КОМЕ ЈЕ НАТО ПОМАГАО НИ ПАКАО МУ НЕЋЕ ТЕШКО ПАСТИ!

КОМЕ ЈЕ НАТО ПОМАГАО НИ ПАКАО МУ НЕЋЕ ТЕШКО ПАСТИ!

КОМЕ ЈЕ НАТО ПОМАГАО НИ ПАКАО МУ НЕЋЕ ТЕШКО ПАСТИ!
Werbeanzeigen

2 Antworten

  1. У мето коментара шаљем своје мишљење:

    ДУБОКИ СУ КОРЕНИ МЕЂУНАРОДНЕ ЗАВЕРЕ

    Да би се схватио данашњи свет, потребно је упознати прошлост. О тајним организацијама и веома тајним договорима, који су, углавном, почели да се организују, договоре и један другог контролишу. Из тог почетног тајног договора између Черчила и Рузвелта, али не и Стаљина, који од самог почетка није припадао овој тајанственој завереничкој групи, ма да су разрешавали проблеме Другог светског рата и са њим уговарали и доносили познате одлуке.
    Тајна органиозација, коју су зачели Черчил и Рузвелт, ширила се и обликовала замисао и будућност новог капиталистичког света. Почело је то у току тог рата. Свака ратрујућа страна настојала је да својом војном ратном силом, заузме што веће територије. У то време није била тајна да су се сви учесници рата на страни савезника и без договора, јавно говорили ко и коме треба да се преда, из супротног ратујућег табора, на самом крају рата. Познат је бег колаборациониста са Балкана према западу да би се предали савезницима и избегли заробљавање од стране Руса, а посебно војске нове Југославије.Рат се завршио и победници у том рату су извршили поделу света на своје интересне зоне. Малте не, одмах су се зачели сукоби, који су се догађали и током рата између савезника. Руси, који су имали и највеће људске и материјалне жртве у том рату, настојали су да уреде по своме Источну Европу, подразумевајући и део такозване Источне Немачке и Бирлина. Западни савезници су остали верни тајним договорима из рата. Од тада настају и озбиљни сукоб Истока и Запада.
    Читајући књиге и њихова мишљења Западом је важила, малте не,. јединствена идеологија са одабраним „мудрацима“, школованим и припремљеним да теоретски осмисле, практично организују институције, које ће спроводити тај план. Имали су у виду и све области живота, важне за спровођење плана. Из дана у дан, годину за годином, све то усавршавали, материјализовали високом технологијом, финансирано крупним лихварским капиталом, вешто прикупљеним у посебне банке и фондове. Било је у то време бројних и разних стручњака чије су се замисли оберучке прихватали од владајуће елите, која се стварала на одлукама тајних организација.
    Један такав, сада већ остарели плаћени саветник, и идеолог Хладног рата Збигњев Бжежински, у време манданта америчког председника Џимија Картера, огласи се и сада са тврдњом: „Свет се креће ка великом хаосу“, не помињући ко је давао смернице том кретању и ко је све то осмислио. За њега је „хаос“ само оно што се не остварује по замисли америчке администрације, као оруђа тог тајног договора.. Не говори о бројним америчким ратовима из којих су САД излазиле са губитком, постале једна од презадужених држава, и посебно што је партнери у рату сада не подржавају. Не говори о хаосу које су иза колонијалних ратова остављали хаос за собом. Говори о неспособности и недораслости политичара, које су довели на вазалну влас, који нису у стању да организују и нормализују живот у држави, само не каже да је иза њихог „одласка“ држава продужила свој грађански рат – све мислим да то одговара њиховој замисли, и замисли САД, да такво стање њима одговара, како би имали алиби за своје стално присуство на тим просторима, али са исцрпљеним противником у међусобном требљењу.
    Што се тиче савезника у ЕУ, ту Бжежински ни мало није задовољан. На питање новинара: „Европљани су сами себе уклонили са позорнице градећи унутар ЕУ таклву структуру која им не дозвољава да формулишу или спроводе спољну политику. Да су они ван приче или је могућа другачија врста партнерства између нас?“
    Бжежински: „Па не може се рећи да су ван приче, али мислим да нису довољно добро схватили снагу самодовољних,етноцентричних европских заједница у којима су и сада термини државе и нације главни елементи, који држе ствари повезане, као што су од увек и биле. Пројекат уједињене Европе је био разумљив после Другог светског рата, али су убрзо након тога нестали визионари са европске политичке сцене. Где су данас европски очеви оснивачи који су заиста обећали европски идентитет? Европска унија се на крају претворила у дистрибутивни механизам за спровођење бриселског уговора, који укључују промет новца и трговину добрима и услугама, али са савим слабим осећајима заједништва.“ Додао би по српском „слажу се као рогови у врећи“.
    Занимљиво је и следеће питање и одговр:
    „Рекли сте да живимо у времену глобалне нестабилности какву не памтите у свом животу. Можете ли да објасните шта сте тачно имали на уму?“
    Бжежински: „Рекао бих чак да је ово историјски преседан у смислу да су огромне територије упале у стање политичких немира, неконтролисаног беса и практичног губитка државне контроле. Моје мишљење у вези са политиком САД није да се повлачимо нити да смо окупирани кризом унутрашњег опстанка, него да губимо способност на највишем нивоу да се носимо с неким изазовима које многи препознају као кључне за наше благостање. Поред тога, не можемо да групишемо снаге нити да остваримо лидерство које би нам помогло да се са тим проблемима носимо. Све то чини да ми као суперсила све брже губимо стратешку одлучност и осећај за правац којим треба да се крећемо. Што се тиче Европе, у светлу украјинских дешавања видели смо да се од њих не може очекивати да се ангажују, чак ни да нам се ефектно придруже, када су суочени са једностраним покушајем територијалне ескалације једне од земаља из региона, први пут од 1939. године. Азија је уплашена уздизањем Кине као и растућим бројем њених конфликата са сусединим земљама. Прескочио сам, наравно, Блиски исток, који је прокључао, као и Африку, која почиње да се крчка.“ Зашто се није упустио да објасни да је то резултат америчких колонијалних ратова, која је покушасла да у те ратове угура и своје савезнике, али није успела. Ратове је губила и то су резултати „суперсиле“, која је савремени свет гурнула у хаотично стање.
    Бжежиски пролива крокодилске сузе за крах своје теорије и отићи ће у историју као један од контраверзних „стручњака“ губиташа. Али, иза њега се рађа оно што свет постаје све више забринут. Украјнски случај и Пољски 1939. године, говоре да свет клизи у безумни сукоб вођен себичним и саможивим људима, који са овим руководе и диктирају. Светом су управљали и управљају лудаци а не нормални људи.
    Ако знамо за народ, којег је похлепа увукла у однос и постао оруђе незајежљиве силе тог времена, који је заједно са нестанком те силе доживео своју пропаст, и у место да се опамети, стално је оруђе неке надсиле. Она га штити, јер јој је потребан. Али, тај народ не вреднује своје суседе са киме дели простор, ослања се, као и у прошлости, на великог заштитника и себе види у неком врху светског збивања. Што је доживео прогањања и геноцид, не може свакога осуђивати и у свакоме гледати непријатеља. Он и данас, када чини неправду другоме, па му се то пребаци, и добронамерног проглашава својим непријатељем, а не види никако себе. Страда, само зато што високо цени себе и не види своје грешке. Тамо нема дуготрајног мира. Нека не тражи сажаљење ако га не заслужеји.
    „И Украјина не може без помоћи САД“ , одлучила је врхушка њене актуелне власти. А стручњаци, па и прошлост, наговештавају веома тешко време за ову бившу совјетску републику. Она је већ постала оруђе САД у садашњем времену, и тешко се може отргнути загрљаја „кобре“, која већ дуго гаји илузију о владавини њудским друштвом на планети Земљи. Припрема се она да то оствари и у планетарном систему, ако је други у томе не притекне. Украјина, као држава не може кривити никога ван њених граница за оно што је снашло. Призивајући „помоћ“, далеке Америке, умишља да ће бити слободна, ако, са најближим суседом, са којим је живела дуго у заједници, за рачу баш те Америке, води рат – сама је изабрала своју будућност да ће на крају нестати као таква, јер ће је растурити унутрашњи раздори и различити интереси у корист другога. Нестаће елита која овим руководи али ће за свагда остати ружне успомене.

  2. СВЕТСКА ПОЗОРНИЦА ДА НЕ ПОВЕРУЈЕШ

    Оно што нећете наћи на трећој страници „Политике“(елетронско издање) од 1. августа 2014. догађа се, али личи на „светску позорницу“, да не поверујеш. Да не говорим о ономе што је објављено, доби се утисак као да САД воде крвави рат у Гази. Пројектили који падају међу становнике у Гази, и одмах експлодирају, носе етикете амричких фирми. Оруђа којим су испаљене су америчке производње. Послуга, која их послужује су плаћеници, а могуће и јевреји, и нису свесни за кога су ти пројектили намењени, где експлодирају и кога тамо убијају. Они то не виде и не осећају. Елементи су дати са америчких сателита, који и без посаде надзиру територију Газе, а онај, који за тренажером управља тим системом и диригује опаљивање је негде у некој америчкој бази, ту на том простору. Ово није рат, ово су игрице, намењене произвођачима свих тих справица, оруђа и муниције, који добро наплате сваки такав пројектил и сви у ланцу, који од нечије несреће хране своју децу и живе без гриже савести. Тај су задатак добили и он им је плаћен. Ту су бројни фоторепортери. Си-Ен-Ен да све то на време сниме и најкраћим путем пошаљу уреднику да то објави. И сви они за свој вредан посао су добро плаћени, а „Си-Ен-Ен је јуче емитовао снимке из Газе после неуобичајено дугог увода. Водитељ је прво упозорио гледаоце да ће предстојећи снимци бити узнемирујући, али и да Си-Ен-Ен тим прилогом не жели да било шта каже о било чијој кривици, већ само да покаже колико је тежак живот за обичне становнике енклаве. Потом је приказано како амбулатна кола стижу до једне зграде и како се у тренутку када лекари и техничари излазе да помогну повређенима у претходном нападу, чује се друга експлозија, па је помоћ потребна и онима који су дошли да другима укажу помоћ“

    Шта каже Бела кућа?
    Бела кућа осуђије страдање цивила у Гази, али одобрава нове испоруке муниције Израелу, јер ће им подметнути да јевреји крвае своје руке, да би Америка опрала свој злочин. Ту је и Генерални секретар УН да потврди како су јевреји за то криви, а не улази у оно што је свима познато, колонијални ратови САД су средство да се запосли и производи, а пре свега оно што се и највише плаћа, а то није намењено да се од тога живи и преживи, већ је намењено да другога убије, а за то убиство се добија и посебна награда (читајте репортаже из рата у Ираку, како су снајперисти на свом снајперу урезивали рецке и бројали своје жртве, такмичећи се ко ће више убити недужних људи, јер ће бити награђен).

    Не догађа ли се то на просторима где живе арапи и јевреји, а дошљци управљају системом за убијање и они су богато награђени.

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: