ПОДСЕЋАЊА : ВОЈВОДА НОВИЦА РАНЂЕЛОВИЋ У ОТВОРЕНОМ ПИСМУ ПОЗВАО ВУКА ДРАШКОВИЋА ДА СЕ ПРЕДАЈУ ХАГУ А УБРЗО ПОТОМ ПОД ЧУДНИМ ОКОЛНОСТИМА УМРО! ИЗВОРИ ТВРДЕ ДА ЈЕ ОТРОВАН ! „ВУЧЕ АЈМО У ХАГ

Славица Јовановић

ПОДСЕЋАЊА : ВОЈВОДА НОВИЦА РАНЂЕЛОВИЋ У ОТВОРЕНОМ ПИСМУ ПОЗВАО ВУКА ДРАШКОВИЋА ДА СЕ ПРЕДАЈУ ХАГУ А УБРЗО ПОТОМ ПОД ЧУДНИМ ОКОЛНОСТИМА УМРО! ИЗВОРИ ТВРДЕ ДА ЈЕ ОТРОВАН ! „ВУЧЕ АЈМО У ХАГ“

Славица Јовановић | Славица Јовановић   | 10.08.2014.
ПОДСЕЋАЊА : ВОЈВОДА НОВИЦА РАНЂЕЛОВИЋ У ОТВОРЕНОМ ПИСМУ ПОЗВАО ВУКА ДРАШКОВИЋА  ДА СЕ ПРЕДАЈУ ХАГУ А УБРЗО  ПОТОМ ПОД ЧУДНИМ ОКОЛНОСТИМА УМРО! ИЗВОРИ ТВРДЕ ДА ЈЕ ОТРОВАН !

ПОДСЕЋАЊА : ВОЈВОДА НОВИЦА РАНЂЕЛОВИЋ У ОТВОРЕНОМ ПИСМУ ПОЗВАО ВУКА ДРАШКОВИЋА ДА СЕ ПРЕДАЈУ ХАГУ А УБРЗО  ПОТОМ ПОД ЧУДНИМ ОКОЛНОСТИМА УМРО! ИЗВОРИ ТВРДЕ ДА ЈЕ ОТРОВАН !  „ВУЧЕ АЈМО У ХАГ“

У “ Србским новинама ОГЛЕДАЛО“ 01.12. 2004. године објављено је отворено писмо сарадника „Огледала“  Новице Ранђеловића, где он позива Вука Драшковића да се предају Хагу, под насловом “ ВУЧЕ АЈМО У ХАГ“ . Убрзо потом, аутор текста господин Ранђеловић  је под чудним околностима умро! Потписница овог текста је  била новинар „Србских новина Огледало“ и  од више поузданих извора дошла до информације да је Новица Ранђеловић  највероватније од чланова СПО отрован, да не би против Вука Драшковића, сведочио у Хагу, а кога због одређених “ заслуга“ и сарадње са њима а против интереса Срба, штити Запад!
„Српске новине огледало“  су по други пут објавиле  ово писмо у броју 77 среда  05.јул 2006.године  на страни 24 и 25 . Међутим , у јавности се знало за то писмо, али ретко ко је знао да је  Ранђеловић под мистериозним околностима одмах после објављивања писма напречац умро!  То писмо су преузели многобројни листови. Ко стоји иза смрти Новице Ранђеловића? На ово питање није тешко дати одговор. Али се нико није усудио да пита , јер је Драшковић  у свим службама и  структурама имао своју корумпирану мафију , која је радила за стране обавештајне центре  Да ли је Новица Ранђеловић  уклоњен као опасан сведок  по Вука Драшковића ?!  Који је Драшковићу био камен око врата. Вук Драшковић  се удварао Хагу, прогонећи све српске хероје и за испоруку Срба Хагу један је од најодговорнијих. Нико их није прогонио и тражио колико Вук Драшковић , чијим су залагањем  многи  Срби завршили у Хагу , а многе су вратили у лименим сандуцима.  Зато да им се и он не придружи и испуни ово тестамент – писмо Новице Ранђеловица ?! Вука Драшковића што пре послати у Хаг ! Јер ако је неком тамо место, онда он тамо треба да остане доживотно! И да одговора за сарадњу са многим криминалцима, са страним службама, за подвођење и силовање  Српкиња, за пљачкање Србских кућа ! Драшковића  иначе финансира нарко- мафија и црногорска и шиптарска , а један од  његовог обезбеђења био је познати нарко- дилер !

ОТВОРЕНО ПИСМО

Војвода Новица Ранђеловић у отвореном писму позива Вука Драшковића

ВУЧЕ, АЈМО У ХАГ !

• Командант Србског комитског покрета који је заједно са Вуковим ратницима војевао по Хрватској, позива Вука Драшковића, врховног команданта Српске гарде да се заједно, добровољно предају хашком трибуналу и докажу да нису криви по командној одговорности.

Господине Драшковићу, обраћам ти се са муком, болом и тешком мучнином у стомаку, изазваном твојим недоследним изјавама и поступцима, који не могу да нађу границе са којима би се граничиле. Да ли се граниче са незрелошћу, са малоумношћу, са издајством, или, пак, са слугењарством неком одређеном газди, или, можда, са удворништвом до чланкова, не могу одредити.

Вуче Драшковићу, сећам се 1991. године, када си, користећи туђе новце, кренуо да формираш Српску гарду. Сећам се Белога, ти си га заборавио, сећам се Гишке и Госпића, и на њега си пљунуо. Њих си само величао и уважавао док си користио њихова средства и док су ти били од користи. Сећам се твојих говора на њиховим гробовима, сећам се како си својим говорима палио и дражио српску младеж, да су српске границе свуда тамо где су србски гробови, где су српске цркве и црквишта… свуда тамо где је са усташког ножа капала србска крв, ту су српске границе…

Млади Срби – добровољци, гутали су сваку твоју реч, која им је грејала срца и палила крв да крену у одбрану српске нејачи, србских домова, србских цркава преко Дрине. То, са њихове стране, било је уреду. Они су били патриоте, отаxбинољупци, а ти, ти си био профитер, и то двоструки ратни профитер – материјални и политички, а посебно што си био ратни хушкач – по мерилима које сада ти прокламујеш.

Када си својим демагошким говорима запалио – пробудио љубав српске младежи према нацији и отаxбини, решио си да то и уновчиш, да формираш своју партијску војску, Српску гарду.

Ко је дао идеју за оснивање српске гарде?

У рану вечер 4.6.1991. године, ти си свој план изложио Белом и Гишки. Они су то са одушевљењем прихватили. Прихватили су да то и финансирају. Нећу да улазим, нити, пак, да износим из којих су извора та средства. Ти се, Вуче, њих двојице само по средствима финансија сада сећаш. Данас бивши припадници Српске гарде, одлазећи на њихове гробове, проклињу дан када су упознали тебе и Дану.
Њих двојица и цела Србска гарда служили су СПО-у, теби и Даници, као алиби, јер је гарда својатана, упркос пацифизму који сте ви проповедали.

Ти си спремио гарду за преузимање власти, како ти то рече: “власти која се ваља по улици”. У том циљу си хтео и на скупштинском заседању 2.7.91. године да прогураш предлог о оснивању Српске војске, која ће у “једном даху да порази усташе”. Када ти предлог није прошао, твоја Србска гарда постала је паравојна формација, прва у Србији. Ти си и даље стајао и својатао гарду као партијску војску и око 1. септембра 1991. године је шаљеш у Хрватску, тачније на фронт код Госпића, под командом Божовића-Гишке.

На сав глас си се, Вуче, гардом поносио, поносио си се њиховим борбама, погибијом Гишке и раније Белога. Формирао си паравојне формације, слао их на фронт, а са друге стране, позивао на сав глас на дезертерство из регуларне војске. Средства која су пристизала за гарду си задржавао, не дајући их онима којима су била намењена.

Ко је Вуков командант Ли

Господине Вуче Драшковићу, позната је твоја заборавност, па бих те зато подсетио да се сетиш како беше име право – Командант Ли, односно, ко то беше Командант Ли у Србској гарди, задужен за пребацивање и упућивање бораца у Славонију? Данас је тај командант највећи поборник растурања државне војске, државне тајне полиције, а некада је и сам био припадник и једне и друге, а за време командовања у Србској гарди био је уредник, а сада је у партијском гласилу СПО-а (србска реч). Да те подсетим, његово име и тада и сада је Богољуб Пејчић. Значи, командни трио у Србској гарди је био – Врховни командант и идеолог Вук Дкрашковић, Комесар – кадровик Даница Драшковић, Организациони командант Ли – Богољуб Пејчић. Данас сте сво троје велики противници војске и тајне полиције.

Ваш је циљ напад на све што је србско, да би себе оправдали, а тебе спасли Хага и командне одговорности.

Када је Гишка погинуо у Госпићу, ти си покушао његову јуначку смрт да умањиш и припишеш је као убиство, организовано од стране војске – још тада си почео да рушиш ауторитет војске. Када је убијен Бели, 4.8.1991. године, ти и Даница сте побегли на море, у Будву, и тамо остали око месец дана.

Обећао си да ћеш 9. октобра организовати демонстрације уколико се не открије убица Белога, то си обећао на митингу у Крагујевцу 15.9.1991. године. То обећање ниси одржао. Ниси одмах ни вратио БМВ БГ-10-16, који ти је Бели позајмио, него тек после четири месеца, и то тек када сте га слупали и направили штету од 15.000 ДЕМ.

Зашто си, Вуче, одустао од потраге за убицом Белога?

После Гишке, за команданта је постављен Лаиновић, човек који је осам пута био на ратишту и пар пута је рањаван. Засметао је теби и Дани зато што је одбио твој и њен захтев да довлачи оружје у Београд и покушај да Српску гарду одвоји од странке која је требала да за неког “деветог” заврши прљав посао, па, ако успе, било би: “То је наша војска”, а ако не, “Ми са гардом немамо никакве везе”, тако си говорио ти.

Страначка војска – паравојна формација

Зашто су, по речима посланика Марковића, сви спискови гарде – гардиста, уништени?

Твоја паравојна формација је у то време имала на ратишту око 850 бораца и сви су примали наређења од Лаиновића и твог Штаба.

Баш због твог захтева да гарда довлачи оружје у Србију, пуковник Шпановић (частан србски официр) је и замрзнуо одлазак на фронт твоје паравојне формације.

Штаб гарде, на челу са тобом и Даном, хтео је партијску војску са туђом децом на фронту, у грађанском рату и крвопролићу.

Ти си, Вуче Драшковићу, са својом паравојском, званом Србска гарда, започео 3. септембра грађански рат у Хрватској, са усташама и ЗНГ-овцима. Зато и тебе, као врховног команданта Српске гарде, качи командна одговорност, а још више што је твоја гарда садејствовала са војском (ЈНА).

На Светога Саву 1992. године, гарда је регистрована као удружење и уселила се у Теразије бр. 3.

Ти , Вуче, и функционери СПО-а, више не идете ни на један гроб својих гардиста. Зашто?

Да је Србска гарда страначка војска, цитираћу привременог команданта Ђорђа Божовића: “Видите, Србска гарда је војна организација, чији састав понајвише чине чланови СПО, Ројалистичког блока и Демократске странке… Тренутно нас има око 60.000, а спремних да сваког часа ступе у борбу има 7.000 бораца… Ти људи су прошли најтежу обуку. Обука се врши на неколико пунктова, а воде је најспособнији инструктори… Гарда се ствара по узору на француске легионаре, америчке ренxере и јеврејски Мосад… Од наоружања поседујемо све врсте пешадијског наоружања и 40 минобацача марке “Стинxер”. Тренутно у иностранству чека једна већа испорука оружја, па ћемо се потрудити да и то стигне на права места.”

Закључујем, Вуче, наређивао си команданту Лаиновићу да довлачи оружје са ратишта у Србију, у иностранству си имао лагере наоружања, које је требало да стигне на права места. Зашто ти је требало то наоружање у Србији? Од кога ти је то наоружање на лагерима у иностранству? Ко је то финансирао?

Закључујем, припремао си се за грађански рат, увозио си оружје, по принципу Шпегеља, значи концепција заједничка за покретање грађанског рата и разбијање државе, а са тим иде и крвопролиће, убиства, разарања и ратни злочини… Где је ту командна одговорност, где је ту одговорност за припремање и подстрекивање грађанског рата?

Претио си у Новом Пазару: “Ко понесе турски барјак овом србском земљом, остаће и без барјака и без руке.” Говорио си да ће само име “Србска гарда” психолошки натерати Хрвате на капитулацију… Која је то, Вуче, одговорност?

Где погибоше часни србски борци, припадници Српске гарде, Небојша Симић, Степан Шаманић, Раде Ловрић, Зоран Трбојевић… Док је оружје певало своју песму смрти, коју је делимично и твој штаб компоновао, дотле су ти сви били добри. Док си се њиховом храброшћу китио и на рачун њихове крви профитирао, били су ти добри. Патриоте, борци, хероји, хваљени, а сада?

Када ти је неко рекао (вероватно онај, или они који су ти и давали оно оружје на лагерима по иностранству) – одричи се свега што је србско, па и Српске гарде – ти си то учинио и почео си да пљујеш на све србско, почев од СПЦ, па до србских генерала. Све на суд инквизиције, сви, сви, сви … а ти?

И ти! Ти си, Вуче, стално био дволичан. Говорио си да се мора прекинути са ратом, јер ће бити крви до колена, а са друге стране, формирао си Српску гарду и слао је на фронт.

Туђе паре и наша крв

Твоја паравојна формација је финансирана из иностранства, међутим, постављам ти отворено питање: Да ли су, и у коликој мери, средства стизала до бораца којима су и била намењена? Само једна помоћ из Швајцарске, и то прва, од 20.000 швајцарских франака. Затим друга, од 30.000 франака у лековима. А трећа по вредности, највећа, где заврши она? О томе сведоче Јовица Михаиловић, Горан Бјелић и Драган Теофановић.

Твоја ратнохушкачка демагогија привукла је и људе из иностранства, конкретно Србина Xерија Спасића из Канаде, који славно погибе у Ласлову.

Гинули су борци Српске гарде часно, за српство и себе, а ти, ти си профитирао. То значи да си ратни профитер, ратни хушкач, оснивач паравојне формације, изазивач националне мржње и нетрпељивости, подстрекивач и потпирач грађанског сукоба на просторима бивше Југославије.

Ти си одговоран за ратне злочине на просторима Хрватске, које су починили припадници Српске гарде. Командант гарде Звонко Осмајлић је уцењен на 270.000 ДЕМ од стране Туђманове владе.

По тзв. командној одговорности, ти си, као оснивач, идеолог и врховни командант, одговоран, и као такав, сада, да би спасио себе од те одговорности, шаљеш друге (неодговорне) у Хаг. То је, Вуче, мизерно и кукавички. Одувек си био кукавица и лицемер.

Посебно си одговоран за смрт бораца, чланова Српске гарде. Одговоран си за безброј рањених бораца и велики број инвалида. Бринеш ли сада о њима, да ли их обилазиш ти и “комесар кадровик” Даница Драшковић?

Не, свих њих сте се одрекли! Сада се њих стидите, а завели сте их и послали на кланицу! То је кривично дело! То је издаја!

Одвео си их, својим обманама, својим борбено-хушкачким говорима, на бојиште, у рат, за који сада трубиш да је био бесмислен.

Ондашњи режим је тврдио да Србија није у рату. Ти си тврдио да то није тачно. У праву си био, ти си Србију уводио у рат, својом приватном партијском војском.

Твоје страначно гласило “Србска реч”, или, тачније речено “Антисрбска реч”, било је пуно националних усклика, борбених поклича, позива на обрачун са другим народима у бившој СФРЈ.

Ти си, Вуче, тада био “Србин”, велики Србин. Сада си министар спољних послова државне заједнице. Неко је давно рекао: “Свако време има своје идиоте и сваки идиот има своје време.” Твоје време најзад је дошло. Можеш сада свим Србима да ј… мајку, како ти газде кажу. Можеш да пљунеш на све и свакога, пљунуо си на своје команданте, пљунуо си на своју војску, пљунуо си и на себе, на своју посвету од срца написану на свом роману, који поклони генералу Павковићу “националном јунаку за успешну одбрану српства…”. Тако онда написа. А сада?

Сви, сви, сви у ХАГ

Вуче, теби је место, пре свих, пред свим судовима овога народа, па онда и тзв. међународним трибуналом у Хагу. Ти, који, као “велики Србин” добро мислиш и желиш Србима, не дозволи да Србија буде твој талац. Иди тамо и објасни тим србским инквизиторима да српске патриоте не би прешле Дрину, да није било твојих ратнохушкачких говора, твог убеђивања да је српство у опасности од повампиреног усташтва, од нових Јасеноваца, Пребиловца, Голубњаче…, и тиме скини љагу са србског имена. Нека “свет” схвати да је Вук крив, а не његови команданти, који више нису живи. Зашто? Били би они данас добри сведоци против тебе, јер су од тебе примали директна наређења.

Ти си их, из само теби познатих разлога, повео у рат против Хрвата и муслимана.

Генерали то нису, њих је у рат отерала службена обавеза, њих је у тај крвави посао послала врховна команда, а позвали су их терористи, сецесионисти и непријатељи српства, који су хтели насилно отимање србских територија, насилно протеривање Срба са својих огњишта, одвајање од своје вере, своје цркве и својих црквишта.

Генерале је на посао одбране отерала власт у којој си био ти и твоја странка – покрет.

Они су командовали државним оружаним снагама, а ти паравојним. Они из народног рачуна и за државни интерес, а ти из личног рачуна и за страначки интерес.

Па, где је ту и чија одговорност? Да ли је ти видиш? Видиш је, Вуче, али не смеш да је видиш, газда ти је то забранио, и да не би погрешио, написао ти је: “генерали су криви и морају у Хаг… Генерали у Хаг, сви, сви, сви … повлачимо тужбу против НАТО, одмах, одмах, одмах…”

Ја сам, Вуче, 16.6.1991. године, формирао Србски комитски покрет и са својим борцима отишао на фронт код Госпића 8.9.1991. године. Тамо је већ била Србска гарда.

Мој Комитски покрет није био страначка војска. Тражио си више пута, преко Звонка Осмајлића, да се ујединимо. Ја на то нисам пристајао, јер то је било неспојиво и то из више разлога.

За разлику од твојих, моји конанданти јединица – чета су сви живи. Твоји команданти су сви мртви, а ти, као врховни командант, попут друга Тита, остаде једини жив – и ту ми нешто смрди. Њихова смрт много скрива, другачије би ти сада говорио да је бар неко од њих жив.

Предајмо се Карли

Касније смо, опет са твојом гардом, на многим ратиштима широм Хрватске и Босне заједно садејствовали без проблема.

Моји борци Комите и ја, имали смо доста проблема са полицијом ондашњег режима Слободана Милошевића. Претрес станова, спречавање одласка преко Дрине, хапшења, привођења. Са мном су више пута разговарали и забрањивали ми организован одлазак на ратиште. Значи, нас, Комите, Србија није организовала и слала у рат, то је била наша лична ствар, одлазили смо у Крајину и Српску као добровољци – цивили. Тамо смо се стављали под команду њихове војске и наоружавали. Твоји борци су били у скупоценим униформама, које ни регистрована војска није имала, наоружани модерним пешадијским наоружањем обучавали се у више логора, добијали оружје из иностранства, обучавали их специјални инструктори… Војска која све то има, а паравојска је, како се то зове? По чему би могао да буде одговоран њен врховни командант, стратег и идеолог, која је и каква намена те и такве војске, зашто она служи и може да послужи? Како се кажњавају њени оснивачи у нормалној земљи?

Вуче Драшковићу, врховни команданте Српске гарде – паравојне формације у држави која је имала регуларне оружане снаге и није била у рату ни са једном државом, ТИ и ЈА, као командант и оснивач Србско-комитског покрета, паравојне формације у миру и у држави која је имала регуларне оружане снаге и није била у рату ни са једном државом, добровољно ћемо се пријавити, ТИ први, а ЈА други, за одлазак у Хаг.

Тамо ћемо доказати да нисмо одговорни, ни по једној тачки по којој би “требало да одговарамо” по тзв. командној одговорности и да наши борци нису криви што су учествовали у грађанском рату на просторима бивше СФРЈ, већ смо их ми на то навели нашим говорима и убеђивањем да је српство угрожено од повампиреног усташтва и xихада, да то није било тачно, да смо их лагали да су Срби били угрожени, јер Срби нису били угрожени, Срби нису протерани, Срби нису затварани у логоре, српске куће нису спаљиване, српске цркве нису рушене, ни један Србин није убијен, ни један, ама баш ни један, све су то била самоспаљивања, самоубиства и добровољни одлазак из Хрватске и Босне у мајку Србију.

Тиме ћемо, Вуче, доказати да остали Срби нису криви, а да тиме престају да буду таоци разноразних команданата и командне одгоВорности. Овако ти, Вуче, вичеш: “Држ’те лопова”.

Наша је то света дужност. У противном, Вуче, сматраћу те као ратног профитера, ратног хушкача (јер, профитирао си тих година као велики Србин, велики националиста), као обмањивач српске националне омладине (а то си већ и доказао) и, на крају, као издајник по више основа. То ћу ја доказати.

Грешан си, Вуче, и срећа је овога народа да твоја неће још дуго горети. То је наговестила и она воштаница у манастиру Хиландар.

На крају, натераћеш ме да се упитам, а и неке да питам, откуд сад такав човек, који је одговоран (по командној одговорности) на месту министра, а остали командно одговорни у Хагу?

Неко је одавно рекао: “Најгора је она птица која своје гнездо прља.” За поједине људе ова, демократска, Србија требало би да буде, не само као начело, већ као институцију ОСТРАХИЗАМ, тј. удаљавање из националног јавног живота. Нарочито за оне који су, са гледишта очувања интереса, начела и установа србског друштва и државе – штетни. Овако, испада да србски народ не разликује добро од зла, неисправно од исправног, корисно од штетног. Данас је теже живети за српство него гинути за српство. Данас треба више куражи да се заузме став, него борбени положај.

Војвода “Лужнички”
Новица Ранђеловић
Командант Комитских одреда, оснивач

http://www.srpskoogledalo.co.yu/pub/38/opismo.htm

Припремила:Славица Јовановић  новинар „Србских новина Огледало“

Годишњица смрти Арчибалда Рајса – Велики пријатељ српског народа / „PTB – Радио-телевизија Војводине [Tanjug]“ August 8, 2014

 

Годишњица смрти Арчибалда Рајса – Велики пријатељ српског народа / „PTB – Радио-телевизија Војводине [Tanjug]“ August 8, 2014
PTB – Радио-телевизија Војводине
Tanjug
August 8, 2014
БЕОГРАД – Велики пријатељ српског народа Рудолф Арчибалд Рајс преминуо је пре 85 година, 8. августа 1929. године, у Београду.Рајс је 1914. године дошао у Србију како би, као познати криминолог, истраживао злочине аустроугарске, доцније и немачке и бугарске војске над цивилним становништвом.

Арчибалд Рајс
Рођен је у Хаузаху, Баден, Немачка 8. јула 1875. године, у породици јеврејског порекла. Био је професор на Универзитету у Лозани, Швајцарска, форензичар, криминолог. Докторирао је већ у 22 години и брзо је стекао међународни научни углед.
Са српском војском прошао је у Првом светском рату голготу повлачења 1915. преко планинских врлети до Јадрана и Крфа.
Био је члан српске делегације на мировној конференцији у Паризу. Технички је модернизовао криминалистичку полицију у тадашњој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.
Осим у Министарству полиције радио је извесно време и као вештак за фалсификоване новчанице у Народној банци. Поред свега другог, помагао је одлазак ратне сирочади из Србије на школовање у Швајцарску. Рајс се сматра и оснивачем озбиљне криминалистике у Србији.
У Србији је, поред стручних радова и низа публицистичких текстова, двадесетих објавио књиге „Шта сам видео и проживео у великим данима“ и „Писма са српско македонског фронта“ док је дело по којем је данас најпознатији „Чујте Срби“, написано на француском, деценијама стајало у рукопису. Реч је о делу које одише разочарењем, али и великом љубављу према српском народу. Написано је оштро, искрено, с пуно горких речи о српској интелигенцији и такозваној друштвеној елити.
Преминуо је августа 1929. године, након једног вербалног дуела са бившим министром Капетановићем.
Сахрањен је на Топчидерском гробљу у Београду, а његово срце је, у складу са личном жељом, смештено у урну и узидано у споменик српским ратницима на Кајмакчалану. Споменик су разорили Бугари током Другог светског рата.
Споменик Рајсу подигнут је 1931. у Топчидерском парку у Београду.
Недавно је премијерно изведена драма о њему по тексту и у режији Љубивоја Тадића на Великој сцени Народног позоришта, у оквиру пројекта „Европљанин који нас је највише волео“.
Једна основна школа на Палилули у Београду носи Рајсово име. На Чукарици, у новом насељу Филмски град налази се улица с његовим именом. Улице с његовим именом постоје и у Обреновцу, Петроварадину, односно Новом Саду, Крупњу, Нишу, Зајечару, Смедереву, Пожаревцу, Бањалуци, Шапцу…
Полицијско-криминалистичка академија у Београду редовно организује међународни научни скуп „Дани Арчибалда Рајса“. Највеће признање тог факултета носи назив – Плакета Арчибалд Рајс.
На Сењаку у Београду сачувана је његова скромна кућа саграђена у традиционалном сеоском стилу названа „Добро поље“ у знак сећања на место у Македонији, где се одиграла једна од битака Солунског фронта. Објекат је заштићено културно добро града Београда.
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
*****

Хрвати у шоку: Путин нас упропастио санкцијама!

Објављено: 9. август 2014, 18:03

Хрвати у шоку: Путин нас упропастио санкцијама!

Share Button

Share

ЗАГРЕБ – У Подравци, највећем хрватском прехрамбеном извознику у Русију, јуче су добар дeо дана провели поређујући царинске кодове за пољопривредне и прехрамбене производе чији је увоз премијер Владимир Медведев декретом забранио на седници владе ударивши контра санкције Еуропској унији.

2 putin 650x390 Хрвати у шоку: Путин нас упропастио санкцијама!

– Разрадили смо неколико сценарија за санкције с обе стране, ЕУ и Русије, као и неколико сценарија којима ћемо умањити негативне последице – каже председник Управе Подравке Звонимир Мршић, који тврди како, ако је судити по царинским бројевима, њихови производи ипак нису на попису. Али, истиче како начин на који ће се у пракси интерпретирати нови прописи остаје под знаком питања.

– Русија је једно од тржишта на које смо ставили посебан нагласак и на које смо озбиљно рачунали ове године. Тамо  смо прошле године остварили 20-постотни раст, а исту стопу раста имали смо и у првој половини ове године, али је рубља у шест месеци ослабила 24 посто па то није било видљиво у кунским вредностима. Такав раст великим је делом резултат маркетиншких улагања које смо у Русији покренули две године – каже председник Управе Подравке која је у првој половини ове године на руском тржишту остварила 70 милиона куна прихода.

Умаци најважнији

Хрватски извоз пољопривредних и прехрамбених производа прошле је године досегао 20,9 милиона долара, а далеко највећи износ отпада на категорију “умаци и мешани зачини за умаке” чија је вредност прошле године досегла 6,9 милиона долара.

Из Агрокора, највећег хрватског пољопривредно-прехрамбеног концерна у Хрватској, кажу како “до сада нису извозили значајније количине на руско тржиште тако да санкције неће имати директног утицаја”.

У Атлантик групи, која у Русији остварује 5,6 посто прихода, али нису захваћени санкцијама, напомињу како је, с обзиром на дневни развој ситуације у овом тренутку, још увек тешко говорити о конкретним последицама заоштравања дипломатских и трговинских односа између ЕУ и Русије, иако је јасно да оне неће бити безначајне.

Неретву чека хаос

Разорне последице осетиће пре свега хрватски произвођачи и откупљивачи мандарина, којима је то главно извозно тржиште. Прошле године је на њега отишло 40 посто укупне производње, а ове се године очекује рекордан род од 80 хиљада тона.

Процењује се да је укупна вредност тржишта мандарина у Хрватској око 50 милиона еура, а откупом се бави 12 фабрика, при чему их је седам-осам оријентисано искључиво на руско тржиште. Изгубе ли га, мораће се оријентисати на европско тржиште, али ту су им велики конкуренти Шпанци који производе скоро десет пута више и продају по нижим ценама.

– Буду ли санкције на снази, то ће за продају неретванских мандарина значити колапс. У Русију се извози лакше, у ринфузи, и то је мање захтевно тржиште од западноевропског где је извоз скупљи и компликованији јер се мандарине морају паковати. Ове године би морало барем 30 хиљада тона од укупног рода бити пласирано у Русију или ЕУ јер хрватско тржиште, као ни оно бивше Југославије, толику додатну количину не може поднети – објашњава Деак.

Руске санкције осетиће и произвођачи јабука, каже Фране Ивковић из Хрватске воћарске заједнице. Каже како се у Русију извози око 500 тона јабука, зависно од године.

Куда с јабукама?

Иако је реч о сразмерно малом уделу у укупној хрватској производњи јабука – која је лане досегнула рекордних 120 хиљада тона, Ивковић упозорава како се извоз јабука у Русију свакако требао повећавати због нових насада који улазе у родну фазу. Посебан замах извозу славонског воћа у Русију требала је дати руско-хрватска инвестиција у Липику.

Наиме, сплитска фабрика Фрутарија, чији су власници Златко Матијашевић и Рус Андреј Цитриновић, завршава три милиона евра вриједну хладњачу у Липику. Већ су за ову годину уговорили откуп 5.000 тона јабука.

Неретвански плантажери у шоку због потпуне забране увоза

– Због рекордног рода управо вадимо визе и спремамо се на московски сајам воћа и поврћа, али ако се догоди забрана извоза мандарина, нећемо ни ићи – каже Дамир Деак, директор Кор Неретве, највећег откупљивача неретванских мандарина у 100-постотном власништву Конзума. Њима извоз на руско тржиште чини 10 до 15 посто прихода.

Прочитајте још:
ЛЕОНИД ТИБИЛОВ: Бићемо уз Русе и када Руси не буду Руси
Руска војска улази у Украјину као хуманитарни конвој!?

Једног од неретванских откупљивача мандарина који у Русију пласира већину рода је у лошем расположењу.

– Што сада рећи кооперантима којима смо цело време говорили како је све решено, како су уговори потписани. У репроматеријал су већ уложили велике износе, а сада је питање колико ћемо моћи откупити – каже нам саговорник који је желео остати анониман. Процењује како о мандаринама зависи и до 10.000 људи којима је то стални или додатни извор прихода па додаје како се ове године у долину Неретве требало слити 30 до 40 милиона евра.  Ово мирише на трагедију – закључује. Упозорава да је тешко у неколико месеци изаћи на ново тржиште, слаже се да је ЕУ захтеван купац.

– Не можеш тамо с камиона продавати.  Турски произвођачи би требали подићи споменик Путину – додаје он

Извор: Јутарњи, Правда

АПЕЛ ЧИТАОЦИМА ЗА ПОДРШКУ ПОРТАЛУ ИН4С

Славица Јовановић

АПЕЛ ЧИТАОЦИМА ЗА ПОДРШКУ ПОРТАЛУ ИН4С

АПЕЛ ЧИТАОЦИМА ЗА ПОДРШКУ ПОРТАЛУ ИН4С

АПЕЛ ЧИТАОЦИМА ЗА ПОДРШКУ ПОРТАЛУ ИН4С
У обраћању поводом врло тешке ситуације у којој се налази портал ИН4С, слиједи дио обраћања главног уредника, Гојка Раичевића, прије свега читаоцима портала.

У апелу се наглашавају основне одреднице програмске политике ИН4С-а, као и разлози због чега је у датим околностима у Црној Гори готово немогуће остварити финансијски минимум за опстанак портала.

Цјелокупно обраћање главног уредника можете прочитати на следећем линку, а овдје преносимо дио тог обраћања:

Поштовани пријатељи,

Портал ИН4С, настао услед потребе да се пробије дисциплинована, опасна и врло штетна режимска медијска блокада, израстао је у један од водећих интернет медија у Црној Гори, Србији и Републици Српској. Одабир тема, као и начин на који их обрађујемо, обезбиједили су нам јединственост у медијском простору, а из чега је произашао чврст и јасан идентитет нашег медија.

Управо због тог аутентичног приступа и идентитета, ИН4С је суочен са сталним притисцима, те снажном опструкцијом различитих облика. Свакако, један од кључних разлога ометања и гушења портала је и то што се, између осталог, ИН4С врло пажљиво и доследно бави стањем права српског народа и културе у Црној Гори. Режим је успоставио не само атмосферу, већ и институционалне механизме за гушење свих оних који се јавно залажу за поправљање положаја српског народа, очување српске културе и идентитета. Јасно је да у таквим условима нема говора о нормалном функционисању портала, па је доведен у питање његов даљи рад и одрживост, као и циљеви којима смо посвећени од свог оснивања.

Веома цијенимо подршку све већег броја наших читалаца. Да би остварили наше, заједничке циљеве, потребан нам је и заједнички напор. Да одржимо ИН4С! За наш рад су потребна врло скромна финансијска средства, а потпуно је јасно да не могу доћи ни од режимских инститција, а ни од коруптивно увезаних и контролисаних предузећа.

У нашој редакцији је запослено 7 људи. Сви трошкови за плате, за текуће одржавање и остале трошкове износе мање од 2000 евра мјесечно. Оно што је неупредиво веће и што се не изражава новцем је огроман ентузијазам и посвећеност код наших младих сарадника који улажу огроман напор како би ИН4С опстао.

Потребна нам је помоћ наших читалаца како би још једном пробили режимску блокаду и наставили борбу за остварење својих циљева. Важно је да, сви који су у прилици и којима значи ИН4С, сходно својим могућностима, дају свој финансијски допринос опстанку нашег и вашег портала. Ријетки су примјери да оправданостновца који опредељујете можете пратити из часа у час, из дана у дан, као што је то случај са порталом ИН4С. Вјерујемо да су разлози за постојање портала ИН4С дубоко уткани у идеалима наших сталних читалаца и да ће, захваљујући томе, као и осјећају заједништва опстати.

Ваш,

Гојко Раичевић,

уредник портала ИН4С

Број текућег рачуна у Црној Гори:
540­2821­24
Ерсте банка, Подгорица

Инструкције за уплату донације из иностранства
IBAN CODE: ME25 5401 1000 2317 6541 54 ACC. NO. 1100­02­317654­19/
NVO IN4S KOTORSKA BB, 81000 PODGORICA MONTENEGRO
Swift Code: OPPOMEPG

Преузела:
Славица Јовановић  новинар и књижевник сарадник портала ИН4С