LEČITE SE SEKSOM: Seks nije samo zadovoljstvo, nego i lek

LEČITE SE SEKSOM: Seks nije samo zadovoljstvo, nego i lek

8 tipova u krevetu

Redovni intimni odnosi osim što doprinose bliskosti partnera, poboljšavaju fizičko i mentalno zdravlje. Ljubavni čin je najbolji način da se u organizmu pojača lučenje mnogih važnih supstanci.

Seksualni nagon spada u osnovne nagone ljudske vrste. Uz to, seks je “zabavan, ljudi vole da ga upražnjavaju, čini ih srećnim”. Ali, naučnici tvrde i da veoma povoljno utiče na naše zdravlje, kako fizičko, tako i mentalno. Prema istraživanju sprovedenom na Kvins univerzitetu u Belfastu, u Irskoj, redovan seks čak produžava životni vek kod ljudi.

Otkriveno je da oni koji su češće upražnjavali seks, i pritom doživljavali orgazam, imaju za 50 odsto nižu prevremenu smrtnost od ljudi iste starosti i zdravlja koji nisu doživljavali česte orgazme, pišu Novosti.

Seks je najbolji način da se u našem organizmu pojača lučenje mnogobrojnih supstanci koje podstiču dobro raspoloženje, umanjuju stres i opuštaju. Neposredno pre seksualnog vrhunca nivo oksitocina, hormona hipofize, raste i do pet puta. To dovodi do porasta nivoa endorfina, koji deluje na smanjenje osećaja bola. Ali zanimljivo je da ovakvo dejstvo ima samo prirodni oksitocin.

Ako neko dobije veštački oksitocin (sintocinon), kao, na primer, žene tokom porođaja, efekat nije ni približan. Samo prirodni hormon oksitocin oslobađa od mnogih bolova.

U “paketu” sa umanjenjem bola, seks snažno deluje i na pobošljanje raspoloženja, opuštanje i umanjenje stresa. Isti hormoni koji deluju na umanjenje bola, a pre svega oksitocin i endorfin, čine i da se osećamo opušteno, srećno i zadovoljno.

Oksitocin je “odgovoran” i za pospanost posle seksa i generalno mnogo bolji kvalitet sna. Ovom hormonu pomaže prolaktin, koji se takođe luči posle seksualnog odnosa i omogućava nam da se mnogo lakše “isključimo” i utonemo u san.

Iako oni koji su već oboleli od srčanih bolesti mogu imati neka ograničenja vezana za seksualne odnose, nesporan je pozitivan uticaj vođenja ljubavi na kardiovaskularno zdravlje. Tokom seksa ubrzavaju se otkucaji srca, a najbrži su tokom orgazma. Tako prosečni seksualni odnos od 25 minuta ima isti učinak kao 20 minuta brzog hodanja, a orgazam je kao penjanje po strmim stepenicama.

To je i razlog zašto srčani bolesnici treba da budu oprezni, i da kada imaju seksualne odnose to shvate uslovno kao fizičku aktivnost, pritom nikako ne koristeći stimulanse koji bi dodatno mogli da ubrzaju rad srca.

Seksualni odnosi, ako se pravilno štitite od seksualno prenosivih bolesti, povoljno utiču i na polne organe. Redovan seks povoljno utiče na rad hormona. Dokazano je da žene koje imaju redovan seksualni život najčešće imaju i uredan menstrualni ciklus. Kod muškaraca, primetan je povoljan uticaj na zdravlje prostate. Prema podacima britanskog časopisa za urologiju, istraživanje je pokazalo da muškarci koji su u dvadesetim godinama imali ejakulaciju pet puta nedeljno, čak za trećinu su manje obolevali od raka prostate u kasnijim decenijama.

Neki podaci ukazuju da je jedan od faktora rizika za karcinom sluzokože materice kod žena seksualno uzdržavanje. S druge strane, seksualno prenosivi humani papiloma virus (HPV), može da izazove rak materice, te je u tim slučajevima redovan seksualni život smatran faktorom rizika za ovu bolest. Danas se zna da od mnogo vrsta HPV virusa, samo četiri na neki način povezane sa pojavom kancera. A naučnici dodaju da krvarenje tokom seksualnog odnosa može da bude jedan od prvih simptoma ove opake bolesti i da dovede do njenog ranog otkrivanja.

Deluje pomalo neverovatno, ali naučnici tvrde i da redovan seksualni život poboljšava imunitet. Osobe koje imaju seksualne odnose jednom do dva puta nedeljno imaju čak za 30 odsto viši nivo antitela – imunoglobulina A (LgA), koji je poznat kao prva linija našeg odbrambenog sistema.

Hemijske reakcije

Dopamin – ova supstanca podstiče seksualnu želju, oslobađajući nalet zadovoljstva.

Norepinefrin – supstanca izaziva ushićenje i uzbuđenje, i podiže nivo energije, dajući telu nalet prirodnog adrenalina.

Testosteron – ovaj hormon ima epitet supstance koja budi seksualnu želju, kako kod muškaraca,tako i kod žena. Testosteron je ključni hormon u vezi sa željom, koji kod muškaraca uzrokuje osećaj pozitivne energije i blagostanja.

Serotonin – ova supstanca se luči odmah posle orgazma, donoseći osećanje unutrašnje smirenosti, zadovoljstva i oslobođenja od stresa.

Nije zanemarljivo ni što će vam koža izgledati lepše, a vi sveukupno mlađe ako imate zadovoljavajući seksualni život. Tokom istraživanja Kraljevske edinburške bolnice u Škotskoj grupa “sudija” je procenjivala ispitanike gledajući ih kroz jednosmerno ogledalo i procenjujući njihove godine. Oni koji su vodili ljubav barem tri puta nedeljno izgledali su sedam do 12 godina mlađe. Sjajnija i zategnutija koža, manje bora, zategnutiji mišići, sve je to posledica regularnog lučenja hormona, koji nam pomažu da zadržimo mladost.

U svim istraživanjima na temu zdravstvenih benefita seksa, naučnici su saglasni da ove teorije važe samo ako je seksualni odnos – siguran. Jer, polno prenosive bolesti mogu da nanesu toliko štete zdravlju da to daleko prevazilazi sve koristi.

Zdravstvene prednosti seksa

Umanjuje stres. Seksualni odnosi najmanje dva puta nedeljno omogućuju nam da se mnogo bolje nosimo sa stresom.

Jači imuni sistem. Čak do 30 odsto više antitela,imunoglobulina A u organizmu imaju oni koji bar dva puta nedeljno imaju seks.

Kvalitetniji san. Iako je iskustveno poznato, i istraživanja su pokazala da i muškarci i žene imaju bolji san posle seksualnog odnosa.

Skida kalorije. Seksualni odnosi mogu da zamene vežbanje, jer se tokom odnosa aktivira mnogo mišića i sagoreva se čak pet kalorija po minuti.

Zdravija koža i mlađi izgled. I ovde su zaslužni hormoni, pre svega oksitocin i testosteron, koji nam pomažu da održimo mladoliki izgled. A estrogen kod žena utiče na bolji izgled kože i bujniju, sjajniju kosu.

Poboljšano kardiovaskularno zdravlje. Vođenje ljubavi tri puta nedeljno čak za 50 odsto smanjuje šanse od srčanog udara i šloga kod muškaraca.

Seks olakšava bol. Hormoni koji se oslobađaju tokom seksualnog čina, mogu da umanje predmenstrualnu,menstrualnu bol hronični bole leđa, artritis, pa čak i migrenu.

Više seksa, duži život

U proseku, seks najčešće traje 25 minuta.

Različita istraživanja pružaju različite podatke, ali u proseku odrasle osobe vode ljubav oko 103 puta godišnje.

Za to vreme muškarci potroše oko 100 kalorija, žene 69.

Jedan sat seksa sagori isto kalorija kao i pola sata džoginga.

Studija sprovedena na 83 žene koje boluju od migrena pokazala je da više od polovine ima bitno smanjenetegobe posle seksualnog odnosa.

Jedna od šest žena spava bolje posle seksa.

Ipak, danas ljudi u proseku imaju ređe seks nego ranije – oko 5 puta mesečno,dok su pre dvadeset godina vodili ljubav 6,5 puta tokom meseca.

Dvadesetogodišnja studija,sprovedena kod muškaraca i žena starosti od 60 do 96 godina,pokazala je povezanost između učestalosti seksa i dužine života kod muškaraca – što su češće vodili ljubav, bili su dugovečniji.

Žene koje uživaju u seksu u proseku žive sedam do devet godina duže. Muškarci prosečno u životu imaju sedam partnera. Žene prosečno u životu imaju četiri partnera.

(Novosti)

Akcija: Pogrom Srba još traje – Podignimo spomenik svim stradalnicima ustaškog genocida

Ako Vam izlazi oštećeni tekst onda kliknite na ovaj link: http://www.forum-srbija.com/viewtopic.php?f=392&t=19166&start=60

Akcija: Pogrom Srba još traje
Podignimo spomenik svim stradalnicima ustaškog genocida (4): Dr Slobodan Čikarić: I danas me prate slike zaklanih po dubičkim selima. Avramov: Srbi su najveće žrtve
Slika
„Spaslo me što je Jasenovac bio pun. Puna dva sata čekao sam da uđem u logor. Ali, pošto je bio krcat, za mene nije bilo mesta. Da sam stigao samo sat ranije ustaše bi me, sa ostalim logorašima, poslale u krečanu. A to je značilo – smrt! Ideja proslavljenog šahiste Aleksandra Matanovića i akcija „Večernjih novosti“ da se podigne spomenik svim stradalnicima genocida je veličanstven čin i naša obaveza.“Ovako govori profesor dr Slobodan Čikarić, jedan od naših najvećih onkologa. Bio je, kaže, sasvim mali, bilo mu je pet godina, kada su ustaše njegovu porodicu proterale iz Dubice u logore.- Samo iz četiri okolna kozaračka sela, (Crvljani, Živaja, Slavinja i Bačin) u jasenovačkom kazamatu ubijeno je 1.600 ljudi – kaže dr Čikarić. – Gotovo svi su bila deca. Kad se rat završio, u mom razredu od tridesetak učenika preživelo je nas četvoro.
LOGORI ZA DECUNDH je u jednom nadmašila naciste – bila je jedina država koja je imala posebne logore za decu – Sisak i Jastrebarsko, kroz koje je prošlo 33.000, a u njima skončalo blizu 20.000 dece do 14 godina starosti.
Dr Čikarić se seća kako im je jedne noći u kuću došao komšija Hrvat i rekao njegovom ocu: „Beži, Stevane, u Kozaru. Sve će vas pobiti!“ Otac je sa starijim bratom otišao preko Une u partizane, a on sa majkom i dve sestre od kojih je jedna imala deset, druga jedva dve godine u zbeg. Seća se i majčinog plača kad je saznala da su otac i brat zarobljeni i poslati u logor na Starom sajmištu.– Otac se nikada nije vratio – kaže dr Čikarić. – A brata su poslali u Norvešku na rad.Od ustaške kame, jedne noći, koju dr Čikarić zove „Vartolomejska“, spasli su ih Nemci. Bežeći od ustaša koje su po dubičkim selima klale sve srpsko, obreli su se na železničkoj stanici sa koje su nemački vojnici otpravljali radnike. Njegovoj majci dozvolili su da krene za Nemačku ali samo s jednim detetom.
Slika
Povela je mene, najmlađeg, a sestre je morala da ostavi kod tetke – kaže dr Čikarić. – Od šoka što ostavlja decu da bi nas sve spasla smrti, majka se nikada nije oporavila. Radeći na imanju kod nekog gazde, oslobođenje smo dočekali u Geteovom Vajmaru.
Mesec i po dana vraćali su se u zavičaj i neizvesnost. Dočekale su ih sestre, a i brat je ubrzo došao iz zarobljeništva.
– Spomenik žrtvama genocida je najmanje što možemo da učinimo u znak sećanja na nedužno stradale Srbe – kaže dr Čikarić. – I danas mi, često, iskrsnu slike pobijenih ljudi na koje smo nailazili bežeći. Sećam se da smo se sestra i ja jednog jutra sankali nedaleko od kuće. Bilo je puno dece… Uveče su došle ustaše i sve ih poklale. I nas bi da nas otac nije poslao u šumu…Srbija je retka zemlja koja nije na dostojan način odala poštu svojim žrtvama, kaže za „Novosti“ profesorka Smilja Avramov koja je svojevremeno u oviru Srpskog narodnog pokreta „Svetozar Miletić“ inicirala ideju da se podigne Memorijalni centar žrtvama genocida.
Slika
Genocid nad Srbima nije počeo 1941. godine. Treba se samo setiti masovnih pokolja u Mačvi u Prvom svetskom ratu u kojem smo izgubili trećinu stanovništva – kaže prof. Avramov koja upravo završava dvotomnu knjigu o genocidu nad Srbima.
– U prvoj knjizi opisujem stradanja našeg naroda od 1941 do 1945. godine, a druga je svedočenje o srpskim žrtvama od 1991. do dana današnjeg – kaže dr Avramov. – Odajem priznanje Jevrejima, ali Srbi su najveće žrtve imajući u vidu dužinu trajanja i način genocida. Nažalost, genocid nad Srbima je kontinuiran i još traje.
Spomenik – simbol stradanja trebalo bi, po njenim rečima, da bude na vidnom mestu. Da podseća i – opominje. Ona je spremna i da deo svoje bogate dokumentacije, do koje je došla istražujući mnoge svetske arhive, ponudi na uvid javnosti.VALDHAJM VRŠIO ODABIR- Zahvaljujući Kurtu Valdhajmu, koji je vršio trijažu zarobljenika preživelo je dosta mladih ljudi iz mog kraja – kaže Čikarić. – Snažne, zdrave mladiće odvajao je i slao u Nemačku na rad. Oni sitniji, krhkog zdravlja, završili su u krečani. Posle rata, vrativši se u zavičaj, ženili su se i dobijali decu. Tako se regenerisao srpski rod na ovim prostorima. Ali, da paradoks bude veći, Valdhajm je tri puta nagrađivan – od Hitlera, Pavelića i Tita, koji mu je uručio priznanje za zasluge u miru.

Slika
Dr Sanda Rašković Ivić, poslanik DSS:
DUG PREMA ŽRTVAMA
– Spomenik bi bio ispravljanje duga prema žrtvama koje je srpski narod pretrpeo u 20. veku, a mi ih još nismo pobrojali. Pisac Vladan Desnica jednom je rekao mom ocu Jovanu Raškoviću da se „narod koji se nije osvetio za genocid preporučio istoriji za recidiv“.A ja bih rekla da narod koji nije oplakao genocid nad samim sobom i koji ga se ne seća, preporučuje se istoriji za recidiv.
Slika
Sava Živanov, profesor:DA SE NE PONOVI- Podržavam ideju o podizanju spomenika žrtvama genocida jer bismo te naše žrtve, a bilo ih je i previše, vratili među žive a svetu poslali poruku da se zločin ne ponovi.
Slika
Ruben Fuks, predsednik Saveza jevrejskih opŠtina Srbije
SPOMENIK SVIM ŽRTVAMA NA UŠĆU
– Vreme je da se i u Srbiji konačno podigne spomenik žrtvama genocida, a Staro sajmište je istorijski rezervisan prostor za to. Naš Savez je još ranije predlagao da se na Ušću, na delu gde je bio logor, sagradi Memorijalni centar koji bi u svojoj autentičnosti, ne narušavajući okolinu, bio simbol stradalništva svih nedužnih: Srba, Jevreja, Roma. Tamo bi, na jednom mestu, bila zabeležena sva njihova imena.Mi, Jevreji, očekujemo da u okviru jednog takvog kompleksa dobijemo muzejski deo koji bi se odnosio na žrtve Holokausta. Smatram, takođe, da komemoracije žrtvama treba vremenski razdvojiti, pa bi ovaj Memorijalni centar trebalo da se odnosi samo na žrtve iz Drugog svetskog rata.(Nastavlja se)

 

 Profil
 Tema posta: Re: Skrivena zlo(dela)
PostPoslato: 17 Feb 2013, 22:34
Akcija: Zaborav je drugo ubistvo nevinih
Podignimo spomenik svim stradalnicima ustaškog genocida, od „Jasenovca“ do „Oluje“ (5). Dragan Kolundžija: Podići spomenik žrtvama znači poštovati sebe
Slika
Žrtve Holokausta u Drugom svetskom ratuU OTETIM zapadnim srpskim zavičajima i ovde u Srbiji – smrt je žetelac koji se ne odmara, kaže za „Novosti“ književnik i pesnik Dragan Kolundžija.Pozdravljajući ideju našeg proslavljenog šahiste Aleksandra Matanovića i akciju „Večernjih novosti“ da se podigne spomenik svim žrtvama genocida, Kolundžija smatra da je to prirodan dug i obaveza mlađih pokolenja, ali i simbol stradalništva koje je, kaže, Srbe pratilo „u stopu“.- Bole me, zato, oskrnavljeni spomenici – govori pesnik koji je u zbirci „Darovi i uzdarja“ napisao i ovo: „Rušitelju moj oholi, uvek je lakše rušiti, ako ponovo oskrnaviš čeličnu ružu očeva na Mrakovici, znaj i zapamti moje će srce biti prvo zrno u redeniku i svi ćemo ko jedan na Mladenovu stranu stati – ponovo“.

Kolundžija kaže da podići spomenik stradalnicima znači – poštovati sebe i poručuje: „Recite ne ratu! Ali recite to sa cvećem. U ratu kao i u ljubavi – do izmirenja se dolazi izbliza (za stolom). Niko ne zna šta je rat ko u njemu i nema sina. Rat je groblje bez dna.“

– Akcija „Večernjih novosti“ da se izgradi memorijalni centar posvećen mučenicima stradalim tokom tokom Drugog svetskog rata, posebno u „Jasenovcu“, zaslužuje podršku, kaže naš istaknuti diplomata Vladislav Jovanović. – To je veliki dug koji sadašnja generacija Srba ima prema žrtvama genocida kojima preti opasnost da ih polako prekrije zavesa zaborava. Kada bi se to desilo, bilo bi to njihovo drugo ubistvo.

CRNA LISTAPREMA službenim podacima objavljenim 1919. godine na Konferenciji mira u Parizu, od ukupnog broja poginulih muškaraca u Prvom svetskom ratu, prva je Srbija sa 22,4 odsto. Slede zatim: Francuska (10,5%),Nemačka (9,8%), Austrija ui Ugarska (9,5%), Italija (6,2%), Velika Britanija (5,1%), Rusija (1,2%), Belgija (1,0%),SAD (0,2%).
Svet malo zna ili uopšte nije upoznat sa masovnim i stravičnim stradanjima Srba u Nezavisnoj državi Hrvatskoj. Saveznici sila osovina i drugi narodi koji su imali svoja slična stradanja kao izraelski narod, učinili su sve da se stradanja njihovih sunarodnika zauvek sačuvaju u sećanju novih generacija kako se i lična stradanja ne bi ikada više ponovila.– Mi sa velikim istorijskim i vremenskim zaostatkom, blagodareći akciji „Novosti“ ispunjavamo tu obavezu i taj istorijski nacionalni i moralni dug prema ogromnim žrtvama našeg naroda u genocida tokom Drugog svetskog rata i njegove ponovljene varijante tokom rasturanja SFRJ i akcije „Oluja“ – kaže Vladislav Jovanović.- Taj spomenik ili memorijalni centar, ne znamo još kako će se tačno zvati, doprineće stišavanju strasti, boljem razumevanju i pouzdanijoj dugoročnoj saradnji u regionu.Spomenik, kaže Jovanović, ne izaziva, on stišava.

– On pomaže sadašnjim generacijama da izvuku pravo iskustvo iz prošlosti, a da ne opterećuju zajedničku budućnost. Zbog svega ovoga smatram da bi akciju „Novosti“ trebalo da podrže svi Srbi u zemlji i rasejanju i da taj budući memorijalni centar bude svetilište na kome će se sabirati svi koji dođu da ga posete i odakle će se oplemenjeni vraćati svojim domovima.

Na srpske žrtve tokom čitavog prošlog veka podseća i publicista Miodrag K. Skulić:

Slika
Iako mala, Srbija je u Prvom svetskom ratu pretrpela više nego ijedna druga učesnica toga rata. Opominjuće zvuči broj od poginulih 1.247.435 stanovnika!
Prema podacima Konferencije mira u Parizu 1919. godine, to je, tvrdi Skulić, 28 odsto ili više od četvrtine celokupnog stanovništva prema popisu iz 1914. godine. U Prvom svetskom ratu Srbija je mobilisala 852.000 vojnika, što je činilo 15 odsto od ukupnog broja stanovnika, ili 30 odsto svih muškaraca, a 83 odsto muškaraca u dobu između 18 i 55 godina. Od ovog broja poginulo je ili umrlo od rana i epidemija 402.435 vojnika.
– Do septembra 1915. godine poginulo je 172.508 vojnika – kaže Skulić.- Prelazeći Albaniju umrlo ih je ili poginulo 77.455. Samo u borbama na Solunskom frantu 1916-1918. godine životom je platilo 36.477 vojnika. U zarobljeništvu je pobijeno ili umrlo 81.214, a 34.781 vojnik umro je od rana ili bolesti na teritoriji Srbije 1915. godine.Što se tiče gubitaka civilnog stanovništva, tu se došlo, navodi Skulić, do broja 845.000. Od 200.000 građana koji su pošli za vojskom preko Albanije poginulo je ili umrlo preko 140.000 ljudi. Epidemija pegavog tifusa 1914-1915. odnela je 360.000 duša.

– Zbog ovih „mrtvih brojeva“ koji su opomena i nezaborav, pozdravljam inicijativu „Večernjih novosti“ da se podigne muzej genocida – kaže Skulić.

– Ceo dvadeseti vek za Srbe je bio vreme neviđenog stradanja na teritoriji Evrope. Spomenik, muzej ili memorijalni centar, šta bilo, najmanji je dug precima.

SINIŠA KOVAČEVIĆ, DRAMSKI PISAC: SAČUVATI SEĆANJE

– PITANJE svih pitanja je zašto taj spomenik nismo imali do sada. I kao što je Jad Vašem u Izraelu zajednički spomenik sa pojedinačnim imenima svih stradalih, sa njihovim osnovnim podacima, samo tako možete sprečiti zaborav. A između emocije i zaborava je ogromna razlika.

VUK DRAŠKOVIĆ, KNJIŽEVNIK:NACIONALNI DUG

– NARAVNO da podržavam akciju, ali mislim da nije dovoljan samo spomenik, nego da moramo, kao Jevreji, podići srpski Jad Vašem. Moramo u tom memorijalnom muzeju ispisati ime i prezime svake žrtve genocida, jer je to minimum našeg nacionalnog i državnog duga prema njima. Nema nijednog srpskog imena, a da nije ubijeno u „Jasenovcu“, u Jadovnom, u jamama, crkvama, rekama, srpskim kućama… širom genocidne NDH.

DR DRAGAN NEDELJKOVIĆ, REDOVNI ČLAN EVROPSKE AKADEMIJE NAUKA: SRBI SU ZABORAVNI

– KRAJNjE je vreme da se spomenik podigne. Profesorka Smilja Avramov i mi akademici, Vasilije Krestić, Kosta Čavoški i ja kao predsednik Srpskog narodnog pokreta „Svetozar Miletić“, odavno smo to predlagali. Spomenik je naš dug žrtvama. Ali i narodu srpskom, koji je opstao i treba da neguje nezaborav. Jer, propadaju narodi koji su zaboravni, a Srbi su često zaboravni, tako da nikad ne smemo zagubiti svoje sećanje na naše velike žrtve i one koji su zločine počinili.

vecernje novosti

_________________

Ničega se ljudi toliko ne plaše kao nečije hrabrosti da bude onakav kakav je.

 

Akcija: I žrtve nas okupljaju
Podignimo spomenik stradalnicima genocida, od “Jasenovca” do “Oluje”. Matanović: Pomoći će i grad i država. Jovanović: Nemamo prava na zaboravSlika
Akcija “Večernjih novosti” prihvaćena je sa odobravanjem – spomenik žrtvama genocida od “Jasenovca” do “Oluje”, uveren sam, uskoro će biti podignut – kaže naš proslavljeni šahovski velemajstor Aleksandar Matanović, tvorac ideje da se od zaborava otrgnu svi nevini stradalnici, od Jasenovca do “Oluje”.Reč sećanje trebalo bi da odjekne – kaže Matanović. – Ako spomenika ne bi bilo, tvrdiće da nije bilo genocida.Matanović je uveren da će pomoći i grad Beograd i država, ali iznad svega je važno da pomognu ljudi dobre volje iz zemlje i rasejanja.
Slika
– Simbolično. Svojim glasom. Da nas bude što više. I žrtve genocida svojim izgubljenim životima pomažu da se okupimo. Da odužimo dug i radi sopstvene budućnosti. Prvi korak je učinjen, put je otvoren. Od onih koji mogu i žele da doprinesu treba da budu osmišljeni sledeći koraci – kaže Matanović.– Veličina i odgovornost istorijskih naroda ogleda se i u odnosu prema sopstvenoj istoriji, u prvom redu, u odnosu prema žrtvama za slobodu i dostojanstvo, kao univerzalnim ljudskim vrednostima – kaže diplomata Živadin Jovanović, predsednik Beogradskog foruma. – Inicijativa za spomenik srpskim žrtvama genocida upravo je izraz te odgovornosti i zaslužuje najširu podršku.Niko nema prava da, iz bilo kojih razloga, dopušta – zaborav. Bilo da to čini direktno ili indirektno, tako umanjuje žrtve, a Srbi su među evropskim narodima koji su skupo platili zajedničke ideale slobode i napretka u miru.
– Nije samo reč o doprinosu ljudskim i civilizacijskim idealima – kaže Jovanović. – U temelje svih važnih evropskih i svetskih institucija i integracija nastalih posle Prvog i Drugog svetskog rata, ugrađene su i ogromne žrtve i neizmeran doprinos srpskog naroda.Genocid nad srpskim narodom tokom svetskih sukoba, nastavljen poslednje dve decenije 20. veka, svakako je bez presedana, kako po razmerama tako i po dužini trajanja. Jovanović ističe da se inicijativa “Večernjih novosti” praktično poklapa sa predlogom Saveta sabora dijaspora matica i Beogradskog foruma za svet ravnopravnih o izgradnji memorijala slobode, koji bi bio i spomenik svim žrtvama srpskog naroda u borbi za slobodu i centar za proučavanje njegove istorije.

JOSEF LEVI, IZRAELSKI AMBASADOR: Izbeći politizaciju

– Nezamislivi zločini ustaša nad Srbima, Jevrejima i Romima, nažalost, nisu dovoljno prisutni u međunarodnoj svesti. Nisu dovoljno poznati ni u jevrejskom svetu. U potpunosti podržavam svako razumno i moralno obeležje u znak sećanja na žrtve hrvatskog pronacističkog režima tokom Drugog svetskog rata.

Počinjeni zločini moraju biti valjano dokumentovani i sačuvani od zaborava. Kao Jevrejin i kao ambasador države Izrael, smatram da je važno izbeći svaku politizaciju i poređenje zločina počinjenih tokom Drugog svetskog rata sa tragedijama tokom devedesetih godina.

RADOMIR POPOVIĆ, SVEŠTENIK: Reči opomene
– Naša je obaveza da se obeleže stratišta, sva mesta mučeništva onih koji su postradali. Još je u drevnoj crkvi slavljen spomen njihovih stradanja. Vezano za naše prilike, vidimo da se u istoriji sve ponavlja, pa i ubijanja nedužnih.

Sećam se reči patrijarha Pavla posle obilaska hercegovačkih jama: “Kad bi me sad pitali da li da budem žrtva ili onaj koji ubija, izabrao bih ovo prvo.” Kao opomena zvuče i reči svetog Justina, mučenika i filozofa, koji je kao obrazovan hrišćanin stradao u 2. veku: “Vi nas možete ubiti, ali nas ne možete pobediti”. Time je sve rečeno.

DUŠAN KOVAČEVIĆ, DRAMSKI PISAC: Zločin ne zastareva
– Akcija je pominjana nekoliko puta u poslednjih dvadesetak godina, bilo kao inicijativa pojedinaca ili organizacija. Taj spomenik je morao biti podignut davno! Kao mesto opomene i podsećanja da zločin ne zastareva. To ponavljamo stalno, ali se ne pridržavamo. Ako ne možemo da kaznimo zločince, možemo da spasemo one koji su stradali. Možda poseban deo priče o zločinu je ono o čemu govorim često: to je zločin oslobodilaca koji su ulazeći u mnoge naše gradove pobili, sumnja se, oko 100.000 ljudi, od kojih je popisano svega 40.000 njihovih imena i prezimena.

_________________

Ničega se ljudi toliko ne plaše kao nečije hrabrosti da bude onakav kakav je.

 

 Profil
 Tema posta: Re: Skrivena zlo(dela)
PostPoslato: 20 Feb 2013, 22:56
Država mora da se oduži svim žrtvama
Podignimo spomenik svim stradalnicima ustaškog genocida, od Jasenovca do ”Oluje” (7) Milićević: Spomenik podići na zadužbinarskoj osnovi. Hiljade čitalaca podržava ideju Matanovića i “Novosti”
Slika
Dovoljno je reći: konačno! Blagodareći “Večernjim novostima” Srbi će, napokon, podići spomenik stradalnicima, znanim i neznanim, od Jasenovca do “Oluje” i pomoći svima nama da se nad senima istorije i nepravde iskupimo za višedecenijski zaborav svih žrtava genocida.Ovo je samo jedan od hiljade komentara naših čitalaca, koji iz dana u dan podržavaju akciju “Večernjih novosti”, koju je inicirao naš proslavljeni šahovski velemajstor Aleksandar Matanović. Javljaju se čitaoci i iz zemlje i iz rasejanja. Pišu nam pojedinci, organizacije i grupe, mole i podstiču da “odlučno stanemo pred državu i političare i ne posustanemo ni pred jednom birokratskom preprekom”. Jer, kako stoji u jednom pismu, “spomenik skroman po izgledu, a velelepan po značenju” mora što pre da zasija pred našim očima”. Da bude putokaz, simbol i opomena!- I mi, Srbi u rasejanju, sa velikom zahvalnošću pratimo ovu akciju – kaže Miloje Milićević, predsednik Upravnog odbora Fonda dijaspore za maticu. – Podizanje srpskog memorijalnog centra posvećenog žrtvama gnocida, nasušna je potreba za koju se i mi, koji smo daleko od otadžbine, decenijama zalažemo. Na to nas obavezuju stotine hiljada stradalnika, od Jasenovca, Jadovna, Petrinje, Pribilovaca, Korduna i bezbroj drugih jama i mučilišta u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini koja su grubo oskrnavljena i nalaze se van granica naše matice.Milićević kaže da naše rasejanje sa svojom maticom “na zadužbinarskoj osnovi trebalo bi da podigne Srpski memorijal u prestonom Beogradu”. Bila bi to, tvrdi, velelepna zgrada koju bi nazvali Srpski dom.

To su za svoje stradalnike učinili Jevreji u Jerusalimu i Jermeni u Erivanu – kaže Milićević. – Srpski memorijal bi trebalo da nastane na istaknutoj lokaciji, na Kalemegdanu, sa pogledom na ušće Save u Dunav, možda na mestu gde je nekada bila Narodna biblioteka, koju su nemački fašisti aprila 1941. uništili. U Srpskom domu, tako bi se susretali mi iz rasejanja sa maticom. Bila bi to naša “roditeljska kuća” u kojoj bi bio smešten i dokumentacioni centar Srpskog memorijala. Srpski memorijal i Srpski dom bi bili, i ostali trajni čuvari našeg snažno poljuljanog nacionalnog identiteta i ponosa.

Podrška našoj akciji stiže i 4.000 Krajišnika. Mile Bosnić, predsednik Udruženja Krajišnika u Srbiji, kaže da svih 14 njihovih odbora zdušno podržava ovu veličanstvenu akciju uvereni da će spomenik uskoro “zasijati” kao simbol i opomena da se zločin nikad ne ponovi.

– Spomenik žrtvama je moralni dug prema mrtvim precima kojih kao da se stidimo – kaže Bosnić koji je u prethodnom ratu izgubio 20 članova najuže porodice. – Mi smo jedini narod na svetu koji nije na dostojanstven način odao poštu stradalnicima u NDH. Spomenik je prilika da ispravimo istorijsku nepravdu i sa ponosom pogledamo našoj deci u oči.

U troknjižju o genocidu nad Srbima Korduna koje Bosnić piše, između ostalog, biće i priča o Savića pećini kraj Cetingrada, u kojoj su ustaše ubile 78 žena i dece.

U jamama Korduna, samo od 1941-45. godine, ostalo je više od 30.000 Srba – kaže Bosnić. – Iznad mnogih danas raste kukuruz… Samo u opštini Slunj od 26,5 hiljada Srba, koliko ih je tu živelo, pobijena je polovina. Isto se dogodilo i u Vojniću, Vrgin Mostu… Kordun, iako antifašistički, najstradalniji je kraj na Balkanu. Tamo ustaše nisu klale iz odmazde, nego iz mržnje.
PUT BEZ POVRATKA

Na teritoriji Srbije najveći logor je bio Banjica, koji je pod upravom Specijalne policije kvislinške vlade Milana Nedića formirao nemački Gestapo i u kome je likvidirano oko 80.000 ljudi. Kroz logor “Staro sajmište”, koji se nalazio na teritoriji tadašnje NDH, prošlo je oko 100.000 ljudi. Od toga je u samom logoru umoreno 20.000, najviše Jevreja, a još toliko na stratištima oko grada. Više od 50.000 ljudi odvedeno je na put bez povratka u logore smrti Banjica, Trepča, Jasenovac i dalje u Norvešku, Grčku, Nemačku, Poljsku i Austriju.

Akademik Svetomir Stožinić: IDEJA DOSTOJNA DIVLJENJA

U ime više stotina članova Udruženja “Kosovo” i, uveren sam, svih milion Srba koji vode poreklo sa Kosova i Metohije, podržavam ovu veličanstvenu akciju “Večernjih novosti”. Već sama inicijativa da se podigne spomenik žrtvama genocida dostojna je svakog našeg divljenja. Država mora da stane iza ovako značajnog projekta i na dostojanstven način odbrani stradalnike od nezaborava.

Adem Zilkić, Reis-Ul-ulema: IZS OSUDITI SVAKI ZLOČIN
Islam kao vera ne zagovara podizanje bilo kakvih nadgrobnih obeležja, ili spomenika. Civilizacijski, ljudski gledano vrlo je važno da se na svaki način pa i ovakvom akcijom istakne nevinost i žrtva a osudi zlo, zločin, nepravda. Ako se zlo ne može na vreme sprečiti ono mora zauvek biti osuđeno i za dolazaće generacije dokazano zarad vrednosti života, dostojanstva čoveka i potrebe mira i slobode.

Profesor dr Miodrag Zečević: DA SE ZLO NE PONOVI

Za mene je svaki spomenik istorijska beleška o događajima u jednom vremenu. Takav bi trebalo da bude i ovaj spomenik žrtvama genocida. Da odražava stvarno i objektivno, bez pristrasnosti. Mislim da mora da ima i neku umetničku vrednost, da se ne pretvori u memorijalno-grobljanski kompleks. Ipak, najvažnija njegova poruka je da se zlo koje se dogodilo više ne ponovi.

NASTAVLJA SE

_________________

Ničega se ljudi toliko ne plaše kao nečije hrabrosti da bude onakav kakav je.

 

 Profil
 Tema posta: Re: Skrivena zlo(dela)
PostPoslato: 20 Feb 2013, 22:58
Sramna licitiranja srpskim žrtvama
Podignimo spomenik svim stradalnicima ustaškog genocida, od Jasenovca do „Oluje“ (8). Ivanišević: Jedino od Srba traže spiskove žrtava. Pavlović: Memorijal treba da održava sećanje na zločin
Slika
SPOMENIK žrtvama genocida potreban nam je kao hleb, nasušni. Oni koji negiraju srpska stradanja traže od nas spiskove žrtava i to jedino od nas Srba i jedino za Jasenovac. A, ne usuđuju se da te spiskove traže od Rusa, Poljaka, Jevreja, kaže za „Novosti“ Milivoje Ivanišević, direktor Instituta za istraživanje srpskih stradanja u 20. veku.Tragedija naših predaka bila je u tome izgleda što nisu mogli svoje ubice da ubede da upišu imena onih koje ubijaju – kaže sa ironijom Ivanišević. – Danas potomci tih nekadašnjih ubica traže od nas dokaze koje mi normalno nemamo. Zato je došlo do sramotnih licitiranja o broju ubijenih Srba u svim ratovima 20. veka i u svim logorima u kojima su bili zatvoreni i ubijani.Raspad Jugoslavije oživeo je sva ta sećanja i ponovo smo suočeni sa istom nevoljom. Srbi su, tvrdi Ivanišević, nestali s KiM, Hrvatske, Slovenije, a nestaju pomalo i iz Crne Gore. Po austrougarskom popisu iz 1910. godine, u Bosni i Hercegovini bilo je 230.000 pravoslavnih više od muslimana, a po popisu iz 1991. muslimani su bili brojniji za 520.000 u odnosu na nas Srbe.Naši demografski gubici samo u Bosni i Hercegovini su 1,5 miliona ljudi – kaže Ivanišević. – Ima li strašnije srpske kazne?
Podrška akciji „Večernjih novosti“, koju je inicirao naš proslavljeni šahovski velemajstor Aleksandar Matanović, stiže iz svih krajeva zemlje i rasejanja. Širom Nemačke organizuju se skupovi podrške sa apelom da se „u ime nevinih žrtava podigne srpski Jad Vašam“. Uz nas su i Subnor, Savez antifašista Srbije, Sabor dijaspore i Fond dijaspore za maticu, Beogradski forum, Udruženje Krajišnika… Hrabre nas potomci žrtava i svedoci tragedija kroz koje je tokom čitavog proteklog veka prolazio naš narod. Uz nas su i stručnjaci, prvenstveno istoričari, spremni da pomognu.

Istoričari mogu da pomognu u naučnom utemeljenju i objašnjenju konteksta vremena i događaja na prostoru NDH 1941-45. Takođe, i u publikovanju još uvek neobjavljene građe o NDH – kaže direktor Instituta za savremenu istoriju Momčilo Pavlović.
Spomenik je, tvrdi on, trebalo da bude podignut u prvim godinama posle Drugog svetskog rata. Kad to tada nije urađeno zarad nivelacije i u stradanjima i u borbi, što činjenično nije bilo tačno, ali je politički bilo korisno, onda i danas nije kasno.

– Spomenik je mala slika stradanja – kaže Pavlović. – Možda bi bilo bolje da to bude memorijal, kakvih je puno u svetu. On treba da memoriše, održava sećanja na sve užase i bestijalnosti ustaškog režima. Ni spomenik, ni memorijal ne mogu, međutim, da razreše sve kontroverze i politizaciju stradanja Srba u NDH.

JAMA PRIBILOVCI

POTRESNE slike vađenja kostiju iz zabetonirane jame Pribilovci, proganjale su istoričara i književnika Božidara Kljajevića, koji je o tome napisao:

„Siđoše planinari iz Nikšića, Bileća, Gacka i Trebinja, da vade svoje rođake iz zloslutne jame, čije kosti ovde u ovoj tami, provedoše 47 godina. Čudna je zemlja Hercegovina, jedan narod u tri vere, ako jedno drugima nisu rođaci, a ono su kumovi ili prijatelji, ali je tu na ovoj zemlji neko posadio đavolje seme i ljudi se poklaše. Jedni kolju, drugi se svete i ubijaju, treći tuku maljevima i pale, i od ove lepe nekada svete zemlje napraviše pakao!“

Antun Miletić, istoričar: ENCIKLOPEDIJA MRTVIH
PODIZANjE spomenika naš je dug prema svim nevinim stradalnicima. Samo sam ja izbrojao 146.401 žrtvu genocida u ustaškim logorima smrti. A broj koji i Hrvati pominju je 600.000 stradalnika Holokausta i ratnog zločina počinjenog nad protivnicima nacističkog režima, uspostavljenog u NDH tokom Drugog svetskog rata.

To nije konačni bilans usmrćenih u Jasenovcu, jer je njegov cilj bio da što preciznije ustanovi imena i nedvosmisleno utvrdi donju granicu broja mučenika stradalih u ovom logoru. Ne treba sumnjati da će dalja istraživanja ovog monstruoznog bilansa smrti značiti i znatno pomeranje te granice naviše.

Jovo Vukelić, „Službeni glasnik“: U ZLOČINU I FRATRI
PODRŽAVAM akciju „Novosti“ zato što je do sada bilo mnogo pokušaja da se negira taj zločin. U zločinu nad Srbima učestvovali su i sveštenici Katoličke crkve, a ne samo ustaške jedinice Ante Pavelića.

Ali Katolička crkva do danas ne priznaje taj zločin. Bilo bi, smatram, neophodno da to urade, ako žele dobre odnose sa Srbijom i Srbima. Očekujem da akciju podrži nadležno Ministarstvo kulture i da se o njemu što pre izjasni Vlada Srbije. Iza akcije podizanja spomenika žrtvama genocida mora da stoji država Srbija.

VECERNJE NOVOSTI

_________________

Ničega se ljudi toliko ne plaše kao nečije hrabrosti da bude onakav kakav je.

 

 Profil
 Tema posta: Re: Skrivena zlo(dela)
PostPoslato: 21 Feb 2013, 22:19
Akcija: Država da gradi spomenik, narod da pomogne
„Podignimo spomenik žrtvama genocida“ naišla na veliku podršku u javnosti. Inicijativni odbor, u kojem su eminentne ličnosti, ideju o spomen-obeležju predstaviće državnim institucijama
Slika
SERIJA „Podignimo spomenik svim žrtvama ustaškog genocida, od Jasenovca do ’Oluje’“, koju su pokrenule „Večernje novosti“ i tokom prethodnih dana objavile osam nastavaka, izazvala je ogromno interesovanje javnosti, ne samo stručne. Osim akademika, uglednih profesora, istoričara i književnika koji istražuju zločine nad Srbima u 20. veku, javljaju nam se bivši ratnici, logoraši, potomci žrtava i svedoci genocida, iz svih krajeva zemlje i rasejanja apelom da se „u ime nevinih stradalnika konačno podigne srpski Jad Vašam“.Ovu veličanstvenu ideju da se od zaborava otrgnu svi nevino stradali u logorima smrti, lansirao je desetostruki nosilac Olimpijskih medalja i trostruki šampion Jugoslavije, naš istaknuti šahovski velemajstor Aleksandar Matanović.Sada bi to što je tokom prethodnih dana iskazano u našim novinama, uz podršku sveukupne javnosti, trebalo pretvoriti u – delo. Predlagač ove akcije, u razgovorima i uz konsultaciju sa poznatim učesnicima u našoj anketi, smatra da je najbolje formirati Inicijativni odbor koji će ideju predstaviti nadležnim državnim institucijama.Pošto su i one iskazale blagonaklonost, moglo bi se očekivati da se i država uključi i zajedno sa „Novostima“ i brojnim darodavcima, kojih će sigurno biti, povede akciju o podizanju spomenika, spomen-obeležja, spomen-muzeja ili memorijalnog centra, svejedno za koju se varijantu opredele.

Očigledno, bila bi velika društvena, politička i kulturna greška da se ideja ne realizuje. Očekujemo narednih nedelja i reagovanje nadležnih državnih institucija uvereni da ovo spomen-obeležje mora da se podigne kao dug prema žrtvama koje još nismo ni pobrojali.

„Novosti“ će i dalje voditi medijsku akciju „da podignemo jedan spomenik na čijim zidovima će biti ispisane brojke, podaci, imena logora: Jasenovac, Sajmište, Gradiška Stara, Donja Gradina, Jadovno, Jastrebarsko, Gospić, Đakovo, Sisak, Lepoglava, Pag, Kerestinec, Livno…“ Tako ćemo, kao što kaže Aleksandar Matanović, odužiti dug. Da naš glas bude i zavet, i doprinos, i nada da nova pokolenja, ne samo srpskog naroda, neće biti izložena progonima, prekrštavanju, nožu.

vecernje novosti

 

 Profil
 Tema posta: Re: Skrivena zlo(dela)
PostPoslato: 23 Feb 2013, 22:19
Mesto za srpsko sećanje
Spomenik žrtvama genocida, kao simbol i opomena, trebalo bi da podseća na Jad Vašem u Jerusalimu. Aleksandar Matanović: Ugledajmo se na Jevreje koji sa posvećenošću čuvaju od zaborava svoje žrtve
Slika
IDEJA da se izgradi spomenik žrtvama ustaškog genocida, od Jasenovca do “Oluje”, koju su pokrenule “Večernje novosti” i koja je stekla veliku podršku javnosti, otvorila je pitanje budućeg izgleda spomen-obeležja, spomen-muzeja ili memorijalnog centra. Ovaj simbol stradalništva svojom snagom i porukom trebalo bi da zrači na čitavu okolinu i bude svojevrsni sabirni centar sa obimnom bibliotekom, arhivom i albumima sa ilustrativnim materijalima, gde bi posetioci i vizuelno mogli da se uvere u zločin i prate njegovu hronologiju.Srpski Jad Vašem bio bi mesto okupljanja istoričara, domaćih i stranih stručnjaka najrazličitijih oblasti koji izučavaju genocid – kaže akademik Vasilije Krestić. – U centru bi uz stalnu postavku trebalo organizovati i povremene, tematske rasprave. Mnogo je razne građe koja je u privatnim zbirkama, daleko od očiju javnosti i koju bi trebalo dokumentovati na jednom mestu.I drugi naši sagovornici koji su iz dana u dan podržavali našu akciju, slažu se da se treba ugledati na Jevreje koji sa punom posvećenošću čuvaju svoje žrtve od zaborava i da je Jad Vašem autentična istorijska beleška o događajima u jednom vremenu.
SPOMENIK DEČJIM ŽRTVAMA– Najstrašniji je spomenik dečjim žrtvama koji kao jedinstveni memorijal izranja iz pećine i odaje poštu za 1,5 miliona ubijene jevrejske dece – kaže Matanović. – Osam sveća se u specijalno postavljenim ogledalima prelama u bezbroj plamenova, a preko zvučnika dopiru imena ubijene dece, godine u trenutku stradanja i ime zemlje iz kojih su odvedena na pogubljenje.
Susret sa Jad Vašemom, mestom opomene i nezaborava, ostavio je neizbrisiv trag u sećanju inicijatora ove veličanstvene ideje, proslavljenog šahovskog velemajstora Aleksandra Matanovića:– Na zidovima su ispisani podaci, brojke, imena logora Treblinka, Dahau, Aušvic… S jedne strane teče voda kao potok, čije korito je posuto kamenjem. To kamenje predstavlja bespomoćne sudbine ljudi koje bujica valja. Iako je to bilo vreme kada je nebo bilo čisto, bez oblaka, bez i najmanjih nagoveštaja da je moguća oluja, razumeo sam tada, pod utiskom onog što sam video, da je kameni cvet arhitekte Bogdanovića, skriven od očiju sveta, i da neće biti u stanju da probudi savesti ako to ikad bude potrebno.Ovaj kompleks na jerusalimskom Brdu sećanja (Har Hazikaron) – podsetnik je, opomena i zavet. Osnovan je 1953. odlukom izraelske skupštine – Knesete, a čine ga muzej, izložbeni prostori, arhive, spomenici i spomen-obeležja, obrazovni centri. Do njih vode staze oivičene drvoredima.Povereno mu je dokumentovanje istorije jevrejskog naroda za vreme Holokausta. Najsavremenija arhiva ima oko 140 miliona stranica dokumentacije – fotografije, ambijentalni snimci logora Aušvic, Treblinka, Vilna, Dahau, Jasenovac, pisana svedočenja, a tu je i centralna baza podataka sa imenima više od četiri miliona žrtava, kao i priznanja “Pravednik među narodima” koji od zaborava čuvaju sećanja i svedočanstava svake od šest miliona žrtava. Godišnje ga poseti oko milion ljudi.

Slika
JasenovacObilazak ovog stratišta je, kaže Matanović, kao hod po zašiljenim čvorovima bodljikave žice koja je opasivala nacističke logore smrti. Stravično odjekuju imena umorene dece… Smrt se oseća na svakom koraku. Na to opominju brojevi, bezlične cifre kojima su u smrt terani ljudi.- Zato su imena i svih naših žrtava važna – kaže Matanović. – Da se sakupe i popišu. Kao i imena logora, tih strašnih mesta nepovrata: Jasenovac, Sajmište, Stara Gradiška, Donja Gradina, Jadovno, Jastrebarsko, Gospić, Đakovo, Sisak, Lepopglava, Pag, Kerestinec, Livno… Najznačajnija od svih uloga centra koji država mora da pomogne jeste u negovanju uspomene na žrtve o čemu posebno treba podsećati mlade generacije. Reč sećanja sa tog mesta trebalo bi da odjekne.
Slika
Staro SajmišteTEŠKA REČTERMIN holokaust, hebrejska reč s grčkim korenom, koristi se za opis genocida i drugih zločina protiv čovečnosti i međunarodnog prava. Posle Drugog svetskog rata upotrebljava se, pre svega, za zločine počinjene protiv evropskih Jevreja za vreme vladavina nacista, od 1933. do 1945. godine.
Slika
Jad Vašem

vecernje novosti

_________________

Ničega se ljudi toliko ne plaše kao nečije hrabrosti da bude onakav kakav je.

 

 Profil
 Tema posta: Re: Skrivena zlo(dela)
PostPoslato: 03 Mar 2013, 00:15
Obeležje žrtvama ustaša na Starom sajmištu?
Akcija “Novosti”: Održan prvi sastanak Inicijativnog odbora akcije „Podignimo spomenik žrtvama genocida“. Matanović: Očekujemo da pomognu i država i grad. Mesto- Staro sajmište
Slika
AKCIJA „Večernjih novosti“ prihvaćena je i spomenik žrtvama genocida biće podignut. Na to nas hrabri i podstiče ogromna podrška naših ljudi širom zemlje i rasejanja. Žrtve neće biti zaboravljene.Ovo je, u petak, na prvom sastanku Inicijativnog odbora „Podignimo spomenik žrtvama genocida“, rekao naš istaknuti šahovski velemajstor Aleksandar Matanović, koji je i pokrenuo ideju da se izgradi spomen-obeležje, ili memorijalni centar i od zaborava otrgnu svi nevino stradali u logorima smrti.- Prvi korak je učinjen, put je otvoren. Očekujemo da nam pomognu i grad i država, ali iznad svega ljudi dobre voljeInicijativni odbor, u kojem su i akademici Vasilije Krestić i Matija Bećković, profesor Smilja Avramov, diplomata Vladislav Jovanović, dr Sanda Rašković Ivić, dr Momčilo Pavlović, prof. dr Slobodan Čikarić, dr Milivoje Ivanišević, predsednik „Veritasa“ Savo Štrbac, dramski pisac Siniša Kovačević i generalni direktor i glavni urednik Kompanije „Novosti“ Manojlo Vukotić, predložio je niz konkretnih predloga s kojima će veoma brzo pred najvažnije državne organe.

– Da bi ovaj monumentalni spomenik nikao, trebalo bi što pre odrediti njegov sadržaj, prikupiti dokumentaciju, napraviti projekat i odrediti način prikupljanja sredstava – rekao je Matanović.

Uveren da je dužnost da se iskaže pijetet prema žrtvama genocida „u trajanju“, jer se nama, nažalost, genocid ponovio, Siniša Kovačević je rekao:

– Svedoci smo da su Jevreji i Jermeni umeli valjano da oplakuju svoje žrtve. Čujemo vapaj naših mrtvih, neoplakanih, neopojanih… A mi smo zaboravom abolirali genocid. Kao da ne znamo da propadaju narodi koji su zaboravni. Ovaj spomenik će nam pomoći da ne zagubimo sećanje na naše velike žrtve i one koji su zločine počinili. Ova veličanstvena ideja ne sme da ima partijsku boju, već da za istim stolom okupi sve.

VELIKA PODRŠKAJAVNOST, ne samo stručna, pokazala je ogromno interesovanje za našu akciju. Osim akademika, uglednih profesora, istoričara koji istražuju zločine nad Srbima u 20. veku, javljaju se bivši ratnici, logoraši, potomci žrtava i svedoci genocida, iz svih krajeva zemlje i rasejanja. Apeluju da se „u ime nevinih stradalnika konačno podigne srpski Jad Vašam“.
Za Sandru Rašković Ivić nema časnije ni preče obaveze potomaka nego da čuvaju uspomenu na pretke.– Ovaj spomenik, koji ostavljamo našem narodu je istovremeno i oduženje duga i opomena budućim generacijama i zato se s radošću prihvatam svake obaveze. Projekat što pre treba da predstavimo našoj crkvi, SANU i svim važnim državnim organima i institucijama. Njihova podrška ne sme izostati.Da je spomenik žrtvama genocida podsećanje kroz koju je golgotu prošao srpski narod, tvrdi i Vladislav Jovanović.- Sa velikim istorijskim zaostatkom, blagodareći akciji „Novosti“, ispunjavamo nacionalni i moralni dug prema ogromnim žrtvama. Akciju „Novosti“ trebalo bi da podrže svi Srbi u zemlji i rasejanju, koliko ko može, da bi taj budući memorijalni centar postao svojevrsno svetilište.

Dokumentacioni centar „Veritas“ ponudiće deo svoje dragocene arhivske građe i materijala. Savo Štrbac kaže da su sramna licitiranja srpskim žrtvama i da će ovaj spomenik konačno pomoći da se sačuva sećanje na žrtve kojima su „oduzeli pravo na život, ali svi oni imaju pravo na ime“.

I Milivoje Ivanišević, direktor Instituta za istraživanje srpskih stradanja u 20. veku, spreman je da deo građe ustupi memorijalnom centru koji vidi na – Starom sajmištu.

– Sajmište je simbol stradanja i zato ga smatram idealnim mestom na kojem bi trebalo da nikne memorijalni centar – kaže dr Slobodan Čikarić. – Očekujem da na putu realizacije ove ideje „Novosti“ imaju podršku države. Spomenik je moralni dug prema žrtvama genocida u NDH i obaveza da se takvo masovno zatiranje srpskog naroda ne ponovi.

– Očekujemo da se i država uključi i zajedno sa „Novostima“ i brojnim darodavcima, kojih će sigurno biti, povede akciju o podizanju spomenika, spomen-obeležja, spomen-muzeja ili memorijalnog centra, svejedno za koju se varijantu opredelimo – rekao je Manojlo Vukotić, direktor i glavni urednik kompanije „Novosti“. – Očigledno, bila bi velika društvena, politička i kulturna greška da se ideja ne realizuje. Obratićemo se uskoro najvažnijim državnim organima, uvereni da ovo spomen-obeležje mora da se podigne kao dug prema žrtvama koje još nismo ni pobrojali. Mi ćemo i dalje nastaviti da medijski pratimo akciju, uvereni da će i druge kolege pružiti podršku.

NOVOSTI

_________________

Ničega se ljudi toliko ne plaše kao nečije hrabrosti da bude onakav kakav je.

 

 Profil
 Tema posta: Re: Skrivena zlo(dela)
PostPoslato: 16 Apr 2013, 13:43
Podsećanja na žrtve logora Jasenovac
Srpsko narodno veće i Veće srpske manjine u Zagrebu organizovali su dve akcije podsećanja na stradanja u ustaškom logoru Jasenovac, kao i na godišnjicu proboja preživelih logoraša 22. aprila 1945. godine
Slika
Srpsko narodno veće i Veće srpske manjine u Zagrebu organizovali su dve akcije podsećanja na stradanja u ustaškom logoru Jasenovac, kao i na godišnjicu proboja preživelih logoraša 22. aprila 1945. godine.U prisustvu brojnih političkih predstavnika Srba i Jevreja, nevladinih aktivista i ličnosti iz javnog života, među kojima su bili ambasador Srbije Stanimir Vukićević i gradonačelnik Zagreba Milan Bandić, u Zagrebu je otvoren paviljon kojim se podseća na žrtve Jasenovca i pokušaj proboja oko 670 logoraša, od kojih se spaslo manje od stotinu.“Ovom akcijom nastojali smo građanima Zagreba približiti Jasenovac koji se nije nalazio negde daleko u koji su dovedeni i mnogi stanovnici ovog grada… rekao je Pupovac, dodavši da se pruža prilika ljudima u Zagrebu da cene strahote ljudi koji su prošli Jasenovac.U paviljonu se nalaze osnovne informacije o loguru, ali bez fotografija.

Ta „crna kocka“ je pokušaj da se društveno angažovano i autentično odgovori na revizionizam u hrvatskom društvu, kako u kulturi i nauci, tako i u politici, rečeno je prilikom otvaranja.

To je koncept arhitekture sećanja. Posetilac je putem arhitekture suočen s faktografijom, a oblik i materijal oslanjaju se na arhitekturu logora čiji materijalni tragovi nisu ostali sačuvani. Smeštajem paviljona u javni prostor želeli smo informsati što veći broj građana“, rekao je Tanjugu autor Saša Šimpraga.

Šimpraga i kazao da će paviljon biti otvoren narednih sedam dana, uz mogućnost preselenja u neki drugi grad.

Nešto kasnije, u dvorani Srpskog kulturnog društva „Prosvjeta“ održana je tribina „Poimenična identifikacija žrtava Drugog svetskog rata – KCL Jasenovac“, s predavačima Đorđom Mihovilovićem iz Memorijalnog centra Jasenovac i Draganom Cvetkovićem iz beogradskog Muzeja žrtava genocida.

„Prema podacima iz marta ove godine, u Jasenovcu je pobijeno 83.145 lica koja su poimenično popisana, od toga 39.570 muškaraca, 23.474 žene i 20.201 dete do 14 godina“, rekao je Mihovilović, ocenivši da se tačan broj žrtava nikad neće saznati.

To se moglo učiniti pre 30 godina kad su po selima još živeli članovi porodica i rođaci pobijenih, rekao je Mihovilović, nabrajajući užasnu statistiku logora u kome je poimenično navedeno 47.627 pobijenih Srba, što je 57,18 odsto žrtava tog logora.

Cvetković se složio s Mihovilovićem o velikom rasponu procena broja žrtava logora koji se kretao od nekoliko hiljada do 700.000, ili čak i milion.

Navodeći da je u Jasenovcu ubijeno oko 21 odsto srpskih civila koji su stradali u NDH, Cvetković je ukazao da su Srbi stradavali i u drugim logorima, „ali još više na stratištima, masovnim pokoljima, ili na druge načine“. On smatra da krivica za to pada na kompletan državni aparat NDH.

Mihovilović je podsetio da se u Jasenovcu ubijalo do zadnjeg časa, navodeći da su krajem marta u logor stigla dva transporta, jedan iz zatvora Lepoglava, a drugi iz Sarajeva, gde je pre toga mnogo ljudi pohapšeno.

„Svi oni pobijeni su odmah nakon što su vozovi stigli, a zatim spaljeni“, rekao je on.

Tradicionalna komemoracija žrtvama u Jasenovcu bila je zakazana za 21. april, ali je, zbog poplava, odložena za 12. maj.

Slika

Kurir

_________________

Ničega se ljudi toliko ne plaše kao nečije hrabrosti da bude onakav kakav je.

 

 Profil
 Tema posta: Re: Skrivena zlo(dela)
PostPoslato: 20 Apr 2013, 13:07
JASENOVAC: Pobijeno između 500 i 600 hiljada!
Dokument Zemljske komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača, kojim je 1945. godine utvrđeno da je u sistemu logora Jasenovac ubijeno između 500 i 600 hiljada ljudi, biće predstavljen u ponedeljak u Kozarskoj Dubici
Slika
Dokument Zemljske komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača, kojim je 1945. godine utvrđeno da je u sistemu logora Jasenovac ubijeno između 500 i 600 hiljada ljudi, biće predstavljen u ponedeljak u Kozarskoj Dubici.Dokument će biti predstavljen na Dan proboja jasenovačkih logoraša. Reprint izdanje tog dokumenta Zemaljske komisije za utvrđivanje zločina okupatora predstavljeno je u emisiji “Nekad bilo” RT Republike Srpske.- Važnost ovog izdanja je u tome što će prvi put biti korišćen u celosti, a ne kao do sada samo u segmentima – izjavio je istoričar Željko Vujadinović.Predsednik Srpskog nacionalnog foruma, sociolog Slobodan Nagradić smatra da je komunistički sistem u Jugoslaviji svesno zatirao priču o ubistvima i zverstvima u ustaškim logorima.

– Cilj je bio da se zaboravi istina, da se sakrije ispod tepiha, zarad bratstva i jedinstva, ali istorija ne piše samo u knjigama. Mnoge porodice su tu istinu sačuvale u svojim pričama, mnogo ljudi još živi i mnogi još znaju istinu o tome – kazao je Nagradić.

Slika
(Telegraf.rs / Tanjug)
_________________

Ničega se ljudi toliko ne plaše kao nečije hrabrosti da bude onakav kakav je.