Конкурс за музички видео на родољубиву тему

Рубрика: Култура, Актуелно, Србија    Аутор: Иван Максимовић    134 пута прочитано    Датум: 15.05.2014    Одштампај

Обележавања стогодишњице Првог светског рата, у Србији, готово и да нема. Док се у целом свету снимају филмови, објављују киге, одржавају разна предавања, манифестације и на још много начина се о томе говори. Оно мало што се у Србији чини у највећој мери је под утицајем и притиском дневних политичких али однарођених власти и интереса. Дотле се иде да се чак најављује и прекрајање историје и наше понизно „прашатање“ агресору који никада није крио намере да се територијално прошири на рачун наше земље док нам народ и данас убијају као и пре сто година. Ретки су покушају да се сачува здраво и родољубиво језгро српског националног бића.

Припремио: Иван Максимовић / 15.05.2014.

***

Такви предлози и дела углавном долазе од појединаца и не баш претерано утицајних организација које нису биле предмет интереса окупатора здраве памети у Срба. Са циљем да талас родољубивих намера ојачамо и омасовимо својим скромним прилогом, и ми у Редакцији порталана Новинар.де на Косову и Метохији, објављујемо следећи Конкурс.

Поводом обележавања стогодишњице Великог (Првог светског) рата, страдања и витешке борбе српског народа за „крст часни и слободу златну“

Редакција портала Новинар.де (www.novinar.de) у Косовској Митровици расписује

ЈАВНИ КОНКУРС ЗА ИЗРАДУ МУЗИЧКОГ ВИДЕО КЛИПА

појединца, музичког састава или инситуције / установе а за који трошкове снимања, монтаже, постпродукције и медијску промоцију сноси Редакција портала Новинар.де у Косовској Митровици.

Конкурс се састоји из два дела  то:

1) музички видео клип,

2) видео поезија (видео на читање одређеног поетског дела или краће прозног књижевног дела.

Услови:

1)      Технички:

  • Постојећи аудио запис као неопходну основу музичког / поетског видео клипа. (Музички жанр није строго одређен)
  • Прикладан квалитет звука.

Напомена*- могуће је конкурисати текстом уколико постоји могућност благовременог снимања аудио записа по завршетку овог Конкурса.

2)      Остало:

  • Текст мора да садржи родољубиве мотиве.
  • Текст НЕ СМЕ ДА САДРЖИ псовке и остале ружне речи.
  • Пожељно је али не мора да буде на српском језику (циљ је представљање вредности српског духовног бића и ширење свести о његовој лепоти не само на српском говорном подручју већ уопште а постоје и аутори који нису са српског говорног подручја који своја осећања према српском народу изражавају на свом матерњем или неком од светских језика).
  • Тема није тачно одређена и не мора да се односи на Први светски рат.
  • Мора на достојанствен начин да говори о Србији и свему што је чини – историјским догађајима и личностима, борби за слободу, српском војнику, православној вери и о сваком другом моменту српског националног духа и вредностима на којима он почива.
  • Пошиљалац мора да буде творац или да наведе творца предлога који шаље на Конкурс.
  • Број радова који се могу послати није ограничен.

На Конкурс се могу пријавити сва физичка и правна лица, организације, удружења и сви заинтересовани без обзира на место боравка.

Конкурс је званичо отворен 15. маја и траје до 15 јуна.

Предлози се могу послати као додатак или навођем линка ка већ постојећем ауторском делу искључиво електронском поштом на адресу: redakcijakm@novinar.de

Обавезна назнака јесте – ЗА КОНКУРС – која мора бити исписана у пољу „наслов“ електронске поруке којом се предлог шаље.

За била каква питања или недоумица око услова и пропозиције Конкурса обратити се на: redakcijakm@novinar.de

Организатор задржава право да не изабере победника Конкурса уколико техничким или естетским квалитетом не задовољава услове. Ипак, намера са којом расписујемо конкурс јесте да се што више ради и говори о стваралаштву које се бави родољубивим темама па ће се тако и одлуке о победнику Конкурса доносити са намером да се на што бољи начин промовишу вредности које су у самом корену српског бића. Сви приспели радови који нису победници овог конкурса биће на посебан начин промовисани, штампани и објављивани сваком пригодном приликом а пошиљалац пристаје да свој предлог, који ионако треба што више људи да види и чује, уступа у сврхе промовисања родољубивих вредности и овог Конкурса.

Напомена: Материјални трошкови које сноси портал Новинар.де Редакција у Косовској Митровици односе се на организацију, снимање, монтажу, постпродукцију и промоцију али не подразумевају уређење сценорафије, костимографију, шминку, додатну расвету и опрему нити трошкове транспорта и смештаја. Мада ће се током трајања Конкурса водити одређени разговори евентуалним покровитељима како би се, у случају потребе, покрили и неки од ових трошкова.

Снимање ће се обавити по окончању овог Конкурса а на простору Косова и Метохије на које прецизније може аутор да утиче и одреди.

 

Дана: 15.05.2014.

Новинар.де, Редакција КиМ

Објављено 15.05.2014
2006-2014 новинар.де

 

Oceni ovo (4 Glasovа)

 

1 коментар у вези “Велики рат: Конкурс за музички видео на родољубиву тему”
  1. […] Аутор: Иван Максимовић 15.05.2014. Новинар.де […]

    00

    Rate this

Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

Конкурс за музички видео на родољубиву тему

Конкурс за музички видео на родољубиву тему

ЈАВНИ КОНКУРС ЗА ИЗРАДУ МУЗИЧКОГ ВИДЕО КЛИПА

појединца, музичког састава или инситуције / установе а за који трошкове снимања, монтаже, постпродукције и медијску промоцију сноси Редакција портала Новинар.де у Косовској Митровици.

Конкурс се састоји из два дела  то:

1) музички видео клип,

2) видео поезија (видео на читање одређеног поетског дела или краће прозног књижевног дела.

Услови:

1)      Технички:

  • Постојећи аудио запис као неопходну основу музичког / поетског видео клипа. (Музички жанр није строго одређен)
  • Прикладан квалитет звука.

Напомена*- могуће је конкурисати текстом уколико постоји могућност благовременог снимања аудио записа по завршетку овог Конкурса.

2)      Остало:

  • Текст мора да садржи родољубиве мотиве.
  • Текст НЕ СМЕ ДА САДРЖИ псовке и остале ружне речи.
  • Пожељно је али не мора да буде на српском језику (циљ је представљање вредности српског духовног бића и ширење свести о његовој лепоти не само на српском говорном подручју већ уопште а постоје и аутори који нису са српског говорног подручја који своја осећања према српском народу изражавају на свом матерњем или неком од светских језика).
  • Тема није тачно одређена и не мора да се односи на Први светски рат.
  • Мора на достојанствен начин да говори о Србији и свему што је чини – историјским догађајима и личностима, борби за слободу, српском војнику, православној вери и о сваком другом моменту српског националног духа и вредностима на којима он почива.
  • Пошиљалац мора да буде творац или да наведе творца предлога који шаље на Конкурс.
  • Број радова који се могу послати није ограничен.

На Конкурс се могу пријавити сва физичка и правна лица, организације, удружења и сви заинтересовани без обзира на место боравка.

Конкурс је званичо отворен 15. маја и траје до 15 јуна.

Предлози се могу послати као додатак или навођем линка ка већ постојећем ауторском делу искључиво електронском поштом на адресу: redakcijakm@novinar.de

Обавезна назнака јесте – ЗА КОНКУРС – која мора бити исписана у пољу „наслов“ електронске поруке којом се предлог шаље.

За била каква питања или недоумица око услова и пропозиције Конкурса обратити се на: redakcijakm@novinar.de

Организатор задржава право да не изабере победника Конкурса уколико техничким или естетским квалитетом не задовољава услове. Ипак, намера са којом расписујемо конкурс јесте да се што више ради и говори о стваралаштву које се бави родољубивим темама па ће се тако и одлуке о победнику Конкурса доносити са намером да се на што бољи начин промовишу вредности које су у самом корену српског бића. Сви приспели радови који нису победници овог конкурса биће на посебан начин промовисани, штампани и објављивани сваком пригодном приликом а пошиљалац пристаје да свој предлог, који ионако треба што више људи да види и чује, уступа у сврхе промовисања родољубивих вредности и овог Конкурса.

Напомена: Материјални трошкови које сноси портал Новинар.де Редакција у Косовској Митровици односе се на организацију, снимање, монтажу, постпродукцију и промоцију али не подразумевају уређење сценорафије, костимографију, шминку, додатну расвету и опрему нити трошкове транспорта и смештаја. Мада ће се током трајања Конкурса водити одређени разговори евентуалним покровитељима како би се, у случају потребе, покрили и неки од ових трошкова.

Снимање ће се обавити по окончању овог Конкурса а на простору Косова и Метохије на које прецизније може аутор да утиче и одреди.

 

Дана: 15.05.2014.

Новинар.де, Редакција КиМ

Објављено 15.05.2014
2006-2014 новинар.де

 

Oceni ovo (4 Glasovа)

 

1 коментар у вези “Велики рат: Конкурс за музички видео на родољубиву тему”
  1. […] Аутор: Иван Максимовић 15.05.2014. Новинар.де […]

    00

    Rate this

Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

Montagsdemo – Andreas Popp (21.04.2014) – Demostracija ponedeljkom u Berlinu

 

Montagsdemo – Jürgen Elsässer (21.04.2014)

NATO gura EU u novi Hladni rat, a Europska Komisija naoružavanje od sada označava ne kao „trošak“, već kao „investiciju“

Jasna Tkalec
vrijeme objave: Nedjelja – 01. 06. 2014 | 17:30

FOTO: F-18 u letu, izvor: NATO.int

Manlio Dinucci, tekst iz lista Il Manifesto, 23. V. 2014.

Potpuna političko-medijska šutnja o sastanku NATO-ovih ministara obrane u Bruxellesu dana 21-22 svibnja. Ipak, nije to bio rutinski dogovor, već dogovor na vrhu, koji je najavio novu strategiju, koja će uvjetovati budućnost Europe. Treba samo pomisliti da su 23 zemlje od 28 zemalja Europske Unije istovremeno i članovi NATO pakta: odluke koje je donio taj Atlantski Savez, pod neospornim vodstvom Sjedinjenih Država neizbježno određuju pravce kretanja Europske Unije.

General SAD-a Philip Breedlove – Vrhovni komandant saveznika za Europu, kojeg je kao i uvijek imenovao sam predsjednik Sjedinjenih Država – najavio je kako je došlo do zaokreta. ‚Nalazimo se pred ključnom odlukom, kako da se suočimo, i to kroz dugo vrijeme, s agresivnim susjedom‘. Naravno s Rusijom, koju optužuju da nasilno krši uvažavanje nacionalnih granica u Europi, da destabilizira Ukrajinu kao suverenu državu i da prijeti zemljama NATO pakta u istočnoj regiji.

Ova prodika dolazi se prodikaonice vojnog saveza, koji je ratom razorio Jugoslaviju i to do te mjere, da je izdvojio Kosovo iz Srbije; saveza koji se protegao na istok, uključivši u sebe sve zemlje Varšavskog pakta, dvije od zemalja Jugoslavije i tri zemlje bivšg Sovjetskog Saveza.; koji je prodro u Ukrajinu, uspostavljajući kontrolu ključnih pozicija u oružanim snagama i uvježbavši neonacističke grupe pučista u Kijevu.

Značajno je da na sastanku vođa generalštaba zemalja članica NATO-a, 21. svibnja u Bruxellesu, sudjelovao i general Mikhajlo Kutsyn, novi ukrajinski šef generalštaba. Sekretar NATO-a Rasmussen, došavši u Skoplje, izjavio je kako vrata NATO saveza ostaju otvorena za nove članice, kao što su Makedonija i Gruzija i naravno Ukrajina. Dakle nastavlja se ekspanzija NATO pakta na Istok, izvjestio je Vrhovni komandant za Europu, koja mora započeti sa ’strateškim adaptacijama kako bi se mogla suočiti sa neočekivanim vojnim vježbama sa ruske strane, upoznati se sa kibernetskom aktivnošću i s operacijama pokrivenim tajnom‘. To će ‚zahtijevati novaca, vremena i snage‘. Prvi korak u tome je povećanje izdataka u vojne svrhe, a oni već danas iznose više od 1.000 milijardi dolara godišnje: u tom cilju tajnik SAD-a za obranu Chuck Hagel je najavio zajednički sastanak ministara obrane i ministra financija, čija je svrha natjerati europske saveznike na povećanje izdataka.

Scenarij ’strateških adaptacija‘ NATO nadilazi Istočnu Europu i širi se na regiju Azije i Pacifika. Ovdje – na tragu rusko-kineskih dogovora, koji poništavaju zapadne sankcije protiv Rusije, otvarajući nove trgovinske izlaze na istočnoj strani – već se ocrtava izvjesna ekonomska euroazijska unija, koja će moći postati protuteža one SAD-EU, koju Washington želi pojačati s transantlantskim partnershipom za trgovinu i za investicije.

Dogovori potvrđeni u Pekingu ne ograničavaju se jedino na plin, već se odnose i na sektore visoke tehnologije. Upravo je u fazi proučavanja projekt linijskog zrakoplova, koji bi, proizveden od jedne rusko-kineske joint venture kompanije, bio konkurencija Boeingu proizvedenom u Sjedinjenim Državama ili europskom Airbusu. Jedan drugi projekt odnosi se na super helikopter, koji će moći prevoziti teret od 15 tona.

Fundamentalno pitanje, koje nitko nije ni okrznuo u europskoj izbornoj kampanji, jeste da li Europa treba slijediti SAD u toj ’strateškoj adaptaciji‘ NATO-a, koji teži za novim konfrontiranjem Zapada s Istokom, a ono nije ništa manje opasno i ništa jeftinije no što je to bio Hladni rat, ili bi se pak Europa trebala otkačiti od toga, kako bi započela konstrunktivni put, odbijajući pomisao na bacanje mača na tas vage, što u stvari znači povišenje vojnih izdataka te da na taj način sačuva izvjesnu prednost, čije smanjivanje Zapad svaki dan promatra.

Jedini znak koji dolazi iz EU prava je uvreda za inteligenciju: Europska komisija je odlučila da se za godinu 2014. pri računanju BDP-a izdaci za naoružanje ne uvrštavaju u rubriku troškova, već u rubriku investicija za sigurnost zemlje. Kako bismo povećali BDP u Italiji treba dakle investirati u kupnju aviona F-35.

Prijevod s talijanskog:
Jasna Tkalec

Донацијом против мира: Бјелотракаши и њихове лажи – Кључне ријечи: Борис Радаковић, Приједор, ,

Донацијом против мира: Бјелотракаши и њихове лажи

Пише: Борис Радаковић

Данас, као и у последњих неколико година, центром Приједора ће проћи поворка људи са бијелим тракама око руку. Ако питате организаторе ове колоне о чему се ради, рећи ће вам да они обиљежавају дан када су 1992. године „српске власти у Приједору наредиле Бошњацима и Хрватима да куће обиљеже бијелим чаршафима и да на јавним мјестима носе бијеле траке на рукавима. Потом су услиједила истребљења, убиства и прогони…“.

Ако их питате како је дошло до тога, сумњам да ће вам дати чињеничан одговор. Вјероватно ће споменути тобожњу агресију на БиХ од стране Срба или нешто слично. Напримјер, неку лагарију о некаквим бијелим тракама у Приједору.

Ову мантру су младе активисте научили напамет. На глупост ће ваљда отпасти та паралела са тракама које су морали носити Јевреји за вријеме нацистичке Њемачке и фашистичке Италије. Просто зато, јер су бијеле траке какву видимо на насловној фотографији у то вријеме носили Срби, а у Приједору 1992. никаквих бијелих трака није било.

О прегласавању Срба, и то два пута, 15. октобра 1991. у Скупштини СР БиХ и на референдуму 29. фебруара и 1. марта 1992, сумњам да ће вам ишта рећи. Такође, о недовољном броју гласова на тзв. референдуму за независност БиХ (за независност је гласало мање од 66% људи с правом гласа) ништа неће прозборити.

Српску власт, како ону из 1992. године тако и ову садашњу, они без основне кућне културе називају фашистичком. Ако их упитате знају ли за муслимански лист Нови Вокс, вјероватно ће вас оптужити за „потицање национализма“ или неку њима својствену глупост. Рецимо, „ширење међунационалне мржње“ – што је управо оно што они раде. Нема ништа ружно у навођењу чињеница, колико год оне биле ружне.

Ружне чињенице које грађанистан заборавља

Поменуто издање Новог Вокса на насловници од октобра 1991. године, дакле свега пола године прије прегласавања и почетка грађанског рата у бившој Социјалистичкој Републици БиХ, доноси илустрацију војника неке прижељкиване нове СС Ханџар дивизије са калашњиковом у руци и ножем за појасом, испод чијих ногу се налазе одсјечене главе тадашњих водећих српских политичара.

Осим ове тачне најаве, јер су убрзо услиједиле фотографије одсјечених српских глава од стране домаћих и увозних муџахедина, на насловници још пише „СПРЕМНА ХАНЏАР ДИВИЗИЈА“ и њемачко-колаборационистичким језиком „IV REICH DOLAZI – WILKOMEN“.

Осим тога да су Срби посљедњи у СР БиХ формирали националну странку, плаћеним селективним антифашистима треба нагласити да српски корпус у предратном периоду није имао лист који је отворено величао нацизам и плашио друге народе расистичким наступом. Са друге стране били смо свједоци формирања неких муслиманских и хрватских јединица које су носиле називe као усташке или СС јединице из Другог свјетског рата, као што је већ поменута „Ханџар дивизија“.

Оно што је посебно узнемирујуће и што би разумљиво узбунило сваки народ, а посебно српски, који је педесетак година раније имао искуство истребљења (Јадовно-Јасеновац), јесу још неки приједлози Новог Вокса за будућност.

Осим овог са одсјеченим главама, дакако.

Предратна обећања из Сарајева

Овај лист у рубрици „Документи“ под насловом „Шта са Србима у муслиманској Републици Босни и Херцеговини“ наводи између осталога следеће:

„1. Сваки појединац Србин мора бити свјестан одговорности цјелокупног народа за његове неконтролисане поступке. Казна за учињена злодјела биће колективна – за једну срушену муслиманску кућу биће срушено десет српских, за једног мртвог муслимана биће ликвидирано 100 Срба. За једног рањеног муслимана овисно о тежини ране 10 до 50 Срба.

2. Сви Срби раде радно вријеме од 12 сати на дан, плате су им сразмерне лојалности свих запослених и у правилу су за 30% ниже од плата муслимана на истом радном мјесту.

9. Добар Србин је жив и послушан Србин; или мртав непослушан Србин…“

Овдје посебно упада у очи, што су ови прогласи готово преписани стварни законски акти, које је Независна Држава Хрватска од 1941. године усвојила, и примјењивала у пракси над српским становништвом.

Предратни муслимански политичари су са одушевљењем поздрављали, потицали и финансирали Нови Вокс, који је се штампао у циркулацији од чак 70.000 копија. Никоме није ни пало на памет да се огласи против величања фашизма који су, између осталих, уређивала и два сина градоначелника Сарајева, а камо ли да се забрани.

Једна од карактеристика данашњих настављача уређивачке политике Новог Вокса, носача бијелих трака и права да одређују ко је фашиста и шта је геноцид; јесте да се овакве ствари релативизују као „сатира и шала младих људи који нису били само муслиманске националности“.

Тако БХ Дани, лист наглашено србомрзачке агенде прикривене у грађанистанске фразе о равноправности, покушава релативизовати штету и исламистичко-фашистичке мотиве и мржњу коју је сијао овај лист.

Играла се дјеца

БХ Дани пишу: „Главни уредник тог листа у то вријеме био је тада Хрват, а данас Велики Хрват Аленко Зорнија, тад још средњошколац, а данас сурадник листа Хрватска ријеч из Сарајева и дописник загребачког Вјесника. Оснивач и издавач листа била је Средњошколска конференција Савеза социјалистичке омладине Сарајева, а касније су га преузели приватни спонзори, од којих се једино као власник потписивао Сенад Шашинпашић.

Редакцију листа нису чинили само новинари Бошњаци. Поред Зорније, тај спорни број Вокса припремили су још и Махир Соколија, Златко Хаџидедић, те браћа Нихад и Сеад Крешевљаковић (каснији главни уредници), Саша Братић, Недим Чолић, Мухамед Идрен и Александра Ђорђевић. У импресуму се, као стални сурадници, наводе и Сенад Авдић, Миљенко Јерговић, Срђан Кисић и Јасмина Косанчић. Лист је, дакле, био омладински и нитко у том уредништву тад није био старији од 30 година.“

Видимо да данашњи млади „Бошњаци“ (тај назив Муслимани су једнострано узели за своје национално име 1993.) не лете да осуде своје фашисте и нацисте, који нису крили своју идеологију, али зато они, скупа са српским младим плаћеницима и самопорицатељима из НВО групације, легитимне представнике српског народа, изабране на слободним и демократским изборима, називају свакаквим именима.

Ни једно од наведених имена из цитираног текста се данас у Београдским активистичким НВО-круговима не наводи као „ратни хушкач“ и не позива се на „кривичне пријаве и лустрацију“ истих. Исто је и са свим осталим новинарима из ратног периода, уколико нису били на српској страни. Славе се као величине, зову се на семинаре да причају о „српским агресијама“ и „српском фашизму“.

Они су се тада просто шалили.

Са друге стране, ако Војислав Шешељ у хумористичкој емисији Милована Илића Минимакса каже да ће клати зарђалим кашикама, то постаје легитиман доказ за Хашки суд и локално-интернационалне бјелотракаше.

То није шала.

Бијеле траке нису шала – то је лаж!

Раније смо писали да у Приједору није било геноцида. Ратних злочина против цивилног становништва током одбране Приједора свакако је било и то нико не негира. Изненађујуће би било, гледајући шта НАТО снаге раде широм свијета под категоријом „колатерална штета“, да их није било и више.

То не може никоме бити на понос, и треба изразити жаљење и саосјећање са свим невиним жртвама, а сваког онога који је чинио те злочине треба казнити. За то су  многи људи већ осуђени, међутим, из одређених центара моћи и идеолошких база се инсистира на непостојећем геноциду у Приједору, а занемарују се слични злочини над Србима широм БиХ. За које, наравно, нико није осуђен.

Што се тиче бијелих трака, које су наводно требали носити цивили несрби током борби у Приједору, ако се сагледају све чињенице, неодржива је ова тврдња.

Наиме, нико од Приједорчана не памти да је ико од цивила носио бијелу траку по Приједору тих тужних дана 1992. године. Бар неко би се сјећао тога, али кога год смо питали од Приједорчана који се сјећају тих дана, сви тврде исто:

БИЈЕЛЕ ТРАКЕ НИКО НИЈЕ НОСИО!

Бијеле заставе су истицали тада и Срби, бијела застава је била и на кући аутора овога текста и на кућама свих његових комшија без обзира на националну припадност, а све због чињенице да је управо био одбијен напад на Приједор који је почео 30. маја, и да је то требао бити знак да у тим кућама нема непријатељских војника. У мом комшилуку нико није носио бијелу траку.

Муслиманско-хрватске паравојске, након што су одбијене од Приједора, распршиле су се по околним шумама и брдима. Међу њима је било и цивила који су кренули са њима. Поставља се питање, да ли се те бијеле траке можда односе на ове паравојне формације, које би у случају предаје требале да истакну бијелу заставу, а можда и бијеле траке око руку? Да ли је и једна бијела трака из тог периода сачувана као доказ? Посједују ли и једну фотографију?

Зашто се бјелотракаши законски не санкционишу за искривљивање историјске истине и изношења у јавност намјерне лажи о тобожњој сегрегацији несрпског становништва у Приједору 1992. године, прописом о ношењу бијеле траке око руке?

Аушвиц – ДА, Јасеновац – НЕ?

Оно што је још забрињавајуће у активностима који спроводе невладине организације и медији из Федерације, јесте и њихово тумачење прошлости и симбола страдања. Велики број новинарских чланака је написан на ову тему, и у њима се тврди да је ово „био први пут од 1939. и нацистичког прогласа по којима су пољски Јевреји морали носити бијеле траке са плавом Давидовом звијездом око рукава“.

Овим се желе Срби поистовјетити са нацистима, а исти ти нацисти су током Другог свјетског рата омогућили услове да њихови домаћи помагачи, Хрвати и Муслимани у усташким и СС јединицама, почине геноцид над Србима.

Такође, прелази се преко чињенице да је послије 1939. и обиљежавања Јевреја, у периоду 1941. – 1945. извршено и обиљежавање Срба за одстрел. Срби су морали носити бијеле траке на којима је писало „Pravoslavac“ или „Srbin/Serbe“. Обратите пажњу да су натписи на латиници.

У тим злочинима над Србима учествовали су Хрвати и Муслимани.

Зашто ово не спомену? Откуд само пољски Јевреји? Шта је са домаћим Србима?

Систематско тровање нових нараштаја

Медији из Федерације и домаћи НВО активисти свјесно прелазе преко ових чињеница. Толико приче о неком српском фашизму, али о српским жртвама се не жели говорити, а и ако се говори, говори се у контексту свих жртава у БиХ, па се и српске узгред помену.

Забрињава чињеница, да и ововремени муслимански интелектуалци форсирају нетачну причу како „Бошњаци у Другом свијетском рату нису имали организованих фашиста у својим редовима“. Један од њих, Шаћир Филандра пише: „Међу Бошњацима није било фашистичког покрета, нити фашистичких снага. Тиме се они битно разликују од сусједних им народа, Срба, Хрвата, Словенаца, Црногораца и др.“

Овакве теорије везују се и за грађански рат у БиХ, по којима су Срби а донекле и Хрвати злочинци, док су Бошњаци искључиво жртве. На оваквим митовима или боље рећи лажима стасавају млади људи у Сарајеву, Зеници, Тузли, Бихаћу, Мостару, итд. Онда послије тога немају другог избора, него да пале своје државне институције и наговарају вршњаке из Српске да и они раде исто…

Срби имају право само да се оптуже за фашизам и злочине, од стране како смо видјели, потомака фашиста и нациста, који су и почетком деведесетих кренули са истом расистичком причом према Србима. Срби по њима немају право на културу сјећања и памћења. Срби немају право да буду жртве геноцида, нпр. у Сарајеву или Горажду. Или Сребреници, или Братунцу, или Мостару?

Педи Ешдаун као србофил и негатор геноцида

Спомињу се и „логори смрти“ Кератерм, Омарска, Трнопоље у Приједору. Поистовјећују се са Јасеновцом и другим логорима за истребљивање Срба у НДХ. Нема сумње да су људи страдали на тим мјестима, али та мјеста нису намјенски прављена, као нпр. Јасеновац, за истребљење људи и они се не могу поистовјећавати.

Нека само израчунају колико је заточеника било у Јасеновцу и колико их је на крају преживило, па нека упореде са наведеним топонимима у Приједору, и већ на први поглед биће јасно да не може бити поређења између њих. Овим не желимо оправдати злочине који су почињени над несрбима у Кератерму, Омарској и Трнопољу, које су чинили појединци из освете или ради материјалне користи; а већ је помало и глупо да такве ствари Срби у оваквим приликама стално морају истицати.

О Трнопољу је 1992. говорио и Педи Ешдаун:

“Они су тамо дошли јер су морали некуд да оду. Куће су им спаљене, а животи у опасности. Муслимански екстремисти врше притисак на мушкарце да се придруже герили, па се они морају склонити овдје ради сигурности.“

//www.youtube.com/embed/5LsZGFNlDhI

Ако су заиста ова мјеста у Приједору била „логори смрти“ зашто су свјетски медији направили монтажу снимака Трнопоља, гдје су чак додали и стражарску кулу из Другог свјетског рата?

Занимљиво је да чак и у играно-документарном филму, који носи назив Геноцид у Приједору и који потписује извјесни Семир Локмић, ни један од свједока који приповједају ужасне људске трагедије из 1992. године, не помиње било какве бијеле траке. То не смета аутору да фалсификује историју по најновијој бјелотракашкој кампањи, те се у играним дјеловима филма жртве дају видјети са бијелим тракама око руку.

Томе стварно треба стати у крај!

У име помирења

Грађански рат увијек је прљав рат. У таквим ратовима нема невиних. Тако је било и у грађанском рату у бившој СР БиХ. Да би дошло до некаквог суживота међу народима у Дејтонској БиХ, потребно је полако испитати све догађаје из ближе прошлости. Оваквим селективни шиканирањем Приједора и уопштено Срба, постиже се само супротан ефекат. Бошњаци и Хрвати пуне се мржњом према Србима, а Срби на мржњу и селективне нападе одговарају мржњом, истим таквим селективним нападима или неповјерењем.

//www.youtube.com/embed/p5V4VLBBSrA

Да су НВО активисти изашли са идејом да се у центру Приједора подигне споменик недужно страдалим Бошњацима и Хрватима, а на супротној страни, да се у центру Сарајева подигне споменик недужно страдалим Србима, вјерујем да би наишли на много веће разумјевање и одобравање Срба. Овако они остају само оруђе у нечијим рукама, који желе да нетрпељивост и мржња остане у душама народа у БиХ.

Историја, посебно ова ближа, осјетљиво је питање. Као студент историје знам да се сви извори и чињенице морају добро провјерити прије него се усвоје. Такође, историјски догађаји се морају пратити и анализирати од почетка, а не како се коме свиђа или како којој политици или идеологији одговара.

И тако, док се инсистира на геноциду над несрбима у нпр. Приједору и Вишеграду, а исто то се оспорава страдалим Србима нпр. у Сарајеву и Горажду, неће бити спокоја у Босни поноситој и светој земљи Ерцеговој.

Извор: Фронтал.СРБ
Кључне ријечи: Борис Радаковић, Приједор, ,

Коментари

Кифла, 31.05.2014. 07:40:34 [117644]
Борисе, пратим те већ неко вријеме и немам шта да додам.Свака част за текст и рад у овом правцу историјске истине.Овај посљедњи дио „У име помирења“ ми се посебно допао, али стварно би требали људи мало више да се посвете провјерљивим историјским чињеницама, а не да насједају на лажи националиста преобучених у грађане Сарајева и ситних кокошара који кроз НВО сектор млате паре по РС. Те није брига ни за шта, осим за свој новчаник.

Колико су наше власти антисрпске, најбоље се види што је овако нешто могуће без адекватне реакције, јер против овога видим да се огласио једино Фронтал. Шта они говоре и раде по Српској без санкција је за неповјеровати.

Шта рећи даље а не заплакати кад сконташ да нам је министар просвјете и културе био Антон Касиповић толике године…

prijedor, 31.05.2014. 08:28:50 [117648]Da, dobar tekst, ali i Kiflin komentar kojega potpisujem.Može im se , dozvoljeno im je. Srpskom svakako haraju neprijatelji, što domaći, što tudji.

Marko u bjelotrakaškim sredinama dobija izbore s velikim procentom.
Nešto je trulo i u našoj zemlji danskoj.

aleks, 31.05.2014. 09:49:09 [117651]
drafi Borise,da. gradjanski rat „obavijestenih“ protiv „neobavijestenih“..u pravu si kad kazes da treba ispitati dogadjaje iz blize proslosti. samo predlazem ti da krenes od ovoga, na primjer: „Juna meseca 1989. godine, u uticajnom crkvenom glasilu koje je najavljivalo »crkveno-nacionalni program«, jedan je komentator zapisao uistinu neobicne i na svoj nacin prorocanske reci – »Srbi su narod Bozji, a Jugoslavija ovakva kakva jeste, saglasno s apsolutnom pravdom Bozjom, nudi se da bude podeljena. Ne prolivajmo krokodilske suze zbog toga sto ce se tada, odjednom, tri miliona ljudi naci u situaciji – sto ce biti prinudjeni – da se nastane negde drugde«. http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2001/273/273_20.html

pa , onda kad skontam ko, s kim i sta se dogovarao ostalo ce se samo poredati.. propagandni leci i novine mogu biti analizirani samo kao sredstvo postizanja tog cilja.. nista vise..

Симо П. Ороз, 31.05.2014. 10:19:30 [117654]
Радаковићу,
мислио сам да сте озбиљнији. Ако се нема јачи аргумент против бијелих трака од овог трактата о Воксу, листу којем је уредник био средњошколац, онда би било боље да ништа нисте написали.“за једног мртвог муслимана биће ликвидирано 100 Срба.“Невјероватно је да ово потежете као аргумент који су написали неки средљошколци, а истовремено свјесни да је народни посалник, а садашњи премијер Србије изрекао исту глупост.

По вашој логици, то се некадашњим средњошколцима, уредницима тог листа има набијати на нпос, а Вучићу не смије.

prijedor, 31.05.2014. 08:28:50

“Marko u bjelotrakaškim sredinama dobija izbore s velikim procentom.“

Јел’то Бојић повећо апанжу? До прије који дан си се бестидно улизивао турцима, а сад опет стара прича.

prijedor, 31.05.2014. 10:33:58 [117656]
Hahaah,Simo kukurikalo , opet kukuriče, a na kukurikanje ne odgovaram , no samo na komentare iznad orozijeg IQ.
harper, 31.05.2014. 11:08:45 [117664]
Турци, бивша православна браћо, маните се те приче о вјечитој угрожености од нас Срба. Озбиљност тренутка нас све опомиње. Оправдавати своју невиност кроз изношење болесних теорија како су они други што су са вама стотинама година живјели заједно, сковали план да бјелим марамицама сатру и затру све муслиманско је субудаласто тровање властитог плебса.После оне Козаре, па заједничких суза радосница за Тита и штафета и козарачких кола и туговања због његове „преране“ смрти, тврдити и даље да су се само маскирали кољачи и убојице иза свега тога, је један болестан увод у неку још већу трагедију. Коме је потребно све то поново и изнова?
Симо П. Ороз, 31.05.2014. 11:28:38 [117670]
Опа, еви и Харпер окрено против турака.
Шта ћеш,така директива из централе телалука.
Браствојединство трајало мјесец дана, као што сам и прогнозирао.
zulkedin, 31.05.2014. 21:31:40 [117711]A što se ba milosrdnici i dobročinitelji, ne oglasiste za Tomašicu , treba vam dvadeset godina da se sjetite da ste toliki zločin počinili i još se falite i ponosite s tim činom ko čika prijedor…
zulkedin, 31.05.2014. 21:34:48 [117712]A boris-fašista miješa babe i žabe…
mury, 31.05.2014. 21:44:11 [117714]
U Prijedoru su naoruzani srbi 1992 godine ubili,mucili,silovali,zlostavljali,strpali u logore vecinu ne srba tog grada.ti ne srbi nisu imali nikakve veze ni sa istorijom ni sa fasizmom ni sa 2 sv. ratom.u prjedoru ste napravili taj zlocin samo zato sto ste krvozedne ubice i zato sto mrzite sve sto nije srpsko.
A autoru teksta porucujem da mu se popisam na diplomu,naravno ako je ima,jer samo djukela ratnohuskacka moze napravit ovakvu zamjenu teza,a jos gori su genocidni kretinosi koji se upecaju na pisanje njegovih gluposti…

Милан Зарић

————————————

+41 (0) 79 173 20 05
————————————
 
„Сајт бесплатних публикација.
Објавите своје текстове и видео материјале … Без цензуре!
Сазнајте актуелности и вести које на другом месту нећете наћи „
————————————
Ако желите да пронађете тајне универзума, морате да мислите у смислу енергије, фреквенције и вибрације. – Никола Тесла
———————————