Apsolutno važno molim pogledajte

Apsolutno vazno molim pogledajte .
Lundon LaRousche je bez sumnje najpostovaniji politicar i ekonomista koji ima 60 godina iskustva u Americkom politickom zivotu .Predsednik je bio Labor partije USA preko 30 godina ,direktor poznatog Silerovog instituta odakle dolaze najveci mislioci i ekonomisti u USA poput Webstera Tarpleija,OSAM PUTA JE BIO U TRCI za presednika Amerike ,kao najpoznatiji americki ekonomista je konsultant kineske vlade koja duguje ovaj bum upravo njemu.
Ova izjava je data 2010 kada je poceo rat o kome govori g.LaRouche koga sam imao priliku da upoznam i cije izjave patim godinama a preporucio bih i vama. 10 min. Ovaj njegov govor sa uvrstio kada sam 2012 iz Vrdika pomagao kampanju najmoralnijeg politicara Amerike kongresmena Texasa Rona Paula prijatelja i patriote koji je jedini po svojoj savesti branio nase interese i osudjivao bombardovanje Srbije bas kao i njegov sin buduci predsednik USA RAND PAUL senator Kenektikata. Da li sam pogodio temu pogledajte ovaj 14 min segment (od sestog minuta do kraja ) >>>www.youtube.com/watch?v=n7j9_HM6eKM.>>>>>>>>>a jedan od govora Ron Paula u kongresu gde osudjuje bombardovanje Srbije vidite 5 min.>>>>>> www.youtube.com/watch?v=B-Ha1B37v00

WORLD WAR 3 PLANNED – 3 Courtesy: Lyndon LaRouche [Educational Purposes Only] Apologies as YouTube REMOVED the words that accompanied this clip explaining th…
youtube.com

2 Antworten

  1. У место коментара пилажем своје мишљење:

    „ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ“ – НАСТАВАК

    Сасвим је очекивано, да ће кризом најугроженији продужити да прети силом. Ако на другој страни и нема војне опасности, створиће је, јер је сила заснована не само на претњи већ посеже оружје, изазива сукобе, даље од своје тириторије, сеје страх, посебно код „пријатеља“, да им, ни случајно, не окрену леђа. Купују савезништво мећу малим светским „проституткама“, које и не мисле на сопствени народ, већ себе виде као „достојног“ савезника силе у Трећег светском рату.
    Дуготрајни локални ратови које „супер“ сила води на многим меридијанима Планете, запоседа бројне базе, како су им и преци то радили у прошлости, да би освојен простор бранили, народе држали под окупацијом, награђујући савезнике у том подухвату и маријонетске владе подређених држава.
    Војна сила прве половине ХХ века, мења своје место, планове и циљеве, по завршетку Другог светског рата. Како је то Немачка под Хитлером применила током тог рата, везујући за себе савезнике у том рату, тако сада САД, по завршетку тог рата, за себе везује „савезнике“ у Европи и наставља тамо где је Хитлер стао. Већ сада се уочава у кога САД немају поверења међу „савезницима“.
    Трећи светски рат је борба за тржиште. У периоду кризе која дуго траје, тежите борбе САД није Русија, већ Европа, снамером да преузме потпуну контролу над тим тржиштем, па је потребно одвојити економију Западне од Источне Европе, кидајући све досадашње уговоре, остварене од стране умних људи, да би се наметнуле својом пољуљаном економијом. Оно што не могу решити дипломатским и политичким средствима, зна се, решаваће ратом, или ратном претњом.У Западној Европи, осећа се ко је од овога најугроженији. То је Немачка, која покреће истрагу о шпијунској афери прислушкивања разговора Ангеле Меркел од стране америчке обавештајне службе, која доминира Европом.
    Будући правац и циљ САД је да спречи Немачку у њеном економском претиж у ЕУ, а тиме и наметну јој послушност. Треба пратити шта се догађа у светској пропаганди током 2014. године, која бележи многе јубилеје прошлости. Све је уперено противу Германа, који су били покретачи и носиоци два светска рата, како би им се сада поткресала крила. Садашње стање духа међу Германима, никако се не може везивати са наставком прошлости, јер су у оба ова рата претрпели страшне губитке и ратове губили. Сада су и они мета надирања светског освајача.

    Током више година води се прави рат у монетарном систему и светском тржишту робе и капитала, а то је и централно питање економије. Систем граде Западне моћне капиталистичке земље, на челу са САД, која са њим упрвља.
    О улози новца доста података можемо наћи у књизи: Николаја Старикова : Криза, како се то ради – Превео са руског језика Пајо Илић. (Објављено на сајту српске дијаспоре 4. јуна 2014.)
    Поглавље књиге Николаја Старикова : Криза, како се то ради. Федерална резервна „Штампарска Машина“. Ко и зашто грубо крши Устав САД? Управљати значи предвидети-Императорка Јекатерина II .Предвидети значи управљати-
    Паскал
    Када се пажљиво чита ова књига, постаје јасно ко управља кризама, и зато то чини. Све друго је у финкцији процеса, који се намеће, и којег справом називамо Трећи светски рат – рат за тржиште робе и капитала.
    Само посматрајте промотере тог процеса. Неће вам рећи своју намеру, али ће вам понудити, и то веома опрезно, своју услогу, која се и не мора извршити. По многим државама, па и по Србији, као и у прошлости током сваког сукоба, намећу се душебрижници својим саветима. Иза тога се може наслутити главни циљ њихове „помоћи и савета“, којима ће подлећи малоуман или, проститутка друштва, која ће спровести подмукао план освајача. Све је овоме подређено док процес траје. Посебно бројне агенције и јавна гласила промотери тог процеса, који настоје да створе јавно мњење које погодује освајачу. Ако за некога справом кажете да је плаћеник светског хегемона, оптужиће вас да нарушавате право и слободу штампе и говора. Када се несреће догоде, а увек се догађају иза сваког наметнутог процеса, касно је.
    Сада и сами поставите себи питање: ко је и због чега растуријо Југославију? Зашто нам је наметнут грађански рат и ко је кога у том сукобу подржавао свим средстима, мешајући се у интересе једне од оснивача ОУН, да би на крају, свака државица морала писати молбу да буде примљена у УН – зашто? Зашто је бесомучно бомбардована СРЈ 78 дана, без одобрења СБ УН, и зашто се не може тужити агресопр Међународном суду правде – и која је то правда? Зашто је разорена и СРЈ, и међусобно супроствељени народи, који су се сматрали браћом – коме је то требало? Зашто је заустављена привреда земље, а тржиште прекривено робом из увоза – у ком то циљу? Зашто су нам закоровљене њиве, село нестало и простор постаје пустиња по којој се шепуре ретки пролазници, а да би се прехранили ретки становници су упућени да се снабдевају у градовима? Зашто нам је велики број радно способног становништва без посла? Зашто му се нуди посао по белом свету и коме продају памет и снагу? Зашто Србија има толико гладног становништва, што се није ни у време ратова догодило – ко је крив за то? Зашто је завладала помирљивост гладног становништва и зашто је погнуо главу и трпи? Зашто!? Ташто!?
    Зато што смо се помирили са окупацијом, да нам се намеће све, и како да се понашамо. Зато што су нам непознати, или их има више, притајених окупатора који нам то намећу, а њима служе посебни људи.
    Не могу а да не наведем сачувану изреку, стару више од два миленијума:
    “И З Д А Ј Н И К Ј Е . . . Нација може да преживи будалу, па и оне амбициозне. Али, издају изнутра, никако. Непријатељ пред вратима, мање је страшан, јер је познат и он носи своју заставу отворену. Док се издајник креће слободно, међу онима унутар градских капија, његов лукави шапат шири се свим улицама и чује се чак и у кулоарима владе. Такав издајник нам се не појављује као издајник, он прича гласом који је жртвама близак и пријатан; његово лице и начин одевања сличан је њиховом и он оживљава ону поквареност која лежи дубоко у срцима сваког човека. Издајник разара душу нације; подривајући темеље града; он шири заразу у телу политике, све док она његовој болести не подлегне. Мање би требало да се плашимо убице. Издајник је куга!“

    Марко Тулије
    И тако се наставља процес којег је тешко превазићи са људима плитке памети, који нуси спремни да мењају стање. Мире се са постојећим, док се свет са ничим не мири. Свако, прво гледа сопствени интерес, и да не губи, проналази жртву, која је предодређена да губи. Зашто да дозволимо да увек будемо жртве??

  2. Могуће да ће Вас занимати и овај део:

    ОБЕЛЕЖАВАЊЕ СТАРИХ БИТАКА НОВОМ ФОТОГРАФИЈОМ

    Како се приближавао дан „Д“ и 70 тогодишњица искрцавања Западних савезника у Нормандији, било је многих конрадикторних изјава, посебно на Западном „ратишту“, те ко неће, а ко хоће да се ским сусретне том прилико, а увек је по среди био Путин. Чак је објављен и протокол, који је обавезивао домаћина. На крају се много шта догоди између.
    Још нисмо видели слику која би (можда) требала да замени ону познату Фотографију ондашње тројке са Конференције у Јалти. Могуће да и не буде објављена, али се догоди. Кажу да су се напокон срели Путин и Обама, па како се не могу договорити ко ће где седети, њима су се придружиле две крунисане главе. Једна из Енглеске, а друга из Данске. И тако се то заврши, са јасном поруком, која је објашњена у предходним поглављима на ову тему – привидан сукоб Америке и Русије, а иза тога борба Америке да очува своје освојене просторе и утицај на ЕУ, која им је показала да се измиче контроли.
    Разне врсте санкција нису само уперене према РФ, већ се озбиљно односе и на државе унутар такозване заједнице. САД врши притисак на Француску, да Париз због Крима и Украјине, одустане од продаје два носача хеликоптера Русији. Али Француска каже да ће оба бити испоручена Русији, не осврћући се на претње. Криза у Украјини је јасно показала намере Запада према Русији. Од самог почетка са њихове стране је то било веома неискрено партнерство са Русијом. Очито је план САД да оспори и по могућности покида све еконмске везе и уговоре које ЕУ има са РФ, како би се у исто време нанела штету и једној и другој страни, које сматрају својим економским ривалима. Управо све то потврђују догађаји један за другим, како би се посрнула америчка привреда опоравила. Звецкање оружјем и ратне игре на затегнутој црвеној линији раздвајања су упозорење америчком крупном капиталу, да се морају одвојити знатна новчана средства за одржавање војне силе, и упозорење одакле им прети та опасност, па и ако им не прети, измислиће је. Већ дуже времена бројне америчке фирме, произвођаћи мунивије и војне опреме за потребе војске, врше опсежне прорачуне о исплативости тог посла. То ће убрзати и наменски и ненаменски утрошак свега тога, како би се у виду профита слио капитал у приватне џепове. Окосница борбе је пласман и тржиште које ће обезбедити текући Трећи светски рат.
    Србија, окружена, не случајно на брзину примљених чланица ЕУ, са јединим, за сада излазом у слободан свет, који води преко луке Бар. Све су јој границе под строгом контролом, посебно америчких контролора из бројних база у „пријатељским“ земљама, које првенствено контролишу и њих.
    Иако још нисмо чланица ЕУ Србији се замерају добри односи са Кином, а онда оде делегација из великих еврпопских држава и потпише уговоре вредне на стотине милијарди евра с Кином. А ми мали (јадни и опустошени) не мож` да потпишемо ни милијарду једну. А и то кад потпишемо, некоме смета, изрече Ивица Дачић, министар спољних послова Србије.
    Свет се нашао на ивици великог сукоба, који настају као разрешење велике депресије, која уздрма човечанство на почетку 21. века. Оно, „да су у страху велике очи“, слично се догођа као и после депресије у првој половини прошлог века. Тада се убрзо догоди и Други светски рат.
    Нисмо ли на ивици тог догађаја и нису ли исте снаге носиоци разрешења садашње кризе, која вуче ка новом сукобу.
    „Односи између Русије и Европске уније у ћорсокаку“, порука је задњег скупа у Бриселу одржаног 28. јануара 2014.године.
    Запад, (пострекач кризе), осоколио „украјинску опозицију“, да ће наводно криза бити окончана „када под покровитељством ‘међународне’ заједнице буду одржани нови избори“ – поручује елита Запада, у страху да не почне губити позиције остварене „обојеним револуцијама“.
    Познаваоци стања и свих историјских догађаја прошлости, знају, да је ово што се догађа, на линији разлаза из прошлости, никада није мирило. Ни сад неће дати резултате, јер иза овога стоје, давно сукобљене снаге, са великим апетитима и интересима, који то неће дозволити. Није ли и Србија на овој разделници, која им никада није доносила мир, већ крваве сукобе?
    Када се добро уђе у суштину свега овога, откривају се интереси, који покрећу полуге да би сачували свој положај, жртвујући друге да за њих на барикадама гину, не размишљајући о последицама и шта доноси тај сукоб. Како се то догађа у друштвима са старим поделама, реприза је њихово дуготрајно назадовање, што неће ни „избори“ решити, без силе и притисака.
    Није тешко открити које су то агресивне снаге: од Напалеона, Хитлера и других које „своје право“ траже угрожавајући другога, а свет је остао без очију и ушију, претворио се у масу без ума и није у стању да ишта промени.

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: