6. VIDEOKLIPOVA, 6. DOKAZA KOJA SU MALO KOME POZNATA A TREBALO BI DA JESU SVIMA JER SU VAŽNA PO SRBIJU KO NASUŠNI HLEB – Molim, pogledate i podelite…

“VLADA NIJE KRIVA” ŠTO JE NESPOSOBNA VEĆ ONI KOJI SU JE TAKVU SVOJIM NE IZLAŽENJEM NA IZBORE IZABRALI

 1. https://www.youtube.com/watch?v=Fzr7VLmIHIQ#t=117

Znam da će sad neko i to sa pravom reći da još nije vreme za obračunavanje i traženje krivca za ovu sveopštu nezapamćenu prirodnu katastrofu, nit su svi mrtvi sahranjeni niti sve žrtve pronadjene a ni zemlja osušila nije. Ali rane moramo previjati sad dok su sveže kako bi pravilno zarasle, izcelile i nikad više se ne ponovile. Bol koji pretrpljuje narod a pogotovo familije koje su u toj katastrofi izgubile svoje najbliže, vape za mirom kako bi u tišini svoj bol utihnule pa ipak ovo što se desilo ne može se odlagati za bolje dane kako ne bi to sve zlo javašluka palo u zaborav te sve udarilo po starim manirima bezbrige i ravnodušnosti po onoj staroj; udri brigu na veselje. Moramo sad o tome govoriti kako ne bi bile žrtve samo oplakane, spasioci zaboravljeni a krivci sebe herojima proglasili. ISTINA mora na stol. Ako ne sada onda neće nikada ni doći a spoznavanje istine je prvi korak ka ozdravljenju država kako se ovo zlo ne bi nikada više ponovilo. Prirodne katastrofe nećemo nikad moći sprečiti ali ono što možemo to treba i da uradimo a to sadašnja vlada nije ni u najosnovnijoj osnovi uradila kako bi se ublažile posledice ili čak i u podpunosti sprečile preventivnim merama tako katastrofalni rezultat jedne, od meterologa predvidjene katastrofe, 2.  https://www.facebook.com/photo.php?v=10152467350162125

Ruku na srce, od ove vlade se nije ništa više i nije moglo očekivati posmarajući je kroz prizmu karakternih aršina. Da ne ponavljam sve od izdaje svojih kumova, nazivanja svog političkog oca, dok robija u kazamatu Ševeningena, običnim lažovom a u istom cugu sam lagati tvrdeći da nikad ama baš nikad nije iz njegovih usta potekla rečenica o granici Karlobaga, Virovitica… što ga demantuje vidio velikog mitinga Radikala 3. http://www.youtube.com/watch?v=uJ16h9kBR3o … Pogledajte te sve slabosti jednog karaktera, tog Vučićevog ili onog Nikolićevog gde se kune pred Bogom da se neće smiriti sve dok ne povrati K/M u oput Srbije  4.  https://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=FscvoVMJ4JY#t=54 da bi potom sve radio kako bi se K/M odvojilo od Srbije, svojom vladom, granicom, carinom i prihvatanja šiptarskih ličnih karti… da ne nabrajam, sve je dostupno preko orginalnih videoklipova. Pa molim Vas, ko može od “Minćhausena” očekivati ozbiljnu državu!? Nije vlada kriva što je takva kakva jeste, takva je kakva je! 5. http://www.youtube.com/watch?v=ChwQa14k7oY#t=256 Za vladu koju je dobila Srbija su odgovorni oni koji su je izabrali a da nisu ni trunke truda uložili da se pozainteresuju koga to biraju i kome to polažu svoj život u ruke! Danas je i o običnom smrtniku, zahvaljujući internetu, Googlu, Wikupediji i Yooutube moguće jednim klikom saznati skim čovek to ima posla, koga bira u vladu i kome poverava svoju sudbinu i sudbinu svoje dece. Kogod da bi zavirio jednim klikom u te video klipove shvatio bi da od tih osoba ne bi ni polovni auto kupio na reč a kamoli im poverio sudbinu države, sebe i svoje dece. Sad je vrisak velik, tuga golema a šteta nanešena neće se ni decenijama izravnati. I to sve, zahvaljujući onima koji su bojkotovali izbore, umesto davanja prilike onima koji nisu imali prilike da se dokažu pa ko zna možda bi bili i bolji jer od ovih je teško pronaći gorih. Verovatnoća je velika da bi bili bolji ali i pored toga, vredelo bi da pokušaju sa novom šansom, smatrali su se pametnijim od ostale polovine naroda koja je Srbiji izglasala ovu vladu što im je bez sumnje omogćila ne glasajuća većina svojim ne glasanjem i ćutanjem. Red je da se ti svi što su ostali kod kuće umesto da odu na izbore da se pokaju i uzmu deo svoje odgovornosti u svoje ruke kad je u pitanju formiranje vlade. Vlade su samo nameštenici naroda i nikog drugog i prema tome dužni su da rade u interesu naroda, narod im je poslodavac pa treba tako sa vladom i da postupa. Biti opomenut od metereološke službe da je na pomolu prirodna katastrofa a ništa ne preduzeti od preventivnih mera je zločin iz nehata. Ne samo da se nije izvela vežba spasilačkih timova već se nijsu upotrebile ni sirene za spasavanje. Vučić je jurio ko muva bez glave ističući sebe u prvi plan sa tobožnjim neizbežnim spasavanjem dece od Vučićeve ruke kao da pored njega nije bilo u tom istom čamcu, na videoprikazu, snažnih njemu podčinjenih ljudi. To je toliko providna reklama poznata metoda u praksi već prevazidjenih političkih uredjenja da bi moglo poštenom čoveku pozliti od tih jeftinih reklamnih fotografija. Vučiću nije bilo mesto u čamcu da se muva po poplavljenom terenu kako bi se snimila njegova akcija spasavanja jednog povećeg deteta dok druga mnogobrojna deca pate zbog neorganizovanosti spasavanja za koju je on zadužen i odgovoran. Da bi organizovanost spasavanja bila na što višem nivou Vučićeva je dužnost da okupi štabove spasilaca oko sebe i da direktno komanduje njima. Umesto toga on se muvao po terenu. Zbog opravdanog zakašnjenja od 5 minuta čoveka koji 24 sata i više, nije video ni svoju familiju jer je bio aktivno uključen u akciju spasavanja, nije našao Vučić druge do da javno pred kamerama izgrdi i najuri, tog čoveka bez da ga upita za razlog svog kašnjenja. Tako se to gospodine Vučiću ne radi, samo zbog toga, da imate i trunke ljudskog dostojanstva, Vi bi morali dati ostavku a o Vašoj nespremnosti i nesposobnosi organizovanja preventivnih mera da i ne govorim.

Zašto je važno već sad započeti istragu o uzrocima i krivcima ove nezapamćene prirodne katastrofe? Ukoliko se ne započne što prije sa pretragom istine, sa odmicanjem vremena proglasiće, (ovi isti koji su se pokazali nesposobnim kako po pitanju preventinih mera tako i po pitanju efikasnog spasavanja), svim nedaćama, koje će nadolaziti kako u privrednom tako i u socijalnom sektoru, za krivca ne sebe i svoju nesposobnost već stogodišnju prirodnu katastrofu protiv koje se nije moglo ništa učiniti. Svoju nesposobnost neće nikad priznati, sve svoje promašaje će opravdavati velikom poplavom koja bi im za sve bila kriva, opravdanje pa i svojoj nesposobnosti. Narod mora češće izlaziti na ulice i pokazivati ko je domaćin u svojoj kući odnosno Srbiji. Dobrovoljno neće niko od njih napustiti udobnu fotelju! Narod im mora pokazati i dokazati da im je vlast samo pozamljena od naroda!

Srahovlada i autocensura, Daliborka Delibašić: 6. http://www.youtube.com/watch?v=Pe7EOrNz3WE#t=96

Dušan Nonković

ZAŠTO JE TO TAKO, KO PO NEKOM PLANU, DA U VLADU ULAZE NESPOSOBNE I NEKOMPETENTNE OSOBE – DN

Mislim da se možemo oko toga složiti da nema dileme, kolebanja po tom pitanju da državom ne vladaju najsposobnije i najkompetentnije osobe što potvrdjuje i ova u istoriji Srbije ne vidjena katastrofa sa svim svojim katastrofalnim posledicama ravnih infernu celokupne države koja se uistinu ne bi mogla u podpunosti sprečiti ali bi se mogla u velikoj meri ublažiti. Da je Srbija imala u vladi kompetentne i savesne osobe bila bi sigurno i u stanju da pravovremeno organizuju sve potencijale preventivnih mera kako bi se što adekvatnije oduprli pretećoj katastrofi koja je od meteoroloških stručnjaka tri dana unapred bila najavljena. Svi znamo sa kakvom su nemarnošću i metodom lako će mo, počev od samog vrha vlade, prionuli preventivnim merama. Taj naš vrh vlade i odgovornih za realizaciju preventivnih mera pristupili su pretećoj katastrofi tako da su rusi iz Moskve bili prije njih na mestu spasavanja našeg naroda iz bujica dok su naši najodgovorniji hrkali ko hrčci u svojim krevetima ili se zabavljali na kojekakvim žurkama svojim metresama… Da je to samo sramota moglo bi se nekako i prebroditi ali takvo ponašanje je koštalo ljudskih života za koje bi morao neko i da odgovara što verovatno neće jer su društveni mediji od tih isti bezbrižnika alajbegove slame, iste te već odavno ućutkali pa će i sve učiniti da svoju brigu svale na druge uz pomoć svojih mentora koji su ih i doveli na vlast, kao što smo to već čuli i na dragog Boga jer je eto on to tako hteo poslavši nam poplavu nevidjenih razmera. A ako je to i učinio onda je to uradio da pokaže narodu kakvu je narod vladu sebi izabrao. Ali to je sad druga priča pa bi se vratio na početno pitanje, zašto je to tako da Srbijom vladaju takvi diletanti, avanturisti pa i ljudi sumljive inteligencije i raznoraznih karakternih slabosti.
Ako podjemo od trenutne analize profila vlade i njenih savetnika a za aršin postavimo konkretne rezultate te vlade, naći će mo odgovor u rezultatima preventivnih mera za koje je u prvom redu sam vrh države odgovoran. Po tim rezultatima mogao bi se dobiti utisak da u Srbiji i širom sveta nema sposobnih i poštenih srba stručnjaka, da su srbi glup narod. Medjutim tu predpostavku demantuje činjenica da su naši strunjaci medju najtaženijim u svetu. Da ti stručnjaci nisu okupljeni oko vlade već da su umesto njih okupljeni neki propali tipovi koji su se dokazali i potvrdili svojim „rezultatima“ u preventivnim merama ove katastrofalne poplave, dovodi do zaključka da se savetnici ne dovode na osnovi svoje lične u praksi potvrdjene ekspertize, sposobnosti već po nečijem nalogu! A iz toga se da zaključiti, sudeći po njenim rezultatima, da je i vlada dovedena i instalirana po nalogu istih da u prvoj liniji njima služi i polaže račune preko sobstvenih tutora/savetnika pa onda narodu Srbije, ono što preostane. To znači da se u vrh vlade kao i na sve važnije skretnice društvenog života i državnog uredjenja dovode ljudi po zaslugi samo je sad pitanje po čijoj!? Najveći broj nepismenih direktora posle drugog svetskog rata, na području Jugoslavije a stim i Srbije, nisu bio nepismeni direktori zato što nije bilo pismenijih i sposobnijih već zato što su se političke, privredne i društvene funkcije udeljivale po zaslugama u borbi protiv okupatora. Znači, prioritet je imao staž i uspeh u borbi protiv okupatora i to iz sobstvenih redova. Nada je mnogima bila pa i meni da će se, ti po boračkim zaslugama postavljani nepismeni i polupismeni direktori, jednog dana penzionisati i da će na njihovo mesto doći mladja generacija sa odgovarajućom školskom spremom a sa njom i prosperitet države. Medjutim do očekivanog privrednog preporoda nije moglo doći jer su privredno jače i bogatije zemlje, poput Amerika, Nemačke itd. kupovale najsposobnije naše umove stručnjake, genije da bi radili za njihove a ne za potrebe Jugoslavije odnosno Srbije. Iz geostrategijskih razloga dolazi nam u zemlju ponovo okupator pod nazivom globalizam, novi svetski poredak. Posle razaranja i rušenja Jugoslavije privrednom blokadom i bombama ponovo je nastala selekcija i odabir najpodobnijih ali ovog puta okupatoru. To znači da su se političke karijere pravile po zasluzi okupatoru kako bi okupator obezbedio sebi poslušni kadar u politici i privredi. Kako će narodu biti, stavlja se u drugi plan kako to dokazuje Irak posle rušenja Sadama Huseina sa svakodnevnim atentatima ali to sad okupatora ne interesuje. Iz toga se da zaključiti da razlog tome, što vlada ne okuplja oko sebe najpoštenije i najsposobnije savetnike, nije nedostatak poštenih stručnjaka već je razlog tome izbor po zaslugama ali ovoga puta po zaslugama okupatoru, koji ima sasvim druge interese od interesa naroda Srbije. Nekad su te zasluge bile staž u partizanima i herojske zasluge u borbi protiv fašističkog okupatora a posle petog oktobra su te zasluge merene po tašnama i koferčićima Sorošovog novca prenetog iz Budimpešte po onoj, čiji je novac toga je i muzika.
Mislim da se tu nalazi i odgovor na pitanje zašto nam vladu ne čine najsposobniji i najpošteniji ljudi. Temelji zasluga po kojima se vrši odabir, kako u privredi tako i u vladi, su postavljeni 5. oktobrskim prevratom što je i razlog tome što tu negde polovina naroda ne izlazi na izrežirane izbore kao i to zašto u Srbiji nema značajnije opozicije koja bi sa uspehom mogla kontrolisati vladu, terati je pred sobom da uradi moguće najviše za sobstveni narod.
Iz ove poplave su isplivali na površinu rezultati prakse selekcije, odabira, po zaslugama okupatoru a ne po zaslugama najsposobnijih u interesu naroda. To je razlog zbog čega nema u okruženju naše vlade, najistaknutijih, najpoštenijih rodoljuba, naših vrhunski stručnjaka iz zemlje i dijaspore. A to je i razlog tome što narod i pored ogromnog prirodnog bogatstva koje mu pripada, Vojvodine koja je hranila celu Jugoslaviju i više, gladuje i živi u nevidjenoj bedi pa i bez upozorenja davi u poplavama. To bi trebalo da bude škola narodu za u buduće da ne bira u vladu lidere koji ne izadju na TV duel liderima sebi suprotnih načela. To je samo potvrda da takav lider ima šta da skrije pred narodom i da sve čini kako istina ne bi isplivala na vodu, kako ne bi obelodanili svoje slabosti zbog kojih im narod ne bi ukazao svoje poverenje-dao državu i svoju sudbinu u ruke takvih. Činjenica je da lideri ove vlade nisu u predizbornoj kampanji izlazili na javne TV duele. Postavlja se pitanje, zašto ako ne da sakriju pred narodom svoju nesposobnost. Hteli su da uzurpiraju svu vlast u svoje ruke što im je i uspelo ali sada posle ovakve nevidjene katastrofe moraju i sve posledice svoje nesposobnosti i sami da snose. U predizbornoj kampanji su obmanuli narod, sprečili najbolje da vladaju Srbijom i zato snose punu krivicu za ovo što se desilo u ovolikoj meri. Da podsetim, ni sirena za uzbunu nije radila-simptomatično preventivnim merama vlade. Zar ne?

 

Dušan Nonković

Hoće li Vučić pobeći iz zemlje?

Objavljeno: 31. Mart 2014.

Srbija

Poznati srpski novinar i publicista Predrag Popović, svakako najbolji ovdašnji poznavalac Aleksandra Vučića i njegove ličnosti, u ekskluzivnom tekstu za magazin Tabloid, opisuje samozvanog vođu kao slabog, beskarakternog čoveka i opasnog ludaka od koga ne treba ništa dobro očekivati.

Tiranin od papira

Vreme menja ljude. Ne i Aleksandra Vučića. Otkad sam ga upoznao, pre 20 godina, on je prošao kroz najrazličitije izazove, u politici i u privatnom životu imao je i uspone i padove, progonio je i bio progonjen, pretrpeo je sve i svašta, ali nije se promenio. On je metastazirao. Transformisao se ideološki i fizički. Kad sam ga prvi put video bio je potrčko u sekretarijatu Srpske radikalne stranke, usta su mu bila puna žestokih velikosrpskih parola i zakletvi u vernost idolu Vojislavu Šešelju. Sa svoja dva metra visine imao je nekih 80 kilograma, udenutih u jeftine „Jumko“ košulje i pozajmljene preširoke sakoe. S Novog Beograda, iz stana u kome je živeo s roditeljima i bratom, do sedišta stranke putovao je autobusom. Devojku Tijanu, umesto u provode po splavovima, dovodio je u svoju momačku sobu, da gledaju televiziju i slušaju ploče.

Danas, do krajnosti izmenjenih političkih stavova, u najskupljim odelima nosi svojih 130 kg, svaki dan mu na ruci blista drugi sat, nekad „Frenk Miler“ od 80.000 evra a nekad duplo jeftiniji „Kartije“. Ne pominje sve stanove čiji je vlasnik, ali ponosan je na zamak u Jajincima u kome ima vinski podrum vredan pola miliona evra. Davno je zaboravio na horor-vožnje GSB-om, na radikalski „Jugo“, koji mu je Šešelj dao na raspolaganje, pa i na „Škodu Oktaviju“ – poklon tajkuna Miodraga Kostića.

Iako se statusno, finansijski i gabaritno promenio, u suštini Vučić je ostao isti – podao, pokvaren, pohlepan, spreman da svakome nanese maksimalno zlo samo da bi sebi obezbedio makar minimalnu korist…

Menjao je ideološka uverenja, stranke, saveznike, neprijatelje, kumove, žene…Sve, samo karakter ne. Svi njegovi saradnici, bez obzira da li su mu nadređeni ili podređeni, uvek su znali s kim imaju posla.

Noć pred Šešeljev odlazak u Hag, 23. februara 2003, u zemunskom sedištu SRS-a održana je poslednja, ispraćajna večera. Grupi od dvadesetak najviših i najznačajnijih funkcionera Šešelj je tri sata delio konkretna i detaljna uputstva šta i kako da rade ne bi li sačuvali jedinstvo stranke, upozoravajući ih na spletke, ucene i podmićivanja kojima će DOS i strani agenti pokušati da ih vrbuju. Međutim, njegov zamenik Tomislav Nikolić tačno je pretpostavio od koga preti najveća opasnost, zato je šefu postavio samo jedno pitanje: „Vojislave, kako da izađem na kraj s Vučićem kad poludi, a svi znamo da će se to desiti?“

– Uradi isto što bih i ja, opali mu šamar i oteraj ga – rekao je Šešelj.

Vučić ih je slušao bez reči, spuštene glave. Nije ga iznenadilo što mu kumovi i šefovi ne veruju, znao je da su u pravu. Uostalom, avion sa Šešeljem još nije ni uzleteo sa surčinskog aerodroma, a Vučić je počeo da kreira spletke protiv njih dvojice. Iako se javno zaklinjao u vernost „šefu, kumu i prijatelju“ Šešelju, tajno je podrivao njegov autoritet. Jednom prilikom me pozvao na večeru kod radikalskog poslanika Amdžata Migatija. Prema Jadranki Šešelj, koju smo zatekli tamo, ponašao se izuzetno servilno, zadivljen njenom hrabrošću, dostojanstvom i smislom za humor. Dok smo se vraćali iz Višnjice, promenio je priču: „…Jadranka je neobrazovana, iskompleksirana i agresivna, glumi stranačku gazdaricu, a i sama, sirota, zna da će je Šešelj šutnuti čim izađe iz zatvora“. Kasnije sam iz depeša američkih ambasadora, koje je objavio Vikiliks, saznao da je iste stavove o Jadranki iznosio i pred stranim diplomatama i novinarima.

Protiv Tomislava Nikolića je spletkario još upornije i temeljitije. Tek što sam došao u „Pravdu“, Vučić me zamolio da pošaljem fotoreportera da na određenoj adresi snimi neki „Audi“ i kuću, ali da to ne objavljujem dok on, navodno, ne proveri sve podatke o vlasniku. Fotografije nikada nisu objavljene u „Pravdi“. Za to nisu ni bile namenjene. Vučić ih je odneo u Hag, da pokaže Šešelju kako izgledaju nova limuzina i vikendica Tomislava Nikolića.

Nekoliko meseci kasnije ponovio je proceduru s prikupljanjem dokaza o stanu koji je Tomin sin Branislav, kako je Vučić tvrdio, kupio za 850.000 evra. Iz njegove fabrike intriga potekle su afere o Nikolićevoj kupovini stana u „pametnoj zgradi“ kod ambasade Kine, koju je plasirao preko „Presa“, kao i o tome da je Nikolić još 1997, kao direktor Poslovnog prostora opštine Zemun, u bescenje prodao jednu zgradu u centru Surčina Novaku Buhi, rođenom bratu tadašnjeg šefa surčinskog klana, što je plasirao u „Kuriru“.

Na isti način, ofirajući ih kod utamničenog vođe, Vučić je u Hag slao dokaze kojima je hteo da kompromituje Gordanu Pop Lazić, Dragana Todorovića i, naročito, Milorada Mirčića. Uspeo je da zavadi kumove Šešelja i Nikolića da bi, na kraju, prvo jednom, a zatim i drugom oteo stranku.

Prvi puč u SRS izvršio je još u leto 2004. godine, kad je u svom stanu u „Yu biznis centru“ oformio ličnu falangu, koja je imala veći uticaj na odluke stranke nego vođa radikala i Centralna otadžbinska uprava. Za najbliže saradnike izabrao je Nebojšu Stefanovića, Branislava Prostrana, pridošlicu iz Karićevog Pokreta „Snaga Srbije“, kuma i estradnog menadžera Zorana Bašanovića i Jugoslava Petkovića, kurira tajkuna Đorđija Nicovića. Najveći uticaj na Vučića imao je i još ima Nikola Petrović.

U proleće 2006. godine Vučić mi je ponudio da napravimo dnevne novine. On bi bio nezvanični gazda, ja glavni urednik, a investitor „kralj marcipana“ Nebojša Mišić, vlasnik firme „Areks“. Za Mišića sam znao samo da je saučesnik u korupcionaškim aferama „Janjušević-Kolesar“, a nikada nisam otkrio kakva muka ga je dovela u Vučićevo društvo, u kome sam tada zatekao i Nikolu Petrovića.

Animozitet, obostran, planuo je na prvi pogled. Kako i ne bi. Proćelav, kvarcovan, s otromboljenom donjom usnom, s indijanskom ogrlicom oko vrata, u firmiranom odelu i sa skupim tompusom u ruci, ponašao se baš u skladu s dizajnom – agresivno, vulgarno i nadmeno. Odmah sam primetio da ima specijalan status. Isti Vučić, koji je, bez imalo tolerancije, neopreznim saradnicima, ako bi se usudili da čitaju sms-poruke dok on priča, uzimao telefon iz ruke i bacao kroz prozor, ili bi nesrećnog Stefanovića gađao torbicom-pederušom, kao i matorog Đorđa Minkova papirima, isti taj Vučić bi s osmehom prihvatao Petrovićeve provokativne doskočice.

Vučić, kao ni svi njegovi saradnici, nikada nisu hteli ili znali da mi odgovore ko je Nikola Petrović i čime se bavi. Na pomen njegovog imena samo bi ućutali, slegli ramenima i uplašeno menjali temu. Uglavnom, pričalo se da je on sin nekog Piroćanca, koji je u Francuskoj uspeo da napravi veliku firmu za proizvodnju i trgovinu ribom, voćem i povrćem. Stari Brana Crnčević, kad je ušao u neki sukob s Petrovićem, vrlo uverljivo je tvrdio da Piroćanac Junior u Srbiji radi s parama Stanka Subotića Caneta.

Znajući za Vučićeve optužbe na račun Subotića – da je švercer duvana, narko-diler i jedan od vođa najvećeg evropskog mafijaškog klana – nisam poverovao u te priče. Ipak, pored Crnčevićevih udbaških saznanja, postojale su i konkretnije indicije. Na Petrovićev predlog Vučić je distribuciju „Pravde“ ustupio „Futuri plus“, firmi Stanka Subotića. O raspodeli tiraža, naplati i isplati brinuo se lično Nenad Milanović, jedan od direktora „Future“, poznatiji kao brat Milana Milanovića Mrguda, najbližeg Subotićevog saradnika i drugooptuženog za šverc duvana. Po toj liniji, u „Pravdu“ je stigao i Duško Vuksanović, dan nakon što je Subotić ugasio svoj dnevni list „Borba“, u kojoj je Vuksanović bio direktor. Uz Petrovićevu podršku, Vučić je na ime Ane Stefanović, supruge Nebojše Stefanovića, s Vuksanovićem osnovao zajedničko preduzeće „Pravda Plasman“.

Nikola Petrović je uveo Aleksandra Vučića u sivu političku i poslovnu zonu, povezao sa Stankom Subotićem i pretvorio u bosa vladajućeg kartela. Još dok je SNS bila u opoziciji, Petrović je status vladara iz senke koristio za dobijanje ogromnih kredita, razvoj svoje firme za proizvodnju i trgovinu električnom energijom, a po dolasku na vlast postavljen je, bez obzira na očigledan sukob interesa, na mesto direktora Elektromreže Srbije.

Iako je od samog ulaska u politiku počeo da gomila bogatstvo, Vučić se tek pod Petrovićevim uticajem odrekao starog asketskog imidža. Skupa kola, odeća i obuća, satovi, vino, ekskluzivne turističke destinacije…Svesni moći koju im novac daje, Vučić i Petrović opušteno uživaju u svemu što vole mladi.

U subotu, 15. marta, noć pre izbora, Petrović je u jednom poznatom restoranu organizovao proslavu svog rođendana. Kako i priliči najznačajnijem gospodarevom konsiljereu, na poklonjenje su mu došli svi podanici iz državnog vrha. Za odličnu atmosferu bili su zaduženi raspevani Ivica Dačić, Ceca Ražnatović i aktuelni multimedijalni mogul Goran Veselinović. Nova Vučićeva supruga, Tamara Đukanović, navodno nije bila prisutna, održava trudnoću.

Sledeće noći, kad je saznao da je dobio većinsko poverenje lakovernih birača, Aleksandar Vučić nije mogao da sakrije suze od sreće. Normalniji deo Srbije takođe je plakao, od tuge i straha. Briga je opravdana. Ko ne veruje, neka se seti Slavka Ćuruvije. Nezadovoljan pisanjem „Dnevnog telegrafa“, Vučić je hajku na Ćuruviju pokrenuo još 1997. godine, dok je bio u opoziciji. U vlastitoj produkciji štampao je porno-pamflet kojim je hteo da kompromituje nepodobnog novinara.

Kasnije, dolaskom na vlast, zloupotrebljavajući policiju i pravosuđe, vodio je monstruoznu kampanju koja je okončana sa 17 metaka u leđa vlasnika „Dnevnog telegrafa“. Posle se novinarima te redakcije rugao pošalicom: „…Gde vam je Ćuruvija? Jel’ pobegao iz zemlje ili je u zemlji?“

Ko je to zaboravio, samo neka bude strpljiv, Vučić će ga uveriti da je paranoja, koju sada širi preko svojih jurišnih odreda – Pinka, „Kurira“ i „Informera“ – zasnovana na realnoj opasnosti od ponavljanja nasilja. Ako je spreman da ovakvu torturu sprovodi sad kad je najjači, lako može da se nasluti šta će raditi kad oseti da mu se vlast ljulja. Tada će Srbija osetiti šta znači tiranija gospodara Vučića i njegovih falangista. Mnogi građani koji više veruju svojim očima nego njegovim lažima će, što bi rekao Vučić, pobeći iz zemlje ili će završiti u zemlji.

Predrag Popović

izvor: TABLOID – List protiv mafije

like-button.net here

wordpress-themes.org here

16 Komentara

Napišite komentar

Ovo je srpski odgovor na „Pesmu koja je dirnula Balkan“: Džaba, džaba moj sinovac Sava pamti Jasenovac

Objavljeno: 22. maj 2014, 08:36

Aktuelno / Vesti dana / Vesti u fokusu / Društvo |

inShare2

Duh batstva i jedinstva koji su probudile poplave koje su zahvatile Balkan, ipak nije onakav kako na prvi pogled izgleda. Iako svi podržavaju da treba pomagati ljudima u nevolji, ipak strahote prošlih ratova i zločina se ne mogu jednom poplavom obrisati, bar ako je sudeći po reakcijama građana.

Poslednjih nekoliko dana ceo region je obišla pesma „Šapnula je Drina Savi“ kojom se poziva na bratstvo i jedinstvo. Međutim, ubrzo je usledio odgovor iz Srbije:

Džaba Drina priča Savi
onu priču o poplavi,
džaba, džaba moj sinovac
Sava pamti Jasenovac!
Drina voda mora znati
i Jadovno Sava pamti!
A Sava se sva penuša
od grozota što ih sluša:
„plavila sam sestro i ja,
plivala je Slavonija!
sve od krvi i leševa,
srpskih majki i očeva.
Žalila je sestra brata,
sve zbog braće nam Hrvata,
a i deca roditelje,
svima bile iste želje.
Šta sam dece ja odnela,
shvatit’ nećeš, kad bi htela!
Iz korita bežim svoga,
sramota me ljudi, Boga,
sada drvlje tok mi kvari,
nekoć ljudi mladi,stari.
Videla si i ti jada,
oko grada Višegrada,
strada Srbin na sve strane
jednom mora to da stane!
Čast svakome,pomoć svima,
AL DRŽAVU NIKAD S NjIMA!
Oprostio Srb je svima,
krvnicima što ih ima,
lažnoj braći, komšijama,
nepravednim sudijama.
Dok je svima verovao,
ginuo je,propadao.
Vreme drugo dođe sada,
neće više on da strada,
Pomozi mu Dragi Bože!
Nek’ razume ko god može,
možemo se i voliti,
jedni drugim dobri biti,
al na tome nek’ ostane,
da nas kako ne nestane!

Kao autor pesme na internet forumima potpisan je Božidar Vasić.

Pročitajte još: OVA PESMA JE DIRNULA BALKAN: Sava šapnu Drini „Potecimo zajedno, neka budu svi k`o jedno“!

Izvor: Pravda

Humanitarian Action Volunteers

http://www.gofundme.com/9gsgw8

 

 

Истина о страдању у Обреновцу: Хоће ли поплаве однети и Вучићеву мафију?

by satelit

• 1.4kFacebook
• 54Twitter
• 15Google+
• 0Pinterest
• 2LinkedIn
• 0StumbleUpon
• 1VKontakte
• Tumblr
• E-mail
• Total: 1.5k

 

 

Због застрашујуће медијске цензуре која је заведена у Србији, редакција магазина Таблоид објављује све релевантне чињенице које тешко оптужују председника Владе Александра Вучића и највећи део државног врха, за трагичне догађаје у незапамћеним поплавама које су задесиле нашу земљу, јер је број у штампу морала да пошаље у понедељак, 19. маја

Истину на видело: како је из бране Ровни кренуо потоп Обреновца

Из материјала којим располаже Таблоид, види се криминална бахатост председника општине Обреновац Мирослава Чучковића, који у ноћи уочи катастрофе прави лумперајку у кафани и каже да ће све бити у реду, да ће „ујутро доћи камион песка из Београда!“. 

Такође, ту је и криминална неодговорност локалне власти у Ваљеву, чијом кривицом је дошло до пуцања никада завршене акумулационе бране Ровни, одакле је кренуло скоро пет милиона кубика воде на свој рушилачки пут до Обреновца. На криминалан начин је одговорност са себе покушао да скине и градоначелник Београда Синиша Мали, који је позивао грађане Обреновца „да буду мирни и остану у кућама“, док је погром трајао. Неколико данас касније, покушао је да скине одговорност са себе па је у међувремену та његова изјава и скинута са Интернета. Због свега овога, Таблоид нуди најширој јавности у Србији и региону бројне чињенице које указују на злочиначку нарав српских властодржаца, који и у најстрашнијим тренуцима одбијају да народ суоче са истином.

Поплава Обреновца резултат је расула у држави. Када је брана Ровни изнад Ваљева пукла, и 16. маја из ње кренуло више од три милиона кубика воде, која је протутњала прво Ваљевом, и кренула реком Колубара, из Ваљева је послата знак за узбуну. Вода је до Обреновца путовала шест сати. Поплавни талас се улио и у Тамнаву, која је иза леђа напала Обреновац и насеља. Хиљаде кућа је за пет минута остало под водом!

Упозорен на последице могуће катастрофе, и замољен од сарадника да се огласе сирене за узбуну и нареди евакуација Обреновца и насеља, председник општине Обреновац Мирослав Чучковић и његов помоћник Небојша Чучковић (његов рођени брат) смејали су се и шенлучили до касно у ноћ!

Чучковић је рекао да су му из Београда објаснили да ће ујутру послати пар камиона песка и да ће све бити у реду. А када је вода поплавила град и насеља, градоначелник Београда је Синиша Мали апеловао да се не паничи, и да људи остану у својим кућама!

У прилогу објављујемо реаговања и сведочења о злоделима ових људи…

Команданти и конкубине


Када је Вучић слетео у Обреновац хеликоптером, дочекали су га Небојша Стефановић, Синиша Мали, Милорад Вељовић, комадант Жандармерије Миленко Божовић, генерал полиције Драгиша Симић, начелник Полицијске управе Београд Веселин Милић…

Вучић им се обратио речима – „Јебаћу вам мајку због овога шта се десило!“.

Треба истаћи да је комадант ПТЈ Горан Драговић, на лице места дошао са ВИП девојком, генерал Симић је довео своју љубавницу, кафанску певаљку. И Начелник ПУ Београда Веселин Милић био је у друштву ВИП девојке (курве).

Жалосно је, али треба рећи да да су припадници жандармерије, САЈ-а и ПТЈ-а дошли у пуној ратној опреми да спашавају из поплаве. То је била скандалозна сцена. Да те вечери није било 76 Руса- врхунских спасилаца, и припадника бригаде полиције са Бановог брда, и спасилачки екипа и ронилачко-спасилачких клубова, нико не би био спашен.

Жалосно је, али се мора истаћи, да су припадници САЈ-а ПТЈ вршили најтежа кривична дела, да су чамцима, уместо да спашавају грађане, спасавали злато из златарских радњи, новац из банака и поште, и великих самоуслуга. Команданте ових јединица, у свакој држави, извели би пред стрељачки строј.

Колико има мртвих, тешко је сада тачно навести, јер у поплављена насеља још није могуће ући,али и зато јер је руске спасиоце неко тенденциозно упутио према Шапцу!

У штампаном издању, које се налази на сајту у овом броју, објављена су сведочења (текст „Време блата и ината“) оних који су, на позив Александра Вучића, кренули према Шапцу, да бране овај град. Они сведоче да је Вучић забранио било какве мере на одбрани од поплаве, чекајући до касно увече да Кризни штаб у Шапцу поднесе оставку, да би Вучић на то место поставио свог интимуса Зорана Бабића, који је смењен одмах, јер се од страха упишао, па је руковођење поверено генералу Љубиши Диковићу.

Чим је председник Николић замолио руског председника Путина да пошаље помоћ, у Србију су долетела три авиона: са спасиоцима, хуманитарном помоћи и другим потребним средствима за отклањање последица поплаве.

Председник Путин је саопштио председнику Николићу да српска влада направи списак потреба у новцу, храни и материјалу, и Русија ће помоћ одмах да пошаље.

“Србију на небу чува Бог, а на земљи Русија“, изјавио је руски председник.

Али, шизофрени Вучић је забранио да се помиње руска помоћ, и да се само инсистира на помоћи који ће доћи од Европске уније и од његовог пријатеља шеика Заједа, који је обећао десет милиона долара! А Европска унија је најавила да ће доставити помоћ тек након шест месеци, када Србија званично затражи од ЕУ помоћ и докаже колика је стварна штета! Не липши магарче, до зелене траве.

У међувремену, Новак Ђоковић је дао новчане помоћи више него цела Европска унија. Дејан Станковић је за само два дана скупио милион евра! Мала Црна Гора дала је вишеструко већу помоћ него Влада САД. Македонија је пружила велику помоћ Србији. Много је анонимних дародаваца из српске дијаспоре који су дали велике прилоге. У Лондону је српске заједница масовно почела да прикупља новац и помоћ у роби и лековима.

Али, са Александром Вучићем и његовом болесном дружином Србији нема спаса!

Молимо да прочитате и даљи део текста- сведочанства

Ко ће одбацити кривичну пријаву?

Пише: Александар Синђелић

Сутра ће бити поднета кривична пријава против Чучковића, председника општине Обреновац, због неправовременог деловања у ванредном стању и изазивања опште опасности по грађане општине и њихову имовину због чега су настале последице које сада видимо.

Дакле, још првог дана пред заседање кризног штаба у нижим деловима општине дошло је до изливања воде по улицама а у поједине куће вода је почела да улази у ниже делове. Обзиром да сам имао информације о свему лично сам обишао више места у граду и делове насипа око Колубаре и видело се да вода са друге стране избија чак и подземно. Било је јасно да је поплава неизбежна па сам одмах контактирао неке наше људе да се за сваки случај припреме одмах ко хоће добровољно да интервенише и да зову друге као и да спреме пумпе за воду и гумене чамце итд.

После тога отишао сам до мене узео нешто опреме и у том тренутку чујем да је заказана седница кризног штаба у 23:00 и кренем тамо да им одмах ставим људе на располагање.

Међутим, уместо да видим да се ту нешто ради оно Чучковић држи пропагандне говоре о томе како су спремни и слично док га мокри полицајци и ватрогасци гледају збуњено јер су све своје снаге ангажовали и то није довољно. У том тренутку цео град имао је 4 мале пумпе на располагању и НУЛА џакова песка.

Уместо да Чучковић на жалбу недостатка свега одмах интервенише он је сав срећан изјавио како је општина добила милион и двеста хиљада динара за храну ако неко буде евакуисан у хотел и да ће ујутро допремити из Београда камион џакова са песком да буду спремни да заштите део пута између Барича и Умке.

Напомињем да тај нижи део има 200 метара дужине али је господину математика изгледа прилично слабија страна. После тога седница је распуштена и господин нас је све позвао на ,,дежурство“ у ресторан на ћошку трга код главне поште. Ту успутно попричам са овим људима из кризног штаба и кажем да тог тренутка, у поноћ, има 20 спремних људи са неколико возила који могу доћи одмах а за ујутро могу да спремим око 70 људи са свом поменутом опремом до десет сати. И људи се одушевили, одговара им помоћ и неко пренесе Чучковићу да има спремних добровољаца итд.

Он ме погледа као да сам неки убачени агент и крене да ме испитује зашто ја хоћу да помогнем, одакле сам итд. После тога седну тамо, ја чекам, ждеру 2 сата и када више нису могли Чучковић каже распушта се кризни штаб до сутра у десет и да сви иду на спавање а мени је рекао да нема потребе за добровољцима.

На моје инсистирање да се одмах телефонира у Београд у Сектор за ванредне ситуације да се пошаље нешто џакова дотични није реаговао нити је ангажовао било какву општинску механизацију да заштити град као и објекте од значаја као што су електране и слично иако је законски био у обавези да то уради. После тога ја одем са неким људима на терен и видим да је још гора ситуација. Вратим се до мене и разјавим људима да су ујутро у десет спремни.

И тако тог јутра одем на ту наводну седницу и имам шта да видим. Скоцкао се Чучковић, држи исти говор од претходне ноћи где ће да стигне наводни камион песка али је сакупио више новинара и тако у сред говора застане и упита мене; ,,…Ко сте ви, у ком својству присуствујете овде?“

Ја му одговорим да сам ту да општини ставим одмах на располагање велики број добровољаца и он ми каже да за тиме нема потребе и да нема љутње него да одмах изађем из сале. Иначе седница је била отворена за јавност али је господин очигледно имао нешто против да неко други, осим његове висости њега, организује оно што он није хтео и знао. Ја изађем и распустим седамдесетак људи да иду на друга места по потреби и останем ту да видим шта ће бити.

У међувремену вода је надолазила око 10 цм на сат и поплавила насеље Шљивице за око 30 цм али Чучковић и даље није вршио евакуацију насеља нити је ту воду која навире одатле блокирао било чиме иза канала Тамнаве дужином обилазнице око 1км. У току ноћи око два стање воде Тамнаве у односу на површину пута иза ње било је на два метра висинске разлике и даље је лагано надолазило. Неки су сами покушавали да заштите куће у том нижем насељу и док сам им помагао нико није долазио. Никакве мере одбране нису предузимане. Онда је у једном тренутку нестала струја и наишла огромна количина воде која је потопила то насеље и део Белог Поља и прелила преко те обилазнице за око метар висине и улила се у цео Обреновац. Тек тада огласила се сирена за узбуну. Дакле да је та обилазница, иначе стари насип, заштићена град би био сачуван. Да је постојало било какво раније упозорење и да су људи дежурали дигли би узбуну на време па би се сачували животи. И ево шта је било укратко, да не бих писао километар текста. Углавном, учинићу све да дотични одмах буде ухапшен да одговара за сву насталу штету и све изгубљене животе јер је то лично изазвао својим немарлуком о чему постоје снимци и докази.


Грађани сведоче…


Ако погледате карту, Обреновац лежи између леве стране Колубаре и десне стране Саве, када је почело изливање Колубаре, јер ни Сава више воде није могла да прихвати, једна од ванредних мера је да се пробије брана са десне стране реке Колубаре и да се потопе села која би претходно требало евакуисати и на тај начин да се сачува Обреновац и термоелектрана.

Међутим, нико није хтео ништа да уради јер би био аутоматски одговоран за имовину или животе људи и животиња у тим селима…Чекало се, а киша је непрестано падала. Премда РХМЗ је најавио количину воде у падавинама унапред. Пошто Колубара скреће пре уласка у Саву… Највећа количина воде и највећи проток је на њеној левој страни према Обреновцу. Већа сила воде на левој страни је довела до тога да брана пукне с леве стране 100 метара у дужини и одједном за мање од два сата вода се попела до трећег спрата у зградама. И онај ко је могао да изађе на улицу у том моменту био је потпуно заробљен. Све се излило и према термоелектрани.


(Коментар читатељке портала „Србија данас“ из Обреновца)


Ја сам из Обреновца и могу реци да су Влада и челници направила неколико катастрофалних грешака, које су свако људи платили главом, замислите ви да људе из Обреновца (центра) евакуишу и пребацују на други крај Обреновца који ће бити поплављен за пар сати, а затим губећи драгоцено време, поново евакуишу људе које су већ једном пребацили на други крај Обреновца и тако остављајући ове којима је вода до крова стигла да се сами спасавају, друга ствар да је ово држава а не банана, нас би два дана раније упозорили и све евакуисали! Нека нам је Бог у помоћи.


(Ненад Симић, Обреновац)

Срећа у несрећи, била је надљудска храброст руских спасилаца који су већ првој ноћи пакла, 16. маја, успели немогуће, да по мрклом мраку, без познавања града, спасу на стотине људи од сигурне смрти. Храброст и самоорганизованост народа, бројни анонимни спасиоци, јунаци које јавност никада неће упознати, учинили су да трагедија не буде већа него што је била.

Срећа у несрећи је такође било и преузимање одговорности од стране начелника Генералштаба, Љубише Диковића, који се у Шапцу суочио са Вучићевим дилетантима, схвативши да мора сам да смисли како да одбрани град. И то је учинио.

Посебан скандал је Вучићева отворена игноранција руске помоћи која је на аеродром Ниш стигла (и даље стиже!), у огромним количинама, као и присуство руских јединица за специјалне операције у ванредним ситуацијама. Бунцања о помоћи његовог „пријатеља“, Шеика ел Заједа, још више су огорчиле народ, а кап је прелила чашу када је топло поздравио помоћ Европске уније, која неће стићи још најмање шест месеци, и то у безначајној мери.

Због свега овога, али и због најгорег лудила који је испољавао у најтежим ситуацијама, стављајући себе у први план, уместо да се склони и да омогући онима који знају шта раде, да се лакше организују, отворено је питање даљег опстанка његовог режима.


Национална катастрофа због цензуре Вучићевог режима

(„…Трагедију у Обреновцу нећете моћи да заташкате-сносићете пуну кривичну и политичку одговорност“)


Режим Александра Вучића уз помоћ државних и осталих режимских медија већ данима сакрива истину о правом стању у поплављеном Обреновцу и настрадалима којих је на стотине. Данас је по налогу МУП-а Републике Србије Обреновац блокиран и у њега није могуће ући. То није омогућено ни независним новинарским екипама али јесте омогућено неколицини режимских медија који су данас били у пратњу министра и директора полиције.

То је једини град у Србији данас који се налази под таквим треманом МУП-а. Изговори који се користе за то су наравно они да су у току акције евакуације и спашавања народа из Обреновца али истина је много ружнија и веома незгодна за режим Александра Вучића.

До нас из веома поузданих извора који су укључени у саму акцију спасавања у Обреновцу долазе информације да је у том граду у поплавном таласу страдало на стотине људи. Стижу информације о зградама и кућама пуних људи које су се урушиле под притиском воде.

Тоталном цензуром државних и режимских медија режим покушава да сакрије истину да смо у Обреновцу као народ и као држава доживели тоталну и апсолутну националну катастрофу првенствено због неспособности актуелног режима Александра Вучића. Иако је се знало већ у среду послеподне да ће поплавни талас ударити у Обреновац апсолутно ништа није урађено на време да би се становништво на време упозорило и евакуисало из града.

Колико пута сте чули изјаве да је ситуација под контролом.

Само дан пре катастрофе у Обреновцу премијер Александар Вучић се безбрижно смешкао у Коцељеви као да се налази на модној писти. Застрашујућа је чињеница да је су до Обреновца пре стигле спасилачке екипе из Русије и то преко Ниша и то два дана пре него што су се у Обреновцу појавиле две амфибије Војске Србије.

Оно што је још страшније је чињеница да је по повратку из Обреновца где је се возикао тог дана у чамцу у коме је уместо њега требало да буду или људи који се евакуишу или професионални спасиоци, премијер Александар Вучић на седници владе веома неукусно комуницирао са министрима покушавају да тако сакрије страх од одговорности, јер је пре те седнице од одговорних из полиције и војске добио информације о правим размерама катастрофе у Обреновцу..

Националну трагедију коју смо доживели у Обреновцу, пре свега због неспособности актуелне власти, нећете моћи да заташкате и то вам је обећање које вам дајемо. Народ Србије знаће апсолутну и тоталну истину о правом стању ствари и масовним жртвама у Обреновцу а сви они који су за то одговорни биће кривично и политички одговорни и процесуирану у складу за важећим законима!

За заташкивање, пласирање дезинфромација и лажи што државни органи и неки њихови представници управо раде посебно ћете кривично одговарати!

(Објављено на Интернет портала „Србија данас“)


(Запис обреновачке новинарке Санеле Јовановић, која је пропатила као у библијском потопу у Обреновцу)

Драги моји пријатељи, поштоване колеге из медија, преклињем вас, немојте да и даље остајемо у медијском мраку и цензури. У току евакуације, са све ћерком од две и по године у рукама, покушавала сам да прикупим што више информација јер сам се задржала око 2-3 сата на месту где су нас из чамаца смештали у аутобусе који су нас возили за Београд. Ту, испред хотела, био је центар збивања, доношења и размењивања информација битних људи који су покушавали да помогну и збрину што више људи. Једном новинар увек новинар- имала сам огромне уши, а ту су била и питања на којих сам чак и успевала да добијем одговоре! Хтела сам да сачекам да мало прође, али нећу да ћутим!

Ово је почетак, мислим да је ово веома битно, најбитније објашњење преписке- Чучко је Мирослав Чучковић, председник општине Обреновац. Дакле, шест сати пре катастрофе све се знало, људи су спавали, сирена за опасност није било, комшије су се међусобно будиле када је већ било касно за било шта, већ смо бих заробљени и опкољени водом у зградама, а неки нису били ни будни, а били су и ближе првом удару бујице у ниским кућама…

Драги пријатељи и родбино,

Примила сам ваше поруке и желим све да вас обавестим да смо се извукли и да смо живи. Једва. Још увек смо у шоку. Имамо голе животе. Све материјално смо изгубили. Сада сам као и 90 посто обреновчана. Бескућник. Изгубили смо све. Шта да вам кажем. Немамо чак ни гаће, а камо ли фрижидер или машину за веш, чашу или тањир. Моја кућа је једна од првих које су биле на удару водене стихије у центру Обреновца.

Не верујте ономе шта вам кажу на телевизији. Све је исфабриковано као за време Слободана Милошевића. Нисмо били обавештени. Нисмо слутили озбиљност ситуације. Пре, за време и после поплаве, власт је била неорганизована. Били смо препуштени сами себи. Гладни и жедни. Мокри. Одећа се сушила на нашим већ охлађеним телима на 10 степени. 36 сати на ногама. После свих тих страхота и мука. При евакуацији, јуче поподне, војна полиција је нас мајке децом третирала као стоку. Држали су нас иза конопца као краве. Викали на нас. Претили. Гурали нас.

Свака част војсци у Јакову. Прихватили су нас тако да смо поново имали мало достојанства и осећали се као људи. Свака част добровољцима. Сви остали су нас изневерили.

Служба за узбуњивање није се огласила. Срамота је што ти људи примају плату из наших џепова.

И на крају, да се зна. У Обреновцу, Баричу и Умци се бранио Београд. Нашим животима и нашом имовином.

Сигурна сам да ће се обреновачки грађани огласити са својим причама и да ће Србија сазнати праву истину о Обреновцу. Јер, не могу да цензуришу интернет као телевизију.

Сада чујем да нам стрвинари пљачкају куће. Жалим што немамо преки суд у оваквим ситуацијама.

Слободно делите овај текст. Србија треба да зна.


С.Ј.


Срамота, каква „помоћ“


Влада САД „доделила“ је Србији помоћ у вредности од 100.000 долара (73.000 евра?!). Толико у Америци кошта осредња приземна кућа. Да цинизам буде већи, амбасада Сједињених Држава у Београду донирала је 400 врећа – 200 празних и 200 са песком. То је довољно за десетак метара одбрамбеног бедема!

У Фонду солидарности Европске Уније за целу ову годину и за све чланице и кандидате за чланство укупно има 500 милиона евра. Србија би из овог фонда могла да добије нешто новца за санацију штете од недавних поплава, ако успешно прође бирократску процедуру која траје неколико месеци.

Бугарска је пре десетак година такође имала велике поплаве. Процењена штета у овој земљи износила је 150 милиона евра, а из Фонда је добила 12 милиона, значи мање од десет одсто. Србија не може да рачуна ни на толики постотак, јер је штета овде најмање 3,5 милијарди евра, тако да ће наша земља добити тек један до два одсто од те своте.

Милован Бркић

Никола Влаховић

Таблоид

фото: телеграф.рс