BaNeFF- Festival Balkanskog filma u Skandinaviji

Jelena Mila, Torvald Stoltenberg, Dr Zorica Sarah Mitić, Zoran Janković
Već treću godinu za redom se u Skandinaviji održava festival filmova sa Balkana(BaNeFF). Ove godine je taj festival prvi put odražan u Norveškoj i to istovremeno u Bergenu i Oslu. U periodu od 09-11. maja 2014 u Cinematekama u ova dva najveća norveška grada su gledaoci mogli da vide najnovoje filmove sa Balkana. Inicijator i glavni organizator ovog za balkanske filmove značajnog događaja je glumica i producent Jelena Mila iz Stokholma. Ona je to odradila uz pomoć nezavisnog udruženja Justin Thetare Production, Švedskog i Norveškog instituta za film i uz pomoć ambasada zemalja sa Balkana u Štokholmu. Na festivalu su prikazani sledeći filmovi:

1. Balkan nije mrtav, režisera Aleksandra Popovskog iz Makedonije
2. Težina lanaca, režiser Boris Malagurski, Kanada
3. Led, režiser Jelena Bajić-Jočić, Srbija
4. Kada ljubav zakasni, režiser Ivan Stefanović, Srbija
5. Vegetarijanski kanibal, režisera Branka Šmita, Hrvatska
6. Falsifikator, režiser Goran Marković, Bosna i Hercegovina
7. Kad svane dan, režisera Gorana Paskaljevića, Srbija-Francuska
8. Iza zatvorenih vrata, režisera Muhameda Aheda Bensuda

Gost festivala u Oslu, a 12. Maja 2014 i u Stokholmu je bio trenutno najveći producent i vlasnik producentske kuće ”Košutnjak film”, gospodin Zoran Janković. Iza njega je rad sa Emirom Kusturicom i produkcija trenutno najgledanijih serija na Balkanu: “Ranjeni orao”, “Greh njene mjake”, “ Moj rođak sa sela”, “Cvat lipe na Balkanu” i mnoge duge. Više informacija o ovom producentu i njegovom radu se može naći na sledećem linku.

http://kosutnjakfilm.rs/o-nama/biografije-autora/465-zoran-jankovic.html

U Oslu, Bergenu i Štokholmu je prikazan njegov film “Kad ljubav zakasni” i one j u Oslu i Štokholmu imao prilike da razgovara sa prisutnom publikom. U Oslu je na veliko iznenađenje prisutnih među publikom sedeo i Torvald Stoltenberg(Thorvald Stoltenberg) nekadašnji sekretar Norveške ambasade u Beogradu, bivši Ministar odbrane i spoljnih poslova Norveške, mirovni posrednik UN za bivšu Jugoslaviju. On je otac bivšeg predsednika Norveške poslednjih 8 godina kao i sadašnjeg NATO šefa.
Posle projekcije filma “Kad ljubav zakasni” Torvald Stoltenberg je dao interviju Jeleni Mili al i jednom norveškom novinaru. Na pitanje šta želi da poruči gledaocima sa Balkana on je uz osmeh rekao na čistom srpskom: Uvek ću voleti Beograd!

Više informacija o festivalu možete naći na sajtu BaneFF:

http://baneff.com

Piše: Dr Zorica Sarah Mitić, Oslo-Norveška

 

КОНТРА УДАР: Русија увела ембарго Америци

Објављено: 13. мај 2014, 18:10

КОНТРА УДАР: Русија увела ембарго Америци

Share Button

Share

Русија узвраћа контрамеру и ставља забрану на употребу својих ракетних мотора који се у САД користе за покретање војних сателита.

ruska raketa satelit Guardian.co .uk  КОНТРА УДАР: Русија увела ембарго Америци

Русија од 1. јуна обуставља рад америчких станица ГПС на својој територији, изјавио је заменик премијера Дмитриј Рогозин, који надгледа развој астронаутике, јавља Раша тудеј.

Русија такође ставља забрану на употребу својих ракетних мотора који се у САД користе за покретање војних сателита.

У Руској Федерацији сада ради 19 копнених станица за праћење система глобалног позиционирања.

Извор: Вестинет

Фејсбук коментари:

14 comments

Доњецка република увела санкције против Обаме, Меркел и Ештонове!

13 мая 2014, 15:42

Донецкая республика ввела санкции против Обамы, Меркель и Эштон

Донецкая народная республика объявила о введении санкций в отношении ряда европейских и американских политиков.  Лицам, попавшим в список, запрещено не только въезжать на территорию образованной накануне республики, но и пролетать над территорией ДНР. Первым в ряде нежелательных персон оказался президент США Барак Обама. Причина санкции против главы США – «потворство так называемому и.о. президента Украины А.Турчинову в использовании термина «антитеррористический» в отношении антинародного закона от 14.04.2014». Запрет на въезд для Обамы будет действовать до ноября 2014.

Также в списке оказались канцлер Германии Ангела Меркель и представитель ЕС по иностранным делам Кэтрин Эштон. Меркель обвиняют в пособничестве Обаме, а Эштон – в халатном исполнении своих обязанностей, из-за чего неонацисты на Украине почувствовали свою безнаказанность. Срок действия санкций для обоих политиков  – до сентября 2014 года.

Кроме того, в список «условно», то есть без применения санкций на практике, включен и премьер-министр Великобритании Дэвид Кэмерон. Ему предлагают пересмотреть свое отношение к «киевской хунте», особенно в свете традиционно добрых отношений между Донбассом и Великобританией.
Ряд руководителей ДНР и республики Крым были ранее включены в санкционные списки США, Канады и Евросоюза. Они бессрочно объявлены невъездными, а все их вклады в западных банках заморожены.

Русија од 1. јуна гаси свих 11 станица америчког навигационог система GPS на својој територији

Русија од 1. јуна гаси свих 11 станица америчког навигационог система GPS на својој територији

ОЧЕКИВАНА РЕАКЦИЈА НА ОДБИЈАЊЕ САД ДА ДОЗВОЛЕ ГРАДЊУ

ТАКВИХ СТАНИЦА ЗА РУСКИ НАВИГАЦИОНИ СИСТЕМ ГЛОНАСС

        ПОТПРЕСЕДНИК владе Русије Дмитриј Рогозин објавио је да ће на целој територији РФ од 1. јуна бити обустављен рад 11 станица америчког навигационог система GPS.

        Рогозин је овај корак најавио још средином априла када су САД забраниле градњу на својој територији станица за „калибрирање сигнала“ за руски навиогациони систем ГЛОНАСС.

        Рогозин је тада одлуку Вашингтона назвао „политички мотивисаном“. Иначе, открио је да су Американци својих 11 станица у 11 различитих руских федералних  јединица подигли у складу са споразумима између две земље.

        „Проблеми су се појавили чим смо ставили до знања да желимо да аналогну мрежу надземних станица имамо на територији САД“ – открио је Рогозин и нагласио да ће Москва инсистирати да у најскорије време добије право на симетричну инфраструктуру.

        Уследили су (не)очекивани проблеми. Сигнал GPS почео је да нестаје над територијом Украјине, што је угрозило сигурност летова цивилне авијације.

Категорије:

ИНТЕРВЈУ ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ – ДАНИЛОВ КЊИЖЕВНИК – Разговарала. СЛАВИЦА ЈОВАНОВИЋ

ЕКСКЛУЗИВНО!

ИНТЕРВЈУ ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ – ДАНИЛОВ КЊИЖЕВНИК

ДОБИТНИК „ВИТАЛОВЕ“ И „ЗМАЈЕВЕ“ НАГРАДЕ “ СТИХОВИ КАО ИКОНОСТАС“

Разговарала. СЛАВИЦА ЈОВАНОВИЋ

Песник Драган Јовановић Данилов , рођен је 7.11.1960. године у
Пожеги. Студирао историју уметности, на Филозовском Факултету у
Београду.Песме објављивао по часописима, антологијама, зборницима.
Превођен на француски, енглески,немачки, чешки, шведски , холандски,
мађарски, украјински, словачки, бугарски, словеначки, македонски,
руски итд…. Добитник је више угледних књижевних награда: “
Просветине “ , „Бранкове“ , “ Бранко Миљковић“ , “ Виталове“ ,“
Златни сунцокрет“, “ Меша Селимовић“, “ Змајеве награде“ и многих
других . Објавио књиге. Еухаристија, Енигме ноћи, Пентаграм срца, Кућа
Бахове музике, Живи пергамент, Европа под снегом, Пантокреатор , Глава
харфе, Дубока тишина, Концерт за никог, Хомер предграђе, Алкохол ноћи,
Гнездо над понором , као и романе Алманах, Пешчаник дина, Иконостас на
крају света. Есејистику. Срце океана, Метафизика цртежа….. Ожењен и
отец две девојчице ….. Случајни сусрет на улици и препорука
књижевног критичара Милете Аћимовића Ивкова , иначе уредника „Народне
књиге“ за коју је Данилов објавио легендарну књигу “ Гнездо над
понором“ и окитио се критикама и критике и читалачке публике завршен
је речима – обавезно рајговарајте у четири ока или како хоћете , уз
опаску потписници ових редова да му писце не исцрпљује пре књижевних
вечери, кад може и после ….. Данилов, иначе изузетно скроман човек,
од срца се насмејао , прихватајући разговор, прихватајући шалу, јер
је у питању“ другарица из клана“ како рече Ивков. А поглед Данилова
као светионик на пустом острву , препун љубави, нежности и огромне
позитивне енергије. Загледан у све што је лепо, у себи негује свој
врт и рестаурира стари иконостас песника….

-Одкуд надимак Данилов? Није ваљда по Његошевом владици Данилу?!

-Мој отац се звао Данило и било је сасвим природно да свом имену додам
тај патроним по свом оцу. Ви знате да је Драган најчешће име, а
Јовановић најчешће презиме , тако да ми је то природно било.

-Књига “ Гнездо над понором“, окитила се са две угледне књижевне
награде “ Виталовом“ и “ Змајевом“, очекивано или неочекивано?!

– Што се тиче те “ Змајеве награде“ , ја сам годинама био у
конкуренцији за ту награду , а што се тиче “ Виталове“, ја нисам
заиста очекивао награду. Не желим да звучим мудријашки , али највећа
награда за мене јесте реакција на књигу читалаца. Озбиљни текстови
који су се појављивали или преводи , то су највеће награде.

-Обично успех прате и осиња легла зависти , да ли је тих уједа и
жалаца било и према Вама?!

– Увек тога има , то ме раније потресало , а сада не, једноставно
настављам да обрађујем свој врт , милим то је једна мудрост
Волтеровска, изгледа врло једноставно, али ако се мало боље размисли ,
сва наша невоља долази, отуд што нисмо спремни да обрађујемо свој врт,
него смо обрађивали неке туђе вртове. Једноставно, ја сам омеђио неки
свој врт и волтеровски га обрађујем.

– Осуђујете ли књижевнике који се баве политиком ?

-Одобравам, али под условом, да не забораве на књижевност , јер врло
често се деси да писци оду у политику и забораве на књижевност. Ја
знам велики број примера људи, који су били изузетно талентовани и
који су ушли у то политичко поље и потпуно се изгубили. Може, свакако,
али да наставе да раде на свом књижевном делу!

-Више није реткост да се пред читаоцима појаве песме, односно књиге из
„робијашнице“ (алузија на књиге Милорада Улемека Легије , “
Легионар“., “ Гвоздени ров“ итд ) , који се продају у високим
тиражима. Имају ли права осуђеници да пишу?

-Свако има права да се изрази у књизи и то је дозвољено . И на крају
крајева , то је свуда у свету, није само код нас . У Француској,
Енглеској, Америци итд….

– Ако је за босу ногу трње обућа, да ли је песнику стих излаз из
беспућа ? Претпостављате да је ово алузија на Вашу поетку “ босе
ноге“….

-На то питање могу да одговорим са- Да . Што се тиче тог термина боса
нога, будући да су мене везивали за барок и за барокни израз на
почетку мог рада и мог песничког бављења, касније је дошло до неког
сажимања и до поетике босе ноге.

-Које су љубави песника најопеваније? О чему се заправо највише пише?
Откријте тајну, које су Ваше песничке музе?

-Моје су песме у последње време мале теме као мој Хомер, а то је назив
моје књиге“ Хомер из предграђа“, он не пише о неким великим темама, о
великим путовањима, он пише на изглед о неким малим афирменим темама,
јесте један поглед обогаћивања и позлаћивања света. Теме моје јесу
голубарници, призори из предграђа , из градова, подрума, нека захуђена
места тамна, јер заиста мали број људи о томе уоп[те и пише и зато
што ме привлачи, то је иначе оличење романтичара, тема рушевине, тема
тих неких наших пећина, спиља итд.

-Ако је душа песника попут неосвојиве планине, да ли песник увек
остаје у подножју или стремећи ка врху, проналази изворе и пећине.
Докле сте стигли у свом трагању?

– Стигао сам дотле да могу да кажем, да уједно не постоји никакав
напредак, да нема успеха, једино има трагања, а што рече један
филозоф, трагање је једино плодотворно, уколико је узалудно.

-Да ли сте се некад нашли на раскршћу , да не знате ни куд ћете, ни где ћете?

-Ја сам сваки дан на таквом раскршћу !

-Не морате да одговорите, да ли сте упознати да постоје поткупљиви
жирији за доделе књижевних награда?

– Немам појма.

– Појединци тврде да књижевна сцена све чешће подсећа на сиротишта,
где тек понеко дело усвоји читалачка публика?

-Не бих рекао, поготово у српској поезији, данас има инзванредних
достигнућа, читава једна млада генерација је донела рецимо
интересанте књиге , по мени су то књиге Војислава Карановића и Саше
Радојчића рецимо.

-Може ли стих да буде исцелитељ и писцу и читаоцу ?

-Стих може да буде исцелитељ само оним љубитељима који могу у поезији
да пронађу неки простор за себе. Значи, оним људима који су осетљиви и
који уместо срца немају кромпире.

-Присуствовала сам сцени када Вам је са сузама у очима пришла
читатељка и донела бележницу у којој је својом руком исписала ,
односно преписала Вашу књигу “ Концерт за никог“, затраживши да се
потпишете на истом . Погледали сте је изненађено, а она је одговорила
да није имала пара да купи Вашу књигу и Ви сте јој поклонили са
посветом своју најновију књигу“ Гнездо над понором’…. Приметила сам
да сте били ганути .

-Сведок сте те сцене, дирнуло ме, показао сам ту бележницу – свеску
Милети Аћимовићу Ивкову, видели сте. А ко не би био ганут?!

-А да се вратимо на почетак, рецимо роман “ Алманах“….

– „Алманах“ је роман прављен као скуп текстова различитих и те
телепатије. Иначе, не може бити уметности без тих телепатија између
писца и његових читалаца. Само харизма и телепатија, може донети нешто
посебно, јер уметност настаје у осами, али опет као по некој магији ,
нема уметности без тајних порука!

-Ваши стихови су као иконостас?!

-У питању је форма иконостаса из неке цркве рецимо, то сам хтео да
кажем у тој поруци.

= Кад пишете о ратовима , логорима, рушевинама, о паклу ратника,
разобличили сте прадавну борбу камилавке и турбана, крста и
полумесеца…

-То су више у питању појединачне приче, једно трагање за оцем , које
се провлачи кроз мене свуда чак и у првом роману. Ја живим у Пожеги,
али живео сам и у Санџаку , описујући завијање вукова Санџака ….
Вечита прича између оца и сина, конкретно интересантна поглавља бачена
неким силама историје, уопште та нека историјска шизофренија.

– Ваша поезија и поезија савременика?!

– Дође време кад је уметност све више материјална и све више хладнија
и када се заборавља да је уметност ипак једна алхемијска вечност, да
је песма један простор бића. Управо једна страна критичарка, која се
бавила мојим радом Валентина Деначи је говорила о значају гнезда у
том простору бића. И на крају крајева ми сви живимо у некаквим
гнездима малим.

– Поезија се данас свугде у свету штампа у малим тиражима ?

– Сматрам да је поезија најбитнија за ствараоце и најзначајнија. И да
се све процене огледају у поезији, а не у прози…..

Разговарала. Славица Јовановић

Фото. Славица Јовановић

МОЛИМ ВАС ПОГЛЕДАЈТЕ ЗАБРАЊЕНИ ВИДЕО!

МОЛИМ ВАС ПОГЛЕДАЈТЕ ЗАБРАЊЕНИ ВИДЕО!
ОВАКО УБИЈАЈУ НАЈСТАРИЈЕ НАСЕЉЕ НА БАЛКАНУ!
ДРАГИ МОЈИ СРБИ!
ВИНЧА ЈЕ САМО 8км ОД ЦЕНТРА БЕОГРАДА, А ПОСТАЛА ЈЕ ПОЗНАТА, НЕ КАО НАЈСТАРИЈЕ НАСЕЉЕ НА БАЛКАНУ, ВЕЋ КАО МЕСТО ГДЕ ЈЕ САГРАЂЕН ИНСТИТУТ ЗА НУКЛЕРАРНЕ НАУКЕ, ДЕПОНИЈА И АСФАЛТНА БАЗА. САДА ЈЕ У ПЛАНУ ИЗГРАДЊА ТРАФОА И ДАЛЕКОВОДА!
ЕУТАНАЗИЈА ПОЧИЊЕ!

Postovani Beogradjani i gradjani Srbije, na danasnji dan 12.05.2014. policija je prekinula miran protest gradjana Vince i djubre je proslo. Goloruki gradjani…
YouTube

KONKURS za Književnu nagradu „Stevan Sremac“

Mesna zajednica Elemir i Banatski kulturni centar

u okviru kulturne manifestacije

BAL U ELEMIRU – SREMČEVI DANI

raspisuju

KONKURS

za Književnu nagradu „Stevan Sremac

za dela humorističkosatiričnog žanra

(proza, poezija, aforizmi)

 

 

Obim svakog ostvarenja kojim se konkuriše za nagradu ne sme prevazići više od 10 strana teksta (slova veličine 12pt), kod proze i aforizama, dok se poetska ostvarenja, sem pojedinačnog naslova, mogu slati i u ciklusu do deset pesama.

 

Radovi moraju biti neobjavljeni, potpisani imenom i prezimenom autora sa naznačenim podacioma o adresi i broju telefona autora. Pravo učešća imaju svi autori iz zemlje i inostranstva, a ponovo mogu učestvovati i autori nagrađeni na prošlogodišenjem konkursu.

 

Rok prijema radova za konkurs je 10. jun 2014. godine. Radove slati u štampanoj formi na adresu: Mesna zajednica Elemir, ul. Žarka Zrenjanina br. 49, 23208 Elemir, sa naznakom „Za književni konkurs BAL U ELEMIRU 2014“.

 

Dodeljuje se ukupno tri nagrade: prva u iznosu od 50.000,00 dinaradruga u iznosu od 30.000,00 dinara treća u iznosu od 20.000,00 dinara. Odluku o nagradama donosi tročlani stručni žiri u sastavu: Uglješa Šajtinac, Srđan Tešin i Siniša Tucić, a uručenje nagrada obaviće se 27. juna 2014. godine u okviru programa manifestacije „Bal u Elemiru – Sremčevi dani“ u Elemiru.

 

Kako su mudri Islandjani savladali svoju privrednu krizu

Jedina trojica ekonomista- Branko Dragaš, Aleksa Milojević i Momir
Bulatović se zalazu za ekonomski oporavak sličan onom koji je uspio na
Islandu… Svi ostali idu na ruku našim unistavateljima- judeo-levitskoj
mafiji, „familiji“, Vatikanu……
R

Političari su upropastili Island. Država od 320.000 stanovnika
dugovala je neverovatnih 50 milijardi evra. To vam je, radi poređenja,
kao kada bi Srbija, koja danas duguje oko 28 milijardi evra, dugovala
1.108 milijardi evra. Zastrašujuće stanje dugova. Svaki građanin je
dugovao 156.000 evra.

Šta su uradili mudri Islanđani ?

* Iskoristili su komparativnu prednost to što su mali i nikom nisu
bili strateški interesantni, pa su bez buke počeli da sprovode
radikalne reforme,
* Objavili građanima pravo stanje o dugu države,
* Zatražili od građana podršku na referendumu za radikalne reforme,
* Raspustili su Parlament,
* Raspustili su Vladu,
* Doveli stručne i nepotkupljive ljude da vode državu,
* Uveli direktnu demokratiju,
* Stvorili novo državnmo tužilaštvo,
* Stvorili Agenciju za otkrivanje najvećih krivaca za bankrot države,
* Uhapsili najodgovornije političare i bankare,
* Počeli brzo suđenje političarima i bankarima,
* Suđenja su bila otvorena za javnost,
* Nacionalizovali su imovinu političara i bankara,
* Zabranili javni rad političara i zabranili im da se zaposle u
državnim preduzećima,
* Preuzeli i konsolidovali Nacionalnu banku stvaranjem nove Nacionalne banke,
* Izdavali su državne obveznice kako bi obezbedili likvidnost sistema,
* Prestali da se zadužuju kod stranih banaka,
* Održali su domaću valutu bez hiperinflacije,
* Prestali su da plaćaju dugove,
* Odbili su da parama poreskih obveznika spašavaju banke,
* Nacionalizovali najveću državnu banku Glitnir,
* Sve banke stavili pod državni nadzor,
* Zabranili svaki dalji odliv novca iz zemlje,
* Pustili berzu da bankrotira,
* Otpočeli rat sa najvećim svetskim bankarima,
* Vlada angažovala spoljnog istražitelja Eva Džoli, koja je otkrila
najveće finansijske prevare u Evropi,
* Napravili su pametan vremenski aranžman sa MMF-om u svom interesu,
* Povećali drastično takse i namete za luksuznu potrošnju,
* Pokrenuli domaću proizvodnju specijalnim olakšicama i kreditima,
* Kupovina domaćih proizvooda i jačanje lokalnog patriotizma,
* Podrška izvoznicima,
* Raskinuli 2011 sa MMF-om i to proslavili kao nacionalni praznik,

Island je krajem 2011 izašao iz krize.
Raste proizvodnja i izvoz. Inflacija je stabilna. Nezaposlenost je – 6,3%

Island je uspeo da se spasi i sačuva nacionalni suverenitet i slobodu.

Isto i Džon Perkins u intervjuu savetuje državama da odbriju vraćati
kredite MMF-a, uhapse političare koji su podigli te kredite i sude im
za zaduživanje.

Stop psovanju – Boga ti ljubim

U Turskoj danas živi 9 miliona Srba koji i dаn-dаnаs govore srpski i svаko od njih znа koje je prezime porodicа nosilа i kojа je krsnа slаvа kuće bilа!

U Turskoj danas živi 9 miliona Srba koji i dаn-dаnаs govore srpski i svаko od njih znа koje je prezime porodicа nosilа i kojа je krsnа slаvа kuće bilа!

setnja-ljudi
Apsolutno su svesni svog poreklа, sа neverovаtnim ponosom to ističu, smаtrаjući sebe počаstvovаnim zbog togа što su im koreni u Srbiji!

Pаzite, nekimа od njih su preci još pre 300, pа i 400 godinа nаselili te prostore, аli oni i dаn-dаnаs govore srpski i svаko od njih znа koje je prezime porodicа nosilа i kojа je krsnа slаvа kuće bilа… – otkriva Dragan Milosavljević, predsednik Društva srpsko-turskog prijateljstva „Inat“

Još je kralj Aleksandar Karađorđević izjavio da su Srbi izmirili sve račune sa Turskom 1912, pa ubuduće sa njima možemo biti samo prijatelji. To, ipak, niko nije uzeo za ozbiljno do pre pet godina. Teza da je 500 godina dug prinudni brak Srba i Turaka ostavio za posledicu predrasudu da su nam Turci najveći neprijatelji, bila je inspirativna za Milosavljevića, čije izjave prenosimo in vivo, u celini celosti.

KO JE KOGA JAHAO:

Jednom sam rekao jednom profesoru iz Ankare da je dovoljno što su nas jahali više od 400 godina, a on mi je odbrusio: „Pitanje je ko je koga tu jahao, vi Srbi ste imali izvršnu vlast kao veliki veziri, kakvi sultani!“ Tako je samo u periodu od 1543. do 1612. Godine, Srbija doprinela vođenju carstva s 13 velikih vezira, sedam njihovih zamenika, 23 vezira, osam admirala (kapudin-paša), brojnim guvernerima provincija i s bezbroj velikih defterdara (šefova finansija) i najviših administrativnih službenika.

DUŠEK ZA KAŠIKU:

U Srbiji nikad ranije nije postajala ni naznaka da bi ovakvo Društvo prijateljstva bilo moguće. U Beogradu živi oko 1.000 Turaka, a pretpostavlja se da ih na Kosovu i Metohiji ima još oko 30.000, mada su mnogi od njih podelili sudbinu komšija Srba.

U srpskom jeziku ima oko 8.000 turcizama, a u turskom 1.000 srbizama. Dok smo mi preuzeli od Turaka: inat (čvrsto verovati), organ, dušek, („tuzla“ na turskom znači „so“), Turci su od nas nasledili reči: kašika, dušman…

TURSKA JE ZA SRBE BILA – AMERIKA:

U 15. i 16. veku u Srbiji nije bila toliko razvijena svest o naciji. Srpski velikaš nikako nije musavog i dronjavog kmeta doživljavao kao brata po krvi! Vera se menjala kao što se danas menjaju političke stranke, a u islam je masovno prelazilo sitno plemstvo.

U srednjem veku Turska je bila isto što i danas Amerika. Turska carevina je u svom sastavu imala 32 zemlje, nikad nije spaljivala veštice, a Jevreji su tu nalazili spas. Prva velika migracija Srba u Tursku odigrala se u vreme Berlinskog kongresa.

ČETIRI JEZIKA ZA IMPERIJU:

Naša istorija prećutala je da su na prostorima turske imperije u službenoj upotrebi bila čak četiri jezika: turski (za svakodnevne razgovore), arapski (jezik religije jer je njime napisan „Kuran“), zatim persijski (književni jezik) i – srpski, kao jezik diplomatije i vojske. I sultani su govorili srpski jer sesmatralo da samo neobrazovani ne govore ovaj jezik.

ŠTA RADI SRPSKO MINISTARSTVO ZA DIJASPORU:

U Ministarstvu dijaspore samo znaju gde ima dobre jagnjetine! Ovi naši ambasadori nisu nijednu vizitkartu doneli, a kamoli da su sklopili neki dobar posao.

Hrvati su podigli svoju tekstilnu industriju zahvaljujući Turcima, a mi smo tu šansu propustili. I to zbog viza. Niko ne zna da Turčinu za dolazak u Srbiju treba garantno pismo i još da ga čeka prijatelj na aerodromu, inače će ga naši vratiti.

Vize su uvedene devedesetih za vreme rata, a njihovo ukidanje vlada još nije stigla da stavi na dnevni red. Ma čak i Turčinu koji ima Šengen treba tranzitna viza kroz Srbiju.

Zamislite koliko Srbija gubi, oko tri miliona Turaka radi u zapadnoj Evropi. Kad bi samo milion prošlo kroz Srbiju na putu za otadžbinu, zaradili bismo više nego da imamo naftovod. A da ne pričam da sporazum o slobodnoj trgovini s Turskom stoji na razmatranju već 10 godina.

BEOGRAD U ISTANBULU:

Izgleda da je bivši ambasador Tuske u Beogradu Hasan Oktem bio u pravu kad je, predajući akreditive tadašnjem premijeru Vojislavu Koštunici, u šali rekao da je inat najpoznatija turska reč u Srbiji. Dok Srbija ne haje za brojnu dijasporu u Turskoj, njeni potomci nisu zaboravili zavičaj, pa se kod Istanbula prostire Beogradska šuma na 6.000 hektara, a grad se diči crkvom Beogradske Bogorodice. Dok Beograd ima Stambol kapiju, u Istanbulu je podignuta Beogradska kapija!

BOSFOR PRE ČIKAGA:

Mit o Čikagu kao najvećem „srpskom“ gradu posle Beograda opstao je samo zahvaljujući činjenici da je decenijama bilo politički nekorektno reći da ta titula zapravo pripada Istanbulu. Jer, na obalama Bosfora živi čak tri miliona ljudi poreklom sa ovih prostora, koje smo vekovima pežorativno nazivali „poturicama“

Naravno, nije reč o klasičnoj emigraciji koju su decenije za nama poterale u pečalbu, već o iseljenicima koji su stotinama godina tamo, islamske vere i turskih imena, ali čvrsto vezani za šaku zemlje sa koje su im pradedovi otišli…

Verujte, čak i čvršće od mnogih od nas koji još stojimo na njoj! Apsolutno su svesni svog porekla, sa neverovatnim ponosom to ističu, smatrajući sebe počastvovanim zbog toga što su im koreni u Srbiji! Pazite, nekima od njih su preci još pre 300, pa i 400 godina naselili te prostore, ali oni i dan-danas govore srpski i svako od njih zna koje je prezime porodica nosila i koja je krsna slava kuće bila…

DEVET MILIONA U REZERVI:

Ako vam je frapantna brojka od tri miliona u Istanbulu, šta reći na podatak da je to tek trećina od ukupnog broja koliko ih je u Turskoj?! Govorimo o devet miliona duša, a to nije moja pretpostavka, već podatak, nešto o čemu se ovde ćuti.

Govorimo o „armiji“ u najmanju ruku velikih prijatelja Srbije, koji bi i te kako mogli da nam pomognu. Što je najvažnije – to i žele. Međutim… E, to „međutim“ je upravo ono što nas je kroz istoriju skupo koštalo! Za ovdašnje vlasti ti ljudi nikada nisu bili smatrani srpskim iseljenicima zbog dogme da su Srbi samo oni pravoslavne vere.

Zato što je to i dalje tabu tema i jeretičko pitanje, danas i imamo naciju Bošnjaka. Možda bi i karta Hrvatske danas bila drastično drugačija da je dozvoljeno izjasniti se kao Srbin katolik?!

KARADŽIĆ U BAJRAM PAŠI:

Obilazeći svojevremeno jednu od najvećih istanbulskih opština Bajram paša i razgovarajući sa ljudima koji u njoj žive, a 90 odsto od 350.000 koliko ih ima je našeg porekla, prišao mi je čovek da mi ponosno kaže da su se njegovi nekada davno prezivali Karadžić i da zna koju su slavu slavili, da sa generacije na generaciju prenose srpski jezik i da mu nikada neće biti jasno zbog čega ne može da bude ono što smo pomenuli – Srbin musliman?!

Razgovarao sam sa ljudima koji potenciraju da su iz: „Aski Srbistana“, što u prevodu znači: Stare Srbije. Pitam ih znaju li odakle su tačno poreklom, a oni uglas: „Skoplje“ – nastavlja da nas šokira naš sagovornik.

VEZIRI, EKONOMSKA ŠANSA:

Korpusu potencijalnih lobista, jakih privrednika spremnih da ulažu, uopšte ljudi koji su više nego voljni da na svaki način pomognu državi u kojoj su im koreni. A, 95 odsto naših Istanbulaca su u najmanju ruku dobrostojeće zanatlije i uspešni privrednici, čija preduzeća zapošljavaju i po nekoliko stotina ljudi.

Koliko su tamo cenjeni govori i podatak da se deo Istanbula, omiljeno izletište, zove „Beogradska šuma“. Jedna od svega četiri kapije na nekadašnjem bedemu oko grada nosi ime „Beogradska“, ali… A šta ćemo sa činjenicom da je čak 13 velikih vezira bilo sa naših prostora?!

Zamislite koliko Srbija gubi, oko tri miliona Turaka radi u zapadnoj Evropi. Kad bi samo milion prošlo kroz Srbiju na putu za otadžbinu, zaradili bismo više nego da imamo naftovod. A da ne pričam da sporazum o slobodnoj trgovini s Turskom stoji na razmatranju već 10 godina – priča Milosavljević, čije društvo svakodnevno dobija ponude za poslovnu saradnju s turskim firmama.

Izgleda da je bivši ambasador Tuske u Beogradu Hasan Oktem bio u pravu kad je, predajući akreditive tadašnjem premijeru Vojislavu Koštunici, u šali rekao da je inat najpoznatija turska reč u Srbiji. Dok Srbija ne haje za brojnu dijasporu u Turskoj, njeni potomci nisu zaboravili zavičaj, pa se kod Istanbula prostire Beogradska šuma na 6.000 hektara, a grad se diči crkvom Beogradske Bogorodice. Dok Beograd ima Stambol kapiju, u Istanbulu je podignuta Beogradska kapija!

(Društvo srpsko-turskog prijateljstva „Inat“)