Sve nas u ovom regionu ceka sudbina Kosmeta, kad dodjemo na red za pljacku….

Sve nas u ovom regionu ceka sudbina Kosmeta, kad dodjemo na red za pljacku….. R

http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2561 .

www.koreni.net

Sorоš i Sahit Muja žele kosovski ugalj

Pljačka Srbije

 

Otimanjem Kosova i Metohije iz sastava Srbije, multinacionalni mešetari su ciljali srpsko ogromno rudno bogatstvo i izuzetan geostrateški položaj. Srbija se našla na putu globalističkim korporativnim kompanijama koje su krajem prošlog veka, uklonivši Berlinski zid, ušle u sve istočnoevropske države, do tada sa komunističkim uređenjem i sve ih bez izuzetka stavile pod svoj uticaj.

 

Sve ove države, nekad članice Varšavskog ugovora, kao i mini države koje su izašle iz sastava SSSR-a, dobile su „demokratiju“, koja je uvedena milom ili silom, postale su članice NATO saveza, i sve su one morale da svoja, do tada, relativno uspešna državna preduzeća prepuste svetskim multinacionalnim kompanijama.

 

Globalizam i jeste nastao kao produkt vladavine multinacionalnih kompanija koje pokoravaju svet uvođenjem svojih kompanija i novčanim pozajmicama sa velikim kamatama koje je nemoguće vratiti. Ukoliko ne uspeju da porobe države novcem, pribegavaju grubljem načinu, a to je uvlačenje cele zemlje u bratoubilački građanski rat. Ili, ono što smo na vlastitoj koži osetili, a što se dešava trenutno u Libiji, otcepljenje dela teritorije silom, uz podršku terorista na terenu, mimo svih međunarodnih pravila i rezolucija UN. Uostalom, i Ujedinjene nacije postaju polako plen korporativnih moćnika koji i ne kriju da podmićivanjem ili lobiranjem, (kako lepše zvuči), uspevaju da iznude rešenja u UN u svoju korist.

 

Drastičan primer nastupanja ovog nehumanog i krvoločnog načina porobljavanja je nasilno otcepljenje Kosova i Metohije iz okvira Srbije. Poznati događaji iz 1999. godine, brutalna agresija na SRJ, Rezolucija 1244 SB UN. Dovođenje marionetske Vlade 5 oktobra 2000. godine, koja je prenebregla odredbe Rezolucije 1244. Danas Srbija ima poslušničku, marionetsku vlast koja udvorički izvršava sve zahteve zemalja koje su nas bombardovale, izvinjava se svima redom, mazohistički se izgovarajući kako su nam prijatelji upravo oni koji su nas bombardovali, i kako nam jedino oni mogu omogućiti očuvanje Kosova i Metohije u okviru Srbije, iako je većina tih evropskih zemalja već priznala nezavisnost Kosova! Srbija je izvršila sve naloge koji dolaze iz Evrope u kojoj je nastao slogan da „Srbija mora umreti!“ Danas je jedina odbrana srpskog Kosova i Metohije upravo Rezolucija 1244, koju bahato ne poštuju SAD i njeni evropski trabanti.

 

Ko će izvlačiti kosovski ugalj

Srbija se odrekla svog dostojanstva zarad „Evropa nema alternative“, i dozvolila je da joj strani plaćenici, koji su posle petooktobarskog prevrata kao skakavci doleteli iz ko zna kojih rupa, njenu privredu i celo stanovništvo dovedu na rub propasti. I danas smo tamo gde su nas i doveli! Na rubu propasti, siromašni i nezaposleni, zahvaljujući nesposobnim, potkupljivim i anacionalnim političarima koji isključivo gledaju ka svojim mentorima iz Evrope i ne obaziru se na strašno siromaštvo vlastitih građana. Danas smo svedoci da ništa nisu učinili da se zaštite prava srpskog naroda na Kosovu i Metohiji kao i u drugim okolnim banana državama, koje svoju državnost grade isključivo na srbofobiji, da se rasvetle ubistva i trgovina organima na Kosovu i Metohiji, ne smeju ni da pomenu teroristički napad NATO alijanse na Srbiju, i hvataju samo srpske „zločince“. Predsednik Republike izjavljuje da mora da se pregovara sa Tačijem, jer je legalno izabran, a i nije dokazano da je zločinac!

 

Na Kosovu i Metohiji prema katastarskim podacima, na teritoriji od 10. 886 km2 ,  Srbija ima tapiju na 58,8% zemlje. Albanci su uzurpirali više od 80% srpske zemlje, (ne treba izostaviti ni bespravnu izgradnju vojne baze Bondstil, takođe na pretežno srpskoj zemlji). Kad je reč o kosovskim rezervama uglja one su ogromne. U savremenom svetu prirodna bogatstva često predstavljaju prokletstvo za zemlju koja ih poseduje. Krvavi dijamanti iz Afrike, krvava nafta na Bliskom istoku. Rudno bogatstvo ove pokrajine i njen izuzetan geostrateški položaj, je srpsko prokletstvo! Na Kosovu i Metohiji ima 14,7 milijardi tona lignita ili 76% ukupnih rezervi uglja u Srbiji. Rezerve olova i cinka iznose 51 milion tona. Ogromno uzurpirano bogatstvo od koga Srbi i Srbija nemaju nikakve koristi iako su njihovi zakoniti vlasnici.

 

Ali zato Soroš i kompanija planiraju da eksploatišu rudna bogatstva Kosova i Metohije!

 

Prema pisanju „Kurira“, Termoelektrana „Obilić“ na Kosovu, koja je jedan od najvećih zagađivača u regionu, biće srušena, a na njenom mestu izgradiće se nova, manje „prljava“ elektrana! Prvobitno je ovu investiciju trebalo da finansira Svetska banka, ali je projekat propao i na scenu stupa najveći monetarni opsenar i finansijski magnat, Džordž Soroš sa albanskim ortakom, milijarderom iz Njujorka, Sahit Mujom. Oni  nameravaju da eksploatišu ugalj na Kosovu i Metohiji, čije se rezerve procenjuju na više od 300 milijardi dolara, objavio je Vol strit džurnal. Muja i jedan Sorošev agent prošle godine su pet puta bili na Kosovu i pregovarali o unosnim poslovima u sektoru uglja. Planirano je da kosovske rezerve uglja, budu korišćene kao pogon u termoelektranama koje bi obezbeđivale struju za Kosovo i ceo region. Bez znanja Srbije i njoj uprkos!

 

Ovo je jedan od glavnih razloga okupacije Srbije i saradanja NATO sa terorističkom OVK. Pljačka Srbije! Uostalom NATO i jeste vojska korporativnog kapitala, jer je jedan od glavnih potrošača vojno-industrijskog kompleksa koji obrće ogromna finansijska sredstva. Stvaranje NATO države na teritoriji Evrope uz njen blagoslov je znak da je i Evropa okupirana, a da je njen glavni gazda SAD uz logističku podršku Velike Britanije.

 

Na iznuđenoj, Vanrednoj sednici srpskog parlamenta koji je sazvala Vlada Srbije, a povodom nelegalnog zauzimanja prelaznih punktova Jarinje i Brnjak na severu Kosova i Metohije, bilo je burnih diskusija povodom donošenja Deklaracije o Kosovu. Diskusije i pozicije i opozicije su bile žestoke ali predvidljive, razvodnjene, bez čvrstih stavova o tome šta nam je činiti, i ništa se novo nije čulo od onog što je već ranije bilo rečeno. Tražilo se napuštanje pregovora i okretanje Rusiji i Kini. Na sednici su prisustvovali i strani ambasadori, među kojima ruski ambasador Konuzin i predstavnici ambasada SAD. Ministar policije Ivica Dačić je bez uvijanja rekao da nam je SAD neprijatelj  i to je prvi put jasno i glasno sa skupštinske govornice izrekao jedan ministar sile. Srpski ministar vojni je svojim izlaganjem na sednici pokazao da nije dorastao trenutku i da je ostao na liniji NATO kursiste.

 

Tako Srbija, prema usvojenoj Deklaraciji o Kosovu, kojom se osuđuje svako nasilje u pokrajini, poziva na mirno rešenje krize nastale jednostranim aktom Prištine i na nastavak dijaloga, ostaje u domenu diplomatske aktivnosti koja je i do sada bila mlaka i dezorijentisana, sve u strahu da se ne uvrede evropski „prijatelji“ jer za našeg predsednika „Evropa nema alternative“. Naš predsednik je ponovo rekao da nikad neće priznati nezavisno Kosovo, neće upotrebiti vojsku za odbranu srpskog življa na Kosovu, da Vašington i Brisel nisu znali za jednostrane poteze Prištine da pošalje specijalce na punktove Jarinje i Brnjak, i naravno, ne odobravaju te jednostrane poteze, navodeći kao dokaz intervju američke ambasadorke Meri Vorlik koji je dala Press-u 31. 07. 2011. Ali u ovom intervjuu Meri Vorlik je rekla i sledeće: „Bilo je previše spekulacija proteklih dana o događajima na Kosovu. Vlada Kosova je nezavisna od februara 2008, i ona donosi suverene odluke. S vremena na vreme konsultuje se sa međunarodnim subjektima uključujući SAD, ali to je zemlja koja sama donosi svoje odluke“. Ova izjava pobija ono što je našem predsedniku bilo milo čuti! Dakle, ništa „UNMIK Kosovo“, ništa Rezolucija 1244.

 

Srbija je donela Deklaraciju o Kosovu, koju niko neće poštovati, poslanici su izvršili svoj zadatak, predsednik je dao završnu besedu i svi su zadovoljno otišli u ranu zoru na zasluženi počinak. Jedino su Srbi sa severa Kosova budni i sa strepnjom očekuju novi dan, braneći svoja ognjišta barikadama i golim rukama. Pred očima nemilosrdne Evrope kojoj stremimo bez alternative, pred očima SAD koja šalje svoje okupatorske NATO trupe na goloruki narod, pred javnošću Srbije. Na potezu je Vlada Srbije ako ima snage, iskrenosti, hrabrosti, mudrosti, lukavosti  i intelektualnog potencijala. Ako ima…

 

Mirjana Anđelković Lukić

 

Eine Antwort

  1. ОЖИВЉАВАЊЕ ЕКСТРЕМНИХ СНАГА КАО „РЕШЕЊЕ“ КРИЗЕ

    Већ је раније речено „где је најтање ту пуца“, а управо је то на самој граници која вечито дели свет на Исток и Запад. Запад, који је изнедрио кризу, која дуго траје, нема инструмента њеног безболног разрешења. Због тога се на сцену враћају оне екстремне снаге, које су и изазвале кризу.
    У центру настанка кризе велики ломови На сцену се враћају архитекте врућег времена, када су, под њиховим пројектима гурали САД из рата у рат, истрошили ресурсе и идеје, које слободни људи осудише, а појединце сврсташе у „монструме“, како они и сами то кажу.
    Један од њих је творац програма ЦИА, названог „појачане технике испитивања“, који сада тврди да је служио својој домовини. „Доца Мичел“ брани програм мучења и сматра га великим америчким успехом.
    Ша ово уствари значи? У разрешавању кризе предлаже се употреба силе тамо где се она разрешава, а тај пројекат ће водити СИА, вероватно уз примену Мичеловог изума, јер тамо неће бити примењено право, већ сила и све је намењено процесу нове поделе света.
    Ту је и архитекта рата у Ираку Доналд Рамсфелд (којег би многи хтели да буде заборављен), али на крају нема кајања, нема жаљења.
    То предходно време, и ти предходни људи, који су америку повели из рата у рат, а посебно у рат противу терора, који су сматрали да САД не морају никоме и ништа да објашњавају о својим примењеним поступцима.
    Када се мало боље разгрне и завири у почетак догађања у Украјини, земљи која је, као и друге презадужене земље, запала у озбиљне тешкоће, у који их је је довео лихварски капитал и када је Украјина покушала да то разреши према главном повериоцу Русији, одједном се појавише хијене, које увек делују у кризном периоду и под утицајем са стране, насилним се путем руши изабрана власт, доводи марионетска, која треба да на овом простору створи жаристе сукоба. Управо се то лако догађа тамо где су људи и најпримитивнији, које лако поткупи свако, а овде се добро зна ко је то био, а све у намери да се жариште сукоба догоди далеко од центра и ближе црвеној линији подела, како би се кривица сада пребацила са оне стране црвене линије, свет обмануо, као и увек, и примениле давно познате мере притисака, уцена, санкција, свет држати у напетости и створи разлог повампирења прошлих времена, и применила средства добро испоробана у агресивним наступима.
    Овде се очито осећа намера да се ЕУ увуче у овај сукоб. Ни мало није случајно да шеф немачке дипломатије Франк Валтер Шатјнмајер констатује да је Европа запала у најтежу кризу после Хладног рата, и да то може довести до слома у Европи..
    Веома жестока превирања у Украјини, иззваних споља, недвосмислено говоре који су циљеви Запада, а са друге стране и циљеви Истока. Управо је све рађено да се овај сукоб догоди и то на самој граници такозване црвене линије.
    Заоштавање ових односа, како је то већ речено, јесте један од већ испробаних модела разрешавања опште кризе моћних држава. Долази до оживљавања Хладног рата, подстиче на нову милитаризацију држава са снажном економијом, повећаног издвајања за оружане снаге, посебно новом процесу у производњи све моћнијег и убојитијег оружја и опреме. То ће нас вратити у време пре нешто мање од сто година, када су се силе Централне Европе определиле за почетак Другог светског рата. Па ни мало није чудно што је Штајнмајер изразио разумевање за страх људи од рата, јер то добар део Немаца, и добро памти, када их је у прошлости „вођа“ повео у рат са огромним жртвама и самих немаца. Дуго им је било потребно да се опораве. Немачка економија је и најздравија економија у Европи. са бројним везама у свету, чије кидање се може назрети са овим новим ратним покличем, којег други намећу управо немцима. А они би хтели да им се то не догоди.Овај страх од рата којег изјављује Штајнмајер деле и моги други народи страдалници Другог светског рата. Зато криза у Украјини је у фокусу многих, који будно прате збивања, а она ни мало нису наклоњена смиривању.

    Свет није толико глуп да му није познато ко све, и са којим циљем жестоко држи у напетости већи део планете. Да ли ће се икада тај злосрећни део света опаметити – све мислим да неће. Док у њему влада онај покварени нагон, понаша се најмање као умни човек.

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: