Trajno resenje problema “Železara” Smederevo – Ovaj dopis će biti dostavljen: 1. Premijeru G-dinu Vučiću, 2. Ministru Finansija, 3. Ministru Privrede 4. Gradonacelniku i rukovodstvu Opstine Smederevo, 5. Rukovodstvu Železare Smederevo, 6. Medijima

G-dine Vucicu!
Dana 09.04.2014 u emisiji “Upitnik” ste rekli da nemate resenje za Zelezaru Smederevo i da biste Vi i G-din Krstic rado primili svakoga ko ima resenje za Zelezaru Smederevo. Sledeceg dana ja sam se javio meilom licno Vama kao coveku koji odlucuje u ovoj drzavi o svemu i ponudio da me primite da Vam predlozim resenje. Do dana danasnjeg i pored jos moja dva obracanja Vama niko nije nasao za shodno da me pozove i vidi dali ja zaista imam neko resenje te Vam ga danas saljem i licno i putem medija.
Molim Vas da ne pomislite da ovo radim zbog Vas licno ili Vase stranke, ovo radim zbog novih mladih generacija da ne zive bedno kao ja i moja generacija koja je vec polako na izmaku snage, da te nove mlade generacije vide da postoje resenja da nije sve crno i da od cigli bacenih na njihov zivotni put moze da se ozida i zid a bogami i most. Ja danas mogu da pomognem samo radnim i zivotnim iskustvom.
Trajno resenje problema “Zelezara” Smederevo.
U vreme planiranja i gradnje Zelezare Smederevo privreda tadasnje SFRJ i Srbije bila drugacije zamisljena i koncipirana. U tadasnjoj “Zastavi” Kragujevac i ostaloj metalopreradjivackoj industriji SFRJ i Srbije bila je velika potreba za limovima i tadasnje rukovodstvo sto iz politickih sto iz ekonomskih razloga imalo je potrebu da napravi tu Zelezaru. Od prvoga dana Zelezara je radila sa gubicima jer je tadasnje rukovodstvo gradilo Zelezaru verovatno znajuci da ce raditi kao gubitas a privreda SFRJ i Srbije je imala velikih potreba za tim limovima pa se smatralo da ce ostatak privrede nadoknaditi te gubitke. Tim planiranim gubicima su dodavani novi gubici jer je rukovodstvo Zelezare uvek bilo birano politickim a ne komercijalnim putem i zaposljavalo se: kada se, kome i koliko htelo. U strucnost se uopste nije gledalo. Sve je to izdrzavao budzet Srbije.
U vreme sankcija u Zelezari se proizvodile i pecurke na sta se Vuk Draskovic smejao i rugao sto je odlika elementarnog neznanja o ekonomiji a ne o nekoj pameti. Delom, od tih pecuraka Zelezara je i prezivela. Vlast DOS-a nije mogla da prezivi i prodata je za daleko, daleko manju vrednost nego sto bi dobila da se samo Zelezara isekla na komade i prodala u staro gvozdje.
Posto US Still posluje na potuno drugim osnovama mene bar nije iznenadio njihov odlazak i prodaja svojih gubitaka Vladi Srbije za 1$.
Danas su se vremena znacajno promenila ali razmisljanje rukovodstva kako drzavnog tako i same Zelezare se uopste nije promenilo. Rezultat: ogromni gubici, a stecaj i likvidacija se sve vise osmehuju Zelezari.
Danas mnogi ekonomski “eksperti” tvrde da je rad Zelezara u svetu neisplativ. Cak je u jednoj emisiji “Dan” na RTS-a Dinkicev drzavni sekretar Ministarstve finansija i privrede to izjavio. Ja bih onda postavio pitanje. A zasto onda Zelezare u svetu uopste rade i ko finansira njihove gubitke posebno u kapitalistickim zemljama gde su te zelezare u privatnom vlasnistvu. Ako se gubici ne finansiraju a zelezare rade onda ocigledno drzavni sekretar i ekonomski “eksperti” pricaju nesto sto ne znaju.  A imati drzavnog sekretara na kljucnom mestu koji nista ne zna je garancija propasti drzave.
Neznanje je beskonacno a svo znanje ovoga sveta danas je samo jedan atom prasine u tom ogromnom polju neznanja.
Cinjenica je, da je poslovanje Smedervske Zelezare otezanije nego kod drugih zelezara kojima je ruda bila na dohvat ruke. Ali je i cinejnica da taj nedostatak nikada niko nije nastojao nadoknaditi drugim ekonomskim potezima koji bi te nedostatke nadomestili.
Danas, kako nam mediji kazu svaki mesec drzava dotira iz budzeta sa po 20 miliona evra “Zelezaru” Smederevo.
Kada je US Stil napustio Srbiju prvi pogresan potez koji je DS uradio je bio izbor Generalnog direktora i na kljucno mesto je postavio coveka koji se do tada bavio u US Stil-u ljudskim resursima. Mesto Generalnog direktora je moralo da pripadne ili Komercijnaom Direkotru ili Tehnickom Direktoru. Pre sam za opciju za Komercijanog direktora jer jedino on u “Zelezari” ima saznanja o potencijanim kupcima i stanju na trzistu. Trzistem diriguju kupci a ne proizvodi.
Drugi pogresan potez je trazenje potencijanog kupca po svaku cenu samo da se neko zakaci i ta groznicavost takvog trazenja kupca odvraca potencijane kupce. Poslovnim knjigama niko ne veruje niti je normalan bilo ko, ko bi u njih verovao.
Trajno i odrzivo resenje nije trazio niko i “Zelezara” Smederevo polako ali sigurno tone ka stecaju i likvidaciji.
Sada se cekaju Rusi i ako oni ne izvuku Zelezaru i na sebe prezmu to naizgled propalo preduzece zagarantovana je propast i likvidacija. I da ga Rusi uzmu i pokrenu ko nam garantuje da ga nece za neku godinu opet vratiti Vladi Srbije kao sto su to uradili Amerikanci  i opet cemo biti na pocetku kao sada. Sta onda. Nova agonija ili konacno resenje.
Prvo pitanje danas je: dali je Srbiji potrebna “Zelezara” Smederevo.
Ako ozbiljno pogledamo u buducnost, Srbiji je potrebna ta zelezara. Kada kazem potrebna mislim na politicku, ekonomsku, vojnu i nacionalnu bezbednost. Srbima se stalno nesto nudi i obecava, a samo u proslom veku od svih obecanja je imala 5 ratova. Tih 5 ratova u proslom veku nam govori da nam je ta zelezara potrebna. Ako je potrebno onda vise nemojmo da trosimo vreme oko rasprave o potrebi “Zelezare”.
Dali postoji trajno resenje za problem “Zelezare” Smederevo.
Resenje postoji samo je pitanje dali ljudi koji vode drzavu hoce da rese taj problem trajno ili ne. Iako nemam nikakvih dodirnih tacaka sa Zelezarom Smederevo mogu samo da pretpostavim da je njen posao danas neisplativ te da guta budzet Srbije.
Kako od takvog propalog giganta da napravimo profitabilnu firmu.
Postoje tri nacina:

1. povecati proizvodnju uz smanjenje troskova
2. biti na istom novou proizvodnje uz znatno smanjenje troskova
3. prosiriti delatnost
Povecati proizvodnju uz smanjenje troskova u ovoj ekonomskoj krizi je po meni gotovo promasen potez jer nema trzista a konkurencija je vrlo jaka.
Biti na istom nivou proizvodnje uz znatno smanjenje troskova je jalov posao jer postoje troskovi koji se ne mogu smanjiti a oni najverovatnije znatno uticu na cenu gotovog proizvoda.
Ostaje nam samo opcija prosirenje delatnosti Zelezare.
Predlozio bih ukupno 6 mera koje drzava mora da uradi i tako od zelezare gubitasa dobiju zelezaru koja nece biti na grbaci drzave i koja nece biti gubitas niti ce je drzava bilo kada prodavati bilo kome niti po bilo koju cenu.
Mere koje predlazem su:

1. Zelezara odmah mora da uradi kvalitetan web sajt. Trenutni web sajt nije dobar jer gotovo nista ne nudi i on se mora uraditi na sledeci nacin. Mora da bude preveden na najmanje 10 jezika i to: engleski, spanski, portugalski, kineski, ruski, japanski, nemacki, francuski, italijanski i arapske jezike. Takodjer morada bude i na .com domenu registrovanom u Americi i da se razmisli da se sajt postavi na jedan od americkih servera u Americi. Takodjer, mora se gledati kako u svakoj zemlji sveta da se taj sajt registruje na lokalnom domenu. Svaki proizvod Zelezare mora da ima svoju posebnu web stranicu, sliku svakog proizvoda sa svim tehnickim karakteristikama a ne kao sada nesto sturo i vecini obicnog sveta nejasno i to radjeno u .pdf formatu. Ovo sada je uradjeno vrlo neprofesionalno i potencijanim kupcima limova i proizvoda Zelezare vrlo tesko razumno i dostupno. Svaka web stranica mora da bude uradjena da je razumna i za inzenjere i za najprostiji narod sto sada nije slucaj. Glavni komercijalista Zelezare Smederevo mora da bude njihov web sajt, svi ostali zaposleni su radnici koji izvrsavaju naloge dobijene preko web sajta. Zelezara danas ima na hiljade u svetu a kupaca na milione i internet upravo treba da pomogne Zelezari Smederevo da sto pre i sto lakse dodje do potencijanih kupaca a to najlakse, najbrze, najednostvnije i najbolje radi upravo preko interneta putem web sajta. Pravilna upotreba interneta je spas za privrede malih zemalja samo je pitanje dali rukovodstva tih zemalja to znaju ili ne. Pametnim zemljama internet sluzi za prodaju svojih roba a glupim zemljama sluzi za kupovinu proizvoda. Sada samo treba izabrati stranu.

2. Ako Zelezara zeli da smanji troskove onda mora da krene na sakupljnaje metalnog (zeleznog) otpada u sopstvenoj reziji. Danas postoji mnogo otpada koji sakupljaju zelezo i prodaju ga verovatno i Zelezari. Verujem da je razlika u ceni otkupa od gradjanstva i firmi od strane otpada negde oko 5 do 10 dinara po kilogramu u odnosu na prodaju Zelezari. Otkup starih automobila, mlevenje i odvajanje zeleza treba da radi posebna firma ciji vlasnik bi bila Zelezara. Drzava samo treba da donese uredbu po kojoj se zabranjuje izvoz zeleznog otpada. Ovde bi se verovatno u Srbiji zaposlilo najmanje jos 1.000 ljudi na sabiranju i klasifikovanju otpada. Da usteda u odnosu na danas bude jedan jedini dinar a verujem da bi razlika bila od 5 do 10 dinara po kilogramu posao se isplati i verujem da ce biti znatna usteda koja ce automatski da utice na cenu sirovine. Smanjice cenu osnovne sirovine. Naravno tu se odmah otvara i pitanje kradja zeleznog otpada ali i to pitanje je resivo ako se zeli resiti ako se ne zeli resiti postoje hiljade opravdanja. Sem zeleznog otpada tu bi se pojavio i otpad obojenih metala kao sto su aluminujum i bakar. Zasto Zelezara Smederevo nebi mogla da bude i livnica aluminijumskih delova gde bi prakticno liv aluminijuma dobijala gotovo dzaba. Ista stvar je i sa bakrom. Ovde se ne posatvlja pitanje moze li se nego hoce li se. Do sada je Zelezara imala najskuplju sirovinu, zasto nebi poradila na smanjenju cene sirovine.

3. Vec sutra se mora uraditi racionalizacija poslova i poslovnog prostora te drzava mora da putem agencije za racionalizaciju poslovnja da vidi koliko radnih mesta jos moze da se ovoga momenta smanji da bi smanjili troskove. Mora da se uradi i racionalizacija poslovnog prostora. Takodjer, preko iste agencije u zelezaru moraju odmah da udju visoko obrazovani i skolovni kadrovi sa instituta i fakulteta da se upoznaju da procesom rada i vide sta se moze izmeniti i tako smanjiti troskovi poslovanja, dali je to neki novi nacin rada topionice ili neke druge ustede u procesu rada ili potrebnoj energiji ili da ponude neke nove jeftinije ili bolje tehnologije od postojece. Potuno sam siguran da bi se i tu doslo do ozbiljnijih usteda a mozda i do neke nove tehnologije proizvodnje. Zasto vlasnik neke minihidroelektrane nebi bila Zelezara i tako smanjila troskove struje, ili da bude vlasnik elektrane na vetar ili na neki drugi izvor i tako smanji svoje troskove energije. Dok ti visokoobrazovani ljudi ne udju, pogledaju, predloze ne mogu da kazem da se nista promeniti na bolje ne moze.

4. Danas zelazara proizvede limove i takve ih salje u prodaju a zna se da su cene ispod cene proizvodnje i tako svesno prave gubitke. Potuno sumanuto i suludo. Ako je tako dajte da uradimo neko drugo resenje. Da vidimo gde ti limovi i kome idu, da vidimo moze li se recimo pored zelezare napraviti jedna ozbiljna fabrika da dalju proizvodnju tih delova isecanjem i daljom obradom tih limova i da iz Zelezare Smederevo idu gotovi delovi a ne limovi. Sada treba videti sa kojom cenom da idu ti delovi. Cena da bude dovoljno niska da privuce kupca a dovoljno visoka da ostvari i zaradu zaposlenima te da ostane nesto i profita kojim bi se pokrivali troskovi i gubici Zelezare. Tu bi Zelezara bila u prednosti jer pored isecanja delova iz limova bilo bi i ostataka koji bi se odmah pretapali i tako prakticno dobijali neke sirovine za pretapanje za dzaba. Verujem da bi ovaj pogon mogao u vrlo kratkom vremenu da zaposli i do 5.000 ljudi. Ti ljudi bi mogli da proizvode vrlo veliku lepezu proizvoda od metalopreradjivacke industrije, gradjevinarstva, hemiske industrije i ostalih industrija. Bio sam na sajmu gradjevinarstva i video na stotine delova koje bi Zelezara mogla proizvoditi i izvoziti. Ne poznajem najbolje proizvodni program Zelezare ali verujem da se proizvodni program moze znacajno i dopuniti proizvodima koji su potrebni trzistu. Nejasno mi je zasto se limovi za automobile uvoze u Srbiju a da ih Zelezara ne moze proizvesti. Ako je problem neodgovarajuci lim, dajte da napravimo lim koji odgovara.  Samo ako bude volje bice i proizvodnje. Ako nema volje nema ni proizvodnje a opravdanja ima onda na pretek.
Uzmimo danas jedan prost i jednostavan primer.
Srbiju su opustosile poplave. Jedan od razloga je sto u Srbiji nema Civilne Zastite. U Sabac su poslati dobrovoljci koji kada su tamo stigli nisu imali ni lopate ni pesak. Ni lopate. Pa danas se vec ozbiljno razmislja i govori o potrebni ponovnog formiranje Civilne Zastite. A da se ta Civilna zastita ponovo formira ona opet nece imati jednu jedinu lopatu, kramp, motiku i asov. Sva cetiri ta proizvoda Srbija danas uvozi. Pa zasto ih ne moze proizvesti onda Zelezara Smederevo i eto posla odmah za nekoliko stotina ljudi koji bi mogli sutra da krenu u tu proizvodnju. Posto drzava nema para troskove proizvodnje tog alata treba da prebaci na firme da u narednom roku od recimo 2 ili tri godine moraju po svakom zaposlenom coveku da imaju po jedan alat i tako bi se doslo vrlo brzo do potrebe od nekih 2,5 miliona lopata, asova, krampova i motika. Kao proizvodjaca lopata i ostalog alata uneti u Zakon iskljucivo da to bude Zelezara Smederevo. Ako neko pokusa da tu odredbu Zakona zloupotrebi iz Zelezare na racun cene treba ga tako zakonski sankcionisati da ce da zapamti i njegovo unuce. Eto posla za Zelezaru odnsono za pogon koji bi proizvodio taj alat. Usput za svaki alat je potrebna i drvena rucka i eto posla i za preradjivace drveta. Pokretanjem masovne proizvodnje cene padaju i postajemo konkurentni u inostarnstvu i mozemo da radimo i za izvoz. Sto veca proizvodnja, veca i zaposlenost.
Malo mi je nelogicno da se cinkovanje lima radi u Sapcu, zasto se to ne radi u Smederevu i zasto u Smederevu nije napravljena takva fabrika jer su tu troskovi znatno manji. Nema troskova transporta limova.
Ne znam zasto se ne pokrene proizvodnja i prohronskih limova, postoje tehnologije, to vise nisu tajne, samo nabavite opremu, imajte dobru volju i obucite ljude.
Program proizvodnje samo limova se mora prosiriti i na druge profitabilnije proizvode.

5. Danas u okolini Smedereva ima dosta drzavne zemlje koja je napustena ako se ne varam “Godomin” je propao, pa neka lepo vlast podigne to preduzece, posade vocke i pokrenu praradjivacke kapacitete te da trajno taj resurs prikljuce Zelezari da se gubici Zelezare nadoknadjuju iz dobiti tog preduzeca. I ovde moze da se zaposli makar 1.000 ljudi ako ne i mnogo vise. Kako danas Vlast zamislja sta uraditi sa tim poljoprivrednm sistemom. Prodace ga budzasto i da budem iskren znam i stranca koji ceka privatizaciju tog sistema koga ce on dobiti za dzaba. Ako je cena zemljista u Italiji za vocarstvo 300-600 hiljada evra po hektaru on ce ovde da kupi daleko kvalitetnije zemljiste po 300 puta nizoj ceni. Ulozice nesto novca i dobiti desetorostruko vise svake godine, platice radnike, poreze i doprinose koji su beznacajni u odnosu na dobit firme a dobit firme ce lepo na kraju godine da iznese u Italiju. Sta ce Srbija dobiti. Aposolutno nista. Ako se Vlast Srbije opredeli da se taj sistem pripoji Zelezari Smederevo sve ostaje u Srbiji i dobit i narod ce biti zaposlen u Srbiji. Taj poljoprivredni sistem je garancija opstanka Zelezare a preko nje i najmanje 5.000 radnih mesta.

6. Da bi sve ovo profunkcionisalo kako treba potrebni su vrlo sposobni komercijalisti koji bi donosili poslove u Zelezaru i Srbiju. Posto danas takvih kadrova u Srbiji nema, Vlada Srbije mora da otvori Trgovacku Akademiju i skoluje kadrove koji ce se baviti prodajom roba iz Srbije. Da bi se pokrenula Zelezara Vlast mora da sutra zaposli najmanje 100 mladih ljudi koji znaju tecno govoriti, citati i pisati jedan od svetskih jezika da ih stavi za kompjutere i da krenu po svetu da salju meilove svim firmama koje se bave metalopreradjivackom industrijom da u Srbiji postoji Zelezara koja proizvodi limove i proizvode koje oni mogu da kupe ili dobiju po narudzbini od te Zelezare. U pocetku ce ici jako tesko ali vremenom ce da ide sve bolje i bolje do konacnog uspeha. To je tezak put ali bez ucenja i znanja nema ni uspeha. Predavaci na toj Trgovackoj Akademiji moraju da budu stranci, ljudi kako iz oblasti prakse tako i iz oblasti teorije. Polaznici moraju tecno da govore, citaju i pisu jedan od svetskih jezika. Program mora da bude kombinovan i ucenjem i praksom. Akademija mora da traje godinu dana a predavanja mogu da budu i Online i to sve preko kompjutera da bi se troskovi sto vise smanjili. Iskreno, uz svo uvazavanje profesorima na nasim Univerzitetima ne vidim u Srbiji takvih kadrova koji bi mogli biti predavaci na toj Akademiji. Danas u Srbiji ima ljudi koji se bave takvom “brzinskom” naukom od nekoliko dana ali to nije dovoljno niti ozbiljno.
U kakvom stanju je danas Zelezara sto se tice remonta postorojenja i opreme na znam. Tu procenu mora da kaze suzba odrzavanja. Koliko bi to kostalo ovoga momenta ne znam.
G-dine Vucicu, verujem da sam prvi koji je javno ponudio trajno resenje problema Zelezare Smederevo. Svaki novi predlog bi vrlo rado pogledao i ako je bolji od ovoga odmah bi ga prihvatio. Raspisite konkurs za idejna resenje problema Zelezare. Mozda stigne i neka dobra ili jos bolja ideja.
Pojavice se kriticari imovine u drzavnom vlasnistvu sto ja kao covek i ekonomista odbacujem jer ima mnogo dokaza propasti imovine u privatnom vlasnistvu kao i imovine u drzavnom vlasnistvu, dali ce ta imovina opstati ili ne zavisi iskljucivo od sposobnosti rukovodeceg kadra. Do sada se u Srbiji iskljucivo postavljao partiski kadar koji se pokazao kao najpogubnija opcija jer: niti imaju znanja, niti imaju sposobnosti, niti imaju strucnosti, niti u sebi kao ljudi imaju odgovornosti i posledice su potpuno ocekivane. Dali danas u Srbiji postoje ljudi koji u sebi imaju sve ove odlike. Postoje, i ako zelite dobro Srbiji, Vi ste premijer, pozovite ih javno da istupe i preuzmu vodjenje ovoga sistema u bolja vremena. Svakog ko ne pokaze rezultate smenite odmah bez zadrske i bez milosti. Svakog ko pokusa da krade a bice i takvih sankcionisite najtezom kaznom i rezultat nece izostati.
Naravno, postavlja se pitanje finansiranja ovih 6 mera koje sam predlozio.
Prvu meru je vrlo lako finansirati i ona kosta jako malo para. U tome sam spreman licno da pomognem bez jednog jedinog dinara naknade kao organizator web sajta.
Za drugu meru svaka lokalna samouprava je duzna da da prostor za otpad a za uzvrat ce u toj lokalnoj zajednici biti zaposleno najmanje 5 ljudi.
Za trecu meru je potrebno da drzava od svojih drzavnih sluzbenika sa Univerziteta napravi jednu Agenciju za racionalizaciju poslovanja. Smatram korektnim da tim ljudima budu pokriveni putni troskovi i nista vise. Oni su drzavni sluzbenici i vec primaju platu od drzave pa mogu toj drzavi i necim nesto da vrate. Znanje profesora, doktora, magistara i inzenjera treba vec jednom da izidje na sunce i pokazu sta znaju u praksi kroz konkretna dela. Verujem da ima medju njima ljudi zeljnih dokazivanja znanja, a znanje su reference za buducnost. Svako novo resenje koje dovede do usteda mora da bude i novcano nagradjeno.
Za cetvrtu meru je potrebno najvise novca jer tu se mora kupovati oprema a dosta opreme kao sto su prese, laseri, plazme, alati i ostala oprema za secenje i obradu metala su i jeftini i skupi. Treba prvo da se obidju svi otpadi u Srbiji i vidi sta tamo od te opreme vec ima jer mnoge firme su propale i njihova oprema je tamo vec zavrsila a ostalo da se pogleda preko sajtova polovne opreme. Novac za tu opremu se treba obezbediti iz plata otpustenih drzavnih sluzbenika koji danas u Srbiji ima kako kazu oko 830 hiljada. Postavljam pitanje sta je ovoga momenta za buducnost drzave bitnije, proizvodnja ili posao drzavnih sluzbenika koji su potpuno neproduktivni. Takodjer treba razmisliti i o stampanju novca potrebnom iskljucivo za ove svrhe jer mi vise nemamo sta da izgubimo.
Za petu meru moramo samo da pogledamo efekte sta ce biti ako uradimo kako sam predlozio a sta ce biti ako prodamo odnosno poklonimo tu zemlju  strancu. Prodaja za tako sitne pare nije prodaja nego poklon. Sva ostvarena dobit ako zemljiste stavimo u sastav Zelezare ostaje u Srbiji odnosno pokrivace konkretno gubitke Zelezare koji onda imaju sansu da se vremenom i smanje i ukinu ali ce ta Zelezara opstati i raditi ili ce tu dobit stranac odneti u svoju zemlju a nama ce ostati ugasena Zelezara i nezaposleni u Smederevu i okolini. U prvoj opciji postoji sansa ali u drugoj opciji ne postoji nikakva sansa jer stranac ce verovatno to voce izvoziti po smesnim cenama u svoju zemlju i tamo placati porez na dobit dok ce Srbiji samo ostati porezi i doprinosi iz plata ali nece raditi ni Zelezara niti bilo sta od predlozenog.
Sto se tice seste mere osnivanja Trgovacke Akademije tu bi troskovi bili jako mali posebno u odnosu na korist koji bi imali. Celo predavanje i ucenje bi bilo Online preko kompjutera i samo bi se placali predavaci koji bi to zahtevali. Imao sam prilike razgovarati sa nekima za koje mislim da bi bili odlicni predavaci koji su bili spremni da to rade cak i besplatno. Ta Trgovacka Akademija bi se vremenom nadogradjivala i trebalo bi da preraste u jednu Akademiju za stvaranje rukovodeceg kadra koji bi upravljao velikim sistemima i imao uticaja u svetu na rukovodjenje, donosenje odluka i realizaciju velikih poslova. Konacan cilj Akademije je stvaranje kadrova koji bi aktivno ucestvovali u gradjenju svetske ekonomske buducnosti.
G-dine Vučuću, ako bi se prihvatio ovaj predlog u Srbiji bi se pored postojecih 5 hiljada zaposlnih u Zelezari jos zaposlilo negde 5-8 hiljada ljudi iz Smedereva i okoline sto svakako nije malo niti beznacajno. Zelezara Smederevo je ogroman privredni gigant i cini veliki procenat privrede Srbije i stoga ga nikako nebi gasio niti prodavao bilo kome. Od problema ne treba bezati, treba ga resavati. Doći će vreme kada će i Zelezarama da svane dan kada kriza prodje. Gde ćemo mi biti tada zavisi od Vaseg poteza danas.
G-dine Vučiću, nemojte više da mučite ni Srbiju ni gradjane Srbije, ili krenite u trajno rešavanje problema Železare ili je jednostavno ugasite, isecite i prodajte u staro gvozdje. Dosta je bilo agonije.
S postovanjem!
Arnaut Mile
Autor Predloga Ekonomskog Programa
http://www.ekonomksi-program.rs
Ovaj dopis ce biti dostavljen:
1. Premijeru G-dinu Vucicu,
2. Ministru Finansija,
3. Ministru Privrede,
4. Gradonacelniku i rukovodstvu Opstine Smederevo,
5. Rukovodstvu Zelezare Smederevo,
6. Medijima

2 Antworten

  1. Tesko da je taj Mile Arnaut – ali je to prezime verovatno prizenio – jer sadasnja vlada to vise gotivi!
    Bog s nami+++

    • Arčibald Rajs je po rodjenju nemac a po opredeljenju švajcarac pa srbin do korica koji je prepešačio Albaniju sa srpskom vojskom, podelio svu golgotu srba a posle velikog rata je zastupao Srbiju pred medjunarodnim sudom ličnom dokumentacijom zločina austrijske imperije itim doprineo da se medjunarodno osudi Austrija. Za vreme rata je obaveštavao sve medjunarodne medije od internacionalnog značaja o zločinima Austrijanaca i podvizima srpske vojske. Dr. Rajs preko 300 srpskih mališana školovao o svome trošku. Modirnizovao je srpsku žandarmeriju i osnovao školu kriminologije u Beogradu a po svom testamentu ostavo nam je da mu se srce sahrani na kajmakčalanu pored ostali srpskih boraca što je i učinjeno. On je pokazao i dokazao koliki je srbin a sad Ti jado jedan reci koliko si ti svojim delima srbin. Predpostavljam nikakvim do samo imenom. Srbin nije onaj što samo blebće da je srbin već onaj što svojim radom i delima i dokaže da je srbin.

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: