Бивши канцелар Немачке Шредер: Главни кривац за украјинску кризу је ЕУ

Свет

Шредер: Главни кривац за украјинску кризу је ЕУ

Герхард Шредер (Фото ФоНет)

Бивши немачки канцелар Герхард Шредер изјавио је да је ЕУ главни кривац за украјинску кризу, јер је приморала Кијев да бира између будућности са Унијом или Русијом.

„Главна грешка произашла је из политике ЕУ у смислу споразума о придруживању” који је Брисел желео да потпише са Украјином, оценио је Шредер у интервјуу за Велт ам зонтаг.

„ЕУ је занемарила чињеницу да је Украјина културолошки дубоко подељена земља. Одувек је становништво на истоку и југу земље било окренуто Русији, док је оно са запада више било окренуто ЕУ”, казао је он.

Шредер је био немачки премијер до 2005, и дугогодишњи је пријатељ с руски председником Владимиром Путином, а сада је и председник конзорцијума „Северни ток” којим се гас из Русије допрема у Немачку.

„Може да се прича о споразуму о придруживању, али требало је то исто учинити и с Русијом у исто време. Погрешно је било на почетку рећи да ће то бити или споразум са ЕУ или царинска унија с Русијом”, додао је бивши немачки канцелар.

Он је признао да су све стране починиле грешке, али ипак није осудио припајање Крима Русији после референдума у марту.

„Припајање Крима сада је реалност. Крим је одлучио на референдуму да жели да буде руски регион. И то је примењено”, казао је Шредер.

Оценио је и да није „реално” очекивати да Москва може да има утицај на сепаратисте у Украјини, „само тако што ће рећи ‚доста‘ како би све опет био у реду”.

Бивши канцелар Немачке је критикован због загрљаја с Путином 28. априла на рођенданској прослави у Санкт Петербургу, у време када су немачке војне посматраче из ОЕБС-а на истоку Украјине отеле проруске снаге.

„Од кад познајем Путина, више од 14 година, тако се поздрављамо. Нећу то променити, ни у тешким временима”, казао је Средер.

Бета-АФП
објављено: 12.05.2014.
Werbeanzeigen

POKLON ŽENI – HIMNA ŽENI

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/poklon-%C5%BEeni/666580650057160?comment_id=666813660033859&offset=0&total_comments=17&notif_t=note_comment

 

 

Sve nas u ovom regionu ceka sudbina Kosmeta, kad dodjemo na red za pljacku….

Sve nas u ovom regionu ceka sudbina Kosmeta, kad dodjemo na red za pljacku….. R

http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2561 .

www.koreni.net

Sorоš i Sahit Muja žele kosovski ugalj

Pljačka Srbije

 

Otimanjem Kosova i Metohije iz sastava Srbije, multinacionalni mešetari su ciljali srpsko ogromno rudno bogatstvo i izuzetan geostrateški položaj. Srbija se našla na putu globalističkim korporativnim kompanijama koje su krajem prošlog veka, uklonivši Berlinski zid, ušle u sve istočnoevropske države, do tada sa komunističkim uređenjem i sve ih bez izuzetka stavile pod svoj uticaj.

 

Sve ove države, nekad članice Varšavskog ugovora, kao i mini države koje su izašle iz sastava SSSR-a, dobile su „demokratiju“, koja je uvedena milom ili silom, postale su članice NATO saveza, i sve su one morale da svoja, do tada, relativno uspešna državna preduzeća prepuste svetskim multinacionalnim kompanijama.

 

Globalizam i jeste nastao kao produkt vladavine multinacionalnih kompanija koje pokoravaju svet uvođenjem svojih kompanija i novčanim pozajmicama sa velikim kamatama koje je nemoguće vratiti. Ukoliko ne uspeju da porobe države novcem, pribegavaju grubljem načinu, a to je uvlačenje cele zemlje u bratoubilački građanski rat. Ili, ono što smo na vlastitoj koži osetili, a što se dešava trenutno u Libiji, otcepljenje dela teritorije silom, uz podršku terorista na terenu, mimo svih međunarodnih pravila i rezolucija UN. Uostalom, i Ujedinjene nacije postaju polako plen korporativnih moćnika koji i ne kriju da podmićivanjem ili lobiranjem, (kako lepše zvuči), uspevaju da iznude rešenja u UN u svoju korist.

 

Drastičan primer nastupanja ovog nehumanog i krvoločnog načina porobljavanja je nasilno otcepljenje Kosova i Metohije iz okvira Srbije. Poznati događaji iz 1999. godine, brutalna agresija na SRJ, Rezolucija 1244 SB UN. Dovođenje marionetske Vlade 5 oktobra 2000. godine, koja je prenebregla odredbe Rezolucije 1244. Danas Srbija ima poslušničku, marionetsku vlast koja udvorički izvršava sve zahteve zemalja koje su nas bombardovale, izvinjava se svima redom, mazohistički se izgovarajući kako su nam prijatelji upravo oni koji su nas bombardovali, i kako nam jedino oni mogu omogućiti očuvanje Kosova i Metohije u okviru Srbije, iako je većina tih evropskih zemalja već priznala nezavisnost Kosova! Srbija je izvršila sve naloge koji dolaze iz Evrope u kojoj je nastao slogan da „Srbija mora umreti!“ Danas je jedina odbrana srpskog Kosova i Metohije upravo Rezolucija 1244, koju bahato ne poštuju SAD i njeni evropski trabanti.

 

Ko će izvlačiti kosovski ugalj

Srbija se odrekla svog dostojanstva zarad „Evropa nema alternative“, i dozvolila je da joj strani plaćenici, koji su posle petooktobarskog prevrata kao skakavci doleteli iz ko zna kojih rupa, njenu privredu i celo stanovništvo dovedu na rub propasti. I danas smo tamo gde su nas i doveli! Na rubu propasti, siromašni i nezaposleni, zahvaljujući nesposobnim, potkupljivim i anacionalnim političarima koji isključivo gledaju ka svojim mentorima iz Evrope i ne obaziru se na strašno siromaštvo vlastitih građana. Danas smo svedoci da ništa nisu učinili da se zaštite prava srpskog naroda na Kosovu i Metohiji kao i u drugim okolnim banana državama, koje svoju državnost grade isključivo na srbofobiji, da se rasvetle ubistva i trgovina organima na Kosovu i Metohiji, ne smeju ni da pomenu teroristički napad NATO alijanse na Srbiju, i hvataju samo srpske „zločince“. Predsednik Republike izjavljuje da mora da se pregovara sa Tačijem, jer je legalno izabran, a i nije dokazano da je zločinac!

 

Na Kosovu i Metohiji prema katastarskim podacima, na teritoriji od 10. 886 km2 ,  Srbija ima tapiju na 58,8% zemlje. Albanci su uzurpirali više od 80% srpske zemlje, (ne treba izostaviti ni bespravnu izgradnju vojne baze Bondstil, takođe na pretežno srpskoj zemlji). Kad je reč o kosovskim rezervama uglja one su ogromne. U savremenom svetu prirodna bogatstva često predstavljaju prokletstvo za zemlju koja ih poseduje. Krvavi dijamanti iz Afrike, krvava nafta na Bliskom istoku. Rudno bogatstvo ove pokrajine i njen izuzetan geostrateški položaj, je srpsko prokletstvo! Na Kosovu i Metohiji ima 14,7 milijardi tona lignita ili 76% ukupnih rezervi uglja u Srbiji. Rezerve olova i cinka iznose 51 milion tona. Ogromno uzurpirano bogatstvo od koga Srbi i Srbija nemaju nikakve koristi iako su njihovi zakoniti vlasnici.

 

Ali zato Soroš i kompanija planiraju da eksploatišu rudna bogatstva Kosova i Metohije!

 

Prema pisanju „Kurira“, Termoelektrana „Obilić“ na Kosovu, koja je jedan od najvećih zagađivača u regionu, biće srušena, a na njenom mestu izgradiće se nova, manje „prljava“ elektrana! Prvobitno je ovu investiciju trebalo da finansira Svetska banka, ali je projekat propao i na scenu stupa najveći monetarni opsenar i finansijski magnat, Džordž Soroš sa albanskim ortakom, milijarderom iz Njujorka, Sahit Mujom. Oni  nameravaju da eksploatišu ugalj na Kosovu i Metohiji, čije se rezerve procenjuju na više od 300 milijardi dolara, objavio je Vol strit džurnal. Muja i jedan Sorošev agent prošle godine su pet puta bili na Kosovu i pregovarali o unosnim poslovima u sektoru uglja. Planirano je da kosovske rezerve uglja, budu korišćene kao pogon u termoelektranama koje bi obezbeđivale struju za Kosovo i ceo region. Bez znanja Srbije i njoj uprkos!

 

Ovo je jedan od glavnih razloga okupacije Srbije i saradanja NATO sa terorističkom OVK. Pljačka Srbije! Uostalom NATO i jeste vojska korporativnog kapitala, jer je jedan od glavnih potrošača vojno-industrijskog kompleksa koji obrće ogromna finansijska sredstva. Stvaranje NATO države na teritoriji Evrope uz njen blagoslov je znak da je i Evropa okupirana, a da je njen glavni gazda SAD uz logističku podršku Velike Britanije.

 

Na iznuđenoj, Vanrednoj sednici srpskog parlamenta koji je sazvala Vlada Srbije, a povodom nelegalnog zauzimanja prelaznih punktova Jarinje i Brnjak na severu Kosova i Metohije, bilo je burnih diskusija povodom donošenja Deklaracije o Kosovu. Diskusije i pozicije i opozicije su bile žestoke ali predvidljive, razvodnjene, bez čvrstih stavova o tome šta nam je činiti, i ništa se novo nije čulo od onog što je već ranije bilo rečeno. Tražilo se napuštanje pregovora i okretanje Rusiji i Kini. Na sednici su prisustvovali i strani ambasadori, među kojima ruski ambasador Konuzin i predstavnici ambasada SAD. Ministar policije Ivica Dačić je bez uvijanja rekao da nam je SAD neprijatelj  i to je prvi put jasno i glasno sa skupštinske govornice izrekao jedan ministar sile. Srpski ministar vojni je svojim izlaganjem na sednici pokazao da nije dorastao trenutku i da je ostao na liniji NATO kursiste.

 

Tako Srbija, prema usvojenoj Deklaraciji o Kosovu, kojom se osuđuje svako nasilje u pokrajini, poziva na mirno rešenje krize nastale jednostranim aktom Prištine i na nastavak dijaloga, ostaje u domenu diplomatske aktivnosti koja je i do sada bila mlaka i dezorijentisana, sve u strahu da se ne uvrede evropski „prijatelji“ jer za našeg predsednika „Evropa nema alternative“. Naš predsednik je ponovo rekao da nikad neće priznati nezavisno Kosovo, neće upotrebiti vojsku za odbranu srpskog življa na Kosovu, da Vašington i Brisel nisu znali za jednostrane poteze Prištine da pošalje specijalce na punktove Jarinje i Brnjak, i naravno, ne odobravaju te jednostrane poteze, navodeći kao dokaz intervju američke ambasadorke Meri Vorlik koji je dala Press-u 31. 07. 2011. Ali u ovom intervjuu Meri Vorlik je rekla i sledeće: „Bilo je previše spekulacija proteklih dana o događajima na Kosovu. Vlada Kosova je nezavisna od februara 2008, i ona donosi suverene odluke. S vremena na vreme konsultuje se sa međunarodnim subjektima uključujući SAD, ali to je zemlja koja sama donosi svoje odluke“. Ova izjava pobija ono što je našem predsedniku bilo milo čuti! Dakle, ništa „UNMIK Kosovo“, ništa Rezolucija 1244.

 

Srbija je donela Deklaraciju o Kosovu, koju niko neće poštovati, poslanici su izvršili svoj zadatak, predsednik je dao završnu besedu i svi su zadovoljno otišli u ranu zoru na zasluženi počinak. Jedino su Srbi sa severa Kosova budni i sa strepnjom očekuju novi dan, braneći svoja ognjišta barikadama i golim rukama. Pred očima nemilosrdne Evrope kojoj stremimo bez alternative, pred očima SAD koja šalje svoje okupatorske NATO trupe na goloruki narod, pred javnošću Srbije. Na potezu je Vlada Srbije ako ima snage, iskrenosti, hrabrosti, mudrosti, lukavosti  i intelektualnog potencijala. Ako ima…

 

Mirjana Anđelković Lukić

 

Нови алиби НАТО-а за бомбардовање СР Југославије

Политика

Нови алиби НАТО-а за бомбардовање СР Југославије

Након Обамине изјаве да је Косово добило независност после међународног референдума, Андерс Фог Расмусен тврди да је НАТО напао Југославију да би „спречио геноцид”

Рушевине болнице „Драгиша Мишовић, 19. мај 1999. године (Фото Д. Јевремовић)

Генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен изјавио је јуче да је војна интервенција против Београда била у складу са Повељом УН као и да је имала за циљ спречавање геноцида. Његова изјава стигла је недуго после говора Барака Обаме у којем смо чули да је на Косову одржан легалан референдум о независности.

Криза у Украјини и руска анексија Крима поново су покренуле приче о разлозима и легалности бомбардовања СРЈ и подсетиле нас на то колико се у рату олако и много претерује, измишља или грубо речено – лаже.

Поручујући естонијским студентима да се руска акцији на Криму и операције НАТО-а у Србији и Либији никако не могу поредити, Расмусен је казао:

„Покушавајући да одбране противзакониту анексију Крима, руски лидери су напали легитимитет НАТО операција у Либији и на Косову. На Косову је циљ био да се спречи геноцид, што је у складу са Повељом УН ”, поручио је Расмусен.

Напад алијансе на Србију није био у складу са поменутим актом светске организације јер он изричито налаже да је за сваку војну интервенцију против једне земља потребна сагласност Савета безбедности Уједињених нација, што НАТО није имао. Није тачно да је операција из 1999. имала за циљ спречавање геноцида јер су масовна кршења људских права и протеривања Албанаца уследила тек после првих бомби које су пале на Србију. НАТО агресија пре је била узрок а не последица хуманитарне катастрофе, како је то желео да представи Расмусен. Слободан Милошевић у Хагу није ни оптуживан за геноцид на Косову. Било би страшно и да је само један човек погинуо током окршаја на Косову, али се са бројем жртава манипулисало како у западним владама, тако и у западним медијима. НАТО, Стејт департмент и владе западних земаља готово да су лицитирали са бројем мртвих, често мењајући податке о жртвама: од тога да је на Косову нестало пола милиона људи, убијено 250.000 Албанаца и усмрћено 100.000 мушкараца. Новинари угледних листова и ТВ мрежа свакодневно су откривали по један нови масакр и упоређивали ситуацију на Косову са холокаустом што је требало да западно јавно мњење придобије за акцију против Србије. „Волстрит џорнал” је писање западних медија током сукоба на Косову касније назвао „опсесијом масовним гробницама”. Данас је опште прихваћено да се са подацима о мртвима и несталима на Косову грубо претеривало. У реалности, настрадало је неколико хиљада људи на свим странама, нестало је и убијено до десет хиљада људи, а сам НАТО је током акције усмртио око 600 цивила, што албанских, што српских.

Расмусен није једини западни лидер који настоји да агресију представи као хуманитарну интервенцију, али остаје чињеница да су током те операције гађане болнице, телевизије, мостови и амбасаде и да су на цивилне циљеве падале бомбе са осиромашеним уранијумом. Да не заборавимо да је алијанса гађала албански избеглички конвој код Ђаковице и тако усмртила више десетина људи. Коначно, није јасно како је напад на Србију спречио геноцид када је довео до етничког чишћења: после доласка НАТО-а на Косово, из покрајине је морало да побегне 200.000 Срба.

Пре и за време бомбардовања много се у западним медијима говорило о албанским избеглицама што је у пропагандном рату требало да оправда рат против Србије, која није напала ниједну страну земљу. Новинари су после доласка међународних снага на Косово заборавили да извештавају о српском егзодусу или каснијим жртвама.

Пре десет година дошло је до новог егзодуса, када је током напада албанских екстремиста убијено осам Срба, протерано њих 4.000 а православни храмови спаљени. Обамин измишљени референдум и Расмусеново „спречавање геноцида” не могу да избришу да се напад на Србију догодио противно међународном праву, односно без резолуције СБ УН. Они, ипак, могу да подсете колико је пропаганда у сваком, а посебно у „праведном рату” или морално чистом рату из доктрине Тонија Блера – прљава.

Ј. Стевановић
објављено: 09.05.2014.

Последњи коментари

Sale Marino | 10/05/2014 21:17

Zapadna alijansa cesto opravdava svoje zlocine naknadno izmisljenim razlozima koje nisu pominjali u vreme vrsenja zlocina – Irak je sjajan primer za to, u rat su otisli lazuci svet da zele da onesposobe Sadamovu pretnju oruzjima masovnog unistenja. Kada je ta laz provaljena jer su mitoloska oruzja ostala nepronadjena, krenuli su sa pricom kako su u stvari zeleli da svrgnu Sadama i oslobode Iracane donoseci im demokratiju.

Sa ovom izjavom Rasmusena, jasno je da u svetu i dalje postoje dve skole percepcije: NATO zemalj sa jedne i svih ostalih sa druge strane koji lepo vide sta se desava jer imaju oci povezane sa mozgom.

НАТО у проблему: Повлачење из Авганистана мора преко Русије

Објављено: 3. мај 2014. 

НАТО у проблему: Повлачење из Авганистана мора преко Русије

Немачки медији стидљиво отварају проблем повлачења НАТО трупа из Авганистана, које би требало да одвија такозваном “Северном рутом” преко – руске територије.
Док Украјина тоне у грађански рат, САД и најгласније чланице Европске уније се преслишавају колико им је Русија заправо потребна – где могу, а где не могу без ње, где су могуће замене, а где нису.
Али, чак и под условом да се економски и финансијски аргументи међусобно зависног света без много памети гурну у страну, остаје чињеница да је Русија по територији превелика земља да би је тек тако заобишли.
Oвих дана, немачки медији стидљиво отварају проблем повлачења НАТО трупа, опреме и тешког наоружања из Авганистана, које би ускоро требало да потече такозваном “Северном рутом” преко – руске територије.
Проблем је у следећем: Како извући милионе тона опреме из планинске земље са практично непостојећом инфраструктуром? План који је у главним цртама био замишљен још пре осам година, ослањао се на северну NDT-руту (Northern Distribution Network), која се преко балтичких лука настављала преко рускe територијe, да би се кроз Казахстан и Узбекистан спуштала до границе са Авганистаном.
Свакако да је тежиште руте, која је укључивала друмски, железнички и ваздушни саобраћај, до сада лежало на снабдевању трупа, док се од ове године пребацује на њихово повлачење.
Све у свему, НАТО-у предстоји врло осетљива операција, која је и пре компликације око Украјине обиловала безбедносним елементима у односима с Русијом. Све што међу “Партнерима за мир” (чији је члан и Русија) није било добро, сад је постало горе.
Шта се може очекивати када се у првим хладним месецима ове године односи Америке и Русије појаве у новој форми ургентне непосредности, и то чак по релативно позитивном сценарију да се до тада суздрже од директног физичког контакта на територији Украјине?
Стратегија је за аматере, логистика за професионалце
“Руси би могли да нас уцењују”, жалили су се прошле недеље пред новинарима Тобијас Линднер и Ханс-Петер Бартелс, један “зелени”, један “црвени” политичар, обојица високо рангирани у партијским и државно-одбрамбеним структурама.
Најинтересантније од свега је да се њихове изјаве провлаче кроз сву штампу као агенцијска вест, без ближе анализе, без ширих информација о томе шта значи “Северна рута” и како се она запутила у шетњу руском територијом.
Аустријски медији не дају чак ни толико, у овдашњем медијском простору тематика “Северне руте” није ни отворена – аустријски “контингент” у ИСАФ-у (три особе) може се без већих логистичких проблема вратити у Беч и преко Украјине.
Далеко од тога да се у случају “Северне руте” ради о тајни. Довољно је отворити неке од америчких новина или интернет-портала да би се схватило како се највећа НАТО-нација већ месецима мучи и носи са логистичким проблемима извлачења својих војника (око 90 хиљада) и њиховог пртљага са Хиндукуша.
Најјефтиније и најбрже би било на југ преко луке у Карачију, али Пакистан је за НАТО због више разлога несигурно окружење.
Прво, ту је чињеница да су се Талибани, истерани из Авганистана у првом таласу операција 2001, само преселили у северни појас Пакистана и тамо остварили сигурна упоришта, неку врсту “хајдучких јазбина” из којих убијају возаче и путнике конвоја, краду материјал и руше војне летилице.
Друго, од спектакуларне ликвидације Осаме Бин Ладена, односи између Америке и Пакистана се никада нису вратили на предратни ниво.
И треће, авиони западне војне Алијансе хронично имају тешкоћа да у северном појасу разликују пакистанске цивиле од талибанских бораца, што се прошлих година одразило на високи број колатералних жртава – Пакистан је чак једног тренутка затворио Јужну руту на пуних седам месеци.
Пре десет година је зато почео рад на алтернативној “Северној рути”, при чему је пронађено до те мере раскошно креативно решење, да заслужује да се овде кратко преприча.
Шеснаест чланица НАТО-а (Канада и Европљани, од већих: Немачка, Велика Британија и Пољска) и још две не-НАТО земље (Финска, Шведска) потписују 2006. САЛИС уговор са руском, за ту прилику створеном, такође САЛИС названом фирмом, чији је власник руска компанија “Волга Дњепар” са седиштем у Лајпцигу.
Временски период: до краја 2014, у перспективи до 2017. Услови уговора: руски САЛИС ће отворити и одржавати “Северну руту” да би НАТО–САЛИС кроз Русију превозио “све што не поседује способност да експлодира”, како пише америчка штампа. Преведено, све осим оружја.
Упадљиво је да су САД само посредно, преко НАТО чланства део САЛИС аранжмана – Америка није његов директни потписник.
Логика проминентно почива на два стуба: репрезентативном и лингвистичком. У првом случају, операција на Хиндукушу се представља, не као НАТО, већ као много шира ИСАФ-Операција (International Security Assistance Force), у којој учествује педесет нација и то са чврстим мандатом Уједињених нација у џепу. Од тренутног броја трупа на Хиндукушу (130.000), најмање 70 одсто су америчке, након чега долазе Британци (близу 10.000) и Немци (око 4.000).
У језичком смислу упада у очи име које је дато “Северној рути”: она није “рута за снабдевање” (supply network) што би било много више у складу са смислом енглеског језика и војном логиком његове употребе, већ “рута за дистрибуцију” (distribution network), термин који ставља нагласак на заједништво, у коначници заједничку одговорност.
И акроним САЛИС (Strategic Airlift Interim Soulution) скован je у покушају да се укроти богата политичка семантика: Свака сарадња с Русијом може из визуре НАТO-a бити само привремена.
Гледано из Вашингтона, ствари се у Авганистан не шаљу тек тако, већ се “деле” међу браћом у привременом, нежељеном аранжману са дискриминисаним политичким партнером. Из визуре Москве, та јој привременост доноси око милијарду долара годишње.
И то је оно што брине Немце као потписнике и Американце као кориснике уговора – да би Русија због Украјине могла одлучити да јој та милијарда годишње не треба и затворити “руту за дистрибуцију” управо у тренутку када треба “дистрибуирати” морално поражене ИСАФ-трупе из Авганистана.
У читавој комбинацији Украјина игра дуплу улогу – и као ватра која се распламсава у позадини, али и као важан економско-технолошки чинилац. Шест “Кондора” (транспортни авиони “антонов ан-124-100″) који се НАТО-у стављају на располагање кроз САЛИС-аранжман, стоје у комплексном руско-украјинском производно-власничком односу још од времена заједничке државе, када је позната совјетска авио фирма Антонов столовала у Кијеву.
Гробље империја на Хиндукушу
И зато се неки амерички медији, као на пример Кристијан сајнс монитор(Chrisian Science Monitor) питају: Колика је цена кажњавања Русије? Није мало оних у Пентагону који пледирају за хладну главу и суздржане реакције према Русији, пише тај портал.
Сви саговорници који се са западне стране јављају за реч, било с ове или оне стране Атлантика, не пропуштају да нагласе како Владимир Путин још ничим није дао назнаке да Русија неће поштовати САЛИС договор.
Језик који се при том користи је препун кондиционала: Русија би, тврди се, понижена санкцијама “могла то да искористи као уцену” за затварање “Северне руте”.
Да ли то из западне перспективе значи да би требало да искористи? Или да би то било сасвим логично понашање с руске стране, с обзиром на третман који добија из Вашингтона и Берлина? Да ли се чуде што већ није? Да ли Москви дају идеју да то учини у тренутку када ће Запад то највише болети? Или да би Запад то већ одавно учинио да да је ситуација обрнута?
Шта, на пример, ако се Барак Обама одлучи за “нулту опцију” и нареди комплетно повлачење свих 90.000 америчких војника из Авганистана до краја ове године – на коју страну ће та војска, скупа са тешким наоружањем и опремом напуштати Хиндукуш? Је ли дошло време да се Америка с неким мири, да би се с другим могла свађати?
У свему томе боли релативна медијска тишина са којом се ИСАФ снаге вођене НАТО-ом спремају на повлачење. Тринаест година ратовања да би се постигло – шта?
Петнаест хиљада цивилних и исто толико војних жртава, од тога око три и по хиљаде на страни ИСАФ-а, већина Американци. Уз то, Талибани су, након почетног шока, само ојачали, Пакистан је додатно дестабилизован.
Поља под маком расту, производња екстракта ружиног уља није ухватила корене (један од планова УН је предвиђао прекривање паштунских племенских поља фармама ружа).
Ал Каида је делимично неутрализована, али су из ње настале и израсле нове, још агресивније терористичке групе које харају Јеменом, Сиријом и Сомалијом (према годишњем извештају америчког министарства спољних послова).
И на све то, сад се из Авганистана треба извлачити преко руске територије? Или можда Вашингтон и Берлин мисле да би повлачење преко Пакистана оставило елегантнији утисак?
Један детаљ на крају –  недавно се на тржиту појавила књига “Повратак краља: Битка за Авганистан 1839-42″ истакнутог британског историчара Вилијема Далримпла у којој он описује какве су грешке Британци направили (једну исту више пута) да би на крају морали да се повуку из Централне Азије.
Уз мало аналитичког духа, читалац долази до закључка да су Руси осамдесетих година и Америкаци данас губили рат с Паштунима по истом моделу као некад Британци – у земљи без инфраструктуре покушали су да војном силом сламају традиционалну културу коју нису разумели.
На почетку би је разумели лоше, на крају још горе. Тако им је и промакао процес који је од Паштун-племена створио, сад већ и ојачао Талибане.
 
 
 
Pri slanju mog emaila drugima, molim da obrišite moju adresu.
If you sent this e-mail to other people, please delete my address.
 

BRITANSKI PARLAMENTARAC, Haos: Ukrajininsku krizu izazvali EU i London

BRITANSKI PARLAMENTARAC: Haos u Ukrajini izazvali EU i London

 

Nigel FarageČlan Evropskog parlamenta, lider Britanske partije nezavisnosti Najdžel Faradž smatra da su premijer Dejvid Kameron i ministar spoljnih poslova Vilijam Hejg odigrali važnu ulogu u razvoju ukrajinske krize.

Ukrajinsku krizu izazvali su Evropska unija i britanska vlada, izjavio je lider Britanske partije nezavisnosti Najdžel Faradž, član Evropskog parlamneta, u ekskluzivnom intervjuu datom agenciji RIA Novosti tokom boravka u Edinburgu.

„EU je u dobroj meri izazvao nestabilnost u Ukrajini, kada je predložio ovoj zemlji pridruživanje. Isto to se može reći i za NATO“, rekao je Najdžel Faradž.

Osim toga, lider britanske partije smatra da su britanski premijer Dejvid Kameron i ministar spoljnih poslova Vilijam Hejg „odigrali važnu ulogu“ u krizi u Ukrajini.

„U neverici gledate šta se događa. Ako „ubadate“ ruskog medveda štapom obavezno će uslediti uzvratna reakcije. Veoma mi je žao što se tako nešto događa“, izjavio je Faradž.

(RIA Novos

Улаз у депонију Винча блокирају грађани

Тема дана

Улаз у депонију Винча блокирају грађани

Гомиле ђубрета у Београду Фото Танјуг

ЈКП „Градска чистоћа” апеловало је да се што пре реши проблем и одблокира улаз у депонију „Винча”, који грађани већ трећи дан блокирају, тражећи да се далековод изгради на другом месту јер би његова изградња на тренутно предвиђеном месту била штетна за њих и екосистем.

„Протестујемо јер Електромрежа Србије жели да преко наших насеља, али и преко Основне школе ’Никола Тесла’ у Винчи, у коју иде 2.300 ђака, и обданишта ’Лане’ које броји 1.000 малишана, постави далековод”, рекао је Танјугу Дејан Миловановић, један од грађана који протестују.

Он је рекао да се грађани Ритопека, Радмиловца и Винче томе противе, сматрајући да би далековод угрозио њихову безбедност и наштетио екосистему, ако не одмах, онда у будућности.

„Нисмо против изградње далековода. Ми смо за то да се изгради јер је то од интереса за све грађане, али сматрамо да мора да се изгради на безбедном месту”, рекао је Миловановић, додајући да далековод може да се изгради и с друге стране Дунава, где се налазе њиве.

Миловановић је рекао да су улаз у депонију у Винчи блокирали зато што су, како тврди, на све законске начине покушали да дођу до решења проблема, али су сви остали глуви за њихов проблем.

„Долазили су људи из ЕМС-а који нам се нису обратили с решењем него су нам говорили како изградња далековода нема никаквог утицаја на живот људи”, рекао је Миловановић, додајући да им се из „Градске чистоће” нико званично није обратио.

Наводећи да ће наставити протест док се не нађе решење, он је указао да се пролаз дозвољава грађанима који живе у кућама код улаза у депонију и запосленима, као и да је, у знак добре воље, пуштено да прође и неколико камиона Градске чистоће.

Миловановић се извинио грађанима Београда због ђубрета и пуних контејнера.

Директор ЈКП „Градска чистоћа” Синиша Лазаревић апеловао је да се проблеми што пре реше и одблокира приступ депонији. „ЈКП Градска чистоћа извињава се грађанима Београда што је због вишедневне блокаде улаза у депонију ’Винча’ отежано пражњење контејнерских посуда. Протекла два дана јавно комунално предузеће је овај проблем решавало тако што је део комуналног отпада одлагало на мање комуналне депоније у Панчеву, Обреновцу и Лазаревцу, што нам је створило додатне трошкове због превоза отпада”, рекао је Лазаревић, наводи се на сајту Градске управе.

Он је додао и да на тим малим депонијама, због ограничених капацитета, отпад више неће моћи да се одлаже. „Зато апелујем на надлежне да се пронађе решење и одблокира улаз у депонију. Не улазећи у разлоге због којих је настао проблем, желим да истакнем да све може да се реши на институционални начин и да 50 људи не може држати као таоце град од 1,5 милиона становника”, нагласио је он.

Електромрежа Србије, која гради приступни далековод за трафо станицу „Београд 20”, саопштила је да тај далековод ни на који начин неће угрозити здравље становника насеља Винча и Радмиловац из општине Гроцка. „Далековод није могуће измештати, свака евентуална промена трасе одложила би пројекат за неколико година, што би представљало директно угрожавање снабдевања Београда електричном енергијом. Конкретно, трећина Београда може да остане без струје ако дође до одлагања реализације овог пројекта”, наведено је у саопштењу ЕМС-а.

Из тог јавног предузећа наглашавају да у периоду када је далековод пројектован на предвиђеној траси није било стамбених објеката, већ су они нелегално изграђени у каснијем периоду, што је представљало кривично дело.

Да здравље грађана неће бити угрожено, у ЕМС-у образлажу и чињеницом да је приликом пројектовања и изградње ТС „Београд 20” са приступним далеководима ЈП ЕМС спровео комплетне процедуре у складу с националним законодавством. „ЕМС је предузео мере које су строже од оних које предвиђа Европска унија. Предвиђено је да минимална висина проводника дуж целе трасе износи 21 метар, што је у складу са најстрожом светском праксом у тој области”, појашњавају у ЕМС-у и додају да је урађена и Студија о процени утицаја на животну средину, на коју је надлежно Министарство дало сагласност.

Танјуг

објављено: 11.05.2014

Последњи коментари

Vojislav Seseljkovic | 10/05/2014 20:38

Deponija moze. Nemojte samo sume da blokirate.

ВИНЧАНСКО ПИСМО | 10/05/2014 20:47

***
Мора се решити питање депоније тако да се заштити АРХЕОЛОШКО налазиште у Винчи, које доказује да је ту настала ПРВА ЕВРОПСКА ЦИВИЛИЗАЦИЈА (која је 5.000 година живела у миру и развила рударство и обраду челика)..
Ако се археолошко налазиште уреди за посетиоце и отвори пристаниште за бродове на Дунаву , Винча би постала туристички центар, који би годишње зарађивао на ДЕСЕТИНЕ МИЛИОНА евра..