ДЕМОКРАТСКА СТРАНКА ЈЕ СПРЕМНА ДА СЕ ИЗВИНИ

ДЕМОКРАТСКА СТРАНКА ЈЕ СПРЕМНА ДА СЕ ИЗВИНИ
Комнен Коља Сератлић

С обзиром на то да у наслову није дозвољена интерпукција, понављам изјаву коју смо чули од новог вође ДС : „Демократска странка је спремна да се извини…“ , изјаву изговорену у утиску антисрпског утиска, емисији која има милионито гледалишће већ 23 године и која непрекидно наноси зло, а сви смо ми дужни да сузбијамо зло, почев од себе самог. Ако добро тумачим реч „спремна“, та странка и њен нови вођа су, за сада, само спремни (додуше није рекао „спремни за дом“), под условом да свеколики српски народ заслужи то извињење и да је поново доведе на власт преко неке паљевине. Он није рекао: „Демократска странка ће се извинити за сва дугогодишња злодела која је починила српском народу и привести правди починиоце“. Међу онима које би требало процесуирати је и нови вођа.

Након ове изјаве, поставља се низ озбиљних питања (мудрост је поставити питање, каже Фром). Да ли овај нови вођа зна где живи, у којој земљи живи, односно да ли зна шта је било у време разних Бодрума, као и пре двадесет, десет, пет, две, године, пре месец, недељу дана, јуче. Уз дужно извињење, послужићу се једном свакодневно коришћеном фразом: ова изјава да није тужна, дрска, била би виц године. Такође, у Србији није кажњиво причање глупости.

Ментори ДС, сви прошли и садашњи челници, нису задовољни једним уништењем Србије и српског народа. Проценили су да се мора обавити тзв. овера, као када након стрељања убица иде и оверава стрељане. Дакле, спремни су…

Иако избегавам да пишем о себи, односно увек сам се трудио да пишем о онима око мене, морам нагласити да сам, за сада, једина сламка која пише о овој изјави. Подсећам да сам био усамљен и у неким прошлим временима, када сам писао о растурању, уништавању, српске војске у угледном недељнику и „галамио“ на једној ТВ о трагикомичном служењу војног рока у цивилу, топљењу тенкова у Смедервској жељезари, због чега је и била у поседу Империје зла (поново нека фирма из Имприје има намеру да је купи, вероватно ће да топи стотине тона разних техничких предмета уништених у потопу), о Тадићевом испраћају Монтгломериа „шенлучењем“ – уништавањем на полигону скупх ракета „Стрела“, да их се не би, како је рекао тај гувернер Србије Монти, „дочепали терористи“, багателној распродаји огромне опреме, посебно возила и пловила. Када у време потопа нисмо имали, не чамце, већ обичне даске да се за њих унесрећени ухвате, многима је дошло у главу да о томе мекећу, те да умишљају да откривају рупу на саксији.

Непристојно самохвалисање поткрепићу још једним примером: Након спектакуларног ТВ отварања радова на изградњи Јужног гасног тока, уз присуство свих вођа и говоранција, писао сам и тврдио да Империја и ЕУ неће дозволити изградњу, због чега сам нападан и с лева и с десна. Моје лично искуство ме је на тај закључак упућивало. Наиме, покушали смо да реализујемо Меморандум, потписан између председника влада Бугарске и Србије 2004. године о изградњи деонице од Дупнице до Ниша (у то време био сам први саветник за економске послове у Софији). О томе ко није дозволио да се реализује Меморандум, јавно је саопштио ресорни бугарски министар 2006. године, о чему сам писао у више наврата. Бугарски премијер Орешарски је пре пар дана изјавио „да радови неће бити започети, бугарски закони морају бити усаглашени са европским“. Чувена српска историјска личност Зорана Михајловић је са задовољаством изјавила (обистинила се њена жеља да се Јужни ток заустави): „да је Србија принуђена да одложи изградњу гасовода…“. На то је реаговао председник Владе и реко „да Влада још није донела одлуку, бићете на време обавештени“. Захвални смо председнику Владе, мислим да смо обавештени.

Другови, господо, поштена и непоштена интелигенцио, сада пишите о изјави новог вође ДС, која није случајно изречена управо у наведеној „двовековној“ емисији, а не једнога дана да накнадно паметујете. Мој однос према дежурним списатељима је више него поштен, чекао сам месец дана да се неко паметнији од моје маленкости осврне на цитирану изјаву.

Сви смо већ уморни од понављања историје. Међутим, аутор изјаве и они који су му дали задатак да то изјави, знају да је српски народ носталгичан, није спреман да се суочи са стварношћу, воли да живи у „сивој зони сећања“, није спреман да се обрачуна са грешкама у прошлости, или како каже један мудрац: „Баштина нас испуњава поносом, уместо стидом“.

Да ли има мислећег човека у овој земљи који се не стиди досизма у коме је преовладавала жута боја. Међутим, због партитократијске борбе, мржње и критике постојећег режима, посебно једног од вођа, народ постаје забораван (оптимизам памћења, кажу психолози, спасава човека, заборавља оно што је било ружно), спреман је да врати ДС и садашљег вођу на власт у Србији. Ко зна, можда и владари из сенке, труст мозгова, пројектанти, планирају (Теорија политичке игре, игара) да се ослободе садашњих владара, када им посвршавају све послове.

Шта је досизам, како је настао, где су његови прави извори, само су нека питања на која би требало одговорити. Његово могуће порекло требало би потражити у осветничком менталитету овога поднебља. Од Немањића до данас мењали су се на власти осветници, завереници који су дневно смишљали и измишљали какво зло противнику да нанесу. Сви централни комитеји, као и централни комитеји досистичких партија, бавили су се и баве се заверама. Нови вођа ДС, као један од завереника, сада саопшти утискачици антисрпског утиска да за све проблеме у Србији има генијална решења, дакле проглашава се спаситељем, уз велику властиту жртву – његово величанство спремно је да се и извини. И он као и сви његови претходници, искључиво брани интересе ДС, уместо да штити несрећни народ од ДС. И у прошлости и у садашњости, сваки вођа у Србији се одмах проглашава спаситељем, а бирократска структура досизма производила их је у диктаторе.
ПОСТХУМНИ РАЗГОВОР СА ЗОРАНОМ ЂИНЂИЋЕМ
ЗЂ: Немојте се извињавати, не узнемиравате ме, напротив очекивао сам да ће ме неко питати о распаду ДС и изјави новога вође.
ККС: Хвала на љубазности. Најпре дозволите ми да Вас упитам, јер само Ви можете дати прави одговор, како гледате на то да се свих ових дугих година Ваше име често употребљава и злоупотребљава у Србији.
ЗЂ: Да, посебно га употребљавају и злоупотребљавају они које сам већ почетком 2001. предвидео да удаљим из руководстава ДС-а и своје околине, а то није био мали број, међу њима је био и садшањи вођа, као и неке полушколоване вође коалиционих партија, посебно оних патуљастих. Знате на кога мислим. Истине ради, неке (тројицу) сам, након кратког времена, већ био удаљио, али сам чекао погодан моменат да то јавно саопштим.
ККС: Сазнао сам о којој се тројици радило од једног страног амбасадора у тада центру европске шпијунаже – ресторану Клуба књижевника, а нешто касније и од познатог професора и академика из мог херцеговачког краја. Био је у трочланој делегацији да Вас моле да не обелоданите да сте одлучили удаљити и његовог сина.
ЗЂ: Чини ми се да Вас однекуд познајем, нисте ви само новинар.
ККС: Сада могу први пут јавно проговорити о том познанству. Срели смо се сасвим случајно у бившем Пресбургу у бечкој посластичарници. Били сте са неким човеком који не говори српски језик. Дозволили сте да моја кћер (4) и ја седнемо за Ваш сто, јер се у тој посластичарници увек чекао ред.
ЗЂ: Да, сада се сећам, јер сте ми поставили питање које ми нико до тада није поставио: „Да ли сте још црвенији од црвених, каквог Вас памтим из студенских дана када су Вас хапсили и затварали.“. Одговорио сам Вам да сам као студент био црвени, али сам се борио против црвене буржоазије.
ККС: Част ми је да ме се сећате. На Ваше питање шта радим у Пресбургу, одговорио сам да сам шпијун, уз напомену да се шалим. Ја сам конзул, шеф Конзулата СРЈ. Морате признати да сте за тренутак занемели, али као врхунски интелектуалац одмах сте се снашли.
ЗЂ: Да ли имате проблема, с обзиром на то да у овој земљи живи велики број Албанаца.
ККС: Дугогодишњи сам дипломата, радио сам у ЛА 12, у Русији 4 године. Бити конзул значи бити професионалац, занатлија, а конзули имају само један задатак, а то је, не да штите, већ да заштите своје држављане. Нисам члан ниједне партије, а из СК сам истеран много пре распада – 14. конгреса те партије. По Кодексу МСП-а дипломата, професионалац не може бити члан партије. Не занима ме ко ће бити на власти и који режим. У овој земљи има више од 16 хиљада шиптара. Сећате се, нисте реаговали на то што сам рекао „шиптара“. За све њих, који су носиоци пасоша СРЈ, ја сам конзул. Ово је био једини град у коме нису демонстрирали или нападали ДКП у време бомбардовања СРЈ, иако су их тадашњи амбасадор САД Џонсон и његови сарадници на то наговарали, односно покушавали да организују демонстрације.
ЗЂ: Колико ћете још остати у Пресбургу.
ККС: С обзиром на то да су најављени избори и да ће Милошевић бити смењен, затражио сам повратак, јер нећу да ме нови владари враћају, као да сам СПС-ЈУЛ-ов кадар, иако могу остати још најмање две године. Осећам да ће Министарство спољних послова бити десетковано.
ЗЂ: На основу чега тврдите да ће Милошевић бити смењен.
ККС: На основу тога што расписује превремене изборе, јер није свестан да су га на то наговорили управо они који му спремају смену.
ЗЂ: Да, чудесни су блиски сарадници. Да сам имао времена, многе бих, како сам Вам већ рекао, сменио, ДС би била и сада водећа партија, а ја вероватно на њеном челу. Ово вам је и један од одговора на изјаву садашњег вође ДС.
ККС: Нагазли сте и уплашили истовремено две змије отровнице, а Ви знате да змија не напада човека док је не нагази или уплаши. Када сте се вратли из посете Немачкој, где су Вас Јирген Хабермас и др. Ваши пријатељи опоменули да никда нећете победити на изборима, ако немате једну дозу патриотизма, уз напомену да свеколика њемачка стваралачка интелигенција, посебно философи и књижевници, има изражен патриотизам у свим временима, одмах сте најавили примену Резолуције ОУН 1244, односно повратак на Космет 1000 војника и полицајаца, те да спремате предлог специјалних односа са Републиком Српском, коју сте убрзо посетили. На путу у Српску су Вам били припремили други атентат код хале.
ЗЂ: Сећате се, тада сам изјавио да ако неко мисли да ће зауставити спровођење закона тиме што ће мене уклонити онда се грдно вара, јер ја нисам систем. Како знате шта су ми рекли у Њемачкој.
ККС: Надам се да Вам не откривам тајну, причали сте то једном пријатељу у просторији која је озвучена, односно која је била озвучена пре Вашег доласка на власт.
ЗЂ: Нико ме није упозорио које су просторије озвучене. Сада су ми многи догађаји из тог времена јаснији.
ККС: Друга змија је била што сте кренули у раскринкавање односа и сарадње представника великог капитала Загреба и Београда и борба против корупције. Хрватски новинар Домагој Маргетић у својој књизи, између осталог тврди: „Ђинђићева истрага прије или касније разоткрила би тајне договоре Загреба и Беогрда о пљачки тзв. старе девизне штедње…, која је била депонирана у Народној банци Југославије у Београду. Према договору с Милошевићем, новац је из Беогрда пребачен на тајне рачуне код иноземних банака под контролом Загребачке банке. Другим ријечима, новац старе девизне штедње грађана Хрватске није опљачкао Слободан Милошевић, него ХДЗ-еова економска елита…Ђинђић је том истрагом угрозио саме темеље балканског транзицијског поретка, а питање Ђинђићеве елиминације, постало је заправо и питање опстанка и задржавања стратешких позиција моћи у транзицијској Хрватској“.
ЗЂ: Хвала Вам на саоштењу. Нисам изненађен, напротив. Коментар није потребан, с обзиром на то да је аутор хрваатски новинар.
ККС: Ви сте једном приликом рекли: „Да смо, свако у свом окружењу, исправљали оно што је погрешно и погрешне људе заустављали на њиховом путу, да смо их спречавалаи да чине лоше ствари, не би се те лоше ствари дешавале“. Да ли би сте ову мисао сада пооштрили, с обзиром на стање у земљи и трагични пад ДС.
ЗЂ: Свакако. Све те погрешне људе, које сам имао намеру да уклоним, требало би сада уклонити, одузети им нелегално стечени капитал, лустрирати и процесуирати. ДС се може вратити у политички живот Србије само ако изњедри сасвим нове људе. Извињење разних вођа о којима народ све зна, неће вратити на власт ни ДС ни било коју другу партију.
ККС: Сада ћу Вас упитати нешто врло неугодно. Наиме, сећате се да сам Вам испред посластичарнице при поздрављању рекао да често сретам вође неких партија и отпораше на овом малом простору старог града кога зову Мали Беч. Касније сам сазнао да долазе по новац, те да у Бечу у трезору једне банке има 400 милиона долара за рушење Милошевића. У осталом то ће потврдити и Монгломери када је посетио Београд као гост на прослави годишњице оснивања СНС. У једној ТВ емисији је рекао да је рушење Милошевића коштало 100 милиона долара. На питање новинара, ко је добио тај новац, Монтгломери се шеретски насмејао. Дакле, да ли сте знали ко је све добијао новац.
ЗЂ: И тај проблем имао сам у плану да решим. Мене нико није финансирао, мени није био потребан новац, нисам био сиромах, као што су били многи око мене, које нисте могли препознати када су се дочепали власти. Почели су на разне начине да се прко ноћи богате.
ККС: Осећам да смо досадили читаоцима, посебно оним који Вас сматрају великим грешником. Намерно нисам хтео да Вас подсећам на Ваше грешке. Можда неком другом приликом. Дугујем Вам захвалност.
.