„Reformatori“ nam javno savetuju da se otisnemo u svet sa prosjačkim šeširom – Molim podelite ovaj članak

„Reformatori“ nam javno savetuju da se otisnemo u svet sa prosjačkim šeširom

 

8

aleksandar pavic

Aleksandar Pavić – „Reformatori“ nam javno savetuju da se otisnemo u svet sa prosjačkim šeširom

U utorak 20. maja, gost Jutarnjeg programa RTS-a bio je šef kancelarije Svetske banke u Srbiji, Toni Verheijen. Zanimljivo bi bilo znati čija je to ideja bila – voditeljke ili same Svetske banke.

Kao neko ko se nije dosad nije preterano istakao u dovođenju u pitanje ekonomskog modela koji je Srbiju bacio na kolena, voditeljka je prirodno htela da zna kakvu nam to „pomoć“ spremaju humanitarci iz ove poznate međunarodne finansijske institucije. Mora se priznati, Verheijen je delovao kao da mu je poprilično nelagodno.

Da li zato što je pozvan u nevreme, ili zato što mu je dato zaduženje da već sad, usred nesreće, počne sa marketingom – ne može se sa sigurnošću reći.

U svakom slučaju, Verheijen je jasno stavio do znanja da Svetska banka nije nikakva „humanitarna agencija“, pa je stoga iznos „bespovratne pomoći“ koji ona može da izdvoji „ograničen“. Ali su zato tu – krediti, i to „pod veoma povoljnim uslovima“.

Ovde ne može a da ne padne napamet Džon Perkins, autor sada već čuvene „Ispovesti ekonomskog ubice“, i surova „realnost“ o ulozi Svetske banke koju je on opisao (a s kojom se nadaleko čuveni srpski „realisti“ nekako stidljivo suočavaju): „Ekonomske ubice su izuzetno dobro plaćeni profesionalci koji zemljama širom planete otimaju hiljade milijardi dolara.

Oni usmeravaju pare iz Svetske Banke, USAID i drugih stranih organizacija za ‘pomoć’ u novčanike velikih američkih ‘internacionalnih’ korporacija i džepove članova nekoliko bogatih familija koje kontrolišu planetarne prirodne resurse“.

Dakle, uloga Svetske banke trebalo bi da je jasna – to jest, mogla bi da bude kad bi se otvoreno govorilo o njenoj pravoj ulozi i metodama. Ali bi se onda možda voditeljka našla u nebranom grožđu. Da li bi, na primer, i dalje mogla da vodi „Oko ekonomije“, ili redovno izveštava sa samozvanog „srpskog Davosa“, odnosno godišnjeg kongresa lokalnih ekonomskih ubica na Kopaoniku?

No, izgleda da je najbitnije da se već sad auditorijumu (još jednom, za svaki slučaj) počne usađivati u glavu da su krediti isto što i „pomoć“, za slavna vremena „obnove“ i pratećih provizija kojima se neki, a pretpostavljamo i koji, nadaju.

Sve je to ustvari „pomoć“ – i munjevita reakcija i samopožrtvovanje ruskih spasilaca, i odricanje Novaka Đokovića od celokupne novčane nagrade za osvajanje turnira u Rimu (549.000 EUR), i „veoma povoljni“ krediti Svetske banke i četvorocifrene dnevnice njenih „stručnjaka“ koje ti krediti pokrivaju, i Đelićev dolazak u Srbiju odmah posle 5. oktobra…

***

Dobro je što se najavljuju strože kazne za one koji pokušavaju da zarade ili kradu za vreme ove nesreće. Ali, opet – zašto ne važi isti tretman za sve? Zašto pre neko veče Aleksandar Vučić nije jasno, imenom i prezimenom, identifikovao one koji su pokušali da EPS-u prodaju struju po „duplo većim cenama“ u najkritičnije vreme. Da li se radi o Hamovićevom EFT-u, kako nagoveštava sadašnji direktor EPS-a? Ako je tako – onda je to najveći dosad zabeleženi pokušaj krađe tokom poplave, i ne sme da prođe nekažnjeno. Ili sme? Čekamo…

***

Kad već govorimo o ubicama, dobro je što je na RTS u ponedeljak veče 19.5. pozvan i Miroslav Lazanski, da objasni kako smo došli u situaciju da nemamo dovoljno čamaca, amfibija, gumenih čizama, helikoptera i svega drugog što je očigledno nedostajalo ovih dana, da se javno zapita zašto je bilo potrebno imenovati načelnika generalštaba onoga što je ostalo od vojske za šefa kriznog štaba u Šapcu, kad je to posao za nivo komandanta brigade.

I zašto, jednostavno, vojska nije bila sposobna da mobiliše potrebno ljudstvo za odbranu i Šapca i ostalih ugroženih mesta, već su se preko medija pozivali dobrovoljci?

Iz izlaganja Lazanskog je jasno – deo odgovornosti za nespremnost koja je koštala i života i imovine sigurno snose i sve arhitekte i izvršioci „reforme vojske“, zahvaljujući kojoj smo ostali ne samo bez odgovarajuće opreme, nego i bez prevremeno penzionisanih i mnogih drugih kadrova koji sada tek na internetu mogu da pokažu nešto od onoga što znaju, znanje u koje je država godinama skupo i sistemstski ulagala (napomena: očigledno je da nisu svi eksperti jednaki, niti jednako poželjni). 

Neki od „reformatora“ se još odvažuju da nam javno nude savete, sasvim u skladu sa svojim mentalnim sklopom i dosadašnjom ulogom – da Srbija treba da se otisne u svet sa prosjačkim šeširom u ruci.

Odakle im tolika „hrabrost“? Očigledno iz uverenja da neće biti pozvani na odgovornost, bar ne u ovom režimu, ni sa ovakvim medijima.

Ovaj poslednji izliv istaknutog predstavnika „dorćolskih mangupa“ je, inače, sasvim u skladu sa „promenom svesti“ koja se želi nametnuti Srbima, starim vucima koji su dosad umeli da se nose sa svim mogućim nevoljama, agresijama, neprijateljima, a pogotovo u ovakvom trenutku. Srbi sada treba da mole druge za pomoć, da ushićeno aplaudiraju spasiocima iz inostranstva, da čekaju spas od stranaca.

Treba da zaborave na samostalnost, na maksimalnu spremnost za svaku moguću nepriliku, na uzdanje na prvom mestu u se i u svoje kljuse.

Treba već jednom da utuve u glavu da su „mali i slabi“, nikakvi, da ne mogu čak ni vazduh da dišu bez „međunarodne zajednice“ i njene „pomoći“. Kao i svaka nesreća, i ova nudi dva pravca: dalje propadanje ili buđenje.

Da li ćemo pustiti da na obnovi porušenog profitiraju oni isti koji su Srbiju doveli na najniže ekonomske grane u njenoj istoriji?

Da li ćemo dozvoliti da se proda ostatak porodičnog srebra, poput Telekoma i EPS-a, ili ćemo shvatiti da su nam takvi i slični sistemi neophodni da bi se ponovo digli na noge, i materijalno i moralno?

Da li će obnova zemlje biti talac nerealno visokih kamata koje nam nameću strane banke da bi očuvale sopstvene profite?

Narod se, po običaju, digao i pokazao uglavnom svoje najbolje lice kada je došlo povuci-potegni. Solidarnost i saosećanje su se ponovo probudili, odnosno imali priliku da se iskažu.

Ali, neka se, isto tako, sete svi oni koji su bili i ostali spremni da skoče u hladnu vodu da bi sprečili da bujica odnese i jedan ljudski život: jedan ceo deo našeg naroda, na Kosovu i Metohiji pušten je niz vodu od strane ove iste vlasti, prepušten međunarodnim teroristima i kriminalcima, onima koji im žele samo smrt i nestajanje.

Ili ćemo se svi setiti svih i svi biti spremni da skočimo u bujicu za svakoga od nas, bilo u Mačvi, Pomoravlju ili u Kosovskoj Mitrovici – ili će nas svakojake bujice odnositi jednog po jednog, dok stvarno ne ostane nijedan.  

(Fondsk,Vestinet)

POSLEDNJA VEST: Putin prekinuo sve diplomatske odnose sa Belom Kućom i Obamom

POSLEDNJA VEST: Putin prekinuo sve diplomatske odnose sa Belom Kućom i Obamom

40

Vladimir Putin, predsednik Ruske Federacije, prekinuo je diplomatske odnose sa Belom Kućom, piše američki portal Dejli Bist pozivajući se na izvore bliske vrhu ruske administracije.

Ovo u praksi znači da Putin više ne razgovara sa Obamom, piše Dejli Bist (The Daily Beast).

Ovaj američki portal ističe da ovo znači da odnosi Kremlja sa Belom Kućom na najvišem nivou su potpuno prekinuti i praktično trenutno ne postoje.

Vladimir Putin je ovu odluku doneo usled pojačanog pritiska i snaženja sankcija Zapada prema Rusiji, a Igor Jurgens, politički analitičar i blizak saradnik Dmitri Medvedeva, kaže za Dejli Bist da to sigurno nije zauvek, nego da veruje da je reč o privremenoj meri i taktičkom potezu Kremlja prema Beloj Kući.

Poslednji put su Obama i Putin razgovarali 14. aprila, navodi Dejli Bist.

(Pravda)

ZLOČINAC PRIMAO MITO: Mesić je primio milione evra kao mito

ZLOČINAC PRIMAO MITO: Mesić je primio milione evra kao mito

mesic_227552S1Finski državni tužilac Juka Rape prv puta zvanično tvrdi da je Stipe Mesić dobio 3,7 miliona evra mita od Patrije za kupovinu oklopnih vozila. To znači da će se ime bivšeg hrvatskog predsednika i zvanično naći u optužnici, uoči velikog sudskog procesa u Finskoj.

Mesić je, kako piše u optužnici, navodno dobio jedan odsto od vrednosti sklopljenog posla, a isto toliko i bivši hrvatski premijer Franjo Gregorić, dok je bivši direktor “Đure Đakovića” Bartol Jerković dobio 7,3 miliona evra.

Dok su se do sada samo širile priče o mitu za Mesića, sada Finci direktno optužuju bivšeg hrvatskog predsednika i vrhovnog zapovednika oružanih snaga da je uticao da Hrvati kupe vojna vozila Patrije. Finci kažu da je Mesić imao uticaj u donošenju odluke, iako je to bivši predsednik u nekoliko navrata demantovao. Suđenje menadžerima Patrije počinje 4. septembra, posle čega će se znati i epilog korupcijske afere koja se vuče godinama.

U nekoliko zemalja, poput Slovenije i Austrije, već su donesene neke presude, pa će bivši premijer Janez Janša morati na dve godine u zatvor. U Hrvatskoj do sada istraga nije dovela do sudskog procesa, ali tragovi vode do austrijskog posrednika Volfganga Ridla, koji je navodno dogovorio mito. Kako su u međuvremenu Hrvati naručili manje vozila, smanjen je i iznos predviđen za mito političarima.

Međutim, Finci još nemaju sve materijalne dokaze da je mito zaista završio i u Mesićevom džepu. Priznaju da nedostaje dokumentacije, da su neki računi falsifikovani i da se nije do kraja ušlo u trag novca. Finski menadžeri koji su nudili mito opet tvrde da je to posve normalan postupak kada se osvajaju nova tržišta, ali ne žele da govore da li su zaista podmitili i predsednika Hrvatske.

Sam Mesić uporno tvrdi da nije imao nikakve kontakte sa menadžerima Patrije, a javnost nije saznala kakvi su rezultati provere ko je dolazio predsedniku na Pantovčak. Zna se da su ispitani i Mesićevi saradnici, ali rezultati istrage nisu poznati. Pitanje je i hoće li Finci tražiti dolazak Stipe Mesića na suđenje u Finsku.

(Novosti)

  • Twitter
  • Facebook
  • Google Plus
  • Email

1 Komentara/Odgovora

  1. Jovan >Babic Says:
    Mesić je ratni zločinac i to je činjenica! Bio je ministar u prvoj Vladi Franje Tuđmana, kada su vršena ubijanja SRBA civila u hrvatskim gradovima, pre početka barikada i pre “rata” sa hrvatima. Ubujanja Srba civila su činjena u Gospiću, Sisku, Zagrebu, Osijeku, Vukovaru…………
    Sudiće mu se i posthumno, ako bude moralo, a moraće, sve su prilike!!!!!!!!!!!

Ostavite Komentar/Odgovor

Ime (obavezno)

Срамота ме је у ваше име: Русе поменете успут, а форсирате ЕУ помоћ која ће можда стићи за годину дана

Срамота ме је у ваше име: Русе поменете успут, а форсирате ЕУ помоћ која ће можда стићи за годину дана

rusi-poplave-pomoc-spasioci

Колико год да се човек суздржава и не увлачи политику у целу ову несрећу, не иде. Праве нас дебилима и идиотима и онда не можеш да ћутиш. Фото: Долазак Руса

Јер Велики Вођа и његове газде то увелико раде, организују конференције за штампу где виси застава ЕУ и где се говори о некаквим имагинарним милионима евра, о некаквој помоћи која ће доћи ко зна кад, о помоћи која неће покрити ни десетину штете, док је јасно да ћемо највише ми да грбачимо да би се стање средило и да ћемо да узимамо кредите од њих како би нас још више увлачили у ропство.

И где је онда посебна конференција за оне Русе који од првог сата помажу и гину и дотераше стотине тона хране и лекова?! Где је конференција за њих, придавање значаја њима, да се каже ко их је послао, да кажу колико милиона вреди њихова помоћ која се допрема сада кад је најпотребније, уместо што се даје простор овима који нам због бомбардовања дугују милијарде долара, који су у почетку само пратили како се даве људи, а сад их неко представља као спасиоце…

 

Руски спасиоци у Обреновцу

Помену они Русе, упуте им и захвалност, али од јуче почиње да се форсира нека помоћ из ЕУ која треба да стигне за можда годину дана, почиње та политизација, превише почиње да се вијори она застава са звездицама, само се говори о милионима из ЕУ, вечерас чак и нека конференција за штампу где се продаје магла.

Па ајде да онда удостојимо велике пажње оне који изгарају сада када је народ најугроженији, који то раде од првог сата катастрофе, ајде да онда поменемо колико милиона вреди њихова помоћ, а не да придајемо толики значај помоћи која можда неће ни стићи од оних који су послали чамце онда кад се народ подавио.

Уз све то омладинци СНС-а на неким местима пуне џакове и скупљају помоћ у мајицама са ликом Александра Вучића и онда ми све то гази елементарну логику, схватам у каквом систему живим, где ће наредних месеци све ово да води и ко ће скупљати кајмак на несрећи овог народа!

Срамота ме је, бре, на ваш рачун, јер ви срама немате!

Мука ми је од Вучићевих драмских пауза, уздисаја и свега осталог. Поштујем оне који то виде као неку његову бригу, али мени страшно иду на живце искомплексирани глумци жељни пажње који вуку неке фрустрације из детињства. То би била моја дијагноза за њега.

vucic obrenovac

Суздржавао сам се, али толико тога људи не виде или не желе да виде, толико је идолопоклоника, да почиње да ми смета. Јер виде само муљ који доносе реке, а не виде један други, политички и друштвени муљ у коме пливамо.

 

Аутор: Марко радуловић

И људи изгинуше на терену, сви гледају да се ману политике, али Велики Вођа ипак перфидно гура неке ствари овом изманипулисаном народу. Почео је да се слика са заставом ЕУ као да су они највише дали, као да ће највише дати, дакле човек само спроводи у овој несрећи оно за шта је плаћен од Брисела и добро глуми.

И то треба да се каже, јер ако су неки овце за шишање, ја нисам, нити ћу да будем.

Извор: СРБски ФБРепортер

Квантна физика потврђује снагу молитве

Квантна физика потврђује снагу молитве

Феномен свести још увек је отворено питање. Прилазимо јој са свих страна, хиљадама година, али никада до краја. Прво је била централна тема филозофске и религијске праксе, а онда је у тај забран закорачила наука. Али ни овом новом “мерном” окружењу се не да. Медицина и психологија не могу да јој нађу место, ни биологија је не разуме много боље.

Ипак, најчудеснија наука, квантна физика, чини се да прави обрисе око мистерије свести. Тај готово непојамни квантни свет изгледа крије тајну, па зато наш саговорник, професор Дејан Раковић, поставља питање – може ли се свест објаснити као физички феномен? Може ли се описати законима микросвета који у себи укључују могућност немогућег!? Он то истражује двадесет година. Тражи где је то свест у нашем телу, који то систем у нама, баш као свест, има квантну природу?

– Једини такав систем није мозак, већ акупунктурни систем! Мозак је описан законима класичне физике и хемијским процесима, док је акупунктурни систем један макроскопски квантни сyстем, на шта указује вишегодишње истраживање и примена микроталасне резонантне терапије. Зато сам претпоставио да је наша свест везана за акупунктурни систем, али су ме на то упутила и искуства разних традиција, која кажу да се у измењеним стањима свести она може одвајати од тела, са којим остаје повезана преко сребрне врпце од виталне енергије, како је називају, што би се у суштини односило на акупунктурни систем.

Православна молитва

– Феномен свести отвара питање слободне воље, за коју сви верујемо да је несумњиво поседујемо. Ипак, да ли слободна воља има свој одраз у физичком свету, може ли се описати законима физике?

– Ако верујемо да човек има слободну вољу, односно да свест има слободну вољу, онда је квантна физика једини физички оквир који може да је објасни. Показало са да поред микросвета и макросистеми испољавају квантну природу (која се квантно-пробабилистички манифестује тек при интеракцији са до тада изолованим окружењем). Универзум се на дубљем нивоу понаша такође квантно. Пошто сваки квантни систем има информациону структуру квантно-холографске неуронске мреже, то значи и да се универзум понаша као квантни холограм. Ипак, описано Шредингеровом таласном једначином, изоловани универзум се понаша као детерминисани квантно-холографски систем (без своје квантно-пробабилистичке манифестације, због непостојања ван-космичког окружења), па се поставља питање има ли слободне воље, или је на нивоу Универзума све детерминисано. Одговор који сам понудио у својој теорији је да ми кроз молитву побуђујемо спиритуалне структуре са дубљег нивоа универзума, које уносе нове граничне услове, односно елемент слободне воље. Дакле, иако је универзум на неки начин квантно-холографски детеминисан, он је ипак индетерминистички кроз могућност да ми молитвом уносимо нове граничне услове.

– Вратићемо се молитви, али сада нам појасните како физика описује спрегу наше индивидуалне и колективне свести?

– Наша индивидуална свест је део космичке колективне свести, јер смо ми делић тог квантног холограма. Отуда ми у себи можемо носити комплетну информацију о Универзуму као целини, што и тврде мистици свих традиција. Ми, овако сићушна бића, не бисмо имали никакву шансу да спознамо тако дубоке тајне природе и универзума, када не бисмо имали непрекидни контакт са том базом података, када не бисмо били део тог квантног холограма, који нам омогућава да приступамо информацијама које постоје на нивоу колективне свести универзума где је све записано. Сва питања и одговори су ту. Када се јако удубимо у решавање неког проблема, ми практично ступамо у контакт са тим менталним адресама на нивоу колективне свести одакле добијамо информације. То је ипак код највећег броја људи несвестан процес.

– Тесла је то свесно радио, о томе је и писао…

– Мало је познато истраживачима да Тесла никада није написао ни једну формулу из електротехнике. Сва своја открића добио је заправо у медитативном, измењеном стању свести на свом менталном екрану. Тесла је у ствари био усмерен на тачно одређене адресе на нивоу колективне свести. Он је информације добијао екстрасензорно, директно преко свести. Та информација је потом са нивоа свести, односно акупунктурног система, прелазила до нивоа нервног система и савладавала баријеру нервних синапси од неких осамдесет милиелектрон волти. Већина људи нема довољну енергију на нивоу акупунктурног система да то обезбеди. Друго, он је био толико мотивисан открићима да је само информације које су му тако долазиле појачавао у односу на све друге информације које су долазиле са нивоа чулне свести.

– Али како ми, обични људи, да црпимо информације из те бесконачне базе података у којој су одговори на сва питања?

– И обични људи могу да крену Теслиним путем, да кроз медитацију развију ту способност. Други пут је кроз снове. Потребно је да се човек ментално фокусира на проблем који га интересује. Када свест утоне у сан и када се дислоцира из тела, та информација ће бити доминантна, односно одредиће где ће свест да протунелира. Тај одговор ће потом, при буђењу, бити појачан, јер ће кроз оно питање које је било постављено на почетку бити приоритетан. Тако ће та информација у шуми многих других које се обрађују предоминирати и као таква доћи до нивоа будне свести. Све што даље треба урадити је да се та информација запише.

– У својој теорији помињете менталне адресе. Шта би оне биле, на шта се односе?

– Оне су било шта што је у нашој свести. Могу се односити на неку особу, питање, проблем, предмет. Уколико су те менталне адресе трансперсоналне, негде изван нас, доводе до тунелирања наше свести изван нашег тела. Иначе, то је у складу са искуствима мистика у измењеним стањима свести свих традиција. Сви они говоре о дислоцирању свести, о постојању везе свести са телом преко тих тунела, које они називају сребрним нитима, које омогућавају повратак свети натраг у тело. То и теорија предвиђа, она је усклађена са тим искуствима. Мистици свих традиција говоре да су им у таквим стањима биле јасне све истине о Богу, универзуму, смрти. Међутим, повратком у нормално будно стање, под притиском телесног окружења, та квантно-холографска суперпозиција која носи пуну информацију о свему колапсира, и тако се губи највећи део информација. Остаје само један одблесак, и то у симболичкој форми.

– Зашто мистици могу да одрже таква стања свести дуже, а други људи не?

– Зато што су они претходно очистили свест од свих менталних адреса. Ослободили се свих жеља и потреба. У том чистом стању свести, односно у тој квантно-кохерерентној суперпозицији њихове свести, не постоји ни један доминантан члан, ментална адреса, идеја, мисао, која би га када се одваја од тела довела до тунелирања на ту адресу. Очишћена свест му омогућава да остане у стању суперпозиције која је квантно-холографска и да онда као део квантног холограма универзума добије комплетну информацију о универзуму. Обични људи то не могу јер дају приоритет информацијама које долазе преко чула. И отуда већина људи мисли да ти феномени практично и не постоје.

– Како се ово што сте нам испричали одражава на наш општи статус – физички, психички и духовни?

– То што ми нисмо свесни тога, не значи да не примамо информације преко нашег акупунктурног система. Чак и када се оне не појачавају, оне су присутне на нивоу нашег акупунктурног система, односно свести. Ту се накупљају и наш акупунктурни систем временом постаје преоптерећен мноштвом информација које су у суштини штетне. Наше здраво стање одговара само оним садржајима које смо имали у тренутку рођења, ако смо тада били идеално здрави. Све касније што смо добили кроз интеракцију, уписивало је нове информације јер је акупунктурни систем квантно-холографска асоцијативна меморија и као таква она меморише све информације које долазе споља. Све те нове информације се уписују као допунске информације у односу на ону основну која одговара здравом стању и утичу на промену експресије генома у нашим ћелијама. Тако долази до појаве психосоматских болести. Зато те информације које су нам непотребне треба да се чисте, да се балансира акупунктурни систем. Да се непрекидно враћа у почетно здраво стање, што је циљ свих метода холистистичке медицине.

– Рекли сте да молитва уноси нове граничне услове у детерминисани универзум. Ако је тако, онда је молитва за спас ове планете и свих људи учинила више него сви интелектуалци и научници заједно. Онда је њена улога немерива?

– Молитва у суштини мења стање колективне свести. Она може да промени и мења еволуцију у простору и времену чак и квантно-холографског универзума као изоловане целине. Молитва уношењем нових граничних услова мења оно што је претходно било одређено постојећим оптерећењима колективне свести. Молитва уноси суштински елемент слободе. Изван молитве ми немамо слободу ни могућност да мењамо еволуцију колективне свести као целине, па индиректно ни наших индивидуалних свести, јер смо део те целине.

– Какав је утицај наше молитве ако људи са којима смо у конфликту не иду истим путем?

– Молитва је увек обраћање Богу са циљем да се растерети оптерећење које постоји између две или више особа. Са таквим обраћањем се у основи побуђују спиритуалне структуре, односно квантне структуре, које у ствари омогућавају међуљудско растерећење, и то трајно. Поента је у трајном растерећењу, јер ако бих ја неком другом техником радио само на себи, могао бих тренутно да избалансирам свој акупунктурни систем. Али остаје оптерећење код друге особе као ментална адреса, и она ће непрестано, несвесно, да успоставља интеракцију са мном. Дакле, оно се не може трајно уклонити ако га истовремено не уклонимо код сваке особе која је део конфликта. Зато, само молитва за друге у суштини мења стање колективне свести.

– Дакле, живимо у „Матриксу“ који ипак можемо да мењамо?

– Да, прича подсећа на филм „Матрикс“. Ако живимо у „Матриксу“, односно џиновском квантном холограму, имамо ли слободу да нешто променимо? Мој одговор је – да. Никаквих рационалних могућности немамо, осим молитвом којом изнутра уносимо нове граничне услове. Спољашње интервенције више нема, бар колико наука данас разуме универзум. Бог је створио свет по законима природе, после тога је препустио свет самом себи, уз могућност нас људи да молитвом мењамо граничне услове, побуђујући спиритуалне структуре којима се молимо. То је Божије милосрђе! То је велика могућност. То показује да човек, иако сићушно биће, има велику моћ. Много већу него што претпоставља. Наравно, то верници не знају када се моле, али на то се своди. Ако се препустимо само жељама и емоцијама, наша моћ се драстично ограничава, а ми се сводимо само на биолошке аутомате.

– Је ли све ово што говорите базирано на принципима физике?

– Ја све говорим са становишта физике, јер желим да видим шта она може да каже на ову тему. Ово није никаква хипотетична прича на бази неке теорије која није базирана на физичким принципима. Ово проистиче из неких основних физичких принципа. Ово је прича коју нам прича физика.

– Зашто онда знања савремене физике више не утичу на наш живот. Данашњи систем вредности не одражава слику света коју нам нуди модерна физика. Зашто нема више утицаја?

– Имаће. Ја мислим да ће имати, кроз истраживања која иду у овом правцу. Истраживања феномена свести и квантно-информационе медицине мораће да имају дубље импликације. Мораћемо да разумемо да је свест фундаментално својство квантног поља, да ми нисмо изолована бића, да смо стално у интеракцији са окружењем, да од тога зависи наше здравље, стање колективне свести, судбина читаве цивилизације и будућност и судбина наше деце. Да од тога зависи стање наше свести пост мортем! Ако не растеретимо своју свест пре смрти, она ће остати оптерећена неким менталним адресама, а оне ће је спречити да оде на онај најчистији ниво, а то је божански ниво свести, Царство Божије.

– Како се Ви молите?

– „Боже мој, помози ми да опростим и себи и другима. Хвала ти за сву досадашњу подршку, и молим ти се да нас све и убудуће поштедиш превеликих искушења…“ Молим се пред спавање, и последња мисао ми буде молитва. Битно је да молитва буде искрена, јер само тада побуђује спиритуалне структуре. Када се активира тај механизам, онда се даље све само одвија. Молитва за себичне сврхе неће никада да се активира.


О саговорнику

Дејан Раковић рођен је 1951. године у Београду. Професор је на Електротехничком факултету у Београду, где руководи дипломским Смером за биомедицински и еколошки инжењеринг.

Држао је бројне основне и постдипломске курсеве из области физике и технологије материјала, биофизике и биоматеријала, квантне теорије чврстог стања и квантне информатике. Научна интересовања му покривају области наноматеријала и биоматеријала, нанотехнологије и спектроскопије, као и биофизику и биоинформатику когнитивних, психосоматских и електрофизиолошких функција.

Дипломирао је техничку физику на Електротехничком факултету у Београду, а магистрирао и докторирао теоријску физику на Природноматематичком факултету у Београду. Потпредседник је Друштва за истраживање материјала, у оквиру којег је био гост-коедитор 10 међународних тематских публикација са YUCOMAT конференција.

Руководио је регионалним пројектом Мозак и свест, Европског центра за мир и развој (ЕЦПД) Универзитета за мир Уједињених нација у Београду, а сада руководи ECPD Међународном школом квантно-информационе медицине. Био је суоснивач и Председник УО Интернационалног анти-стрес центра (IASC) у Београду, са широким едукативним холистичким антистрес активностима. Основао је и свој Фонд (FDR) за промовисање холистичког истраживања и екологије свести, са ширим промотивним холистичким активностима, укључујући суорганизацију Симпозијума квантно-информационе медицине KIM 2011.

Публиковао је око 250 научних радова и саопштења и 40 књига и зборника (међу којима: Увод у квантно-информациону медицину; Интегративна биофизика, квантна медицина, и квантно-холографска информатика; Основи биофизике; Сећања, снови, размишљања; Религија и епистемологија; Наука – религија – друштво; Анти-стрес холистички приручник; Свест: научни изазов 21. века; Биоматеријали; Физичке основе и карактеристике електротехничких материјала).


Разговор водила Дијана Ивановић

Извор: Геополитика

Препорука: Научно доказана снага крсног знака, Утицај црквених звона на људско здравље

Veliki rat najavljen Majskim prevratom / „Novosti“ May 10, 2014

Now on www.heroseofserbia.com

at:

http://www.heroesofserbia.com/2014/05/veliki-rat-najavljen-majskim-prevratom.html

Veliki rat najavljen Majskim prevratom / „Novosti“ May 10, 2014

Novosti
B. SUBAŠIĆ
10. maj 2014.

Uloga velikih sila u ubistvu poslednjih Obrenovića i pljačka dvorskih arhiva sakriva se duže od veka

Evropska štampa je ilustracijama dočarala kako zaverenici kasape kraljevski par Obrenovića i izbacuju tela kroz prozor Starog dvora
SVEČANA uniforma kralja Aleksandra Obrenovića i venčanica kraljice Drage bili su u ponudi na aukciji 1904. u Londonu samo nekoliko meseci posle atentata. Kupci su se nadmetali za dijademu srpske kraljice sa brilijantima i grivnu ukrašenu brilijantima i safirima, poklon ruskog cara. Licitiralo se i za turski orden Medžedije i persijski orden Sunca, bogato ukrašenih brilijantima. U Beču je istovremeno održana aukcija opljačkane imovine Obrenovića, na kojoj je najveća atrakcija bila jahta „Draga“, svadbeni dar beogradske opštine.
Čerupanje imovine Obrenovića počelo je odmah posle atentata, a prva ne meti je bila dvorska arhiva, koja je bila puna nezgodnih svedočanstava.
Prodaja te imovine na licitacijama u Evropi odvijala se neometano iako je Srbija bila pod sankcijama. Posle atentata 19. maja 1903. proglašena je „zemljom zaverenika i kraljeubica“ s kojom su evropske zemlje, na insistiranje Velike Britanije, prekinule diplomatske odnose. Ali ne i misteriozne puteve kojima su u „moralne“ države, zgrožene atentatom, stizale pokradene dragocenosti iz dvora Obrenovića. To je još jedna nerazrešena tajna veza velikih sila s Majskim prevratom, kad su na istorijsku scenu stupili Apis i „zaveritelji“, kasnije povezivani i sa Sarajevskim atentatom.
– Nikada nećemo pouzdano moći da razrešimo pitanje ko je sve stajao iza atentata na poslednje Obrenoviće. Velike sile su verovatno imale podatke o zaveri koja je pripremana duže od dve godine, u njoj je uzelo učešće više od 100 ljudi, pa su se čak i u javnosti pojavile vesti o njoj. Plahoviti, talentovani a u ličnom životu veoma nesrećni Obrenović nije imao saveznika u vremenu kad je počela velika evropska trka u naoružavanju – kaže istoričar dr Čedomir Antić.
Zaverenici su u maju 1903. žurili da okončaju poduhvat koji su nazivali revolucijom.
– Sve je trebalo spremiti tako da ubistvo Aleksandra i Drage bude ne samo izvršeno već da možemo odmah preuzeti vlast i osigurati u zemlji red i poredak, kako ne bi revolucija zahvatila veće razmere i time dala povod Evropi a naročito susednoj Austrougarskoj da se umeša u naše unutrašnje stvari. Ona je pripremila granične trupe, dva korpusa, da upadnu u Srbiju u cilju uvođenja reda i umirenja – zabeležio je jedan od vodećih oficira zaverenika Antonije Antić, sinovac Đorđa Genčića, uticajnog političara i ministra u „revolucionarnoj vladi“ formiranoj posle prevrata.
Memoari zaverenika otkrivaju da je Genčić otvoreno pitao i ruskog i austrijskog poslanika šta bi njihove države radile ako Aleksandar Obrenović nekim slučajem strada. Među istoričarima je duže od veka aktuelna tema ruske uloga u Majskom prevratu.
– Mnogi poznati istoričari su podsećali na ruskog poslanika u Beogradu koji je sa svoje terase gledao događaje u dvoru „kao s balkona u pozorištu“. Nešto pre atentata ruski car je posetio vojnu akademiju u kojoj je pitomac bio i princ prestolonaslednik Đorđe Karađorđević. Car je samo njega pozvao na razgovor. To je svedočanstvo o stavu ruske carevine prema još vladajućem kralju Aleksandru Obrenoviću – kaže dr Antić.
Atentat je izazavao zgražanje evropske monarhističke javnosti, samo je u francuskoj štampi nazivan revolucijom.
– Jedino je u sedištu Francuske Republike ubistvo monarha loše reputacije primljeno sa više razumevanja. Osuda je bila opšteevropska, ali je u jednoj od velikih sila dobila razmere osude celog naroda i države. Bila je to Britanija, početkom 20. veka, najmoćnije i najveće svetsko carstvo – kaže istoričar dr Slobodan Marković.
Tri godine pre atentata uticajni britanski novinar Vilijam Stid objavio je „definiciju“ Srbije koja je od 1903. postala opšte mesto u antisrpskoj propaganda.

– Srbija kipti od zavera. To je njeno uobičajno stanje. Mala kraljevina koja leži između Austrije i Rusije, sa rivalskim dinastijama i nezadovoljenim častoljubljima, jedno je od politički najgrozničavijih središta u Evropi. U Srbiji se ubistvo već dugo smatra kao jedno od prirodnih i gotovo neophodnih političkih metoda – otrovno je pisao Stid.

Ovaj stav je od 1903. u bezbroj varijacija ponavljan u zapadnoj štampi, iako su dopisnici iz Beograda, odmah posle atentata izveštavali da u Srbiji na vlasti nije vojna hunta, već vlada u kojoj su političari.

– Srpski narod je bio svestan da je stvorio i državu i krunisane glave, a ne obrnuto. Zato je osećao da ima pravo da arbitrira i da promeni dinastiju, ako ona ne ispunjava misiju da brine o napretku države i nacije. Srbija je pokazalo da prevrat ne znači kraj države, već naprotiv njen napredak što je bila nezgodna poruka za druge monarhije. Iako se u Majskom prevratu na sceni pojavljuju ličnosti koje se povezuju s Velikim ratom, on do danas nije dovoljno istražen – kaže istoričar dr Miroslav Svirčević.

On smatra da je Britaniju naročito brinulo što su prevrat organizovali oficiri, koji bi mogli da povedu rat za oslobođenje srpskih zemalja pod turskom okupacijom.

– Srbija je u zapadnoj politici smatrana „predstražom Rusije na Balkanu“ koja će „dovesti kozake na topla mora“. Zato se naročito Velika Britanija od polovine 19. veka oštro suprotstavlja srpskim naporima da stvore i prošire državu, smatrajući da će ona srušiti Osmansku imperiju koja štiti britanske interese u Sredozemlju – kaže dr Svirčević.

Pokazalo se da su bili u pravu, jer su upravo „zaveritelji“ bili najbolji oficiri balkanskih ratova. Ipak, istoričari naglašavaju da je netačan stereotip da su Srbijom posle 1903. vladali oficiri zaverenici.

– Posle prevrata nastao je period parlamentarne vladavine koji je po trajnosti i kvalitetu bez premca. U kontekstu tog vremena Srbija je bila uzorna parlamentarna država. Iako je uticaj zaverenika u javnosti bio veliki, on nije bio presudan, a Srbiju su vodile njene vlade – kaže dr Antić.

ZAVERENIČKA REPUBLIKA

DEO zaverenika, levičarski političari i visokoškolska omladina želeli su posle atentata da promene državno uređenje.

– Pred dvorom muzika svira „Hej trubaču“. Otud od „Londona“ gura jedna gomila đaka i visoko vitla šeširima: „Živela sloboda! Živela Srbija! Živela Republika“ – zabeležio je Dragiša Vasić atmosferu u Beogradu jutro posle atentata.

Političke vođe zavere nisu dozvolile ukidanje monarhizma.

– Među mlađim oficirima bio je znatan broj republikanaca, ali su nas stariji, a naročito Genčić, od toga odvratili ukazujući nam na teškoće od Evrope, a naročito od Rusije i Austrije koje ne bi dozvolile da se na Balkanu zasnuje republikansko revolucionarno gnezdo – zapisao je Antonije Antić.

“CRNA RUKA“ NIJE PUCALA

ISTORIČARI smatraju političkom manipulacijom poistovećivanje zaverenika iz 1903. s mnogo kasnije osnovanom organizacijom „Ujedinjenje ili smrt“, popularno nazvane „Crna ruka“.

– Zaverenici iz Majskog prevrata i „Crna ruka“ nisu isto. Čuveni Apis nije bio ni jedini ni glavni zaverenik. Mnogo se spekulisalo s učešćem crnorukaca u Sarajevskom atentatu, ali treba podsetiti da Austrougarska uopšte nije optuživala „Crnu ruku“. Pojedini mladobosanci su se pre opredelili za terorizam nego za „Crnu ruku“. Ubistvo Ferdinanda je bio povod a ne uzrok rata. Atentat u Sarajevu bio bi izvršen ovako ili onako – kaže dr Čedomir Antić.

NEDOSTOJNA

ZAVERENICI su kralja Aleksandra smatrali marionetom kraljice Drage, koji je zbog tvrdoglavog insistiranja na braku s njom prokockao ugled Obrenovića. To što je rođendan „udove inženjera Mašina“ proglasio državnim praznikom i njenim imenom nazivao škole i bolnice nije izazavalo takav potmuli bes kao kad je Osmi pešadijski i Četvrti gardijski konjički puk nazvao Pukovima kraljice Drage. Iako je ambiciozna vladarka kreirala odoru nalik na onu koju su nosile srednjovekovne plemkinje i u njoj se slikala za razglednice za srpsku javnost ona je bila i ostala „nedostojna žena“ za mladog srpskog monarha.

http://novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:490995-Veliki-rat-najavljen-Majskim-prevratom

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

 

Pročitajte pesmu koja je napravila bum na društvenim mrežama u regionu!

alo.rs Aktuelno

SVI ZAJEDNO

alo.rs Aktuelno

SVI ZAJEDNO

Pročitajte pesmu koja je napravila bum na društvenim mrežama u regionu!

Autor: Ekipa Alo! | 21.05.2014 – 09:26:00h | Komentara: 23

Miljana Stević napisala je pesmu „Da ne bude više rata“ koja je za kratko vreme napravila pravi bum na na društvenim mrežama u regionu! Ova autorka je u stihovima opisala ono što nam se ovih dana dešava. Tekst ove pesme prenosimo vam u celosti.

Miljana Stević

Da ne bude više rata

Šapnula je Drina Savi
jednu priču o poplavi.
– Riješila sam, Savo, sestro,
da se vrati sve na mjesto.
Izliću se iz korita,
potopiću polja žita.
Puteve ću potopiti
i krovove sve prekriti.
Da podsjetim srca mnoga,
šta je bratstvo,
šta je sloga.
I granice izbrisaću,
da izmirim srpsku braću.
Jer tek onda kad izgubi,
brat će s bratom da se ljubi.
Brat će brata da pomaže,
brat će s bratom da se slaže.
I saznaće srca mnoga
za jednoga oca – Boga.
Da se njemu oni mole
i Hrvata, brata vole.
Da poteku sa usana
molitve za Muslimana.
I da vole braću borce,
Makedonce,Crnogorce.
U molitvi svak‘ pomene
braću našu, sve Slovene.
Da se brat sa bratom druži,
prijateljsku pomoć pruži.
U nevolji da se sjete
jedan drugom da dolete.
To su, Savo, želje moje,
da se vrati sve na svoje –
Drina reče, pa poteče.
Pričekaj me, Drino, vodo,
poći ću i ja sa tobom.
Potecimo mi zajedno,
neka budu svi k’o jedno.
Nek‘ nauče da se vole,
Bogu ocu da se mole.
Nek‘ se sjeti brat svog brata,
da ne bude više rata.

Miljana Stević

 

Autor: Ekipa Alo! | 21.05.2014 – 09:26:00h | Komentara: 23

Miljana Stević napisala je pesmu „Da ne bude više rata“ koja je za kratko vreme napravila pravi bum na na društvenim mrežama u regionu! Ova autorka je u stihovima opisala ono što nam se ovih dana dešava. Tekst ove pesme prenosimo vam u celosti.

Miljana Stević

Da ne bude više rata

Šapnula je Drina Savi
jednu priču o poplavi.
– Riješila sam, Savo, sestro,
da se vrati sve na mjesto.
Izliću se iz korita,
potopiću polja žita.
Puteve ću potopiti
i krovove sve prekriti.
Da podsjetim srca mnoga,
šta je bratstvo,
šta je sloga.
I granice izbrisaću,
da izmirim srpsku braću.
Jer tek onda kad izgubi,
brat će s bratom da se ljubi.
Brat će brata da pomaže,
brat će s bratom da se slaže.
I saznaće srca mnoga
za jednoga oca – Boga.
Da se njemu oni mole
i Hrvata, brata vole.
Da poteku sa usana
molitve za Muslimana.
I da vole braću borce,
Makedonce,Crnogorce.
U molitvi svak‘ pomene
braću našu, sve Slovene.
Da se brat sa bratom druži,
prijateljsku pomoć pruži.
U nevolji da se sjete
jedan drugom da dolete.
To su, Savo, želje moje,
da se vrati sve na svoje –
Drina reče, pa poteče.
Pričekaj me, Drino, vodo,
poći ću i ja sa tobom.
Potecimo mi zajedno,
neka budu svi k’o jedno.
Nek‘ nauče da se vole,
Bogu ocu da se mole.
Nek‘ se sjeti brat svog brata,
da ne bude više rata.

Miljana Stević