naslednici tog basnoslovnog kapitala i dalje koriste na isti način u iste svrhe taj nasledjeni novac svojih predaka, iz sumnjivih izvora, kako bi se što više bogatili da bi prigrabili vlast u svoje ruke. Te familija koje su se obogatile do nevidjenih razmera prolivanjem krvi, vukući konce iz senke, nikad odkrivene i kažnjene, stigle su na sam prag Ruske Federacije. Naoružani iskustvima u Jugoslaviji, Iraku, Libiji, Siriji započeli su tom metodom i u Ukrajini, tog principa „zavadi pa vladaj“ koji vodi do medjusobnih ratova zavadjenih strana, pri tom im je nebitno kojoj konfesiji ili političkih pogleda pripadaju, važno im je samo naći neku liniju po kojoj ih mogu zavaditi pa vladati a stim i do medjusobnog iscrpljenja dovesti kako bi se pojavili kao spasitelji u nuždi i preuzeli vlast u svoje ruke uz pomoć svijih instaliranih vazala u dotičnim vladama i državama.

Ako se ima na umu da je u vreme Kolumbovog odkrivanja Amerike Španija bila najveća pomorska sila sveta a da je katolička crkva širila katoličanstvo svim metodama pa i inkvizicijom pokatoličavala domorodce pogotovo latinske amerike da bi se dokopala vlasti nad autotonim, narodom kako bi se domogla zlata koje je prevozila galijama za Španiju a koje su napadali kapetani Engleske flote po nalogu engleske kraljice Viktorije pod gusarskim zastavama samo da bi se engleska kruna dokopala tog zlata i različitih bogatstava u začinima onda mora svakom biti jasno kolikog su maha bile te metode zloupotrebe, razvite! Istorijska činjenica je da je Španija poslala malte ne celokupnu svoju flotu da unište flotu tih gusara te da se zbog vremenskih neprilika razbila o hridine Engleskog ostrva. Od tada postaje Engleska flota, najjačom flotom svih mora te Engleska nastavlja sa svojom već započetom pljačkom kolinijalizacijom Afrike, Indije itd uvodjenjem robovlasničkog sistema. Tu leže koreni eksploatacije koji nisu nikad u podpunosti zamrli jer nikad nisu ni bili osudjeni niti osudjivani za plačku i počinjene zločine, naprotiv danas su življi i jači nego što su to ikad bili pa su se uputili na putu da Globalizacijom ostvare novi svetski poredak neokolonijalističkog sistema te da i obnove svoju staru imperiju.

U interesu svakog dobronamernog, humanog pojedinca je da se odrekne paušalnog osudjivanja i odvikne rasudjivanja, koje zbog jenog zločinca ili grupe plaćenih zločinaca paušalno osudjuje ceo jedan narod, stavljajući ga u istu fijoku pod istom zastavom iz koje navire samo mržnja i želja za osvetom spremnih da udare na nedužan narod pa i decu i žene jer je taj narod obojen satanizacijom a ni kriv ni dužan. To je baš to, što nam okupator želi i nameće. Te činjenice moramo biti duboko svesni jer to je glavna poluga okupatora za rušenje jednog društva, države, uredjenja, radi nametanja svoje volje odnosno vlasti tog novog modernog porobljivača odnosno neokolonijalističkog sistema. Moramo biti svesni da ne smemo prihvatati teme koje nam se neopazno i podsvesno podmeću kao što su to teme o jevrejima, ciganima, paušalnim osudjivanjem kojekakvih manjina i sličnih na način koji nas predstavlja svetskoj javnosti kao satanski narod da bi srbi sami sebe pred svetskom javnosti okaljali i na taj način omogućili potencijalnom okupatoru da pribavili sebi, zahvaljujući našoj naivnosti, legitimnost svojevoljnoj vojnoj intervenciji pogotovo nad slabijim. U takve zamke se ne sme upadati. Kampanja protiv Jevreja im je od posebnog kvaliteta da se prigrabe moralnih opravdanja i navodnih obaveza za svoju vojnu intervenciju. Svaka reč protiv Jevreja se predstavlja kao reč protiv osam miliona pobitih jevreja u hitlerovim gasnim komorama. U tom momentu će ceo svet biti protiv celokupnog naroda iz kojeg takve izjave dolaze i ako su ti u apsolutnoj manjini pa i ako dodju od jednog jedinog čoveka. To isto važi i za cigane odnosno takozvane rome. Nesme nezapaženo proći da se tu radi o najogavnijim manipulantima koji su čač i samoga Hrista okrivili za pacifizam koji je omogućio Hitlera, umesto sebe da okrive i duboko pokaju. Kad im pacifizam stoji na putu njihovih ratnih pohoda onda im je kriv i sam Isus Hristos proglašavaju ga krivim za Hitlera i njegovo preuzimanje vlasti jer mu je narod svojim ćutanjem i pacifističkim ponašanjem, verom u ljubav i miroljubivost Hristove prepovedi, omogućio Hitleru taj politički uspon umesto da ga spreči po potrebi i ratom. Ta oligarhija se služila uvek intrigama i ratovima da se održi na vlasti kako bi se još više nekontrolisano bogatila, bez ikakve kontrole, uvlačući narode u paušalne igre osudjivanja pod njihovom režijom. Te igre paušalnog osudjivanja odnosno teme, treba dobro prozreti jer se paušalno osudjivanje vraća kao paušalni bumarang nazad a onda imamo ceo svet protiv sebe jer smo osudili nešto protiv čega je ceo svet da se osudjuje. Pa to važi i po pitanju albanaca. Nisu oni pitani dali su za odcepljenje, bez referenduma su proglašeni za državu od Američke administracije. Koliko su ti isti licemerni, bezobrazni i neobzirni, bez ljudskosti u sebi vidi se i iz njihovih duplih aršina. Isti ti osudjuju RF zato što se krimsko stanovništvo sa apsolutnom većinom, referendumom, odlučilo za pristup RF. To da Albansko stanovništvo nije ni pitano to im ne smeta jer odgovara njihovoj strategiji“zavadi pa vladaj“ na putu globalizma odnosno neokolonizacije. Nisu svi albanci trgovci organima niti su svi za odcepljenje ali protiv toga mogu isto toliko uraditi koliko to mož i koliko radi srpski narod protiv prećutnog i suksesivnog priznavanje secesije Kosova na mala vrata od sobstvene srpske vlade. Mnogo toga ne želi niti hoće narod ali nije u stanju promeniti stvar na bolje i ako dobro zna šta je bolje-pa zašto onda to ne promeni, zašto onda to ne promenimo i ako znamo da bi se moralo promeniti-ni drugi narodi nisu u drugačijoj situaciji pa su isto toliko krivi koliko i naš po pitanju naših propusta. Što čovek nije u stanju kod sebe da uradi ne može očekivati da neko još slabiji može to kod sebe uraditi. Ideje paušalnog prosudjivanja se moramo po svaku cenu odviknuti. Po tom pitanju nema dileme ako želimo da stavimo tačku na manipulisanje sa nama u celini. Moramo se pridržavati konkretnih činjenica. Na primer; svi znamo da je UČK bila i zvanično pa i od same nemačke, proglašena za teroristočku organizaciju koju je Američka administracija rehabitovala i čak državom na teritoriji Srbije nagradila. Posledice su nam svima poznate. A to znači da iza tog sveg zla i najgnusnijih zločina, kao što je to i trgovina ljudskim organima, da stoji svojom podrškom Američka administracija. Umesto da se ona osudjuje svakom pruženom prilikom mi odvraćamo pogled od nje, tih pravih krivaca i osudjujemo paušalno celokupni albanski narod. To ide u korist samo Američkoj administraciji jer na taj način ima ceo albanski narod na svojoj strani. Umesto da pridobijemo poštene Albance a njih ima, mi ih sve paušalno osudjujemo i na taj način odbijamo od sebe pa i te poštene, umesto da ih pomognemo kako bi pravedni bili na našoj strani pobedili te koji su uz pomoć terora došli do suverene teritorije, stave pred sud pravde. Pa ljudi ni Hitler nije pao sneba već su ga podigli u sedlo, svojim kapitalom, izvesni Američki kapitalisti krupnog kapitala. Kažem, izvesni a ne svi. Potomci iste te loza što su doveli svojim kapitalom Hitlera na vlast su i danas na delu u Kijevu uz bogato iskustvo stečeno u Jugoslaviji, Iraku, Libiji, Siriji itd. Žrtva Hitlera je bio i sam Nemački narod. Taj poklon kapitala izvesnih krugova u Americi u vidu Hitlera koštao je nemački narod 8 milona mrtvih jer su bili naivni i prihvatili tog Trojanskog konja zločinačkog traga u Vidu Adolfa Hitlera. Što je malo poznato svetskoj javnosti je to da je Hitler V1 i V2 raketama bobardovao London a da su englezi već 1942 bombardovali tepisima bombi nemačke civilne gradove. Samo za jednu noć je u Hamburgu, našlo smrt preko trideset hiljada civila a slično su prolazili i drugi veliki gradovi a da narod nije mogao skinuti Hitlera sa vlasti odnosno svoje grbače, o Hirošimi i Nagazaki da i ne govorim kao rezultatu tih uzurpatora moći samih vrhova američke administracije. Jer svega toga ne bi ni bilo da Hitlera nije financijski podržavala grupa ameičkih zločinaca iz krugova velikog kapitala. Jeste da su mnogi podlegli Hitlerovoj propagandi ali bilo je i na hiljade dezertera koji su na licu mesta bili streljani. Dovoljno je bilo samo reći; ovo što radi Hitler nije dobro da bi se u nepovrat nestalo u nekim od koncentacionih logora. Narod je bio ućutkan i svetska tragedija je bila neminovna. Posledica tog mešanja u unutrašnje stvari od strane stranih agenata po nalogu izvesnog kapitala urodila im je plodom, isto tih koji su se mešali i koji se meša u Kijevu, onih koji su bili i tadada a i danas ostali na jedno oko slep po pitanju Fašistočkih zločinaca. I to sve uz pomoć paušalne propagande i ako je Wili Brand svojim primerom, pada na kolena u Varšavi pod teretom žrtvi za koje nije niti u najmanjem smislu snosi odgovornost. Pokazao je da se samo miroljubivim putem i najveći problemi mogu rešiti a nikako silom i ratom. Svojim padom na kolena srušio je Berlinski zid uklonio gvozdenu zavesu koja je delila istok i zapad i stim promenuo pravac i tok svetske politike na miroljubiv način. Medjutim ova karikatura od Nobelovca, Obama, i pored toga pokušava da rešava probleme bombama, raketama bezpilotnim letelicama, tomahavkama i nasiljem svakolike vrste. Kad znamo iz koje i čije kuhinje dolaze režije za izazivanje konflikata, požara i ratova i na koji način funkcionišu ti sistemi onda moramo na to tako reagovati da im ne služimo sami kao poluga za sobstveno unuštenje, ostvarivanje tih njihovih neokolonijalnih ciljeva. A ta poluga je u prvom redu paušalno osudjivanje neopazno nametnutim temama koje vode neminovno ka polarizaciji grupa, naroda i država. Mora se shvatiti da nije kriv štap kojim se ker džaga već onaj ko ga drži u rući i taj ko ga smišlja u svojoj kuhinji zla kako bi se domogao sile i vlasti i poslušnosti „psa“ da vlada svetom iz senke. Ako to želimo sprečiti a to želimo svi mi i svako iole normalnog razuma onda moramo u svojim izlaganjima, govorima ukazivati na konkretnog krivca i polaznu tačku tih svih zlodela a to su uzurpartori sile, vlasti, i masovnih medija i oni koji su sebi dozvolili da budu uzurpirani a takvih ima i u samom vrhu Američke administracije, u to sam intuitivno siguran kad pogledam kakvi karakteti, glupaka pa i osakćenog uma ličnosti, se nalaze u vrhovima vlasti pa i vlada. Delovanje dobronamernog čoveka mora ići u tom pravcu da se pomogne američkom narodu kako bi mogao otkriti te uzurpatore zala kako ne bi jednoga dana umesto njih, tih uzurpatora, sedeo na optuženičkoj klupi nedužni narod!

Nemaki narod kao i drugi narodi teži pravdi i pravičnosti stim da je na osnovu svoje doživljene istorije alergičniji od mnogih na nasilje ali to je baš ta tačka koja se lako zloupotrebljava baš od onih koji su u stanju i ideju pacifizma pa i samoga Hrista zloupotrebiti i upregnuti u svoje zle namere pa i ratove. Širenjem neistine uzurpanim medijima i dobro smišljenom laži i nemačkom narodu ne ostaje drugi izbor do da prihvati laž za istinu te biva beskompromisno spreman da podrži svoju vladu u tom pravcu, rata i rešavanje problema vojnim intervencijama, ubedjen da se radi o istini sa namerom da se spreči radjanje novog Hitlera. Dobra namera mu postaje zamka, spletena od intriga i lažne propagande kojoj daje legitimitet u uverenju da čini dobru i humanu stvar. Ko ima neograničeni kapital taj ima i neograničenu kontrolu nad medijima a ko ima neograničenu kontrolu medija taj ima i neoraničeni broj mogućnosti za manipulisanje javnim mišljenjem modelujući ga tako kako to zločincima odgovara. Cilj svakog dobronamernog čoveka mora biti prognanstvo paušanog prosudjivanja iz sobstvenih misli i govora jer se ono vraća poput bumaranga nazad.

Do izvora zla se dolazi analizom motiva i koristi od njega kao što se to radi i u svim kriminalnim filmovima. Bez motiva nema ni zločina! Da bi Irak bio napadnut morao je zločinac izmisliti ili izrežirati motiv za svoj napad. Za napad na Irak je bio otrovni gas koji se nikad nije pronašao. Stvarni motiv je bio motivisan idejom globalizma odnosno uspostavljanja novog svetskog poretka-Od tog su imali motiv a i korist ideolozi novog svetskog poretka. Sa kulama bliznakinjama u Njujorku je isti slučaj. Motiv i povod rušrnja je bio isto motivisan ideologijom novog svetskog poretka po svaku cenu pa i po cenu zloupotrebe NATO u vojne pohode u interesu šačice uzurparora vlasti i sile. Od masakra u Markalama je imao korist isti taj nalogodovač globalizma da bi insciniranim zločinom uveo NATO u ratne operacije radi realizacije sulude ideje nekolicine ultra bogatih bogataša velikog kapitala koji drže kajase globalizacije u svojim rukama, za postizanje novog svetskog poretka odnosno neokolonijalizma. Isti je slučaj bio i u Račku gde su se poginuli teroristi manipulacijama prikazivali svetskoj javnosti kao masakrirani civili! To je dokumentovao nemački fotograf Hening-a Henč-a koji je postavio i u Internet video orginalnih fotografija koje je on kao posmatrač UN načinio na licu mesta a koje su ministru Nemačke vlade poslužile za manipulaciju i režiju po potrebama neokolonijalnih stratega u cilju globalizacije-General Loqaj isto posmatrač UN je napisao knjigu: Rat koji se mogao izbeći, koja dokazuje tu bezstidnu manipulaciju. Iz tih razloga su ga isključili iz tima UN posmatrača. To sve nije bilo u interesu srpske strane ali su se okrivili srbi uz satanizaciju ne vidjenih razmera. I tu je bio motiv na strani neoglobalista a ne srba. I tako to ide dalje sa podmećanjem režiranih zločina od koji samo ima koristi tih nekoliko ultrabogatih uzurpatora moći a pogotovo vlasti i vrhova raznoraznih tajnih službi Amerike. Svima je u svežem sećanju i obaranje Malazijskog civilnog aviona iznad proruskih snaga u Ukrajini. I to obaranje nije u interesu proruskih snaga niti RF. I od njega imaju korist samo ideolozi novog svetskog poretka kako bi upregli NATO snage za realizaciju svojih bolesnih ideja kao što je to neokolonijalizam pod zastavom globalizma sa ciljem stvaranja novog svetskog poretka sa jednom svetskom vladom. Kad se pogleda topografski put ove sulude ideje počev od rušenja bliznakinja kula u Njujorku pa preko Jugoslavije, Srbije, Iraka, Libije, Sirije pa sad Ukrajine može se ustanoviti jasan motiv na strani ideologije globalizma od koje su imali samo oni korist kojima je bio cilj da uvede NATO u ratni pohod za ostvarivanje globalizma kako rekoh ideje bolesnih umova onih koji nisu ustuknili niti pred najogavnijim posledicama svojeg delovanja, rezultata svoga suludog plana. Gdegod da su intervenisali ostaviljali su pustoš iza sebe što dokazije da im nije stalo do ljudskih prava već samo do ostvarivanje svog cilja i to po svaku cenu pa i po cenu zločina nad čovekom. Da su to i malo savesni ljudi ne bi pored ovoliko uništenih država i živora sebe i dalje preporučivali i silom nametali svoju volju i svoj način rešavanja problema koji iza sebe ostavlja pustoš, bregove pobijene dece i nedužnog naroda. Jednom bi i najgluplji morao više da shvatiti, sudeći po rezultatima svog delovanja, da je to metoda neuspeha sa kontraproduktivnim rezultatima po države pa i po celokupno čovečanstvo. Iz toga se da zaključiti da nije u pitanju um i dobra namera već da je na delu fašistička ideja osvajanje sveta po svaku cenu!

Video:  https://dijaspora.wordpress.com/2014/04/27/molim-sirite-ovo-na-sve-cetiri-strane-sveta/

 

Dušan Nonković – Glas Dijaspore; https://dijaspora.wordpress.com