MUZEJ MLADE BOSNE – Memorija na Mladobosance u Beogradu / Branko Bojović June 23, 2014

 

MUZEJ MLADE BOSNE – Memorija na Mladobosance u Beogradu / Branko Bojović June 23, 2014
„Mlada Bosna“ 1912
Knjiga Vladimira Dedijera „Sarajevo 1914“ objavljena je 1966. godine (Prosveta) i možda je najznačajnije delo domaće istorijografije o Mladoj Bosni.  Izuzetna vrednost Dedijerove knjige je u tome što je autor detaljno osvetlio kratke sekvence života Mladobosanaca koje su oni živeli u Beogradu, kao naši sugrađani, i precezno identifikovao mesta gde su oni provodili beogradsko vreme svojih života. Navodim samo neke podatke iz Dedijerove knjige:

* U parkiću na Topličnom vencu gde se danas nalazi spomenik Vojinu Popoviću – Vojvodi Vuku, Princip i Čabrinović su jedan drugom dali reč da će izvršiti atentat na Franca Ferndinanda,

* Mladobosanci su se okupljali u Savamali, u kafani koja se tada zvala „Zlatna moruna“ i koja se posle kraće pauze ponovo tako zove,

* Prve dve sednice tajne organizacije „Smrt ili život“ održane su na mestu gde je ubijen Knez Mihaila, u Košutnjaku,

* Principa i Grabeža u pucanju iz revolvera, po nalogu Voje Tankosića, obučavao je Ciganović na strelištu  u Topčideru,

* Gavrilo Princip je stanovao u Lominoj ulici br. 47, najpre sa Tripkom Grabežom, a posle sa Vladetom Bilbijom, ta kuća više ne postoji,

* Čabrinović i Princip su se zakleli organizaciji „Smrt ili život“ u podrumu jedne od zgrada u Ulici Kraljice Natalije gde je i kafana „Zlatna moruna“.

* Itd., itd.

Ove činjenice su veoma važne za obeležavanje memorije na Mladobosance u Beogradu po principu autentičnog mesta. U ovom kratkom tekstu iznosim nekoliko osnovnih ideja o tome.
U Beogradu i danas postoji objekat u kome se nalazila i nalazi kafana „Zlatna moruna“, a posle kratke pauze u kojoj je taj objekat menjao ime i namenu „Zlatna moruna“ postoji i danas. Zbog činjenice da su se Mladobosanca okupljali u toj kafani, taj objekat je svrstan u znamenite zgrade, odnosno postao je spomenik kulture. Po istorijskim događaijama koji su vezani za ovaj objekat sasvim je izvesno da je ovo jedna od najznačajnih zgrada za istoriju Srba, Srbije i Beograda.
Prvi značajni urbanistički potez u rekonstrukciji i izgradnji srpskog Beograda, bilo je planiranje i izgradnja tzv. Abadžijske čaršije, koju je Knez Miloš izgradio negde oko 1830. godine, tj. u vreme donošenja Hatišerifa.  U ovu čaršiju trebalo je izmestiti pripadnike abadžijskog zanata. Jedinstvenost tog urbanističkog poduhvata bilo je i to što su duž čaršije bile građene tipske zgrade u drvenom skeletu sa raznim vrstama ispuna. Do našeg vremena su se sačuvale kuće sa brojevima 8, 10 i 12. One su srušene 80-tih godina iz nedovoljno jasnih razloga. U podrumu nekih od tih kuća, možta baš neke od ove tri, Čabrinović i Princip su se zakleli jedan drugom da će izvršiti atentat. Te kuće su bile spomenici urbane kulture i arhitekture  ranog 19. veka, a zakletva dvojice Mladobosanaca te kuće čini i prvorazrednim istorijskim spomenikom. Te tri kuće u nizu treba obnoviti na istom mestu gde su nekada postojale jer o njima postoji tehnička i fotografska dokumentacija.
U postojeći objekat „Zlatne morune“ i tri obnovljene kuće nekadašnje Abadžijske čaršije treba smestiti Muzej Mlade Bosne. Deo zelene površine preko puta ovih objekata (neparna strana Ulice kraljice Natalije) treba da bude park Mlade Bosne gde bi trebalo postaviti spomenike istaknutih članova Mlade Bosne.
Na svim mestima gde su svoje kratke živote živeli Mladobosanci trebalo bi postaviti spomen obeležja – nova kuća u Lominoj 47, strelište u Topčideru, parkić kod somenika Vojvode Vuka i dr.
Malom srpskom narodu u borbi za opstanak i slobodu pripalo je to da u istoriji ovog dela Evrope ima učešće koje daleko prevazilazi njegove biološke i druge kapacitete. Bitan deo savremene istorije srpskog naroda povezan je sa Mladobosancima koji u Beogradu i Srbiji nisu odgovarajući obeleženi.  Formiranjem muzeja Mlade Bosne, srpski narod bi odužio dug patriotima i i idealistima koji su slobodu cenili više od sopstvenih života.
U muzeju bi trebalo predstaviti organizaciju Mlade Bosne i sve značajne i delatne članove te organizaciju, njene veze sa drugim organizacijama, kao što je Crna ruka  (Ujedinjenje ili smrt) i sve značajne ličnosti direktno ili indirektno povezane sa te dve organizacije – Mustafu – Mujku Golubića, Đuru Šarca, ali i čestitog advokata Rudolfa Cistlera koji je za Principa i drugove bio ono što je Arčibal Rajs bio za Srbiju, koju godinu kasnije. U muzeju bi trebalo predstaviti i beščašće savremene evropske i američke istoriografije koji na grubim falisifikatima istorije grade tzv. reviziju istorijskih stavova o uzrocima Prvog svetskog rata.
Današnje vreme mnogi porede sa vremenom pred  Veliki rat. Vremena se menjaju, ali se ludilo imperijalnih sila ne menja – ono samo menja način ispoljavanja. Srbija ne može preglasati imperije koje neprekidno ratuju od kraja Drugog svetskog rata i koje decenijama terorišu male narode i države.  Ne može da spreči da teroristi i istoričari u njihovoj službi Gavrila Principa proglašavaju za teroristu, a srpski narod za sklonost terorizmu.  Srpski narod svemu tome može najbolje  da odgovori negujući nacionalnu i slobodarsku svest i čuvajući svoju istinu o svojoj istoriji.  Muzej Mlade Bosne bio bi pravi korak u tom pravcu.
Branko Bojović, dipl.inž.arh.
U Beogradu, 23.06.2014.

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

Advertisements

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: