Bank-Run: Russen ziehen massiv Geld von US-Konten ab – Rusi podižu masivno novac iz Američkih banaka, U februaru su imali rusi u američkim bankama 21,6 milijardi dolara u martu je pala ta suma na svega 8,4 milijarde US dolara. Amerika, svojim sankcijama, najviše šteti samoj sebi!

http://deutsche-wirtschafts-nachrichten.de/2014/06/09/bank-run-russen-ziehen-massiv-geld-von-us-konten-ab/

Finanzsystem

Share on print Share on email More Sharing Services

Bank-Run: Russen ziehen massiv Geld von US-Konten ab

Deutsche Wirtschafts Nachrichten  |  Veröffentlicht: 09.06.14, 00:21  |  40 Kommentare

Im März haben russische Kontoinhaber mehr als die Hälfte ihrer Einlagen von US-Banken abgezogen. Vor dem Hintergrund drohender Sanktionen haben sie ihr Geld so schnell wie möglich aus den USA geholt. Der Westen schadet sich mit seinen Sanktionen gegen Russland offenbar selbst.

Themen: Banken, Dollar, Einlagen, Niedrigzins, Russland, Sanktionen, Ukraine, USA

Die russischen Einlagen bei US-Banken sind im März massiv eingebrochen. Aus Furcht vor Sanktionen haben die Russen ihr Geld aus den USA in Sicherheit gebracht.

Im Februar hatten russische Institutionen und Bürger noch 21,6 Milliarden Dollar auf Konten bei US-Banken. Im März fielen die Einlagen auf nur noch 8,4 Milliarden Dollar, berichtet das US-Finanzministerium. Das ist ein Rückgang um 61 Prozent.

Angesichts der Niedrigzins-Politik der Federal Reserve ist es erstaunlich, dass überhaupt noch so viele Russen ihr Geld bei US-Banken geparkt hatten. Doch offenbar war ihnen der schleichende Wertverlust ihrer Einlagen infolge der Inflation lieber, als was ihrem Geld bei russischen Banken passieren könnte.

Doch im März ist das Vertrauen der Russen in die Sicherheit von US-Banken massiv zurückgegangen. Denn die Lage in der Ukraine eskalierte, Russland gliederte die Krim in sein Staatsgebiet ein, und die westlichen Staaten unter Führung der USA riefen nach Sanktionen gegen Russland.

Die Sanktionen des Westens fielen letztlich sehr gering aus. Nur einige Oligarchen wurden auf schwarze Listen gesetzt. Doch das Vertrauen der russischen Kontoinhaber wurde stark beschädigt. Sie zogen ihr Geld ab, solange es noch ging. Offenbar hatten sie nach dem Bail-in in Zypern im vergangenen Jahr ihre Lektion gelernt.

Ob der Run auf die US-Banken durch die Russen sich im April fortgesetzt hat, wird sich in einigen Wochen in den Zahlen des Finanzministeriums zeigen. Doch selbst wenn die Russen ihre gesamten Einlagen von noch 8,4 Milliarden Dollar abzögen, würde dies die US-Banken kaum in Probleme bringen. Denn die Sparguthaben liegen insgesamt bei 7,2 Billionen Dollar.

Dennoch scheinen die tatsächlichen und die angedrohten Sanktionen der USA gegen Russland vor allem den USA selbst zu schaden. Die Russen verlassen nicht nur die US-Banken, sondern zunehmend auch den Dollar insgesamt. Dies zeigte sich zuletzt darin, dass der staatliche Ölkonzern Gazprom Neft seine Zahlungen vom Dollar auf den Euro, den Rubel und andere Währungen umstellte.

Pročitajte kakvu našu sramotu je pronašao Srbin koji se izgubio u šumi na češko-nemačkoj granici

Objavljeno: 8. jun 2014, 20:04

Aktuelno / Vesti dana / Društvo |

inShare1

U šumu kod mesta Jindrihovice, na granici Češke i Nemačke, doveo nas je naš zemljak, Dejan Ranđelović, koji od devedesete godine prošlog veka živi u obližnjim Karlovim Varima, mondenskoj banji za bogate Evropljane.

Ta šuma, nadomak Jindrihovica, za Srbe bi trebalo da bude sveta. Trebalo bi, ali kao što mnogo toga Srbima nije sveto, tako ni ona nije. U njoj počiva, u jedva vidljivim humkama, oko 1600 srpskih vojnika i oficira, zarobljenih 1914. i 1915. godine, tokom odbrane Srbije od Austrougara.

Više od 40 000 vojnih zarobljenika, Rusa, Italijana, a najviše Srba, odvedeno je sa fronta u tada najveći zarobljenički logor na teritoriji Austrougarske – Jindrihovice.

U tom malom mestu ali i u drugim logorima širom današnje Češke, zauvek su ostali mnogi. Daleke, 1932. godine njihove kosti sakupljene su i sahranjene u mauzoleju u Jindrihovicama – 7100 srpskih vojnika i jedan broj civila.

Kažu da je najstariji bio srpski devedesetogodišnji sveštenik, a najmlađi njegov osmogodišnju unuk. Izgradnju mauzoleja u Jindrihovicama pomogao je tadašnji predsednik Čehoslovačke, Tomaš Masarik, lični prijatelj Kralja Aleksandra I. Masarik nije zaboravio ono vreme kada je, krijući se od Austrougarskih vlasti, u džepu nosio – srpski pasoš !

Tu gde je danas već pomenuta šuma, nekada je bio logor u Jindrihovicama. Decenije su prolazile, vreme i priroda obavljali su svoj posao, pa je vojničko groblje postepeno zarastalo u šumu i zaborav. Sve dok 1994. godine Dejan Ranđelović nije sa prijateljima došao da bere pečurke.

– Bukvalno sam se sapleo na spomenik na kome je pisalo „ovde počiva taj-i -taj iz Požarevca“. Nisam mogao da verujem ! Onda smo još malo bolje pogledali i našli i druge spomenike naših vojnika. Otišao sam u selo i prvog meštanina pitao zna li šta o tome. I, tako sam saznao za logor u Jindrihovicama – priča Dejan.

Iako je mauzolej u Jindrihovicama posle Drugog svetskog rata skoro zaboravljen, srpska država o njemu se koliko-toliko brinula. Ali, ista ta država nije znala za postojanje vojničkog groblja u samo pet kilometara udaljenoj šumi. Sve dok humke i spomenike srpskih zatočenika nije ponovo otkrio Dejan Ranđelović, početkom devedesetih godina prošlog veka. Od tada traje njegova borba da se ovo, kako kaže, sveto mesto, na odgovarajući način zaštiti.

– Mi moramo to brzo da uradimo. Po zakonu, vojnička groblja štite se sto godina, a posle toga prestaje njihova zaštita. Za dve godine biće 100 godina od Prvog svetskog rata, a da mi ništa nismo učinili da uredimo ovo mesto – vajka se Dejan.

Dejan i njegovi prijatelji sakupili su nekoliko spomenika srpskih vojnika na jednom proplanku i tu podigli krst. Ali, ovo mesto niko ne posećuje. U mauzolej u Jindrihovicama dolaze s vremena na vreme srpski turisti, zvaničnici retko. A Jindrihovice su, posle Zejtinlika, najveće srpsko vojničko groblje u Evropi!

Slavoljub Stojadinović, predsednik požarevačkog Gradskog odbora Udruženja potomaka ratnika Srbije od 1912 – 1920, koji je predvodio svoje i smederevske članove Udruženja na hodočašće u Jindrihovicama, ne slaže se sa tim :

– Na Zejtinliku je sahranjeno sedam i po hiljada naših vojnika! Jindrihovice su veće stratište, jer treba računati i one nesrećnike koji još počivaju u šumi. Sa njima ih je 8.700!

Budući da su Jindrihovice bile vojnički logor, u njima nije bilo masovnih ubistava, ali je masovnog stradanja, ipak, bilo. Logoraši su umirali od tifusa, gladi i iscrpljenosti. Radili su do iznemoglosti u obližnjem kamenolomu, gradili su fabriku hemije u Sokolovu, do koga su svakog dana, pešice, išli po trideset kilometara, tamo i nazad. Bivalo je da ih je umiralo i po četrdesetoro dnevno.

Njihovi saborci odnosili su ih na groblje u današnjoj jindrihovačkoj šumi, u otvorenim, drvenim kovčezima. Tamo bi ih izručili u već otkopane jame, a sanduke vraćali u logor, da u njih smeste nove mrtvace. Mnogi od onih koji su danas nosili sanduke – sutradan bi bili u njima!

Dejan Ranđelović, kao poslednji apostol, čuva sećanje na Jindrihovice. I nada se da će neko, ko je za to u Srbiji plaćen i nadležan, učiniti nešto da borovi i jele, bez svoje krivice, ne dovrše ono što su Austrougari započeli pre skoro jednog veka.

Izvor: Danas

RUSIJA UPOZORAVA: Ako NATO nastavi da se širi, moraćemo politički i vojno da intervenišemo

Objavljeno: 09/06/2014

Rusija bi svako dalje širenje NATO blizu njenih granica smatrala “iskazivanjem neprijateljskih namera” i preuzela bi političke i vojne mere da osigura svoju bezbednost, izjavio je zamenik ruskog ministra spoljnjih poslova Vladimir Titov.

On je u intervjuu agenciji Interfaks rekao da se to odnosi na rotacione, a ne na stalno stacionirane snage NATO.

Predsednik SAD Barak Obama je ponudio veću vojnu podršku istočnoevropskim članicama NATO da bi ublažio njihovu zabrinutost zbog postupaka Rusije koju Zapad optužuje da podstiče krizu u Ukrajini, navodi Rojters.

NATO ĆE MORATI DA SE PRILAGOĐAVA

Udar sabljom uvežbavaju armije NATO zemalja. Manevri Saber Strike 2014. započeli su u Letoniji. Prema zvaničnoj verziji, Brisel proverava ”kompatibilnost vojnih odreda saveznika iz alijanse”. Ipak analitičari su uvereni: aktivnost NATO-a na ruskim granicama je logičan nastavak političke igre započete u Ukrajini sa tačke gledišta Zapada.

Za učešće u Saber Strike 2014. na letonski poligon u Adaži stiglo je više od hiljadu stranih vojnika. To su odredi armije Letonije, Estonije, Litvanije, SAD, Velike Britanije, Finske i Norveške. A iz Danske je specijalno prebačena oklopna tehnika.

Zvanično je proglašen cilj manevara — usavršiti navike učešća u međunarodnim operacijama, između ostalog u Avganistanu, saradnju kopnenih i vazdušnih trupa i kompatibilnost vojnih odreda saveznika iz NATO-a.

Manevri, reklo bi se planski, održavaju se svake godine. Ali ovog puta skoro mesec dana pre početka SAD su uputile u svku baltičku zemlju i Poljsku po 150 padobranaca Istina, pribaltičke prestonice i Varšava same su molile Vašington — tobože, tako ih je uplašila situacija u Ukrajini i nepredvidiva Rusija. Neki letonski opozicioni političari su upozorili: prisustvo stranih trupa na teritoriji Letonije može negativno da se odrazi na stabilnost u regionu. Ipak na Belu kuću takvi argumenti ne deluju — ona ima svoj plan. U skladu sa kojim su u Evropu poslali i dva teška strateška bombardera. V-2 iz baze ratnog vazduhoplovstva SAD u Misiriju stigli su na britanski aerodrom Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva Fairford u Glosteširu. A tamo ih je već očekivala karika od tri V-52. Između ostalog, svi ovi avioni u stanju su da nose nuklearno naoružanje. Tako da se izgleda planiraju ozbiljni manevri. Pri tome, dejstva američkih stratega uklapaju se u destabilizaciju u Ukrajini koja se koristi kao izgovor za približavanje alijanse ruskim granicama.

Razgovori zapadnih političara i medija o ”ruskoj aneksiji Krima”, o tome da Moskva provocira događaje na jugoistoku Ukrajine više nikoga ne mogu da ubede. Svima je odavno jasno: kriza u Ukrajini je deo projekta Zapada, usmerenog protiv Rusije, ističe politikolog Semjon Bagdasarov.

Suština geopolitičkog projekta sastojala se u tome da se uzme pod kontrolu čitava teritorija Ukrajine, između ostalog Krim. Posebno interesantna je bila, naravno, dubokovodna baza u Sevastopolju. Pored toga, Ukrajina raspolaže prilično ozbiljnim resursima. Korišćenje tih resursa protiv interesa Rusije bilo bi zanimljivo. A u perspektivi Zapad ne krije da želi da usitni Rusku Federaciju.

Prema mišljenju eksperata, Vašington je planirao da posle svrgavanja Juanukoviča i dolaska na vlast proameričkih snaga raskine Harkovske sporazume o Crnomorskoj floti. I tako da primora Rusiju da ode sa Krima. Ali ispalo je drugačije. Ne treba zanemarivati i verovatnoću razmeštanja NATO baza na teritoriji Ukrajine. SAD odavno sanjaju da se tako blizu promaknu granicama Rusije. A Ukrajina je moneta za potkusurivanje u igri protiv Rusije, smatra šef sekretarijata koordinacionog saveta društvenog pokreta jugoistoka Aleksandar Kofman.

Ukrajina je izsključivo moneta za potkusuriavnje u geopolitičkoj igri sa Rusijom. Mislim da su to svi već shvatili. To je talac interesa koje sada pokušava da progura zapadni svet. Ili svoje vojno prisustvo na toj teritoriji, ili uvlačenje Rusije u ozbiljan konflikt sa Evropom, od kojeg će Amerika biti na velikom dobitku.

Prema mišljenju Kofmana, ako Ukrajina sada ne može da izađe na kraj sa jačanjem fašizma, verovatnoća razmeštanja NATO baza na njenoj teritoriji ubuduće vrlo je velika. A na teritoriji jugoistoka pozabaviće se razradom gasa iz škriljaca, njenim pretvaranjem u pustinju. Upravo protiv perspektive takve budućnosti sada ratuju ustanici.

Što se tiče aktualne vojne aktivnosti pored ruskih granica, nju objašnjavaju reči generalnog sekretara NATO-a. Andres Fog Rasmusen smatra da se alijansa priprema za novi stil rata koji vodi ruska strana. Po njegovom mišljenju, Rusija je pokazala agresivan odnos prema Ukrajini time što je značajno uvećala vojno prisustvo na pograničnim teritorijama. Moskva ne ratuje ni protiv koga. Ali ”samouverenu” politiku će nastaviti. Tako da će NATO morati da se navikava i prilagođava.

• 
• 
• 
• 

1 Komentara/Odgovora

Ostavite Komentar/Odgovor

Ime (obavezno)

Mejl adresa (neće biti objavljena) (obavezno)

Vebs