Годишњица смрти Арчибалда Рајса – Велики пријатељ српског народа / „PTB – Радио-телевизија Војводине [Tanjug]“ August 8, 2014

 

Годишњица смрти Арчибалда Рајса – Велики пријатељ српског народа / „PTB – Радио-телевизија Војводине [Tanjug]“ August 8, 2014
PTB – Радио-телевизија Војводине
Tanjug
August 8, 2014
БЕОГРАД – Велики пријатељ српског народа Рудолф Арчибалд Рајс преминуо је пре 85 година, 8. августа 1929. године, у Београду.Рајс је 1914. године дошао у Србију како би, као познати криминолог, истраживао злочине аустроугарске, доцније и немачке и бугарске војске над цивилним становништвом.

Арчибалд Рајс
Рођен је у Хаузаху, Баден, Немачка 8. јула 1875. године, у породици јеврејског порекла. Био је професор на Универзитету у Лозани, Швајцарска, форензичар, криминолог. Докторирао је већ у 22 години и брзо је стекао међународни научни углед.
Са српском војском прошао је у Првом светском рату голготу повлачења 1915. преко планинских врлети до Јадрана и Крфа.
Био је члан српске делегације на мировној конференцији у Паризу. Технички је модернизовао криминалистичку полицију у тадашњој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.
Осим у Министарству полиције радио је извесно време и као вештак за фалсификоване новчанице у Народној банци. Поред свега другог, помагао је одлазак ратне сирочади из Србије на школовање у Швајцарску. Рајс се сматра и оснивачем озбиљне криминалистике у Србији.
У Србији је, поред стручних радова и низа публицистичких текстова, двадесетих објавио књиге „Шта сам видео и проживео у великим данима“ и „Писма са српско македонског фронта“ док је дело по којем је данас најпознатији „Чујте Срби“, написано на француском, деценијама стајало у рукопису. Реч је о делу које одише разочарењем, али и великом љубављу према српском народу. Написано је оштро, искрено, с пуно горких речи о српској интелигенцији и такозваној друштвеној елити.
Преминуо је августа 1929. године, након једног вербалног дуела са бившим министром Капетановићем.
Сахрањен је на Топчидерском гробљу у Београду, а његово срце је, у складу са личном жељом, смештено у урну и узидано у споменик српским ратницима на Кајмакчалану. Споменик су разорили Бугари током Другог светског рата.
Споменик Рајсу подигнут је 1931. у Топчидерском парку у Београду.
Недавно је премијерно изведена драма о њему по тексту и у режији Љубивоја Тадића на Великој сцени Народног позоришта, у оквиру пројекта „Европљанин који нас је највише волео“.
Једна основна школа на Палилули у Београду носи Рајсово име. На Чукарици, у новом насељу Филмски град налази се улица с његовим именом. Улице с његовим именом постоје и у Обреновцу, Петроварадину, односно Новом Саду, Крупњу, Нишу, Зајечару, Смедереву, Пожаревцу, Бањалуци, Шапцу…
Полицијско-криминалистичка академија у Београду редовно организује међународни научни скуп „Дани Арчибалда Рајса“. Највеће признање тог факултета носи назив – Плакета Арчибалд Рајс.
На Сењаку у Београду сачувана је његова скромна кућа саграђена у традиционалном сеоском стилу названа „Добро поље“ у знак сећања на место у Македонији, где се одиграла једна од битака Солунског фронта. Објекат је заштићено културно добро града Београда.
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
*****

2 Antworten

  1. Извод из рецензије, романа „Гримен мудрости“ – књига 3. „У загрљају кобре“

    „…Величанствени Алчибалд Рајс, који је своје срце, као аманет оставио Србији и Кајмачалану, а постао, баш због тога што је волио њен највећи, а и најтачнији доброчинитељ – критичар, изгледа да је све време био Милану морални путоказ. Нажалост, споменик Ачибалду је само то „Чујте Срби“, док се у центру Беграда, престоног града Србије, још шепури „мудри покварењак“ Никола Пашић, кога је тако поучно расклинкао, међу првима, Швајцарац, не Србин. И Милан жели да подучи нас Србе – то је смисао, понајвећи, ове књиге. А и да укаже на злу срећу Света!

    Очекивало се да ће Трећи миленијум узалуд одавно Човеку предложено оно DUBITO, EGO SUM. Када заклопимо свих 200 и више страница ове књиге(сутра књиге), ми ћемо, наравно, у себи „имати Милана Марковића“ и као човека, и као политичко, национално, чак и емоционално биће постварено у многодеценијском искуству делатног, а и мисаоног човека. Али то није најбитније! Највећа вредност ове књиге је што ће с бројним питањима она стати пред нас. А и бићемо дужни да, макар свако за себе, себи, а не Милану, дамо одговоре! А то је вредносат јер сваки изазов и позив на размишљање је – в р е д н о с т…

    Београд, пред Васкрс 2010.
    Проф.Др Миодраг Д. Игњатовић,
    књижевник

  2. Hvala i velika ti slava Arcibalde

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: