Čelične ratnice – Žene dobrovoljci u prvom svetskom ratu

program CELICNE 4STR jpgPLAKAT CELICNE fin jpg

BALKANSKI AMAZON

BALKANSKI AMAZON
Dijaspora sada može da kupuje sve knjige štampane u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj… i to bez troškova poštarine i višednevnog čekanja!
Besplatna aplikacija za iOS i Android uređaje eKnjižara na jednom mestu nudi ponudu knjiga do kojih se ranije moglo doći samo uz dodatne troškove i dugo i neizvesno čekanje. Izdavači su svoje naslove stavili na digitalne markete kako bi naši ljudi iz Amerike, Australije i evropskih zemalja mogli da kupuju i čitaju u digitalnom vidu.
Ukoliko imate bilo koji mobilni uređaj – e-čitač, smartphone ili tablet računar – eKnjižara vam nudi na stotine naslova, kako iz najnovije produkcije tako i klasika uz koje su generacije odrastale, a koji su pritom i besplatni za preuzimanje.
Draganić, Stylos, Pčelica, Arhipelag, Leo Commerce, Otvorena knjiga, Esotheria, Teslijanija, Ganeša klub, Computer Book, Finesa, Partenon, Book, Paladin, Stubovi kulture, Šahinpašić, banjalučka Besjeda…samo su neke od velikih izdavačkih kuća sa hiljadama izuzetnih naslova. Pored brze i lako dostupnosti, i cene digitalnih knjiga najčešće su niže od cena štampanih primeraka.
Stotine, hiljade knjiga mogu stati u vaš mobilni uređaj. Stara mudrost bogati ljudi imaju veliku biblioteku uvek je aktuelna a digitalno doba donelo je novi, osavremenjeni vid čitanja. Najmlađi su posebno oduševljeni ogromnom ponudom dečijih knjiga, kako tradicionalnih tako i audiovizuelnih koje su sinhronizovali neki od naših najboljih glumaca.
Uživajte ili učite! Ulažite u sebe i svoje bližnje! Free aplikacija eKnjižara je trenutno instalirana na 150.000 uređaja, a broj naslova u ponudi se svakodnevno uvećava, kao i broj zadovoljnih čitalaca.

 

Питања и одговори: Гост Љубодраг Симоновић Дуци, 03.05.2014. – СА РАЗБИЈАЊЕМ ЈУГОСЛАВИЈЕ ЈЕ ПОЧЕТО ВЕЋ 1971, ПРИЈЕ СТУПАЊА НА СЦЕНУ МИЛОШЕВИЋА

http://www.youtube.com/watch?v=OzARpq8Jn4I#t=170

 

 

Samovino- Weine aus Serbien

„Ако ја ово заборавим нека Небо заборави мене“

Аутор: Радојка Тмушић Степанов

„Ако ја ово заборавим нека Небо заборави мене“

STEPANOVСавремени догађаји у Украјини и Русији и у вези са Русијом показују да је фашизам високо подигао главу и поново неометано маршира Европом и креће се поново према Русији. Тренутно је то најочигледније на примеру сада већ растурене државе Украјине.

Да Хитлер и Немачка нису били сами против СССР-а говори податак да су Тројни пакт потписале Мађарска, Бугарска, Румунија, Словачка, Финска, Шпанија и пре свих њих, 15. јуна 1945. злогласна творевина Тројног пакта такозвана Независна Држава Хрватска. Списак држава, Хитлерових савезника јасно указује на данашњу Европску унију, са изузетком једино Енглеске: Мађарска је Хитлеру уступила армију од 200.000 (три корпуса) и још једну тенковску дивизију. Румунија је уступила укупно 18 дивизија: десет пешадијских, четири гардијске, три брдске и једну тенковску дивизију. Италијанска осма армија ја бројала 227.000 војника. Из, Белгије 373. валонски пук, а из Шпаније 250-та добровољачка пешадијска дивизија. Чак до Кавказа је стигла моторизована дивизија “Викинг“, састављена од добровољаца из скандинавских земаља, затим финска армија, која је имала бојеву способност на највишем нивоу.

Колико су руке тих Хитлерових савезника умљане крвљу није се дуго знало у потпуности. И у СССР се као и код нас (мада не у истим размерама) ћутало о многим злочинима, зарад братства и јединства свих народа и народности, а увек на штету руског народа. Тако се о злочинима прибалтичких република бившег СССР и нациста из западне украјине почело више говорити тек пре десетак година. Оно што су током другог светског рата у западној Урајини чинили припадници ОУН и УПА, не би чиниле ни звери.

Ове године се навршава 71 година од погрома пољског становништва који су учинили припадници ОУН (организација украјинских националиста) – УПА (Украјинска устаничка (усташка) армија). Војници крвника Степана Бандере су за неколико месеци убили најмање 120.000 Пољака. Све је урађено по раније разрађеном плану. Само за шест  дана (од 10. до 15. јула 1943) спровели су 300 акција у 100 села убивши не мање од 12.000 људи. “Не интересују нас цифре, није реч о десетинама или стотинама хиљада, него о свим Пољацима до последњег – од стараца до деце“. Речи су Миколе Љебеда… а пренећу још нека сведочења случајно преживелих:

“Ушла сам у кућу и видела стричеве приковане бајонетима за под. Под јабуком, недалеко од прага, лежала је мртва тетка Гаља са децом. Најмлађи јој је био у наручју. Свима су биле разбијене лобање. Тетка Сабина била је потпуно гола. И њена лобања је била разбијена на њеним грудима мртви осмомесечни близанци“

“Бендеровци су напали село, упали су у цркву и побили људе у току молитве. Малу децу су побацали у бунар, а оне који су били мало старији, побацали су у подрум и минирали. Један бендеровац, држећи бебу у рукама за ноге, замахнуо је и ударио дечјом главом о зид. Мајка је завриштала и пробили су је бајонетом.“

Banderin zlocinСело Бојарчуково – злочин Бандероваца над пољском децом 1943. године

“У наше двориште су дошли бандеровци, ухватили су оца и секиром му одсекли главу, а сестру пробили коцем. Мајка је у том трнутку умрла од срчаног удара“

“Осамнаесторо деце од 3-12 година, која су се била сакрила у житу су похватали довезли у село Часни Крст и тамо их пробадали вилама и секли секирама“. Високи немачки официр је забележио да, иако је прошао два рата таква зверства није видео. Село Лозова у Тернопољској области: сеоски дрворед окићен тзв. “галицким венцима“. Ти венци су прављени од мале деце која су бодљикавом жицом привезивана уз стабла и тако дављена. Изнад њих су биле укуцане табле са натписом на украјинском и пољском језику: “Пут ка независноој Украјини“. Овим анђелима је подигнут споменик у Пољској. На постаменту је написано: “Ако ја ово заборавим, нека Небо заборави мене“.

Бабји Јар – у западном делу Кијева – јаруга која је прогутала преко 200.000 Руса, Јевреја, комуниста, цигана. Геноцид су заједно спровели немачки и украјински фашисти. То није било једино стратиште у Кијеву. Сирецки концлогор је “прогутао“ око 25.000 људи. Ту су 18. фебруара 1943. стрељана и три играча Кијевског Динама – фудбалери Трусевич, Кузменко и Клименко, који су играли са нацистима чувену “Утакмицу смрти“, коју нису хтели да изгубе, иако им је у случају пораза обећан живот.

Babji jarКонцлогор “Бабји Јар“ Кијев

Колико су злочинци били подивљали од људске крви, говори податак да су педантно фотографисали своје жртве. На једној фотографији која је учињена 7. маја 1943. године виде се лешеви три детета Петра и Анеле Мекала из села Гвјаздовски, срез Луцк: синови Јануш (3 године) са поломљеним рукама и ногама и Марек (две године), обојица заклани бајонетима. У средини лежи девојчица кћер Стефана и Марије Стефањка из села Бојарчуков, Стасја (5 година), са распореним стомачићем и из ког вире унутрашњи органи, и са такође поломљеним рукама и ногама.

Село Хатињ у Белорусији више не постоји. У току казнене операције 22. марта 1943. године у селу Хатињ је убијено 149 људи, од чега 75 деце млађе од 16 година. У казненом немачком одреду су три главна егзекутора била три Украјинца, бaндеровца.

Данас је Лавов и цела западна, поунијаћена Украјина поново фашистичко легло. И Бандера и Љебед су данас национални јунаци, и дижу им се споменици широм западне Украјине, а Јушченко их је био прогласио за хероје.

Да се подсетимо како су се понашале у Другом светском рату и како се понашају сада “ослобођене“ и “суверене“ државе – настале од бивших прибалтичких република СССР.

Стиче се утисак да оне, поставши државaмa, чланицама ЕУ, добијају крила да се што пре врате на позиције 1941. године. То свакако не би могло да се деси да за то пре свега нису дошли на власт они људи који ту политику носе са собом, ко за новац, ко у генима. Не треба заборавити да су естонски фашисти најдиректније учествовали у другом светском рату на страни Хитлера, па у том светлу Естонија није прихватила ни позив Русије да присуствује прослави 60 година победе над фашизмом. Априла 2007. споменик Бронзани војник у главном граду Таљину је демонтиран и пренет на Војничко гробље. Да није само у питању споменик, него и територијалне аспирације сведоче изјаве политичких првака Естоније “да после премештања Бронзаног војника на његово правилно место, сада треба и преместити естонско-руску границу на њено “правилно место“..

На дан независности Литваније 11. марта марширају неонациста и несметано узвикују нацистичке пароле. Познати меморијални комплекс жртава фашизма Литванија је претворила у комплекс посвећен жртвама комунизма. У току Другог светског рата литвански фашисти су побили преко 220.000 Јевреја и данас јеврејска општина у тој земљи води велики медијски рат против антисемитизма који просто буја у Литванији.

Иначе и у Летонији се сваке године организује марш нациста у част годишњице стварања њихових СС легиона.

Марш неонациста у Риги (Летонија)

Чињеницу да су фашисти одвозили децу из Русије у Немачку, углавном је познато, али је тек недавно скинута ознака тајности са докумената који сведоче да су руску децу из Русије и Белорусије одводили латвијски одреди. У Москви је пре две године отворена изложба “Прогнано детињство“ о злочинима летонских нациста, о отетој руској деци.

До дан данас на границама Русије и Белорусије са Летонијом постоје места где се људи не насељавају. Та места се сматрају уклетим, јер на њима нацисти нису само убијали људе, него се баш ту одигравао и лов на руску децу. Упадали су у села, убијали и спаљивали старије и болесне, а остале одводили живе. Касније су ти живи завидели мртвима. Транспортовани су у концлогор Саласпилс на 18 километара од Риге у коме је по разним подацима уморено преко пола милиона људи. Није било милости ни за децу. На њима су испитивали деловање различитих отрова, убијали их моткама да не троше муницију и по сведочењима очевидаца су све те злочине чинили уз смех и кикотање. Тиме се списак злочина није завршавао. Оно што леди крв у жилама је то да су из деце вадили крв која је коришћена за лечење рањених нацистичких војника. Бирали су децу до седам година и обавезно оне који су личили на аријевце. У ствари за крвопије то и нису била деца него ходајуће посуде са крвљу. Познат је подататак да су само за прву годину и по дана из деце извадили више од три хиљаде литара крви.

Сведочења: “Сваке недеље су долазили и узимали крв. Видела сам мало дете које лежи на столу и из њега је у кесу текла крв. Дете је почело да трза ножицама и ручицама и онда се умирило. Била сам свесна да и мене чека таква судбина, али неким чудом сам се освестила у подруму у ковчегу у ком је било тесно. Подрум је био пун тих ковчежића са малим дечјим лешевима, сви су били голи. То човек не може да уради, то су радиле звери!“

Ону мало јачу су куповали сељаци за рад на имању. Бирани су као што се бира марва, прегледани су им зуби, испитивана снага. Послови које су обављали су били веома тешки и потпуно непримерени њиховом узрасту. Храњени су само колико да “преведу душу“. Када би ови робови умирали од исцрпљености, сељаци су куповали нову партију малих мученика. Напади на Русију и Белорусију, трговина робљем и вађење крви из деце трајало је неколико година. У Летонији се данас каже да су се ови злочинци борили против совјетске окупације, за отаџбину, слободу и независност. Концлогору Салспилс су били променили назив у Васпитно-поправни, али када се антифашистичка светска јавност ипак побунила, назив су оставили, али су преко пута логора подигли споменик немачким војницима, који су овде погинули. Тако и данас невини мученици овог пакла стоје под стражом својих џелата. Летонски правници су отишли даље: У савременој Летонији, деца која су из Русије и Белорусије депортована у Салспилс имају статус полички репресираних људи, а веровали, или не тај исти статус имају и њихови прогонитељи и џелати! Они се такође сматрају жртвама и имају права на бројне социјалне олкшице и повластице!

Немачки нацисти на трибини испред Опере у Љвову 1943. год. Поводом формирања СС дивизије “Галичина“

Вратимо се на догађаје у Украјини. Западни део ове може се рећи бивше државе је обилно потпомогнут Европском Унијом, ојачао и постао погодан за нови напад како на православни руски живаљ, тако и за напад на саму државу Русију. Разбијање Украјине није могло почети бомбардовањем, као што је било 1999. у СРЈ. У првој фази овог посла се ипак морало ићи тише, тзв “обојеном“ револуцијом и на први поглед неприметним растурањем државе изнутра. То се наравно најбоље ради растурањем школског система. Из школских програма је пре свега избачен руски језик, затим заједничка историја руског и украјинског народа, нарочито она која се тиче победе у Другом светском рату. На све то су се надовезивале разне “акције“, подржаване од актуелних проевропских и русофобских власти Украјине. Примера ради у једној елитној школи у Кијеву («Pechersk School International»), коју је похађао, како син тада актуелног председника Јушченка, тако и деца многих украјинских високопостављених политичара и чиновника, “дело“ Адолфа Хитлера је проучавано са ни мало негативним ставом, напротив! Ђаци су добили домаћи задатак да нађу 68 разлога за оправдање и заштиту Адолфа Хитлера. Да би што боље “осетили и били прожети“ духом “уваженог фирера“ ђаци су у школи морала да се поздрављају нацистичким поздравом. У истој школи, која је изеђу осталог у самом центру Кијева, је постављена читава изложба посвећена нацистичком лидеру. Шта овоме може додати нормалан разум­?

Још једна од акција која је имала за циљ искључиво напад на Русију је манифестација «Неугасла свећа», којом је обележен помор глађу у Украјини 1932./1933. године. Голодомор назван геноцидом и у Украјини се почела водити кампања којом се од Русије (!?) тражи да се извини за геноцид над Украјинцима, са намером да се тражи и материјално обештећење. Сам Солжењицин је поводом овог изјавио: “Они који су су започели ову акцију свесно спекулишу, са костима страдалих сељака“.

Парламент Украјине је 2006. године донео и закон, који је прихватио и Савет безалтернативне Европе и препоручио свим чланицама УН да га у својим парламентима прихвате.

Да ли смо ми, као држава која безалтернативно хрли ка Европи, наследници фашистичког пораза, или антифашистичке победе сада већ постаје озбиљно питање.

Овај свој текст сам већ одавно сматрала обавезом и дугом према жртвама естонских, летонских, литванских и украјинских фашиста о којима наша јавност не зна буквално ништа. Може се рећи да се данас у Украјини нису побунили бандеровци него њихове жртве из Другог светског рата, које су немим протестом учиниле да се злочинци врате на место злочина и да се види њихово право лице и ода помен заборављеним мученицима.

Нека моје писање и ваше читање, драги читаоци, буде запаљена свећа најпре за душе поморене деце, па онда свих осталих знаних и незнаних мученика, жртава нацистичких злочинаца Естоније, Летоније, Литваније и западне Украјине.

galicki venac 1galicki venac 2

 

 

 

 

 

 

Слика лево „Галицки венац“ – Путоказ ка фашистичкој Украјини, село Лозова 1943, а слика десно споменик том догађају „Ака ја ово заборавим нека Небо заборави мене“.

______________________________

Литература:

http://xoxlandia.net/pogrom-vo-lvove/

http://lenin-kerrigan.livejournal.com/610377.html

http://topwar.ru/2467-zverstva-banderovcev.html

http://www.youtube.com/watch?v=32mHn7CMHYE

http://www.youtube.com/watch?v=i0brS7GN5fQ (http://militera.lib.ru/research/0

/pdf/lostxeno.pdf

http://uglich-jj.livejournal.com/57674.html

http://www.youtube.com/watch?v=81IRpGgeEv8 http://slavgromada.wordpress.com/

history/oun-upa/

http://www.youtube.com/watch?v=kfN-EpTTUyI http://www.bbc.co.uk/russian/

international/2014/03/140316_riga_waffen_ss_march.shtml  http://khatyn.by/ru/genocide/

http://www.diletant.ru/articles/67666/

http://jewish.kiev.ua/news/934/

http://www.youtube.com/watch?v=oO79Zaj-hjM

http://ejwiki.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B

F%D0%B8%D0%BB%D1%81_(%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%B5%D1%

80%D1%8C_%D1%81%D0%BC%D0%B5%D1%80%D1%82%D0%B8)

http://www.liveinternet.ru/community/1223849/post288823527/

http://www.rusarchives.ru/publication/golod.shtml

http://rus.newsru.ua/ukraine/08oct2008/holodomor.html

http://korrespondent.net/ukraine/politics/474430-yushchenko-prinyal-uchastie-v-

mezhdunarodnoj-akcii-neugasimaya-svecha

http://nnm.me/blogs/starover/aleksandr_solzhenicyn_o_golodomore_i_genocide/

http://alatyr.org/content/soyuzniki-germanii-na-vostochnom-fronte


Извор: НСПМ

Коментари

3 Коментара на „Ако ја ово заборавим нека Небо заборави мене“

  1. Коментар од Zoran:

    Izuzetan clanak. Uz to je pokrenuo u meni niz pitanja koja meni nisu jasna. Kako to da posle ovakvih monstruoznih zlocina to zlo nije saseceno i u potpunosti iskorenjeno. Kako to da recimo sluzbe zemalja ciji su delovi naroda na ovako zverski nacin istrebljavani nisu imali toliko savesti nad tim zrtvama, pa da reaguju bez ikakvog kompromisa na ovakve pojave u samom povoju? Da li je moguce da recimo sluzbe jedne Rusije nisu imale snage da zaustave ponovno ozivljavanje i sirenje ovog ovog zla ponovo? Plasim se da su u svim zemljama oni na vlasti podlozni kolektivnom zaboravu i da je za sve njih to samo deo eto postradalog naroda…i to je to. Kad pisete o ovakvim zlocinima to uvek pokrece i pitanje krivice onih koji to nisu sprecili da se desi ponovo, jer necinjenje onih odgovornih za trajno sprecavanje takvih pojava, u neku ruku moze da se shvati i kao saucesnistvo. Ili o tome ne sme da se pise jer su oni gore nedodirljivi i pitanje njihove odgovornosti nikad ne sme das se dovodi u pitanje? Navodite: Сам Солжењицин је поводом овог изјавио: “Они који су су започели ову акцију свесно спекулишу, са костима страдалих сељака“. Iz njegove izjave se vidi nacin shvatanja i gledanja na sve ovo. Nisu u pitanju nikakve kosti niti nekakvi seljaci. U pitanju su ljudske duse i monstruoznost na koji su oduzete. Iako je vrlo mali broj nas koji ce ovo da procita, mislim da i nasa svest nije na dovoljnom nivou da zapravo shvati i dozivi obim ovakvih zverstava…

  2. Коментар од sava:

    VEOMA CUDNO DA POSLE SVIH TIH ZLOCINA POLJACI BRANE POTOMKE I SLEDBENIKE TIH ISTIH ZLOCINACA KOJI JASNO POKAZUJU DA BI OPET ISTO RADILI…

  3. Коментар од Paštrović:

    Da, sada bih trebao da poslije čitanja ove grozote kažem – strašno!?
    Ne, to da kažem niti mogu, niti smijem, jer, od svih ovih grozota i svih ovih groznih fotografija još groznija je istina da mi, koji se grozimo i zgražavamo, da mi dozvoljavamo da se zločinci prave važni, i da se ponose svojim djelima.
    Vjerujte mi da mi nikakve „dodatne fotografije“ umlaćenih Poljaka, Rusa, Cigana ili Jevreja ne trebaju, jer sam se već toliko nagledao „domeće (balkanske) radinosti“, odnosno fotografija pomlaćenih pripadnika mog, srbskog roda, da nemam, zaista nema vremena da se bavim grozotno umorenim pripadnicima nekih drugih naroda… koliko god te narode ja lično smatrao za bratske, slovenske narode.
    Svi mi, i svi ti stradali narodi danas su kočoperno uspeli jedini preživjeli „oriđinale“ fašistički barjak na ovdašnjim i tamošnjim određenim ambasadama, a to je barjak Republike Hrvatske.
    A sami Poljaci, kao odani Rimo-katolici, trebali bi da pitaju sami sebe kakvog su im zlikovca u Vatikanu izabrali, a koji je brže-bolje čak tri put požurio u tu istu fašističku Hrvatsku, da ih podrži i da ih požuri u čišćenju te države od svega što je „šizmatičko“, a to znači od mojih Srba.
    Rodnu mu POLONJU je za vrijeme papskog mandata posjetio samo jednom… samo jednom!?
    Pitajmo sve ove današnje Poljake, a koji nijesu prošli ono što su prošli ovi umlaćeni i unakaženi Poljaci, pitajmo ih ko im je danas draži: Srbi ili Hrvati, Rusi ili neki od ova četiri „bagra“-naroda.
    Pitajmo ih, i nemojmo onda da ih maltretiramo pitanjem:“A zašto tako, pobogu“!
    I nemojmo ni sami sebe da više maltretiramo takvim mogućim pitanjem, jer sam konačno shvatio da pripadam ne ljudskom, nego ovčijem rodu, dočim neki mogu da nas vječito komadaju i loču našu krv, a mi nedoklani im onda zauzvrat radosno širimo naše nepolomljene „rukice“ za bratski zagrljaj.
    I tako… do novog kruga groznih priča, groznih slika i do grozne spoznaje da krvnicima ama baš ništa ne možeš.
    Doduše… možeš, a to je da im se još i više zavučeš u (njihov) analni otvor.
    Zaista mi je žao i bolno što drugačije ne mogu, a i ne SMIJEM da mislim.
    Neka ovakvo moje mišljenje bude od mene upaljena voštanica, posvećena svim tim tako stradalim mučenicima.

Коmентар уредника Гласа Дијаспоре на чланак: Зашто је нуклеарна енергетика важна за Русију

Зашто је нуклеарна енергетика важна за Русију
Извор: AP.

Русија је у области нуклеарне енергетике наследила Совјетски Савез и с разлогом може да буде поносна на то што је 1954. у Обњинску у рад пуштена прва нуклеарна електрана на свету.

Нуклеарна енергетика у Русији је 1970-1980-их доживела експоненцијални раст, који је прекинут услед несреће у Чернобиљу 1986, а затим и услед распада СССР-а.

Зато је током 1990-их и прве половине 2000-их дошло до стагнације у развоју нуклеарних производних капацитета. У постсовјетском периоду у експлоатацију су уведена само четири енергетска блока, који су још од совјетских времена били готово спремни за рад.

Па ипак, 33 енергетска блока укупног капацитета 24,25 GW данас у Русији производе око 16% укупне електричне енергије. Међутим, Русија не намерава да се на томе заустави. У току је изградња још 10 енергетских блокова (укључујући два реактора на пловећој електрани „Академик Ломоносов“) укупне снаге 9,2 GW. Плановима је предвиђено да се удео нуклеарне енергије у укупном енергетском билансу земље до 2030. повећа на 25-30%, а до 2050. на 45-50%. Најављени планови би значили изградњу нових нуклеарних електрана снаге од око 32 GW (треба узети у обзири и да ће до тада из експлоатације бити повучен низ тренутно активних енергетских блокова).

На каквим аргументима почивају овако опсежни програми? Изгледа да за развој нуклеарне енергетике постоји неколико разлога. Руску нуклеарну енергетику чини око 500 предузећа у којима је запослено преко 200 хиљада људи. У структури ове привредне гране налазе се четири велика научно-производна система: предузећа за добијање нуклеарног горива, комбинати за прераду и складиштење истрошеног нуклеарног горива, предузећа за производњу електричне и топлотне енергије из нуклеарних извора, предузећа за производњу нуклеарног наоружања и научноистраживачки институти. Осим тога, након уласка Федералног државног унитарног предузећа „Атомфлот“ у састав Државне корпорације за нуклеарну енергију „Росатом“, ту се може убројати и најмоћнија флота ледоломаца на свету. Програм масовне изградње енергетских блокова на територији Русије омогућиће органски развој ове привредне гране и запошљавање висококвалификованих стручњака, и то не само у оквиру Државне корпорације „Росатом“, него и у предузећима других привредних грана, пре свега у оквиру машиноградње и грађевинарства.

Нуклеарна Русија

Други разлог је економска исплативост. Може се претпоставити да, стављајући акценат на развој нуклеарне енергетике, руска Влада истовремено решава неколико питања. Тако повећање удела нуклеарне енергетике у енергетском билансу земље омогућава да се одржи стопа економског раста, а да се при томе не повећа емисија угљен-диоксида у атмосферу и не пређе руска квота загађења предвиђена Протоколом из Кјота (вишак дозвољене квоте притом се може продати другим земљама). Поред тога, инсистирање на развоју нуклеарне енергетике омогућава да се удео коришћења фосилних горива у Русији смањи и да се задрже количине за извоз, што је економски исплативије у односу на продају на домаћем тржишту. Значајна је и могућност смањења трошкова логистике услед смањеног превоза фосилних горива од места експлоатације до термоелектрана. Најзад, у условима руске климе и ограничених могућности коришћења обновљивих извора енергије (пре свега соларне), нуклеарна енергија постаје њихова алтернатива, при чему није потребно улагање значајних средстава у развој производних капацитета у којима се користе обновљиви извори.

Трећи фактор је извоз саме нуклеарне технологије. Развој сопствене нуклеарне енергетике ће појефтинити руску технологију на светском тржишту и повећати интересовање купаца. Између осталог и због „референтности“, тј. функционисања развијених технолошких система на територији Русије. Успеси „Росатома“ на пољу извоза домаћих енергетских блокова индиректно потврђују ову претпоставку. Тренутно се у иностранству гради пет руских енергетских блокова и у наредним годинама је планирана изградња још 13. У току су и преговори о изградњи још барем десетак енергетских блокова. Осим извоза технологије, изградња енергетских блокова на основу руских пројеката омогућава да се у будућности, током целог животног циклуса електрана (око 60 година), купцима испоручују гориво, компоненте и резервни делови за ове електране, као и да се пружају различите услуге (ремонт, прерада истрошеног нуклеарног горива), што по вредности премашује цену самог енергетског блока. То значи да је извоз нуклеарних електрана покретач свих осталих предузећа нуклеарне гране привреде.

Значајан је и аспект повезан са безбедношћу земље. Постојање моћне цивилне нуклеарне енергетике омогућава ефикасну производњу нуклеарног наоружања. Осим тога, цивилне наруџбине обезбеђују „двоструку производњу“ индустријских предузећа. На пример, данас се може са сигурношћу тврдити да је програм изградње пловеће електране, који је финансирао „Росатом“, омогућио да се у Русији одржи технологија бродских нуклеарних реактора и организација њихове производње, што се, са порастом броја нуклеарних подморница и почетком изградње нуклеарних ледоломаца нове генерације са новим реакторима, показало као веома потребно.

Како изгледа, у условима када не постоји притисак од стране „зеленог лобија“ и при сталном унапређењу безбедности и ефикасности руских нуклеарних технологија, удео нуклеарне енергетике у енергетском билансу Русије ће се у најближем периоду само повећавати. Одустајање од нуклеарне технологије у Русији имало би, најзад, само деструктиван утицај на руску економију и довело би у опасност високотехнолошку нуклеарну индустрију машиноградње, у којој су запослене десетине хиљада висококвалификованих стручњака.

Андреј Фролов је главни уредник часописа „Извоз наоружања“.

Забрањени су копирање и републикација садржаја објављених на „Руској речи“, делимично или у целини, у електронској или писменој форми, без писменог одобрења редакције.

KOMENTAR:

Veliki nedostatak ovoga članka je da govori samo o prednostima nuklearne
energije zanemarujući u potpunosti njene nedostatke; cilj terorističkih
napada, objekti ucenjivanja, nerešen problem smeštaj odpada koji je već
bio predmet ilegalne trgovine pa podležnosti političkih previranja u
budućnosti koje ne može niko da predvidi-znamo da su nuklearne
podmornice rdjale bez ikakve kontrole posle privatizacije u doba Jelcina
pa da se jedva pronašao novi vlasnik itd. Drugo, ogromne investicije se
vezuju za nuklearnu energiju i ako je na pomolu savremenije i čistije
korišćenje energije. Korišćenje vetra i solarne energije kao i nove
tehnpologije za izvoz energije koja nema nuzproduktе tako opasne po
egzistenciju čovečanstva se sputava ulaganjem u zastarele energetske
izvore i нуклеарне tehnologije. Zar se iz Černobilske katastrofe ništa nije
naučilo pa potom i ove u Japanu. Zar i Černobil nije bio hvaljeni objekt!?

A sa dodatne strane se otvara bočno
krilo za politički napad sa zapada. U doba interneta neće mu biti teško
ukazati na katastrofalnu opasnost nuklearne energije i na taj način
izazvati solidarnost Ruskog naroda koji bi shvatio da mu je život
ugrožen nuklearnim elektranama koje ne samo da su podložne terorističkim
napadima, ne predvidjenim sunamijima i moguće veštački izazvanim
prirodnim katastrofama. Politički gledano je po Rusiju kontraproduktivno
ulagati u atomsku energiju, privredno neekonomično jer sputava razvoj
novih tehnologija. Veliki deo eksporta ostvaruje Nemačka baš na polju
alternativne energije; vetra i sunca tu negde već 25% ukupne nemačke
energije dolazi iz tih alternativnih energija; vetra i sunca. A veliki
deo izvezenog brutoprodukta odlazi na tu tehnogiju koju će Rusija jednog
dana morati kupovati od Nemačke umesto da na vreme razvije svoju. Nafta
i gas neće večito trajati i biće kad tad u podpunosti zamenjeni
alternativnom energijom. A o ucenama po političkoj liniji i da ne
govorimo! Malo više treba imati pregleda po pitanju tehnologija
budućnosti, pogledati razvoj budućnosti na medjunarodnom planu te biti
na samom vrhu tog razvoja kao što se to i očekuje od najveće i
najbogatije zenlje sveta. Samo na takav način se može Rusija uspešno
suprodstaviti Zapadu odnosno biti i najjača !

Душан Нонковић