СИЛВИЈА АЛВАРЕС ТОВАР: Латинска Америка све ближа Русији – Аргентина подржава територијалну целовитост Србије

СИЛВИЈА АЛВАРЕС ТОВАР: Латинска Америка све ближа Русији

Аргентина подржава територијалну целовитост Србије, због сопствених проблема око Малвина, а o питању Украјине заузима неутралан став. Мислим да бисмо у случају новог хладна рата били ближи Русији него САД. 

 

Председник Русије Владимир Путин и председница Аргентине Кристина Кирхнер

„Велика Британија подржава право на самоопредељење на Малвинима и на основу изјашњавања тамошњег малобројног становништва, путем референдума, одржава окупацију ових острва која припадају Аргентини. Сличну логику примењује на Косово, и признаје га као независну државу. Али сасвим различит критеријум има када је у питању припајање Крима Русији на основу резултата референдума. Право на самоопредељење за Велику Британију престаје да важи на Криму, али и даље је неприкосновено и на Косову и на Малвинима”, каже за „Политику” професорка Силвија Алварес Товар, декан аргентинског универзитета у Баија Бланки.

Она је као гост Сектора за Латинску Америку и Карибе на Универзитету Мегатренд одржала веома оригинално предавање о погледима Аргентине и Латинске Америке на данашњи свет, што је био и повод за интервју.

Ретко се чују образложења држава које су одлучиле да остану неутралне у актуелном сукобу око Украјине. Аргентина и Србија имају сличан став. Аргентина је била уздржана када се на Генералној скупштини Уједињених нација изгласавала резолуција о стању у Украјини. Како то објашњавате?

Онако како Аргентина брани свој територијални интегритет у вези са Малвинима тако се поставља и према Косову, дакле подржава  територијални интегритет Србије и не признаје такозвану државу Косово. Били смо уздржани када се у УН изгласавала резолуција која осуђује припајање Крима Русији баш зато што желимо да укажемо на двоструке аршине великих сила. Са једне стране, ту је логика која у први план ставља принципе, правила и форму, оно што би од свог оснивања требало да заговарају и УН. Са друге стране, у пракси одбацују тај критеријум и на потпуно обрнут начин  у складу са тренутним интересима тумаче међународно право. Баш онако како је рекао Путин: „Кад може Косово, може и Крим.”

Какве последице ће у Латинској Америци имати догађаји у Украјини? Како би изгледао нови хладни рат, о коме са много говори?

Дај боже да се време хладног рата никада не понови, јер је Латинска Америка кроз њега прошла са катастрофалним последицама. У готово свим земљама смењивале су се демократске власти са војним диктатурама. На то су утицали интереси великих сила. САД су много ближе географски, па је и притисак са севера био неупоредиво већи.

Америка је мало оставила на миру јужни део континента и окренула се истоку. Да ли је и то утицало на осамостаљивање Латинске Америке?

Надамо се да ће тај предах потрајати. У току је изградња нашег самосталног пројекта. Историјски гледано, наша интеграција је тек отпочела. Меркосур (економско-политички савез) основан је пре нешто више од 20 година. Латинска Америка постаје све повезанија у све ширим круговима.

Да ли је могућа неутралност у међународним односима и коме би се приволели Латиноамериканци у случају новог хладног рата?

Природно је што смо се највише одупирали ономе ко је вршио највеће притиске. Негодовање због тих притисака САД и даље је изражено. Ми покушавамо, и у томе смо успешни, да изградимо тесне економске и друге везе са земљама као што су Кина, Русија, Иран, Сирија… Мислим да бисмо у случају новог хладна рата били ближи Русији него САД. Свака држава се руководи интересима свога друштва, али у међународним односима, како је неко рекао, влада анархија. То значи да ће увек да превлада национални интерес. Принципи у међународним односима увек се прилагођавају националним интересима, било да су у питању велике силе било мале.

Реалност је данас сасвим друкчија?

Хладни рат водио се између две идеологије и два потпуно различита економска концепта. Капитализам је био супротстављен комунизму, а тоталитаризам демократском концепту. Данас свет није подељен на два антагонистичка пола. Нови хладни рат био би повезан са историјским ревизионизмом Русије, а не са супротстављеним идеологијама. Реализам је једна од доминантних теорија у међународним односима.

Говорите и о негативним последицама глобализације?

Са нестанком супротстављених идеологија дошло је до неутрализације политике. Готово је немогућ било какав пројекат државе или друштва који одскаче од глобалног тренда.

Како видите процесе на Куби?

Латиноамериканци подржавају данас Кубу, не само зато што смо пред притисцима почели чвршће да градимо солидарност већ и због тога што је Куба данас живи симбол хладног рата. Симбол дугог одупирања и отпора Сједињеним Државама.

АУТОР: Зорана Шуваковић/ПОЛИТИКА

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: