ДИК МАРТИ: САД су знале шта Тачи ради

ДИК МАРТИ: САД су знале шта Тачи ради

DIK MARTI SAD su znale šta Tači radi

Известилац Савета Европе о трговини органима на Космету Дик Марти изјавио је да је “злочин против човечности најтежа оптужба која се могла изрећи”, нагласивши да је управо то тужилац Еулекса Клинт Вилијамсон у свом извештају рекао за злодела која је паравојна ОВК починила над Србима и другима на Космету.

Дик Марти: Зашто Вилијамсон одлази? Да ли му је доста притисака?

Марти је то рекао у интервјуу швајцарском радију и, уз опаску да му је “нажалост, или срећом, време дало за право”, нагласио да му “остаје ипак горчина што се ништа није учинило раније како би се до истине дошло, иако је било довољно индикација да се то учини и да то штавише мора да се учини”.

“Одајем признање Клинту Вилијамсону и мислим да је његов извештај врло незгодан пре свега за администрацију САД и затим и за владе европских држава. Не треба заборавити да када је НАТО напао Србију бомбардујући Србију, укључујући и Косово и Метохију, то је учињено против међународног права јер није било дозволе Савета безбедности” УН, рекао је Марти.

ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕНа опаску водитеља швајцарског радија да је то “дакле било етничко чишћење”, Дик Марти је узвратио: “Да, тако је и зато Вилијамсон говори о злочинима против човечности, што је најтежа оптужба која се може изрећи”.

“И тада су Американци рекли ‘нећемо интервенисати копнено и треба нам савезник на земљи’ и ослонили су се на Тачија иако је америчка полиција већ у то време имала врло озбиљне индикације о Тачију као личности везаној за организовани криминал”, рекао је Марти.

Он је додао да Мадлен Олбрајт која је тад била на челу америчког Стејт департмента “није хтела да о томе ништа чује и рекла је: ‘Прошлост је прошлост, морамо гледати у будућност’”.

Марти је истакао да у свом извештају он никад није ставио трговину органима у први план.

“Вилијамсон наводи и став у мом извештају где ја кажем да постоје докази за трговину органина за ‘шачицу’ случајева. Али, оно што је битно и што највећи број медија никад није хтео да разуме, јесте да је било на стотине убистава, људи су мучени, били су заточени у ужасним условима и убијани! И то је оно што је суштински важно”, нагласио је он.

Према Мартијевим речима, да Савет Европе није по сваку цену тражио извештај који је он поднео “никада не би био створен специјални тим господина Вилијамсона” којем он, како је додао, одаје признање за његову храброст и његов поштен рад.

Али, рекао је Марти, “установљена је функција тужиоца, а да није створен суд, што је апсурдно. Лоша вест је по мени што Вилијамсон одлази. Питање је зашто. Можда му је доста дипломатских притисака. Зашто још нема наследника господина Вилијамсона и зашто још нема суда? Да ли поново гледамо како су не баш најчаснији дипломатски интереси важнији од интереса правде”.

(Vesti on lajn)

KADA JE TREBALO NAŠOJ ZEMJI I NARODU , OVAJ ČOVEK JE BIO TU GDE JE SADA DRŽAVA I GDE SMO SADA MI KAD NJEMU TREBAMO ? ?

KADA JE TREBALO NAŠOJ ZEMJI I NARODU , OVAJ ČOVEK JE BIO TU GDE JE SADA DRŽAVA I GDE SMO SADA MI KAD NJEMU TREBAMO ? ? Spavate li mirno Vučiću, Miškoviću, Beko, Kostiću i ti keramičaru ministru vojni Bratislave Gašiću ? Dok je ovaj čovek životom branio vas i svoju zemlju na svetom Kosovu, vi ste pribavljali basnoslovna bogatstva – sada njemu nedostaje 260 evra da podigne lekove, sada on uzima pod kamatu 1500 evra za lečenje, a vi kojima su ti iznosi smešni i nebitni (toliko trošite na kučiće i maćiće mesečno), vi ignorišete pozive u pomoć – pa ako ne zbog savesi onda zbog ljudskosti, morali biste reagovati da ovom čoveku obezbedite lečenje u Francuskoj. Gde si Tomo grobaru, koji si prvi u vreme kada je poručnik Saša Milovanović ranjavan dva puta i stavio na branik otadžbine svoje zdravlje i budućnost svoje dece, dakle prvi si pozivao na odbranu oružjem, da sačuvamo Kosovo i zaštitimo Srbe gde god da su, a sada zidaš na Savi po dve velike vile i tvoja supruga Dragica preko noći postade milioner te nosi odela vredna i 10000 evra, dok ti širiš neki novi evro-budizam i ponavljaš kao mantru da Srbija neće više ratovati? A ŠTA ĆEMO SA ONIMA KOJI SU VEĆ RATOVALI I NASTRADALI ??? Gde je celo društvo, gde smo zakazali? Ti iznosi zbog kojih bi Saša, kako kaže, više voleo da je umro, ti iznosi su za njega ogromni – jer je sam sa porodicom, bolestan, nastradao i u poplavama i svi dobro znamo kako je nemati, a daleko bilo da nam tako nešto zatreba. Zato dajimo, i pomozimo onom ko uopšte ne treba da pita i traži – trebalo je da mu se da a da ni pomisliio nije, tebalo bi da takve ljude pazimo i veličamo, da se njima ponosimo i da o njima brinemo – jer su oni u takvoj situaciji samo iz ljubavi i dužnosti prema zemlji i narodu. Umemo krupne reči govoriti, pozivati na odbranu zemlje, časti i slobode – a zar nam je mnogo odreći se par paklica cigareta i pomoći? Nije to mnogo za nas pojedinačno, ali ako je nas puno i njemu će biti dovoljno. Ne treba lajk, ne trebaju reči sažaljenja i ogorčenja – samo sutra i ovih dana, koliko možemo, otiđimo i uplatimo – odučimo hoćemo li biti kao Vučić, ili ljudi sa osećanjima i savešću. Hoćemo li biti ono što govorimo ovde da smo? Niko od nas ne očekuje mnogo – nego koliko možemo. Pokažimo se na delu – pokažimo ko smo mi a ko su ovi moralni gmizavci od tajkuna i političara. Samo Srbija Srbina Spašava – i to Srbija kao narod, kao mi, kao najbolja grupa u Srbiji. „Сви који желе да помогну Саши Миловановићу да плати трошкове лечења могу то учинити на следећи начин: Поред динарског рачуна у Поштанској штедионици 200-18017881-17 и могућности слања новца путем пост-нет уплате на мобилни телефон 065/5194558, уплате можете послати и на девизни рачун у Комерцијалној банци: SWIFT KOBBRSBG KOMERCIJALNA BANKA A.D BEOGRAD Svetog Save 14 Beograd Srbija IBAN RS35205903102056920055 SASA MILOVANOVIC DJURE JAKSICA 3 34227 BATOCINA”

KADA JE TREBALO NAŠOJ ZEMJI I NARODU , OVAJ ČOVEK JE BIO TU GDE JE SADA DRŽAVA I GDE SMO SADA MI KAD NJEMU TREBAMO ? ?  Spavate li mirno Vučiću, Miškoviću, Beko, Kostiću i ti keramičaru ministru vojni Bratislave Gašiću ? Dok je ovaj čovek životom branio vas i svoju zemlju na svetom Kosovu, vi ste pribavljali basnoslovna bogatstva – sada njemu nedostaje 260 evra da podigne lekove, sada on uzima pod kamatu 1500 evra za lečenje, a vi kojima su ti iznosi smešni i nebitni (toliko trošite na kučiće i maćiće mesečno), vi ignorišete pozive u pomoć – pa ako ne zbog savesi onda zbog ljudskosti, morali biste reagovati da ovom čoveku obezbedite lečenje u Francuskoj. Gde si Tomo grobaru, koji si prvi u vreme kada je poručnik Saša Milovanović ranjavan dva puta i stavio na branik otadžbine svoje zdravlje i budućnost svoje dece, dakle prvi si pozivao na odbranu oružjem, da sačuvamo Kosovo i zaštitimo Srbe gde god da su, a sada zidaš na Savi po dve velike vile i tvoja supruga Dragica preko noći postade milioner te nosi odela vredna i 10000 evra, dok ti širiš neki novi evro-budizam i ponavljaš kao mantru da Srbija neće više ratovati? A ŠTA ĆEMO SA ONIMA KOJI SU VEĆ RATOVALI I NASTRADALI ??? Gde je celo društvo, gde smo zakazali? Ti iznosi zbog kojih bi Saša, kako kaže, više voleo da je umro, ti iznosi su za njega ogromni – jer je sam sa porodicom, bolestan, nastradao i u poplavama i svi dobro znamo kako je nemati, a daleko bilo da nam tako nešto zatreba. Zato dajimo, i pomozimo onom ko uopšte ne treba da pita i traži – trebalo je da mu se da a da ni pomisliio nije, tebalo bi da takve ljude pazimo i veličamo, da se njima ponosimo i da o njima brinemo – jer su oni u takvoj situaciji samo iz ljubavi i dužnosti prema zemlji i narodu. Umemo krupne reči govoriti, pozivati na odbranu zemlje, časti i slobode – a zar nam je mnogo odreći se par paklica cigareta i pomoći? Nije to mnogo za nas pojedinačno, ali ako je nas puno i njemu će biti dovoljno. Ne treba lajk, ne trebaju reči sažaljenja i ogorčenja – samo sutra i ovih dana, koliko možemo, otiđimo i uplatimo – odučimo hoćemo li biti kao Vučić, ili ljudi sa osećanjima i savešću. Hoćemo li biti ono što govorimo ovde da smo? Niko od nas ne očekuje mnogo – nego koliko možemo. Pokažimo se na delu – pokažimo ko smo mi a ko su ovi moralni gmizavci od tajkuna i političara. Samo Srbija Srbina Spašava – i to Srbija kao narod, kao mi, kao najbolja grupa u Srbiji. „Сви који желе да помогну Саши Миловановићу да плати трошкове лечења могу то учинити на следећи начин: Поред динарског рачуна у Поштанској штедионици 200-18017881-17 и могућности слања новца путем пост-нет уплате на мобилни телефон 065/5194558, уплате можете послати и на девизни рачун у Комерцијалној банци: SWIFT KOBBRSBG KOMERCIJALNA BANKA A.D BEOGRAD Svetog Save 14 Beograd Srbija IBAN RS35205903102056920055 SASA MILOVANOVIC DJURE JAKSICA 3 34227 BATOCINA”

ИЗВЕШТАЈ О СТАЊУ СЕРГЕЈА БЕЛОУСА У УТОРАК, 5. АВГУСТА 2014.

SREBRENICA HISTORICAL PROJECT

Postbus 90471,

2509LL

Den Haag, The Netherlands

+31 64 878 09078  (Holland)

+381 64 403 3612  (Serbia)

E-mail: srebrenica.historical.project@gmail.com

Web site: www.srebrenica-project.com

____________________________________________

 

ИЗВЕШТАЈ О СТАЊУ СЕРГЕЈА БЕЛОУСА У УТОРАК, 5. АВГУСТА 2014.

 

Магистар историје Сергеј Белоус, родом из Харкова, Украјина, нестао је у петак увече, 2. августа 2014. године убрзо након преласка руско-украјинске границе у Доњецкој области. По незваничним информацијама, Сергеј и двојица колега новинара били су задржани на једном од контролних пунктова украјинске војске. Током наредна три дана ништа се није знало о њиховој судбини. У уторак 5. августа 2014. сазнало се да су Сергеј и двојица колега, Роман Гњатук и Сергеј Бојко, пребачени у Кијев на ислеђивање. Пошто је грађанин Украјине, кијевске власти прете Сергеју Белоусу да ће га против његове воље послати на одслужење војног рока у украјинској војсци и да намеравају да га пошаљу у зону војних операција на истоку земље.

Пошто је Сергеј у српским и страним медијима објављивао критичке текстове о нередима на Мајдану и пучу у Кијеву у фебруару ове године, актуелне власти га сматрају непријатељем. Док је још био у Београду, отворено му је претио трећи секретар украјинске амбасаде у Србији.

Јасно је да претња режима да Сергеја присилно мобилише у редове својих оружаних снага и да га пошаље у зону сукоба ставља његов живот у озбиљну опасност. Пошто је већ жигосани противник садашњих власти, режим би у ратној зони лако могао да организује  Сергејеву ликвидацију и да то прикаже као последицу учешћа у „борбеним дејствима.“

„Одбор за слободу Сергеју Белоусу“ вас моли да без одлагања потпишете петицију Влади Украјине, која се налази на упутници што следи, за хитно и безусловно пуштање на слободу Сергеја Белоуса:

http://www.gopetition.com/petitions/freedom-for-sergey-belous.html

Живот ове талентоване младе особе се налази у озбиљној опасности зато што је користио слободу говора, на шта има право као украјински грађанин и интелектуалац. Потпишите ову петицију Влади Украјине у знак подршке Сергеју Белоусу и покажите своју солидарност.

 

Стефан Каргановић

„Одбор за слободу Сергеју Белоусу

СРПСКА СРАМОТА: Најученијој жени Балкана и првој докторки наука нема ко да плати гроб

СРПСКА СРАМОТА: Најученијој жени Балкана и првој докторки наука нема ко да плати гроб

Ksenija AtanasijevićНикада није била лепа, али је имала женствени шарм и умела је да се отмено одене. Врло вижљива и слабачка, остављала је утисак даме која живи само за смисао и која је изнад чисто женских каприца и кокетерије, а уз то је врло природна и симпатична.

Овако је Милан Јовановић Стојмировић, новинар и дипломата, описао прву Српкињу доктора наука. Ксенија Атанасијевић ушла је у историју као прва жена која је, 1922. године, докторирала на Београдском универзитету.

Била је једна од наших највећих мислилаца, објавила је 400 научних студија и расправа, преводила је класична филозофска дела, борила се за права дама, добијала позиве да предаје у иностранству, али је њен рад у отаџбини све време оспораван. Јер је била жена.

Била је марљива гимназијалка, а потом студенткиња филозофије код професора Бранислава Петронијевића, који је важио за „страх и трепет”. И Ксенија се у једном писму жалила пријатељици да су његова предавања физиолошки неиздржива, па студенти падају у несвест. И како то понекад бива, тај исти цењени, али строги Петронијевић, препознаје Ксенијин дар и неформално је проглашава својом наследницом.

Породица

Као шесто дете угледног лекара и управника Опште болнице Светозара Атанасијевића, Ксенија је на свет дошла 1894. године у Београду.
Нови живот је рођен, али је један, нажалост, угашен. Ксенијина мајка Јелена, потомак угледне свештеничке породице, умрла је одмах после порођаја.
А како јој је 12 година касније преминуо и отац, бригу о девојчици је преузела њена маћеха.

Био је то први сусрет тадашње станарке Светогорске улице са чаршијском завишћу, која ће је пратити до краја живота. Као прашину, „ветар” је почео да разноси приче о њеној љубавној вези са Петронијевићем.

После дипломе основних студија, Ксенија се усавршава у Паризу и Женеви. Имала је 28 година када је одбранила докторску дисертацију „Бруново учење о најмањем”.

Био је препун амфитеатар тог дана када је први пут у историји кандидат била – жена. У комисији су осим Петронијевића, седели и Милутин Миланковић, Драгиша Ђурић, Веселин Чајкановић и Никола Поповић.

С намером да истакну како је Ксенија „паметна као мушкарац”, Петронијевић и Миланковић су поставили питање: „Колега, да ли је све у реду са хормонима наше кандидаткиње?”

Бриљантна биографија остала је да чека да је неко награди. Велика већина професора била је против да Ксенија постане доцент. Иако је постојало званично образложење за ову одбијеницу, истина је била јасна – проблем је у полу. Професор др Милош Тривунац на седницама Универзитетског већа јавно је опомињао:

– У неким крајевима у Србији жене и даље љубе у руку и млађе мушкарце, а ви хоћете да катедру доцента дате једној младој девојци – рекао је професор.

Ksenija Atanasijević .jpg57

Чекајући боље сутра, Ксенија не губи време. Пише, држи филозофска предавања и пуни сале, предаје у гимназији… А онда јој се заслужена срећа најзад осмехнула, када је изабрана за доцента Филозофског факултета. Догодило се то на разочарање већине, али на радост неких великана, попут Јована Цвијића и Мике Аласа.

Етнолог Тихомир Ђорђевић поздравио ју је речима: „Честитам вам госпођице, ушли сте у пакао”.

После четири године доцентског рада, Савет факултета ју је изабрао за ванредног професора, али је одлуку морало да потврди Универзитетско веће. Међутим, тада званично почиње њен „прогон”, којем је, да ли због љубавне освете или потребе да отклони сваку сумњу о њиховој вези, „кумовао” нико други до др Петронијевић.

Ксенијин избор је поништен, оптужена је за плагијат, јер је, писало је, у једном чланку цитирала извесног аутора, а није навела његово име и назив дела. Касније, када је поново поднела документа, замерено јој је да се недовољно учтиво јавља појединим професорима и да другим ауторима пише полемичке текстове против колега.

Измучена борбом против ветрењача, 1936. године напушта универзитетску каријеру, у тренутку када Енциклопедија Британика увршћује њен рад на списак релевантне литературе за проучавање личности и дела Ђордана Бруна.

Када је почео Други светски рат, Ксенија поново држи филозофска предавања, али прихвата и позив просветне власти. Ради у Министарству просвете, потом у Универзитетској, па у Народној библиотеци. Међутим, борбеност и нагон за правдом све време јој не дају мира. Пре рата стаје у одбрану Јевреја, одбија да потпише „Апел српском народу” београдских интелектуалаца, Гестапо је хапси. Лисице јој, после рата, ставља и ОЗНА.

Њен бивши колега, професор Душан Недељковић, сада је декан Филозофског факултета и председник Комисије за ратне злочине, који за Ксенију тражи смртну казну. Из затвора је, ипак, пуштају „само” уз казну губитка грађанских части, а све њене књиге стављају се на листу забрањених.

Било је то ново поглавље у њеном животу, али ни тада не губи вољу да пише, преводи, предаје. У позним годинама удала се за удовца др Милана Марковића, познатог рендгенолога.

Ксенија је 1981. године умрла од можданог удара и сахрањена на Новом гробљу у Београду. Гробница је после неколико година прекопана, јер једна од наших највећих интелектуалаца није имала потомке.

Нико није плаћао одржавање гроба Ксеније Атанасијевић…

(Дневно.рс)