Dr. Archibald Reiss – ČUJTE SRBI ! KOD VAS JE ZAVLADALA ZASTRAŠUJUĆA NEZAHVALNOST… (01.06.1928.) (VIDEO) –

https://www.youtube.com/watch?v=cC9eXJbHSdA#t=134

 

 

Werbeanzeigen

Уручење Награде Матији Бећковићу

Књижевну награду ДЕСПОТИЦА МАТИ АНГЕЛИНА Матији Бећковићу уручиће епископ сремски Василије 11. августа, уочи Дана Преподобне мати Ангелине, након празничног бдења у фрушкогорском манастиру Крушедол.  

 

Ова награда коју додељују Банатски културни центар Ново Милошево и КПЗ Сечањ у сарадњи са Епархијом сремском и Радио-телевизијом Војводине, уз подршку Матице српске, песнику је припала за књигу ОЛИ МИ ГА ДАТ, у заједничком издању подгоричког ОКТОИХА, ШТАМПАР МАКАРИЈА из Београда и АНДРИЋЕВОГ ИНСТИТУТА у Вишеграду.

 

На уметничком програму у којем ће, између осталих, учествовати Биљана Крстић и БИСТРИК, драмски уметници Љубивоје Тадић и Гордана Ђурђевић Димић, председник Матице српске Драган Станић и песници Рајко Петров Ного, Милан Ненадић, Милица Јефтимијевић Лилић, Миљурко Вукадиновић, публициста и књижевник Ђорђе Рандељ…, биће обележене осамдесетогодишњица рођења Бранка Миљковића и стогодишњица рођења блаженопочившег патријарха српског Павла.

ПРЕДСТАВЉАЊЕ ПЕСНИКА, ОСНИВАЧА И УРЕДНИКА САЈТА ГЛАСА ДИЈАСПОРЕ ДУШАНА НОНКОВИЋА НА САЈТУ НОВИНАРА И КЊИЖЕВНИКА СЛАВИЦЕ ЈОВАНОВИЋ

Славица Јовановић

ПРЕДСТАВЉАЊЕ ПЕСНИКА, ОСНИВАЧА И УРЕДНИКА НАЈЧИТАНИЈЕГ САЈТА ГЛАСА ДИЈАСПОРЕ ДУШАНА НОНКОВИЋА ЊЕГОВУ ПОЕЗИЈУ НА You Tube ПОСЕТИЛО НА ХИЉАДЕ ПОСЕТИЛАЦА

ПРЕДСТАВЉАЊЕ ПЕСНИКА,  ОСНИВАЧА И  УРЕДНИКА НАЈЧИТАНИЈЕГ САЈТА  ГЛАСА ДИЈАСПОРЕ ДУШАНА НОНКОВИЋА  ЊЕГОВУ  ПОЕЗИЈУ  НА You Tube  ПОСЕТИЛО НА ХИЉАДЕ ПОСЕТИЛАЦА

 

ПРЕДСТАВЉАЊЕ ПЕСНИКА,  ОСНИВАЧА И  УРЕДНИКА НАЈЧИТАНИЈЕГ САЈТА ГЛАСА ДИЈАСПОРЕ ДУШАНА НОНКОВИЋА
ЊЕГОВУ  ПОЕЗИЈУ  НА You Tube  ПОСЕТИЛО НА ХИЉАДЕ ПОСЕТИЛАЦА

Душан Нонковић је  Оснивач и уредник најпосећенијег сајта  Гласа Дијаспоре , али исто тако је  и угледан  песник , чија се поезија чита у једном даху. Што се тиче сајта Гласа Дијаспоре ту је неуморан и без цензуре објављује истину. Његова поезија преточена је у небеске драгуљарнице , уклесане међу далеким сазвежђима . Отуд објашњење зашто има велики број читалаца. Његови стихови надземаљски пулсирају и озаре читаоца , лелујави стихови, остављају иза себе мирис мајчине душице и лимуновог цвета . Искрене, спонтане, неусиљене. Оне се могу изговарати и певати до промуклости а да опет остану  милозвучне .Његове песме су завештања и песнички тестаменти , којима он благосиља своју родну груду , мајчицу Србију, али и неугасива лучевина песникових свитања .Представљамо читаоцима кратку биографију Душана Нонковића уредника и песника .Али исто тако и његову поезију .
Душан Нонковић, од мајке Смиље, рођене Теодоровић, из Ердута и оца Стевана из Книна, родђен је 11. јуна 1940. у Суботици и крштен у Суботичкој православној србској цркви. По доласку Мађарских окупатора породица је већ 1941. протерана под паролом; Срби за Србију, Хрвати за Хрватску. Са родитељима доспева у Краљево као избеглица а исте године остаје без оца којег су као и хиљаде других недужних талаца стрељали војници немачког Вермахта. После многобројних ратних тегоба – бива постављен као једногодишње дете у наручју своје мајке уз присуство, са леве и десне стране, четворогодишњег и деветогодишњег брата пред стрељачки вод. Преживео је то наређење стрељања само захваљујући енергичном противљењу једног од два команданта тих немачких војника тог истог стрељачког вода.
1945. се враћа у родни град Суботицу где завршава основну школу а потом и Машинскопољопривредну у Апатину. Запошљава се у пољоппривредном комбинату а после непуних годину дана уписује студије на Биотехничком факултету у Љубљани. Студије финанцира повременим физичким пословима.
По завршетку студија и војног рока у ЈНА не полази му за руком да добије посао не само у својој струци већ уопште, са образложењем; ма колико пензија мајке мала била, да где може један бити сит могу и двоје. После свог мркотрпног финанцирања студија и одслужења војне обавезе својој држави такво образложење није могло бити веће лично разочарење па и поред тешког двоумљења и моралних дилема прихвата понуду Немачке селекцијске станице сточног биља (коју је још као студент за време студија више пута одбијао из историјских разлога) и 1969 године одлази за Немачку. После годину дана праксе постаје асистент Др. Lajckom, шефу тада највеће селекцијске станице сточног биља Западне Немачке, НДФ (Norddeutsche Pflanzenzucht).
1967 године венчава се са својом дугогодишњом, пријатељицом, пословном сарадницом Кристом Ролфс коју је упознао првог дана по доласку у Немачку а којој је такође то био исто први радни дан по завршеној школи са струком техничког асистента. У том браку су рођена три детета, васпитавана у хуманитарном духу којег је посебно неговала и супруга Криста Нонковић, којој је 2009 године удељено високо државно одликовање Немачке, Крст части за хуманитарно залагање у пружању помоћи оболелима од мултиплесклерозе а од које је предходно деценијама и сама патила.
Душан Нонковић постаје члан округлог стола у Либеку, где је заступао интересе избеглих и протераних особа.
Као суиницијатор учествује у оснивању првог Централног Савета Срба у Немачкој.
У Хамбургу бива изабран и за првог генералног секретара Централног Савета Срба у Немачкој али ту функцију убрзо препушта млађој генерацији и посвећује се оснивању Гласа Дијаспоре – Интернет презентације српске дијаспоре – којој посвећује и до данашњег дана највећи део свога времена.
Указом број 1/2-01-0004/2005-22 од 22. јуна 2005. године одликован је високим државним одликовањем, великом медаљом човекољубља државе Србије и Црне Горе због организовања и допреме помоћи болницама, домовима и герентоолошким центрима прије свега у лековима, опреми, креветима, обући па и колима прве помоћи итд у време привредне блокаде државе Србије/ЦГ, за несебичну помоћ и доброчинство.
Током 2010. тешко оболева од срца па су од тада његове активности усмерене, поред уређивања Гласа Дијаспоре и писању поезије а и ове књиге.
Оснивач је и уредник сајта Гласа Дијаспоре
Аутор је књига: Сан и љубав вечна, Звезде хоризонта, Рај нам је на
дохвату руке а градимо пакао-Зашто
Почасни је члан удружења писаца РС и дијаспоре Приједор.

САН И ЉУБАВ ВЕЧНА

А сан ће постати јава,

прасак тишине, трептања

крила лептира најлепших боја

сипаће прах својих шара

у космосу дугиних лепота,

љубећи круну меденог цвета

уз ехо лептирових крила

проламајући тишину

до самог срца

додирујући ти косу

трепавице, усне,

да ти од умора падне

на груди топле и испије

последње капи кише

из росе туге и чежње

твоје!

Кад осетиш тишину муклу,

на трен мору ноћи глуве,

помислиш да нема ме више…

не веруј и знај,

да корачам нашим стазама

алејама цвећа препуних ружа

у лику лептира, опијен твојим мирисима,

скривен у зрачку сунца и месеца,

шетам алејама нашим

уз осмех неба, праћен погледима

веверица, кошута, песмом славуја,

корацима белих лабудова,

на путу ка твојим недрима.

И кад се снег буде отопио

као капљице на твојим грудима,

знај, да нису сузе киша

већ пољупци мојих усана

утиснутих небеским дугама,

окићеним осмехом твојих усана

под круном бисера,

украшених сјајом небеских звезда,

уз мелодије харфе морских сирена,

осетићеш…

и тада ћеш знати,

где почивам и где ћеш ме наћи

у својој души која вечито живи.

А све док не дође тај

Судбоносни тренутак

Што води у загрљај вечни

Мораш знати

Да Те волим свим чулима

Да си ми осмех неба

Сунца, звезда и месеца

На поветарцу латица

Мојих уздрхталих снова

У души, пурпурно црвена ружа

Откуцај срца мога

Светлост ока што ми душу греје

Нежност усана што Ти дојке љубе

Опојни зов свим мојим лептирима

Најлепших дугиних боја

Мораш знати да си царица

Мојих не утољивих жеља

Извор среће и живота

Опсесија мојих ноћи и зора

Миловање моје, љубави моја

Сунце мојих снова и страсти

Што ми сваког јутра пољупце мами

Такав је, такав ће бити и остати

Цват мојих жеља и снова

Да Те још љубим на милионе пута

Све до оног кобног тренутка вечна

Где се мре и рађа као сунце

Увек изнова

А кад додје тај тужни растанак

Где живот, свој опроштај тражи

У последњој мисли тиња и гаси

Веруј ми да је то само тренутак

Посрнулог корака вечитог живота

Окрет и трзај Аргентинског танга

Љубав која се радја увек изнова

Ко пупољак руже из зимске магле

Гранчица нежна ињем прекривена

Хладним плаштом лепоте обавита

Чаролија времена без сата и дана

Где тишина свој трибут узима

Кад се спрема у задњим мислима

На пут дуги у колевки од леда

У сан без сата времена и сунца

Да би се стигло тамо, где се

Живот изнова у младости радја

Као да не беше посрнулог корака

Сванут ће нам сунце пролећа

Процветат ће пупољак живота

Корацима Аргентинског танга

Не хајући за тајнама времена

Милијарде овоземаљских лета

Само су тренутак онога света

Посрнули корак вечитог живота

Је од вечности једнога трена

У царству без сата и бројева

Време је не постојећа мера

После наркозе посрнулог корака

Хладног пута у колевки од леда

И заборава тог уснулог времена

Броји се живот увек изнова

Сузама срећом весељем и осмесима

Заласком и изнова радјањем сунца

Кораком у корак Аргентинског танга

Алејама бордо црвених ружа

Овоземаљским и рајским стазама

Уз песму славуја и осмех неба

Сном љубави вечне волећу те драга

Увек и увек изнова сном вечитог живота

Аутор
Душан Нонковић

МАЈЧИЦИ РУСИЈИ

Ти си моје предивно срце

а ја у њему само душа

да му буде лента машна

да заједно са њим куца.

Ти си облак белог снега

ја пахуља што га снева

ти си дуга плавог свода

а ја капљица твојих боја.

Ти си санак дивних снова

ја у њима, чежња пуста

делић среће, срећо жудна

санак снова жудњо моја.

Сред врта си бордо ружа

ја пољубац од лептира

зрачак сунца рујна јутра

лабудова песмо моја.

Ти си рој слатких ми снова

мирис цвећа дивних поља

слаткој срећи дивна нада

уздрхталој души поветарац.

Од снова си сва саткана

нит те има нит те нема

нит си сан нити јава

па ипак си жудњи тајна.

Мојој души ти си душа

мом срцу знак живота

без тебе би оно стало

нити би икад закуцало.

Гркој сузи ти си мелем

мркој тмини сунца сјај

победа си над поразима

вечна лента, мајка свима.

Сви би хтели твоје злато

и све друго силно благо

а Србин би само једно

да му будеш мајка вечно.

Душан Нонковић

Припремила : Славица Јовановић

http://www.youtube.com/attribution_link?a=rBtEtKdYfK0&u=%2Fwatch%3Fv%3DOtUDtrVPclQ%26feature%3Dshare

Molim delite ovo, kako to umete i znate, na sve četiti strane sveta ali prvo pročitajte:

ODNOS PREMA ŽRTVAMA JASENOVCA, USTAŠKIM ZLOČINICIMA, ZVERSTVIMA, JE OGLEDALO LJUDKOSTI, DOSTOJANSTVA, KULTURE, SAOSEĆANJA A I BUDUĆNOSTI HRVATSKOG NARODA NJEGOVE SPREMNOSTI DA NE DOZVOLI DA PONOVO KLIKA MALOUMNIH ZAVLADA UMNIMA! BEZOSEĆAJNI MONSTRUMI VEROM I INTEKTOM!

Aut or Dušan Nonković

ZA DOBROBIT DUŠE SVOJE I NADOLAZĆIH GENERACIJA JE HRVATSKI NAROD DUŽAN UDOSTOJITI ŽRTVAMA JASENOVCA I USTAŠKIH ZLOČINA NA ČOVEKU DOSTOJANSTVEN NAČIN NE RADI SRBA VEĆ RADI SEBE SAMIH SVOG DOSTOJANSTVA I DOSTOJANSTVA SVOJE DECE I DECE BUDUĆIH GENERACIJA. HRVATSKI NAROD SE MORA DISTANCIRATI (ograditi) NA UBEDLJIV NAČIN OD USTAŠKIH ZVERSTAVA UKOLIKO MU JE STALO DA U CIVILIZOVANOM SVETU NE BUDE POISTOVEĆIVAN SA ZLOČINCIMA I ZVERSTVIMA DO TAD NE VIDJENIM U ISTORIJI ČOVEČANSTVA, OD POSTANKA SVETA I CIVILIZACIJE! KO ĆUTNJOM ODGOVARA NA TE ZLOČINE TAJ IH STIM, ĆUTNJOM IZNOVA UBIJA ŽRTVE I ZA SVOJE PRIZNAJE. DECA I UNUCI I UNUCI UNUKA ĆE VAS PROKLINJATI I PITATI JEDNOG DANA; ZAŠTO STE NAM TU SVOJU SRAMOTU OSTAVILI U NASLEDJE ZA SVA VREMENA!? AKO JE TADA NISTE MOGLI SPREČITI TE DOZVOLILI SEBI DA UMNOJ VEĆINI OVLADA BEZUMNA MANJINA ZAŠTO SE ONA U MIRU, KAD VAS NIŠTA NIJE SPREČAVALO, ZAŠTO SE ONDA NISTE UDOSTOJILI I SOLIDARISALI SA ŽRTVAM, NJIHOVIM BOLOM I BOLOM PREŽIVELIH!? ZAŠTO NISTE SVETSKOJ JAVNOSTI POKAZALI SVOJIM DELIMA DA VEĆINA HRVATSKOG NARODA NIJE GENOCIDNA DA NE ZASLUŽUJE BITI POISTOVEĆIVANA SA USTAŠKIM ZVERSTVIMA. NA PRVOM MESTU HRVATSKI NAROD JE SEBI DUŽAN I SLEDEĆIM GENERACIJAMA DA OSTAVI ČIST RAČUN KAKO SE NE BI NIKADA PONOVILO TO ZLO DA NEUMNA MANJINA OVLADA UMNOM VEĆINOM NARODA. UGLEDAJTE SE NA WILI BRANDA, NEMAČKOG KANCELARA KOJI JE SVOJIM PADOM NA KOLENA SRUŠI BERLINSKI ZID I UZDRMAO CEO SVET, UKLONIO GVOZDENU ZAVESU IZMEDJU ISTOKA I ZAPADA I PROMENIO TOK SVETSKE ISTORIJE TE PODIGAO SVOJ NAROD NA PRESTO POŠTOVANJA ŠTO MU JE BILO I NAGRADJENO NOBELOVOM NAGRADOM. SADA JE DO HRVATSKOG NARODA DA SRUŠI, NA UBEDLJIV NAČIN, ZA SVA VREMENA, ZID ZLOČINA I SRAMOTE ŠTO DELI SRPSKI I HRVATSKI NAROD, KAKO SE TO ZLO NE BI NIKAD VIŠE PONOVILO. STVORITE USLOVE KAKO BI PAUŠALNOM OSUDJIVANJU I POISTOVEĆIVANJU CELOG NARODA SA U ISTORIJI ČOVEČANSTVA NE VIDJENIM ZLOČINOM SA “PREDIKATOM” GENOCIDNOG NARODA! POTRUDITE SE DA ISTINA ISPLIVA NA VIDELO. BUDITE KOMŠIJA KOMŠIJI KOJI MU U NEVILJI PRUŽA RUKU SPASA. NAROD IMA SVE PRAVO OVOGA SVETA DA OD VLADE KOJU JE IZABRAO, PODIGAO U SEDLO VLASTI ZAHTEVA DA PRIKAŽE SVOJ NAROD KOJI JOJ JE UKAZAO POVERENJE, ONAKVIM KAKAV U VELIKOJ VEĆINI I JESTE. LJUBAZAN, U NEVOLJI SPREMAN DA POMOGNE, UNESREĆENOM RUKU DA PRUŽI! BAREM JE VEĆINA HRVATSKOG NARODA, KOJEG SAM JA U MOJEM RELATIVNO DUGOM ŽIVOTU SRETAO, BILA TAKVA.

PAUŠALNO OKRIVLJIVANJE JEDNOG NARODA JE OSUDJIVANJE SVEGA I SVAČEGA I NIČEGA A PONAJVIŠE ČINJENJE NEPRAVDE POŠTENIMA, BESPOTREBNO STVARANJE SEBI NEPRIJATELJA, MOČVARE IZ KOJE SE IZNOVA UVEK I UVEK ZLOČIN RADJA

PAUŠALNO OSUDJIVANJE JE SAMO OD KORIST UZURPATORIMA MOĆI, OKUPATORU.

TO JE POLUGA METODE; ZAVADI PA VLADAJ NARODOM, KAO DA SI MISIJAS MIRA

KOLIKO SMO DANAS PRECIZNI U NAŠIM OSUDAMA TOLIKO ĆE MO SUTRA BITI USPEŠNI U SUZBIJANJU RATOVA BUDUĆNOSTI. U PAUŠALNIM OSUDJIVANJIMA, ZLOČINAC NALAZI SVOJU ZAVETRINU ANONIMNIH MASA PA NE RETKO I SEBI SAVEZNIKA I SVOJU ZAŠTITU. OSTAJE NEOTKRIVENI DEO TIH ANONIMNIH MASA!

Mora se poći od te činjenice da nisu mase te nit narodi kojima je potreban rat već da su to oni koji izvlače korist iz ratova postavljajući, posle sprovedene u“ delo“ politike, zavadi pa vladaj da bi te iste koje su zavadili,  iscrpljene medjusobnim ratom sve zaraćene strane stavile pod svoju kontrolu odnosno komandu. Pri tome se mora imati na umu da su narodi kao i države podložni manipulacijama moćnih uzurpatora moći, nekolicini basnoslovno bogatih “ljudi” koji su već odavno uzurpirali vlast i medije SAD te da se nalaze na putu da pod zastavom globalizma ovladaju svetom sa ciljem da ga po svaku cenu, stave pod svoju kontrolu kako bi prisvojili svetske resurse te vladali njima po starim kolonijalnim manirima.

Ni Hitler nije tek tako pao sa neba. Bez kapitala ne bi ni njega bilo kao što to ne bi bilo ni današnje fašističke hunte u Kijevu odnosno Ukrajini. Za Hitlera se pouzdano zna da ga je pomagao otac Američkog predsednika Georga Buša koji je u Hitlerovo vreme posedovao privatnu banku koja je kreditima naoružavala Hitlerovu SA armiju. Podigli su ga na taj način da bi ga srušili kad su sve zaraćene strane pale na kolena da bi velike delove Evrope stavili pod svoju kontrolu a sebe proglasili za spasitelja. Prljava i krvava je to igra bila i ostala.

Ista ta metoda se pojavljuje i kod Sadama Huseina, Gadafija, Siriji, pa sad i Ukrajini kako bi zavadili, tudjim rukama vodili rat da bi na kraju ratom oslabljene strane stavili pod svoju kontrolu a sebe prikazali kao spasioca i ovladali bogatstvom tih zemalja postavljajući svoje marionete u vlast.

U takvoj situaciji su mase bespomoćne. Bez kontrole medija ne mogu se orgabizovati a bez novca ne mogu otpor financirati. Protiv toliko nadmoćnijeg neprijatelja u novcu, oružju i kontroli nad medijima, narod nema nikakve šanse da organizovano pruži uspešan otpor.

U takvim situacijama je najbitniji komšija komšiji da mu u nevolji pruži ruku spasa!

Kako nam se Jasenovac ne bi ponovio u kojem su sahranjivani i Papa i Bog, sobstveni um, svaka ljdskos i svaka ljudska reč dok je inteligencija Nezavisne Države Hrvatske nemo ćutala u zavetrini Hitlera i Vatikana i gromoglasno aplaudirala, tim počinjenim zverstvima. Oni koji misle da te žrtve nisu bile tako velike a vole svoju državu Hrvatsku neka krenu prvi na odkopavanje tih masovnih grobnica ukupne površine od 24 kvadratna kilometra te izgrade iste te veličine kosturnicu. Bio bi to monumentalne veličine spomenik ali još uvek mikroskopski mali u odnosu na patnje koje su te umorene i pobijene žrtve doživele ali bi bio i dovoljno velik da se sagradi na takvim temeljima pokajanja država od trajanja. Država gradjena na fundamentima nevidjenog zločina u istoriji čovečanstva bez monumentalnog i iskrenog pokajanja neće biti od dugog trajanja. Žrtve Jasenovca su već odavno postale od večnosti da večno podsećaju na zločin bez čoveku dostojnog pokajanja. Opominjat će svojim bolom i savesti svaku državu sagradjenu na fundamentima nepravde, pokolja i nevidjenog zločina u istoriji čovečanstva bez osvrta i istinskog pokajanja. Takva država nema budućnosti niti može na duže obstati. Samo na temeljima dubokog pokajanja, kojeg nema bez bolnog napora u podizanju odgovarajuće veličine i dimenzija kosturnice, spomenika opomene, može se graditi država novim pokolenjima koja bi bila i od trajanja. To su današnje generacije, Vatikana, vere i države Hrvatske dužne dolazećima generacijama, celokupnom čovečanstvu kako se više nikad to zlo,zločin, bez primera u istoriji čovečanstva ne bi ponovilo! To breme što su iza sebe ostavile starije generacije uz pomoć Vatikana mora se skinuti sa pleća nadolazećih mladih generacija isto uz pomoć Vatikana kako bi se moglo disati i kao narod obstati!

Wili Brand, Nemački Kancelar i Nobelovac, je svojim padom na kolena, pod teretom žrtava fašizma, za kojeg on nije bio ni kriv ni odgovoran, ne samo da je srušio Berlinski zid i uklonio gvozdenu zavesu koja je delila svet istoka i zapada, uzdrmao čovečanstvo i promenio tok svetskoj istoriji već je i dokazao svojim padom na kolena da je put iskrenog pokajanja pravi put ljudskosti i uspeha! To je i jedini način za rušenje zida koji deli hrvate i srbe. Mora svako od nas dati svoj doprinos jer niko ga na ovome svetu neće srušiti umesto nas samih! Ostalo je samo pitanje, dali će se ikad u Hrvatskoj roditi neko poput razuma Wili branda!

Dušan Nonković

НЕБЕСКИ ИСЦЕЛИТЕЉ: СВЕТОМ ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ ГОСПОДИНУ ПАВЛУ

НЕБЕСКИ ИСЦЕЛИТЕЉ:  СВЕТОМ ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ ГОСПОДИНУ ПАВЛУ

НЕБЕСКИ ИСЦЕЛИТЕЉ: СВЕТОМ ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ ГОСПОДИНУ ПАВЛУ

Текст постављен од стране:

( У знак захвалности  за благослов који сам добила за своје књиге духовне поезије…. )

Исцелитељу, ти који прекорачиш провалију, носећи у руци бројаницу, ко житни клас, коме су звезде посестриме, који се никад ниси сагео испод краљевих ногу, а испод просјачких, полушапатом изговарао молитву за спас, коме из згаришта и из пепелишта, неугасла никну светилишта и огњишта, коме је душа изникла на небу и постала звезда. Певачу, песме ти птице, распеване ластавице,  воденичару, што ситно жито песмопоја подели сиротињи , искушења те разапињала на крст, Нкажипрстом упирали, подметачи кукавичијих јаја, стршљенови и гуштери, што пресвлаче змијске кошуљице, а не знају стопала ти у стопе Господње стају и патуљак има велику сенку, а само изабрани види Божје лице. Духовни Горостасу, инспирацијо песникиње,Нберачу лековитих трава, шаке ти пуне окрепљења, ко плод дивље руже шипурака, Нтравару, ти који носиш свој печат , свој грб, свој белег од рођења, свој крст јасновиђења!

Чувару  Небеског звона, проплака икона и предсказа, ако не буде опраштања,  каква казна може пасти са неба, земљотрес, суша, поплава, подрхтавања и због нечасних  вулканска прашина на људски род , док се не одвоји одрод, Пастиру, лутаће твој народ. Поштују те монахиње верне самовању, жеднима Христа, најдужа си река, поток и извори, уједају те за срце, ал кад је одрод, знао шта је Бог, кад је аветиња, знала шта је светиња!?

Њима је вера значила, колико пепела у шаку стане, тешко да ће њима да сване… Они још беже од крста, призивају помрачење сунца. Чудотворни, парче прага манастирског, љубио си, ниси поклекнуо пред искушењима,  молитва је мали анђео на твом великом длану… И никаква краљева заповест, била оверена жигом прстена, није ти значила ништа, није ти реч застала у грлу, ниси је дочекао у страху и грчу, знао си да браздачи имају неплодно семе, и у праскозорја и у предвечерја, опраштао си грехе, чуваркућо, са манастирског крова. Трагачу, са тобом пева хиљаду хорова славуја и стижу поруке голоруке и босоноге.
– Шта вам вреде очи, кад не виде звезде, кад не знају пречицу до Недодирљивога … Колико има песка на мору, воде на извору, у очима твојим има јасновида, шака ти светионик , а Христ пред очима жива слика, ни превисоко, ни предалеко, ту негде изнутра говори. Лучоношо , који оживотвориш  небески траг, знао си да ће врзина  кола неверника, сравнити са земљом, да ће одрод бити посечена шума, опомиње грмљавина, пролом облака , пожар и ратови који букте ко некад .

Нерукотворени, коме си душу отворио, и који стоји на врху планине, који је верним душама  драг, путоказ биће и Судија благ. Ко баци сенку на Божије лице, њему се губи сваки траг. Изнад вртлога, понора, ћутања, непозван долази кад тад. Видару, исцељују мошти светаца, за нас  моли Богородица и хор анђела, ходочасник сам, испред мене света Раковица, манастир жила куцавица, гнездилиште малих ластавица. И срећан си јато што си птица, златокрила птица стокрилица.

Уједаће се за језик, кад фењери твог погледа, обасјају пут, кад зора пресече пупчане врпце, а љубав твоја Светог песника, сакрије таму, покаже сунце, негде у небеском међуречју, негде у звезданом подмесечју, тамо где зоре не лелечу,  Православља припалиш свећу. И мирисаће босиљак што изникну из твог длана, ко миомирис смиља, незаборава и тамјана …

Славица Јовановић
новинар и књижевник
Прњавор Мачвански

Песма је објављена у трећем зборнику Духовне поезије- Раковица 2013.год

PRENETO IZ ANTICENSURE: http://anti-censura.com/nebeski-iscelitelj-svetom-patrijarhu-srpskom-gospodinu-pavlu/