Одески Беркут побацао штитове на улицу и одбија да даље брани кијевску ЕУ-наци хунту! (видео)

BRAVO!!! …. STO NISU NASI TAKVI!!! … NEGO ZA NOVAC I RODJENU BABU CE DA PRODAJU!!!

http://www.srbijadanas.net/odeski-berkut-pobacao-stitove-na-ulicu-odbija-da-dalje-brani-kijevsku-eu-naci-huntu-video/

Одески Беркут побацао штитове на улицу и одбија да даље брани кијевску ЕУ-наци хунту! (видео)
srbijadanas.net

КОНКУРС ЗА ЗАГОНЕТКУ – ФЕСТИВАЛ ЗАГОНЕТКЕ

ЕНИГМАТСКИ КЛУБ НИШ У САРАДЊИ СА ЕНИГМАТСКИМ САВЕЗОМ СРБИЈЕ РАСПИСАО
КОНКУРС ЗА ЗАГОНЕТКУ

ФЕСТИВАЛ ЗАГОНЕТКЕ

Човек је одувек био окружен тајнама природе, тежио да их
одгонетне, али и дабуде загонетан. Загонеташтво је областуметности,
део духовне културе у коме човекналази задовољство у стицању знања
кроз игру и забаву. Сматра се да су прве загонетке пећински цртежи,
легенде и митови итд. Загонетка из старе Грчке:

Јутром се креће на четири,

у подне на две

а увече на три ноге !

са решењем човек, је од најстаријих писанихзагонетака.

Загонетке код нас имају традицију због вишевековног ропства под Турцима.

Вук Караџић је прикупио доста тог стваралаштва. Ипак, оцем
загонетштва сматра се др Ђорђе Натошевић (1821-1887), први теоретичар
и реформатор, који је загонетке увео по школама. Загонетке су
писали: Змај, Г.Крклец, И. Г. Ковачић, Д.Максимовић Р.Домановић, Г.
Тартаља, Б. Нушић идр.

Ова минијатурна књижевна врста базира на знању, информацијама,
мудрости састављача, његовом духу. Загонетка у стиху је врлоефектна
поетска минијатура, углавном у четверцу, која се лако памти. Рима им
даје склад, ритмичност и мелодичност, па се зову иенигмориме.
Уобличавају се у стих императивне или упитне форме, али и подругљив
сатирично хумористички стих, као енигмоепиграми. Вештина загонетања
заснивасе на умећу аутора да што духовитијим и досетљивијим стихом
прикрије одгонетку.

Развој енигматике, појавом новинских загонетака попут анаграма,
шарада, чаура, логогрифа исл. потиснуо је праву природнусрпску
ауторску загонетку, јер се то, како га ја називам, загонетКање
заснива на строгој и присилној употреби синонима (нпр. пас = кер,
псето) и апозиција (нпр. пас = домаћаживотиња) при опису одгонетке у
стиховима.

Енигматски клуб Ниш, у сарадњи са Енигматским савезом Србије је
ове године, по девети пут расписао Конкурс и организоваће такмичење у
састављању српске ауторске загонетке. Тако ће сви љубитељи
загонеташтва имати прилику да се опробају у састављању ове књижевне
врсте. Потребно је, дакле, саставити што духовитију и досетљивију
српску ауторску загонетку и највише три састава, до 20. августа ове
године, са подацима о аутору доставити на
feznis@gmail.com.Организатор ће у сарадњи са ЕСС и градским општинама
Ниша обезбедити награде и признања, а победнике, као и до сада,
прогласити на Сусретима енигмата Србије, ове године, септембра у
Бору.

За боље разумевање, у наставку доносимо досадашње победничке
загонетке, а ви се потрудите да их одгонетнете и да по узору на њих,
урадите своје саставе.

1. ФЕЗ – Нишка Бања – 2005

Само бљесак један

заборав да спречи,

трен живота вредан

бар хиљаду речи!?

Мирослав Цветковић

– Ниш

2. ФЕЗ – Бајина Башта-2006

Имају га птице

али и поете,

и једни и други

тек са њим узлете!?

Радомир Мићуновић

– Београд

3. ФЕЗ –Лозница -2007

Шта ти срећа узме

а несрећа врати?

Ако желиш знати

мораш то имати!

Никола Пешић

– Ниш

4. ФЕЗ –Сомбор -2008

Учи високу школу

а скромно знање љуби,

за трећину је већа

када на глави дуби!?

Милорад Радуновић

-Јагодина

5. ФЕЗ –Вршац 2009

Свака јој је страна

њива засејана,

мудар је ко уме

њен род да разуме!?

Гордана Јовановић Шарић

-Шимановци

6. ФЕЗ –Пожаревац – 2011

Мрси ми косу

а рука није,

брица без ногу

ваздухом брије!

Горан Црномарковић

-Београд

7. ФЕЗ –Кикинда 2012

На канапу жваће

твоје мокре гаће!?

Данка Степић Брковић

– Ниш

8. ФЕЗ – Врање – 2013

Први део јаја носи,

други део јаја вози,

а заједно оба дела

радо пије земља цела!?

Милија Стевановић

-Београд

Никола Пешић

Решења: 1. фотографија, 2. песник, 3. памет, 4. шестица, 5. књига, 6.
Ветар, 7. штипаљка, 8. кока-кола.

Припремила: Славица Јовановић

MOLIM ZA POMO

MOLIM ZA POMOC

Postovani gradjani Srbije, zovem se Dragan Ivkovic, rodjen u radnickoj porodici Kovinu, opstina Pancevo. Ozenjen suprugom Draganom, cerka Jovana ima sina Dusana od godinu ipo. Radim privatno fasadersko – molerski posao na terenu u Pozarevcu jer u Kovinu ima malo posla u principu ne biram poslove jer je sezona rada kratka   

Putna isprava mi vazi do 14. 06. 2014

Ovaj put je planiraran dugi niz godina zeleci da vidim nesto sto se samo pozeleti moze. Napravio sam previd zanesen u putu sto je mozda moglo da me kosta i zivota. 

Zivotnih lekcija nikad dosta.

Obratio sam se nasim nadleznim vlastima bez uspeha. U vise navrata sam slao emeil Konzulatu Braziliji, Ministarstvu Spoljnih Poslova, Ministarstvu za Srbe izvan Srbije, Medjunarodnoj Pravnoj Pomoci, Generalnom sekretaru Predsednika Srbije, Odeljenju za Konzularne Poslove i nekim ministrima, svuda je bilo isto, bez odgovora ili nekog objasnjenja. Kao da udaram zid. Hteo sam da nadjem nacin da me ekstradiraju, deportuju ili na neki razuman nacin vrate u Srbiju. Posto moje molbe vlastima u Srbiji nista ne znace primoran sam da se obratim medijima u nadi da ce neko cuti moj vapaj. Ovaj put je planiraran dugi niz godina zeleci da vidim nesto sto se samo pozeleti moze.
Krenuo sam na put 12.01.2014 god. iz Begrada do Beca. Avionom sam stigao u Lima, Peru preko Dubai, Buenos Airesa posle dvadeset sati leta. Putovanje sam nastavio do Inka naroda sto sam i zeleo da vidim. Sa njima sam proveo 15 dana. Druzenje sa njima je predivno,vrlo gostoljubiv narod. Posle povratka u Lima, Peru odlucio sam da ostanem u Limi, okean je bozanstven. Putovanje sam nastavio nakon desetak dana, posto mogu sam da odlucim o odlasku. Dalje sam krenuo autobusom za Bogotu, Colombija gde sam se zadrzao nekoliko dana. Posetio sam crkvu na planini ” Cerro de Monserrate”. Doneo sam odluku da posetm jos Nultu Tacku u Ekvadoru i da se iz Qita, Ekvador vratim kuci u Srbiju. Iz Bogote sam otputovao u Ipiales, Colombija, pogranicni grad Colmbija – Ekvador gde sam i prenocio u hotelu. Ujutru 13.02.2014. god posle dorucka sam krenuo na granicni prelaz. Zeleci da kupim jos nesto za unuka, suvenir, otisao sam do gradske pijace. Dok sam birao dzemper spustio sam putnu torbu pored sebe. Na momenat nisam obratio paznju, putna torba je vec bila daleko. Trceci za lopovima dvojca momaka su mi prisla od pozadi i oteli jaknu u kojoj su mi bila dokumenta i novac za povratak kuci. Sve se to desavalo na ocigled policije koja nije htela da se umesa.

Neznujuci sta da radim otrcao sam do njih i poceo da vristim na njih ali oni su se jednostavno udaljili od mene. Nisu me cak ni udostojili pogledom. Tu pocinje moj zivotni pakao, slom, patnja i bol u dusi. Za dvadeset minuta sam izgubio sve. Zivot mi se okrenuo naopacke. Neznajuci sta da radim danima i nocima sam setao gradom bez ikakvog resenja. Spavao sam ispred crkve “Miksto San Felipe Neri” kojoj cu biti vecno zahvalan i nemajuci kud poceo sam da prosim ispred crkve.

Nekako sam se snalzio…

Covek koji svira gitaru u crkvi ,Hugo Armando Hoyos Vargas,mi je prisao jedno jutro i pozvao me u crkvu.Ponudio mi dorucak i nakon toga me upoznao sa Svestenikom Jorge Rikardo Eskobar Portilla,Posle razgovora sa njim i objasnjenja moje situacije nakon nekoliko sati odlucio je da mi pomogne. Dao mi je smestaj u crkvi, hranu i u saradnji sa parohijanima, odecu.

24.02.2014. god. me je odveo na granicni prelaz Rumicaga, Imigrciono, nakon razgovora sa njima vratili smo se u Policiju grada Ipialesa gde su mi izdali dokumenat o izvrsenoj pljacki. Sakupili su nesto novca i kupili kartu za nazad u Bogotu.10.03.2014. sam stigao u Bogotu. Sa dokumentom Policije Ipialesa otisao sam u glavno imigracino “Platinium” gde su me uputili na ambasadu Italije. Njihov sekretar na ambasadu Nemacke gde su mi dali adresu ambasade Srbije u Brazilu. Spavao sam napolju u “Centro Colseguros” pored policijske stanice ne zeleci nista da reskiram. Isao od crkve do crkve skupljajuci novac da stupim u kontakt sa ambasadom. Pre petnastak dana u toku noci je po mene dosao Gospodin Horacio Linero Pinzon, sa suprugom Gospodjom Bibijan i sinom Nikolasom. Gospodja Bibijan je rodom iz Ipialesa, svestenik Horhe je stupio u kontakt sa njima i zamolio da mi pruze smestaj.

Njihova smernost, dobrodusnost, uvidjavnost rko samnom do kraja zivota. Uz njegovu pomoc, komuniciramo na engleskom jeziku, kontaktirao sam Gospodina Markovica, Konzula Republike Srbije u Brazilu. 21.04.2014. god. putem DHL. Poste dobio Putni List na njegovu adresu. Sa njim sam bio u Imigraciono “Platinijum” za izlaznu vizu. Dopustio mi je da koristim njegov kompijuter, njegov email, ponudio mi je njegov bankovni racun, sa njim sam uradio moj Email i Fejsbuk. Gospodin Markovic je upoznat sa svim cinjenicama, ali je bespomocan da uradi bilo sta.

Zbog svega sto mi se dogodilo, i nespremnosti vlade Srbije da mi pomogne, zamolio bih vas da mi izadjete u susret i pomognete mi koliko ste u mogucnisti. Sa verom u Boga i u srpski narod kome pripadam nadam se da ce doci do nekog razumevanja i da cu ponovo biti kuci.

P.S.
Putni list mi vazi 60 dana
Cena karte Bogota – Bec je hiljadu i sto US dolara.
PayPal / na ime : Horacio Linero /  holipi@etb.net.com /
No. Racuna : 017-880-472
Ili ako neko zeli da mi pomogne, neka to uradi preko WESTERN  UNIONA, KORISTECI MOJE PODATKE.
MOJI PODACI :
Dragan Ivkovic.  /. N.o. Putni List :  006641 /
N.o. Licna Karta :  003-752-363 / No.Mob.Tel.  314-501-6353 ./
Svi podaci su Bogota, Colombija.

E-mail ivkovicdragan7@gmail.com No. MOB. TEL. – 3145016353 / BOGOTA , COLOMBIJA

NEKA NAM JE SVIMA NAMA BOG UPOMOC 
I NADAM SE SKOROM POVRATKU.
 SA DUBOKIM POSTOVANJEM, DRAGAN IVKOVIC 

ГОВОРИТИ О “ГЕНОЦИДУ” А НЕ ЗНАТИ НИШТА О ГЕНЕТИЦИ МОЖЕ САМО ЗАГЛУПЉЕН ЧОВЕК ИЛИ ЗЛОНАМЕРНИ ИДИОТ У СЛУЖБИ СТРАНОГ ФАКТОРА

ГОВОРИТИ О “ГЕНОЦИДУ” А НЕ ЗНАТИ НИШТА О ГЕНЕТИЦИ МОЖЕ САМО ЗАГЛУПЉЕН ЧОВЕК ИЛИ ЗЛОНАМЕРНИ ИДИОТ У СЛУЖБИ СТРАНОГ ФАКТОРА

Очигледно је да су заговорници Сребреничког “геноцида” баш ти који немаји ни трунке основног знања о генетици јер да га имају не би такве глупости говорили. Зато жарко препоручујем онима који немају ни трунке основног знања, појма о генетици, да не узимају у своја уста реч “геноцид” уколико им је имало стало до себе и своје интелигенције а прије свега до одкривања истине и са њом повезаног злочина. Наука генетике је јасна по питању генетских закона и не дозвољава никакво накарадно тумачење попут овога које иде у корист оних спољних фактора који би конструкцијом геноцида да одврате од својих почињених злочина и злих намера примењивањем тактике завади па владај да би подчинили све својим похлепним нагонима равних манијаку како би под заставом глобализације спровели у дело неоколонијализам и подчинили све ресурсе света својим личним потребама за похлепом.
Генетика је наука о проучавању наследних особина у сврху одржавања старих или манипулацијом стварње нових сорти а у животињском свету раса како би се обезбедило довољно хране човечанству које је у непрекидном порасту. У медицини генетика служи за проучавање наследних особина како би се поправио здравствени стандард човека. Како видите, генетика је озбиљна наука без које човечанство не би могло обстати а која је на “најбољем” путу да буде злоупотребљена називом геноцида тамо где то није нити научно гледано може бити. То је и омаловажавање жртава Хитлеровог геноцида којег је спроводио у праксу стерилизацијом одраслих како не би имали генетског наследника. Тако стерилизовани су били предвиђени за уништавање кроз рад искориставајући и последњу атом живота за изградњу трећег рајха где их потом више не би било.
Захваљујући научној генетици и њеној практичној примени подигла се производња пшенице од 10 центи прије ту негде 100 година на осамдесет и више захвалјујући новим сортама пшенице гоје се генетским путем стварају и унапређују захваљујући постојања различитог генетског материјала којим се путем укрштања и селекције манипулише у корист особина које су од виталне потребе по човечанство ( на рачун стабљике жита путем укрштања и селекције стварала се нова сорта са кратком стабљиком и дугим класом како би се принос однодно род жита семена повећао-исто тако се на рачун лишћа повећавао проценат шећера у репи). То подразумева следеће; да би се добила нова сорта морају постојати различити генетски(наследни) фенотипови( Визуелна разлика или нека друга генетски (наследна особина) уочљива разлика. Да би се добило треће морају прво постојати најмање два генотипа или фенотипа уколико се међусобним укрштањем намерава добити трећа генетска сорта, особина. Уколико се биљке не размножавају запрашивањем онда се врши клонирање а постоји и метода прво клонирање па потом да би се добило довољно семенске робе врши се запрашивање између клонираних, рецимо трава за стадионе или украсног биља.
То тек толико површно о генетици да би се разумео појам геноцида.
Још једном, генетика је наука о наследности разноразних генетских типова. То значи у случају сребреничког такозваног геноцида да би морало на тој територији постојати у најмању руку два генотипа, два генетски различита народа то значи два народа која се разликују по генетским особинама А ТО ЗНАЧИ ДА БИ ТЕ ОСОБИНЕ МОРАЛЕ БИТИ НАСЛЕДНОГ А НЕ ВАСПИТНОГ КАРАКТЕРА! То значи да се физичким утицајем не може мењати наследни , генетски фактор. Ако једну репу засадимо у четвртасту посуду и присилимо да добије четвртасту форму, не знаки да ће њено семе рађати четвртасту репу. За њен облик боју и садржај је одговоран наследни ген по којем се препознаје и генотип. Међутим, религиозна припадност нису генетске особине већ васпитне па према томе где нема различитих генотипа, најмањењ два, не може бити ни геноцида јер то би значило да један генотип уништава други што је у случају Сребреничког абсурд јер не постоје на том подручју различити генотипи што би подразумевало и различите расне карактеристике већ постоји само васпитни спољни а не унутрашњи генетски(наследни) фактор. Из тог разлога се не може говорити о геноциду већ само о планским или спонтаним сукобима локално васпитних популација и њеним жртвама истог генетског наследја. Те жртве су резултат пропагандноваспитних мера а не сукоб из генетских разлога па према томе не може се ни назвати геноцидом то што са појмом геноцида нема никакве везе. Између осталог под геноцидом се подразумева и из корена уништење једног генотипа(генетског наслеђа) генетски дефинисаног народа. Да би то карактеристику геноцида добило подразумевало би тотално истребљење једног генетско хомогеног народа што би подразумевало и планско истребљење деце и жена као и мушкараца како би се затрао генетски (наследни) траг. Тога у Сребреници није било. Према томе, говорити о геноциду не само да је глупост већ је то, гледано са научног аспекта и по човечанство опасно што носи у себи клицу поробљавања, која би могла довести до апокалипсе човечанства јер би се такозваним геноцидом оправдавали сви будући освајачки ратови а при том почињени злочини прекривали лажним велом под именом геноцида и подметали другим, недужним народима. Ко говори и тврди да је у Сребреници извршен геноцид ради у интересу неоколонијалистичког похода и пропаганде страног фактора, неоколонијалиста.

Душан Нонковић