РОГОЗИН: Русија се спрема за гарантовано одбијање сваког напада из космоса

РОГОЗИН: Русија се спрема за гарантовано одбијање сваког напада из космоса

НОВЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ И ОРУЖЈА ПРЕТВОРИЛИ ВАЗДУШНО-КОСМИЧКИ ПРОСТОР

У ЈЕДИНСТВЕНУ СФЕРУ ОРУЖАНЕ БОРБЕ

Аутор: Дмитриј РОГОЗИН, заменик премијера владе Руске Федерације

  • Руководство Русије донело је одлуку о форсираном развоју потенцијала за сузбијање нових ваздушно космичких претњи после анализа деловања NATO држава, које су буквално оружјем високе прецизности преорале прво Југославију, а затим Ирак и Либију – а земље-жртве нису биле у стању да им се одупиру нападу класичним средствима ПВО
  • Приоритет су добила средства и системи ваздушног и космичког базирања (укључујући беспилотне летелице и извиђачке балоне), радарске станице иза линије хоризонта, универзални и противавионски ракетни системи различитог домета дејства, ласерски системи различитих врста базирања и намене, перспективни авионске системе фронтовске авијације, системи за ометање различите намене и перспективни системи АСУ и везе
  • Сем модернизације постојећих и стварања нових средстава и система ВКО, у току су свеобухватне припреме индустрије за производњу савремене технике, као и за развој инфраструктуре на читавој територији земље у интересу обезбеђивања ефикасне и поуздане ВКО 

        ПОСЛЕ прилично дугог и осетљивог периода пада, војна индустрија у нашој земљи све сигурније узима маха.

        Данас већ можемо да говоримо не само о превазилажењу негативних процеса у појединим питањима војне индустрије, него и о првим успешним корацима у реализацији нових праваца обезбеђивања војне безбедности. Један од таквих праваца је стварање система ваздушно-космичке одбране (ВКО) Руске Федерације.

        Потреба за таквом одбраном условљена је пре свега модернизацијом средстава ваздушно-космичког напада, масовним развојем и наоружавањем оружјем високе прецизности (укључујући крстареће ракете), развојем надзвучних технологија, што је све заједно довело до претварања ваздушно-космичког простора у јединствену сферу оружане борбе.

        Рекордно појачање ризика и потенцијалних претњи који долазе из ваздушно-космичког простора данас су непобитна чињеница.

Концепција ВКО

        У циљу стварања комплетног система ВКО, израђена је и одобрена од стране председника Русије Концепција ваздушно-космичке одбране Руске Федерације. Њене одредбе, као и Указ председника Руске Федерације из 2012., одредили су улогу, место, задатке, принципе, основне правце и етапе развоја ваздушно-космичке одбране и опште организационе принципе њеног уређења.

        Задаци ВКО дефинисани су на следећи начин:

        –  задаци у интересу реализације стратешког нуклеарног обуздавања;

        – задаци у интересу чувања државне границе у ваздушном простору Руске Федерације, контроле начина и коришћења ваздушног простора Руске Федерације и пресецања нарушавања његовог коришћења, као и контроле космичког простора;

        – задаци у интересу борбе са ваздушно-космичким противником током војних конфликата различитих размера.

        Решавање све три групе задатака има стратешки значај за савремену Русију. Није случајно да питања стварања система ваздушно-космичке одбране привлаче велику пажњу многих стручњака и уопште мислећих људи.

        Будући да се као председник Војно-индустријске комисије при влади Руске Федерације непосредно бавим решавањем проблема техничког снабдевања Оружаних снага, потврђујем да је управо стварање техничке основе главни услов за оснивање перспективног система ваздушно-космичке одбране и најопсежнија компонента ресурса за његову изградњу. То постаје јасно на основу саме анализе техничког стања наоружања и борбених могућности постојећих групација трупа (снага) Руске Федерације, које сада  решавају задатке ВКО.

Повећање могућности

        Нажалост, до недавно су наше могућности за решавање задатака ВКО биле ограничене. Посебну бојазан изазвало је стање информационих система који обезбеђују упозоравање о ракетном нападу и реализују радарско извиђање ваздушног простора.

        Није задовољавало ни стање „ватрених“ система ВКО, који треба да решавају задатке борбе са ваздушно-космичким противником. Овде је као и у средствима за извиђање било незадовољавајуће техничко стање одређеног дела наоружања услед трошења ресурса, као и малог удела модерних примерака који обезбеђују ефикасно супротстављање свим типовима средстава ваздушно-космичког напада потенцијалног противника.

        Анализа деловања NATO држава, које су буквално оружјем високе прецизности осипале паљбом, прво Југославију, а затим Ирак и Либију – не дајући при том никакве шансе за непосредни контакт својих оружаних снага са војним формацијама земаља-жртава, које нису биле способне да се одупиру нападу класичним средствима противваздушне одбране (ПВО), била је разлог да политичко и војно руководство Русије донесе одлуку о форсираном развоју потенцијала за сузбијање нових ваздушно космичких претњи.

        Разуме се да је раскорак између средстава ваздушно-космичког напада и ПВО/ВКО требало хитно елиминисати, будући да је празнина у техничкој основи одбране озбиљан извор ратне опасности и у целини националне безбедности.

        Поновићу: не ради се толико о модернизацији организационих структура, колико о напредном развоју технике способне да се бори са свим типовима савремених и будућих средстава ваздушно-космичког напада. Основни проблем није у размештању функционера, него у развоју перспективне техничке базе.

        Свако заостајање техничке базе ваздушно-космичке одбране од средстава ваздушно-космичког напада, СВКН, може да доведе до ситуације као крајем 40-их, почетком 50-их година прошлог века, када су извиђачки авиони САД и NATO земаља често и некажњено упадали у ваздушни простор СССР-а, а стручњаци Пентагона детаљно разрађивали план за нуклеарно бомбардовање највећих градова Совјетског Савеза.

        У то време СССР није имао ефикасна средства за уништење противничких авиона који лете на великим висинама и брзинама.

        Схватајући размере долазеће опасности, руководство СССР својевремено је предузело енергичне и довољно ефикасне мере за јачање своје противваздушне одбране. Још увек импресионирају изузетно кратки рокови стварања принципијелно новог наоружања  – противавионских ракетних система, надзвучних ловаца-пресретача, као и радарских станица.

        Већ 1955. у наоружање је ушао систем С-25 „Беркут“ који је решио проблем противваздушне одбране Москве. Касније је за кратко време створен читав низ ефикасних система ПВО којима су биле опремљене формације и јединице ПВО, трупе ПВО Копнене војске, Ратног ваздухопловства и Ратне морнарице.

        Руководство СССР улагало је огромне напоре и у област стварања и усавршавања средстава и система за стратешко одвраћање – пре свега, нуклеарног оружја и његових носача. Пробе атомске бомбе у нашој земљи изведена су 1949., а хидрогенске – 1953. године.

        После лансирања вештачког сателита Земље 1957., претичући тиме САД, Совјетски Савез је добио принципијелно ново средство за допремање – интерконтиненталну балистичку ракету. Већ у децембру 1959. основане су Ракетне јединицестратешке намене, чије је консеквентно повећање могућности ставило тачку на нуклеарни монопол САД и нерањивост њихове територије.

        У условима распрострањене трке у ракетном наоружању, руководство СССР-а такође је предузело енергичне мере за стварање система противракетне одбране. Прва успешна опитовања тог система путем уништења главе интерконтиненталне балистичке ракете (први пут у свету!) изведена су код нас  4. марта 1961. године.

Будућност – припада перспективним  системима

        Анализа већ добијених и очекиваних резултата изведених радова у области стварања система ВКО показује да је постизање суштинског повећања могућности у борби са средствима ваздушно-космичког напада могуће само стварањем перспективних система наоружања, њиховом производњом у потребној количини, као и опремањем тим системима снага које решавају задатке ВКО.

        Међутим, то захтева решавање многих научних, технолошких и производних проблема, а такође и улагање великих финансијских средстава и времена. Управо због тога се овај посао налази под непосредном контролом Војно-индустријске комисије при влади Руске Федерације.

        Ми полазимо од тога да стварање система ВКО може да се реализује само по етапама сразмерно стицању нових знања, освајања технологија и формирања одговарајућих економских услова.

        Стварање перспективних система наоружања, њихова производња у потребној количини и снабдевање трупа нису могући без одређивања основних одредница војно-техничке политике, као и јасног и константног управљања свим етапама тог процеса. Као што показује искуство у нашој војној индустрији током последњих деценија, крајње негативан утицај на квалитет управљања процесом стварања наоружања имала је реформистичка грозница, неразумна жеља да се „помера намештај“ у кабинету начелника, што је по правилу, замењивало рад на постизању реално потребних и значајних резултата.

        Најважнији корак војно-политичког руководства земље по питању стварања ваздушно-космичке одбране била је одлука Дмитрија Медведева 2011. да формира нови род војске Оружаних снага Руске Федерације – трупе ВКО. То је омогућило да се реши један од основних задатака који доприносе изградњи ВКО -формирање стратешког органа војне управе – команде Трупа ВКО одговорне за стварање система ВКО на основу интеграције система ПВО и РКО.

        Уз непосредно и активно учешће команде Трупа ВКО у интересу изградње система ваздушно-космичке одбране РФ у Државном програму наоружања за период 2010-2020. садржан је значајан обим задатака у истраживању и развоју, који укључују како опште системске радове, тако и радове на стварању узорака наоружања ВКО.

        Читава „архитектура“ општих системских радова усмерена је пре свега на решење питања стварања система ваздушно-космичке одбране Руске Федерације и његових најважнијих подсистема, као и на формирање система почетних података неопходних за аргументовање захтева за наоружање и војну технику ВКО, за одређивање плана ваздушно-космичке одбране, за оснивање групација снага ВКО и њихово даље усавршавање.

        Планирани и изведени радови на стварању узорака наоружања ВКО укључују велики списак истражних радова на развоју и стварању информационих, енергетских (ватрених и ометајућих и тсл.) компонената за управљање и програмирање, које улазе у састав подсистема за извиђање и упозоравање на ваздушно-космички напад, за погађање и потискивање, управљање и програмирање.

        У стварању перспективног наоружања приоритет у развоју треба да добију средства и системи ваздушног и космичког  базирања (укључујући беспилотне летелице и извиђачке балоне), радарске станице иза линије хоризонта, универзалне и противавионске ракетне системе различитог домета дејства, ласерске системе различитих врста базирања и намене, перспективне авионске системе фронтовске авијације, системе за ометање различите намене, перспективне системи АСУ и везе.

        Сем модернизације постојећих и стварања нових средстава и система ВКО, одвијају се свеобухватни радови на припремању индустрије за производњу савремене технике, као и за развој инфраструктуре на читавој територији земље у интересу обезбеђивања ефикасне и поуздане ВКО.

        Анализа питања на стварању система ВКО и њених елемената свакако ће изаћи из оквира Државног програма ГПВ-2020. То је условљено изузетном сложеношћу проблема које треба решити. При том, рад на развоју наоружања ВКО треба да буде усаглашен са мерама за организацију израде ВКО. Најбољи услови биће створени обавезивањем личном одговорношћу за организацију ваздушно космичке одбране једног службеног лица. То захтева краткотрајност догађаја у случају изненадног ваздушно-космичког напада и неопходно тренутно предузимање мера за парирање и за упознавање највишег политичког и војног руководства земље са објективном информацијом о започетој агресији.

        Сада се завршава рад на формирању концерна ВКО у који треба да уђу предузећа-конструктори система ВКО и његових елемената. То је потребно ради максималног концентрисања напора и повећања могућности за управљање процесом развоја.

        Предстоје и велики радови на усавршавању и даљем развоју технике у авијацији и наоружању у оквиру противваздушних снага. На пример, за јуришну авијацију потребна су нова средства информатичког програмирања за земаљске околности, као и системи за управљање.

        Таква средства и системи треба да се развијају повезано са информатичким програмирањем ракетних трупа и артиљерије, ракетних система и артиљерије РМ у укупном систему погађања критички важних објеката агресора. Није мање сложен задатак стварања основе за далеколетну и војно-транспортну авијацију.

        Према томе, у садашњој фази војне индустрије треба деловати системски и доследно, концентришући напоре на стварању материјално-техничке основе ваздушно-космичке одбране и војно-ваздушних снага будућности.

        Тек тада бићемо сигурни у своју способност да одбијемо ваздушно-космички напад непријатеља, моћнијег у економском смислу, и да му нанесемо огромне губитке узвратним одговором на напад.

        Превела Ксенија Трајковић

Категорије:

PROMOCIJA MLADIH AUTORA

U sredu 14. maja 2014. godine u 18 časova

u Biblioteci „Petar Kočić“ u Beogradu (Vračar)

održaće se

 

PROMOCIJA MLADIH AUTORA

Banatskog kulturnog centra i Književne omladine Srbije

 

Učestvuju:

 Viktor Škorić, Nikola Popović, Aleksandra Kuprešanin i Nikola Čavić

(autori Banatskog kulturnog centra)

i

Dušan Tomić, Žaklina Đuričić, Bratislav Rosandić i Bojan Vorkapić

(autori Književne omladine Srbije)

 

Moderatorka: Milena Milikić

 

На XIX Мајским сусретима писаца дијаспоре у Франкфурту на Мајни, које организује Удружење писаца „Седмица“, књижевна заједница Удружења књижевника Србије, додељене су књижевне награде

На XIX Мајским сусретима писаца дијаспоре у Франкфурту на Мајни, које организује Удружење писаца „Седмица“, књижевна заједница Удружења књижевника Србије, додељене су књижевне награде златни, сребрни и бронзани Орфеј за најбоље песме Мајске песничке ноћи.
Жири у саставу: академик Матија Бећковић (председник), проф. Зорица Сурла и песник Александар Урошевић одлучио је да награди и похвали следеће песме:
ЗЛАТНИ ОРФЕЈ припао је Николи Шуици, песнику и сатиричару из Париза за  песму „Да ли вишње зрију на Косову“
ДА ЛИ ВИШЊЕ ЗРИЈУ НА КОСОВУ
Канула ми суза те два века споји
Пламичци од свећа памте сва времена
Гробови су прошлост – гробови будућност
Покрови се нижу са мога вретена
Боже какву меру стављаш нам на време
Када моје семе не доспева зрети
Кад зелена вишња на стази ме чека
Док живот к`o река за повратак не зна
Сухе су ми груди остале без млека
Утрнули зуби од хладноће века
Издашно је време кад ми пропаст прети
Издашно је време када треба мрети
СРЕБРНИ ОРФЕЈ припао је Љубиши Станковићу – Тиши, песнику из Кронберга (Немачка), за песму „Сунце“
СУНЦЕ
Ако је Сунце на небу
А небо је горе
Где је Сунце ноћу
Дал´ је онда доле
Окачено о нешто
Или виси обешено
Ко то гаси Сунце
Те влада тмина
Хајде реците пред свима
Ако неко знаде
Ко га јутром пали
И чиме…
Зашто га облак скрива
Када неко плаче
Или зашто сија јаче
Кад ти неко осмех да
Безброј питања
А одговора правог нема
Прво – шта је Сунце
Ужарена лопта небеска
Шта ће онда у њеном оку
У томе је поента
Сунца нема!
То је илузија
Јер да га има сијало би свима
Данима и ноћима
Мени сија ретко
И кад је на небу
И кад га нигде није
Само кад је угледам
Кад је у очи погледам
Онда видим Сунце
И душу
И срце…
И све је онда на небу
И горе је горе
Доле не постоји
Ако и постоји тада се не броји
Ако је Сунце на небу
А небо је горе
Где је Сунце ноћу
Мој предивни створе
Само ти и ја знамо
Али ћутимо
И слутимо
Да ће тајн на видело изаћи
И сада таман и да хоћу
Не могу срцу да забраним
Да те воли
Да признам да се Сунце пали
Осмехом твојим
И да се никада не гаси
Већ се само ноћу скраси
У оку твом
БРОНЗАНИ ОРФЕЈ припао је Александру Јовановићу из Ешборна (Немачка) за песму „За сада без доброг наслова“
 ЗА САДА БЕЗ ДОБРОГ НАСЛОВА
Као да си од хартије
Цепају те
Бришу гумицом
Као дете кад забрља у рачуну
Где највише боли
Секу
На силу боје
А ти
Као фреска столетна
Изнова лице сјајно показујеш
Тробојно
Варају на картма
Краду ти векове
И отимају тапије
Док ми гледамо телевизију
Похвале су припале Ранки Тодоровић – Грубешић, песникињи из Париза, Драгослави Вељковић Маџар, песникињи из Франкфурта и др. Влађи Бакић – Милић, песникињи из Франкфурта.
У програму Мајских сусрета писаца дијаспоре учествовали су песници и писци из Мађарске, Аустрије, Швајцарске, Француске и Немачке. Музичком делу програма свој допринос су дали Љињана Булић, јапански бубњеви, Вељко Шљука, фрула и Александар Владисављевић на виолини.
Модератори су били Диана Пијетловић и Александар Јовановић.
Почасни гост Мајских сусрета писаца дијаспоре, академик Матија Бећковић, поздрављен је овацијама и салвама аплауза очаране публике. Овај песнички геније српскога рода пронашао је формулу по којој ће поезију сви писати.
НАЈБОЉИ ЧОВЕК НА СВЕТУ
Рече ми један чоек
Да је дошао Матија
У ноћи с петка на суботу
Јер Матија може доћи
У било који град
У било које време
Јер Матија је Матија
Најбољи човек на свету
Само кад положи дланове на колена
И отпаше мач уста
Једино оружје које има
И оплете Ћераћемо се још
Склони му се с очију
Док га то прође
Лелек мене, леле и куку
Умрла је стара Црна Гора
Родио се задњи Црногорац
Поезију више нико неће писати
Унук Алексе Маринкова
Плаче над Црном Гором
Сузо моја све си запамтила
Племе моје над свим племенима
Бојим се да ћу живети још дуго
Најбоље је пуцати у главу
Треба скупо продати своју кожу
Прса у прса
Ниси ти више мали
Могао би бити отац своме оцу
Ко има хлеба и језика
Све има
Тако је говорио Матија
Најбољи човек на свету
Само кад положи дланове на колена
Склони му се с очију
Док га то прође
Ваше Удружење Писаца „Седмица“
Љубиша Симић, председник

Анкета немачке ТВ: 89% гледалаца подржава Владимира Путина

Одштампај

Анкета немачке ТВ: 89% гледалаца подржава Владимира Путина

 

Немачки ТВ канал N-TV је одлучио да у директној емисији својим гледаоцима постави питање: Да ли подржавате курс Владимира Путина? На чуђење сарадника канала 89% гледалаца је одговорило позитивно на ово питање.

Немачки ТВ канал N-TV је 9. маја организовао анкету међу својим гледаоцима. Гледаоци су могли да позову на два различита телефонска броја и да одговоре позитивно или негативно на питање Да ли подржавате курс Владимира Путина?, преноси ИноТВ.

Они који схватају и подржавају курс Путина је било 89%. „То је мало неочекивано“, прокоментарисала је резултате анкете водитељка Роми Арндт. Новинар N-TV Дирк Емерих је на свом Твитеру написао да је „збуњен“.

Слична анкета се крајем марта појавила и на сајту The Independent. Посетиоцима сајта је пружена могућност да гласају за председника САД Барака Обаму, канцлера Немачке Ангелу Меркел, председника Русије Владимира Путина, британског премијера Дејвида Камерона, председника Француске Франсоа Оланда и друге политичаре.

Највише гласова је добио Владимир Путин. За њега је гласало више од 92% посетилаца који су гласали. Друга је била Ангела Меркел (3% гласова), а трећи Барак Обама са 2%. За Франсоа Оланда и Дејвида Камерона је гласало мање од 1% посетилаца сајта британског издања.

Подсетимо да социолози Русије сада региструју да је рејтинг председника Владимира Путина на врхунцу. Истраживање, које је провео Сверуски центар за проучавање јавног мнења крајем марта, показује да поступке шефа државе подржава више од 75% Руса. Исти тај показатељ је почеком марта износио 71%.

Социолози су објаснили да је високи степен подршке Путина повезан са позицијом Русије у Украјини, као и организацијом референдума на Криму. Велику улогу је одиграла и сјајна победа руских олимпијаца и параолимпијаца у Сочију.

Извор: Глас Русије

Фински дипломата: Ако Европски парламент одмах не промени свој однос према Русији и САД, свет ће се већ до јесени наћи на прагу новог страшног рата

VEOMA OTVORENA  IZJAVA  FINSKOG DIPLOMATE :

30. април 2014.
Description:</p>
<p>                                                          86238
Фински дипломата Петер Иискола
БРИСЕЛ ТРЕБА ДА ДОБИЈЕ СВОЈ МАЈДАН
Фински дипломата Петер Иискола* позива народе Европе да пруже отпор САД
Уколико Европски парламент одмах не промени свој однос према Русији и САД, свет ће се већ до јесени наћи на прагу новог страшног рата. У то је убеђен искусни фински стручњак за међународно право, до недавно дипломата, члан Савета Европе, координатор ОУН – Петер Иискола. У разговору са дописником “СП” (Свободная пресса, у преводу, Слободна штампа) он прича о “луткарима” из НАТО-а, чиновницима Европске комисије и многим другим стварима које су директно везане за кризу у Украјини и Мајдану у Бриселу који је све ближи и ближи…
 “СП”: По вашем мишљењу, Петер, да ли су украјинска збивања последица чисто унутрашњег «сукоба интереса» или су их изазвале неке «спољашње силе»?
– По мом мишљењу, већ су сви у Западној Европи, и не само тамо, схватили да се ово једноставно није могло догодити без спољашњег уплитања. Сједињене Америчке Државе су главни “луткар”, оне вуку конце којима покрећу своје марионете. Познато је да су у револуцију у Украјини Американаци уложили пет милијарди долара. То су недавно објављени званични подаци. Може се рећи да је то оно што је забележено у документима. Можемо само да нагађамо колика су још средства без писаног трага убачена за уништење суверенитета Украјине.
“СП”: И то, уништење рукама Европљана …
– Тачније, Европске комисије. Она је отворено вршила притисак на председника Јануковича, приморавајући га да потпише Споразум о придруживању између Украјине и Европске уније. Тада није обраћала пажњу на демократију, ни најмање се није бринула за људска права и слободе. Иако много воли да се у јавности крије иза прича о демократији.
“СП”: Зашто водеће државе Старог света, у лицу своје Европске комисије, дозвољављју да њима управљају САД, као да су буквално легле на руду Јенкија?
– Због тога што, прво, у овој организацији је остваривање интереса банкара има приоритет, банкари одлучују о свему у данашњем западном свету. Друго, Европска комисија – није демократска институција. У њој је мање демократије него што је било у Политбироу ЦК КПСС. У Европској комисији је безмало три туцета комесара, именованих од стране Европског савета. Народи Европе нису изабрали те комесаре. Није изненађујуће што се ту често доносе одлуке која имају мало додира са интересима појединих земаља. У Украјини, они су заменили једну, легалну, групу разбојника, другом, још гором. Знамо: у Кијеву је била демократија, али лоша. Тамо су владали сами олигарси. Сада постоји хунта на челу са другим олигарсима, за Европу погоднијим.
Међутим, Украјина је ситница. ЕУ и САД које стоје иза ЕУ имају други циљ – преврат у Русији. Ако ваша држава покаже слабост, они ће бити веома задовољни. Њима се допадало кад су код вас заповедали Березовски, Ходорковски, Абрамович. И, наравно, никако им се није могло допасти кад је Путин све то прекинуо. За САД је био посебан ударац кад су схватиле да Русија гради, а то не без успеха, Евроазијску унију. Без Украјине, та градња се мало компликује, али је свеједно и даље реална. Она је очигледна противтежа Европској Унији која је послушна  пред Јенкијима! А шта је то Евроазија? Па, то је 75 % светских ресурса. Зар се такав савез може допасти САД?
“СП”: Кијев је недавно посетио потпредседник САД,  Џозеф Бајден. Између осталог, он је у разговору са тренутним украјинским руководством рекао да ће их избавити од зависности од руског гаса. Вели, постоји одлична алтернатива …
– Да , чуо сам то. Апсолутно нестварно. Американцима нису потребни ни Турчинов ни Јацењук са Јарошем. Ове фигуре нису у принципу неопходне ни Европској унији. Стога су и  сви разговори и обећања дата наведеним грађанима – чист блеф. Полазим од тога да САД сада имају сопствене реалне проблеме. Код њих задуженост износи 103 % БДП-а. У трговинском билансу имају дефицит од 800 милијарди долара. Русија, поређења ради, има суфицит од 200-300 милијарди. Американци кажу да могу да оборе цене нафте и тако нанесу штету вашој земљи. Они добијају “црно злато” углавном преко Саудијске Арабије. А за њу је пад цена нафте  веома штетан. Ваш Путин је 17. априла рекао да Русија неће имати проблема ако падну цене нафте. А Саудијска Арабија хоће, знам то поуздано.
“СП”: Европска унија је у своје време стварана да би земље помагале једна другој, ради “заједничког просперитета.” А сада испада – ради гушења политичке воље оних држава које су видно економски слабије? Ради коришћења јефтине радне снаге и нових тржишта за себе.
– За ускршње празника сам путовао у Грчку, био у Атини и на Светој Гори. За мене, као православног човека, то је традиционално путовање сваке године. Овога пута сам се много дружио са Атињанима. Не са политичарима, већ са обичним грађанима. Они су ми рекли да се у својој земљи последњих неколико година осећају као за време нацистичке окупације. Мрзе ЕУ и Американце. Када су Грци ушли у Европску унију, нису имали довољно развијену економију. Иако је један од главних услова за све земље приликом приступања био баш економски фактор. У истој ситуацији касније су се нашле Румунија, Бугарска, балтичке државе. Ни оне нису биле спремне да пређу на евро. Међутим, оне су у ЕУ. Зашто? Мислите да  Европљани нису видели неприпремљењост ових земаља? Видели су. Али су хтели нове територије, нове земље. Пре осамдесетак година, Немци су то једноставно звали – лебенсраум (lebensraum – животни простор или политичка територија неопходна за постојање државе и економску независност; историјски темељ нацистичке експанзионистичке политике – напомена аутора текста). Узгред, мени су пријатељи, једномишљеници недавно послали две карте –  карту Трећег Рајхаса почетка 1940-их и карту садашње Европске уније. Упоредите. Скоро стопроцентно се подударају!
Почев од 2004. године, ЕУ је добила доста нових чланова. На рачун отписивања дугова (или пре – давања милостиње) истој тој  Грчкој и неким другим земљама, она покушава да држи ове државе на повоцу. Зато што она хоће лебенсраум. За сад нема концентрационе логоре. Ни ропство. Али већ разара земље. Као сада Украјину. Као раније Југославију. Многи народи Европе не желе овакву политику, они су против ње. Али Европска унија не слуша и не жели да чује критике. Сада затвара уста и медијима. Прошле године су поднели документ о медијима у коме предлажу оснивање посебне комисије за контролу новинара. Да ли Вас то подсећа на нешто?
“СП”: На Цензуру каква је некад постојала у Совјетском Савезу?
– Да, само још горе. У Совјетском Савезу су, било то добро или лоше, на тај начин штитили своју земљу од “штетног идеолошког мешања”. А овде ће моћи да утичу, укључујући ту и отпуштање, на сваког новинара сваке државе-чланице ЕУ, ако буде написао или рекао нешто против њихове политике. И нико у Европској комисији није рекао ни  реч о неприхватљивости таквог документа!
Сада очекујем позив у Европски парламент. Али нисам сигуран да желим да идем. Сувише добро познајем ту организацију. Имају тамо 25.000 хиљада чиновника. Они пишу законе и шаљу на усвајање парламентарцима. То нису национални закони већ су диктирани углавном из Брисела, седишта НАТО-а у Европи. Нема времена ни да се ти закони проуче како треба, толико их је много. Свака четири минута штанцују нови закон. И већ кружи виц да су њихови састанци за посланике попут фитнеса: једном руком гласате, подигни– спусти, подигни– спусти, а другом руком морате да притискате дугме електронског бројача гласова. Тако се  шали један парламентарац из Велике Британије. Иза сцене прича вицеве, а плаши се да отворено говори. Као и већина његових колега. Сви они одлично схватају да у Европском парламенту нема ни демократије, ни јавности. Али имају посао и добру плату.
“СП”: Како као адвокат и дипломата објашњавате да је приликом разматрања у Организацији уједињених нација за резолуцију о Криму гласало више од половине земаља, а једна трећина је одлучила да се уздржи?
– Мени је запало да будем судија у спору између Сједињених Америчких Држава и Ирана. Сада је ситуација слична. Дозволите ми да то објасним на примеру. Замислимо да сте Ви мушкарац и да сте ме ударили. Ја вас за узврат не бих ударио, већ бих вас блокирао као у џудоу. Ви бисте са своје стране позвали полицију и захтевали да у записник унесу да вас је Петар Иискола блокирао, али при томе не бисте поменули да сте пре тога Ви сами ударили Петера. Следи гласање пороте: Питер ју је блокиро? Да. Је ли крив? Ако знате целу причу, није. А ако знате само последњи део, наравно да је крив. Тако је и са Кримом. У УН нису представили  читаву историју овог питања, већ само завршетак –  придруживaње полуострва Русији. Како се уопште може гласати у таквој ситуацији? Сигуран сам да ће проћи извесно време, и у УН ће бити процес о Украјини. А тада ће испливати многе неприличне чињенице везане за Европску комисију.
“СП”: Својевремено сте били координатор Комисије Уједињених нација за проблеме дрога и оружја у Авганистану. Затим сте напустили тај положај. Немате ли  намеру да се вратите у дипломатију?
– Недавно су ме поново звали у ОУН. Чак сам прошао и неопходне тестове. Телефонирали су ми баш јуче да чују мој дефинитивни став. Али Ви знате ко је тамо газда, зар не? САД. Ја не желим да им служим. Нисам ја леди Ештон. Имам о свему своје сопствено мишљење. Навикао сам да сам мислим, анализирам и доносим одлуке. Мени је немогуће диктирати. Овакви као што сам ја сада нису потребни ни Уједињеним нацијама ни Европској комисији.
“СП”: Не могу да не питам Вас, држављанина Финске, Русији суседне земље, какав је однос Ваших земљака према догађајима у Украјини?
– Седамдесет процената финског народа је против НАТО-а. Против рата. Председник земље о овом питању ћути као миш. А конзервативни премијер не крије да је са “обе руке” за НАТО и ЕУ. Парламентарци такође ћуте. Они имају изборе за годину дана, не желе да ризикују. Колико ја знам, сада влада кришом од финских грађана припрема нови споразум са НАТО-ом. Ова информација је недавно процуриле и објавили су је неки наши медији. Људи су огорчени. Спремају се да у блиској будућности изађу на масовне демонстрације. За разлику од Финске, у нама суседној Шведској, њен конзервативни премијер Фредрик Рајнфелт поштује вољу свог народа. Он неће дозволити да НАТО буде у Шведској, иако његова сопствена Конзервативна партија умерених и либерала гласа за чланство у НАТО.
“СП”: Финци, изгледа, нису гласали за санкције против Русије, због наводног мешања у унутрашње ствари Украјине?
– Финска са Русијомима највећу размену. Све главне финске компаније послују у вашој земљи. То је веома корисно за њих. Зашто би оне одлазиле одавде, свађале се  са вама?
“СП”: Да ли Ви видите мирни излазак из кризе?
– Он је у томе да ЕУ најзад напусти своју политику певања пратећих вокала Сједињеним Америчким Државама. Народ Европе је за то. Негодовања због  двоструких стандарда европских и америчких политичара чују се  у многим државама. Чешка и Мађарска су почела да говоре о могућем изласку из ЕУ. Трезвени гласови стижу из Француске. Постоје људи који су спремни да чак и сад организују свој сопствени Мајдан Бриселу. Њих је још увек мало. Али се већ чује њихов глас. У супротном ће европске нације саме себе обманути. У њиховим државама је у току безумна анти-руска пропаганда. И многи јој, нажалост, верују. Али другог излаза нема осим да Европа престане да  пева пратеће вокале САД. Остаје једино рат.
___________
*Питер Иискола је фински дипломата, стручњак за међународно право, бизнисмен. Говори осам језика, укључујући руски. У свом родослову има финске, шведске и руске претке. Део његове родбине “по руској линији” живи у Француској. Први пут је посетио Русију 1980. године, као члан тима који се борио за Европски куп у рукомету против екипе ЦСКА из Москве. У 2000/2001 је као представник Савета Европе радио у Чеченији, а пре тога у истом статусу – у Босни и Херцеговини. Радио је у Сталном арбитражном суду у Хагу. Живео је и радио у Холандији и Француској. Често је у Санкт Петербургу.
Поделите текст – Разбијмо медијски мрак!

Спровођење закона или „слобода говора“?

http://anti-censura.com/sprovodjenje-zakona-ili-sloboda-govora/

 

 

PREMIJER MAĐARSKE ŠOKIRAO HRVATE: Želimo autonomiju za Mađare u Hrvatskoj

PREMIJER MAĐARSKE ŠOKIRAO HRVATE: Želimo autonomiju za Mađare u Hrvatskoj

Viktor Orban 432Nakon što je treći put imenovan za premijera Mađarske Viktor Orban je šokirao susedne zemlje traženjem autonomije za etničke Mađare što će, kako je najavio, definisati njegov politički mnadat u naredne četiri godine, piše zagrebački “Jutarnji list”

Mađarska će se, rekao je, boriti za svoja prava unutar EU, a između ostalog, želi autonomiju za etničke Mađare koji žive izvan granica, i to pitanje, kako je rekao, smatra evropskim.

List podseća da je Orban koji je u subotu preuzo svoj drugi uzastopni, a ukupno treći mandat premijera Mađarske u svom govoru jasno definirao političku platformu za sledeće četiri godine. Velikih iznenađenja nije bilo, osim upravo navedenog zahteva koji će, sasvim sigurno, izazvati mrgođenje u brojnim susednim zemljama.

List ukazuje da, na primer, u Hrvatskoj živi mađarska manjina koja obuhvata oko 17.000 ljudi, i to većinom na prostoru Baranje. Njihov je status uređen Ustavnim zakonom o pravima manjina, imaju pravo na školovanje, očuvanje kulturnog identiteta i zastupnika u Saboru.

Ističe se i da je tokom poslednjeg rata u jednom trenutku u nekoliko izjava tadašnjih hrvatskih čelnika Baranja nije figurirala kao naziv već se govorilo o istočnoj Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu, a kasnije se to područje zvalo hrvatsko Podunavlje.

“Mađari, koji su izuzetno pomagali Hrvatskoj u oružanoj borbi – ne treba zaboraviti da su u prvoj akciji oslobađanja Baranje 1992. godine pripadnici Hrvatske vojske smeli da pređu preko mađarske teritorije kako bi s leđa napali okupatore – ali i diplomatski, odmah su se zaputili do visokih državnih institucija. Pitanje je bilo jasno: ako vi odustajete od Baranje, tada ćemo je mi odmah zatražiti. Hrvatski je državni vrh nakon toga počeo jako da pazi na terminologiju”, ističe “Jutarnji”.

Navodi se da su hrvatsko-mađarski odnosi zapravo ogledni primer dobrosusedskih, između ostalog i zato jer nije bilo graničnih problema.

Budimpešta je bila od velike pomoći u približavanju EU i NATO-u, stalno su postojali dobri odnosi vodećih državnika kakve su ranije imali Granić I Kovač, a sada Milanović i Orban.

Napominje se da je određenih trzavica, što je normalno, uvek bilo, kako po pitanju nekih neuspelih mađarskih ulaganja tako i sada ključnog odnosa oko MOL-ovog vlasništva nad Inom.

“Dakle, iako Zagreb ne bi trebalo da ima razlog za zabrinutost zbog ove Orbanove izjave – ipak treba imati na umu da u Mađarskoj sve jači ultraradikalni Jobbik ima pretenzija i prema Baranji i prema delu Međumurja – ona je na evropskom nivou ipak problematična”, navodi list.

Dodaje se da je, osim toga, teško oteti se utisku da je Orban, čelnik stranke Fides, ovom najavom negde na liniji zahteva ruskog predsednika Vladimira Putina. Naime, upravo je status manjina bio povod – jasno, ne razlog – za izbijanje Drugoga svetskog rata, navodi “Jutarnji”.

  • Twitter
  • Facebook
  • Google Plus
  • Email

Ostavite Komentar/Odgovor

Ime (obavezno)

Mejl adresa (neće biti objavljena) (obavezno)

Vebsajt