Двери: Нова књига Душана Нонковића

Уредник „Гласа дијаспоре“, Душан Нонковић, објавио је нову књигу, овај пут огледа и есеја „Рај нам је на дохвату руке, а градимо пакао – зашто?“.

Већ годинама уређујући један од најчитанијих сајтова српске дијаспоре – „Глас дијаспоре“, Душан Нонковић је изградио специфичан поглед на политичке и друштвене проблеме у Србији и свету. Временом, осетила се потреба да се текстови уобличени његовим искуством саберу у једну књигу, и та књига је пред нама – „Рај нам је на дохвату руке, а градимо пакао – зашто?“. Душан Нонковић храбро и без имало устезања пише о Светској влади, ЕУ, Америци, опасностима од нуклеарног рата, критикује и хвали у складу са захтевима истине – али све из непоколебљиве љубави према свом народу.

Због тога су се о овој књизи похвално изјаснили угледни рецензенти, што је њена додатна вредност. Виолета Божовић, песник, написала је: „Ова књига је својеврсни пресек актуелних догађаја, а аутор је бележећи актуалне ставове, нехотично написао опомену свима, којима је будућност записана одлукама оних који су земљу задужили до мере да ће море генерација будуће деце, морати дугове враћати.“ Стефан Каргановић, председник Историјског пројекта Сребреница написао је „Издвојио бих као посбно интересантна она поглавља књиге г. Нонковића где се из прве руке и са лица места описује начин како систем управљања Европске уније утиче на живот и развој земаља у њеном саставу. То би требало да буде озбиљно упозорење и крупна тема за размишљање у Србији, али – није.“

Др Владимир Умељић, научник и филозоф, одговарајући на питање зашто би требало читати књигу Душана Нонковића, написао је: „Он се, како његови досадашљи јавни иступи показују, као грађанин света осећа обавезним универзалној етици и позитивној емпатији у односу на све људе, осећа се обавезним истини. Каткад сам се чак питао зашто он своје електронско гласило, на пример, није назвао „Глас савести“? Др Радојка Праштало и проф. др Каплан Буровић такође су препоручили ову књигу, написавши да сваки чланак у њој носи личну поруку аутора, те да из пера Душана Нонковића домовина позива: сад или никад.

 

Eine Antwort

  1. РАЗГОВОР КЊИГА НА САЈМУ

    Пожали се књига стара
    да је нико не отвара,
    по неко је само такне
    и прашину са ње смакне.

    Она млађа, ћути бако
    мене нико није тако,
    лепе су ми и корице
    остаћемо уседелице.

    Поноси се мила бако
    милово те до сад свако:
    мнги су те миловали
    листовити сада стари.

    И ја би се поносила
    кад би милована била,
    да и моје странице
    окрећу многе ручице.

    Она стара: кћеро моја
    немој туговати,
    кад читалац научи читати,
    многи ће се зате отимати.

Schreibe einen Kommentar

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: