НАУЧНИ СКУП О „ОБОЈЕНИМ РЕВОЛУЦИЈАМА“ У БАЊА ЛУЦИ

НАУЧНИ СКУП О „ОБОЈЕНИМ РЕВОЛУЦИЈАМА“ У БАЊА ЛУЦИ


Научни скуп „Обојене револуције као инструмент геополитичке трансформације“ одржан је у Академији наука и уметности Републике Српске у Бања Луци 26. априла 2014. уз учешће стручњака из Руске Федерације, Немачке, Венецуеле, Украјине, Сједињених Држава, Србије, Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске. Скуп је одржан под покровитељством Фонда стратешке културе из Москве, у сарадњи са Историјским пројектом Сребреница из Ден Хага.

 

Колико је познато, пре овога ниједно друштво предназначено  за одстрел применом механизма „обојене револуције“ није се проактивно бавило природом опасности и мерама самозаштите. По правилу, саветовања овакве врсте одвијала су се postmortem, то јест после успешно изведеног преврата. Њихова сврха није била да понуде дијагнозу и лек, нити да делују превентивно, него само да констатују смрт и њене узроке.

 

Научни скуп одржан у Бања Луци радикално мења ову праксу, што његов садржај и резултате чини посебно значајним.

 

Тема скупа „Обојене револуције као инструмент геополитичке трансформације“ односи се на један посебно перфидан вид наметања иностране доминације, а то је свргавање демократски изабране легитимне власти и постављање на њено место послушничке екипе спремне да безусловно испуњава наређења налогодаваца из иностранства, који су је управо ради тога довели на власт. „Обојена револуција“ је лажна застава под којом заведени народ доприноси довођењу на власт будућих колонијалних управника своје земље. Режирани превратнички процес је маскиран и промовише се као „народна револуција“. Он је зато суштински манипулативан и антидемократски. Теза о „народној револуцији“ емпирички је неодржива зато што је то процес који се већ годинама на разним местима одвија по монотоно истом обрасцу. Битне одлике му се од случаја до случаја суштински не мењају. То га чини лако препознатљивим свуда где је присутан.

 

Скуп је усвојио завршни документ „Бањалучка декларација: Предлог мера за заштиту Републике.“ Документ је до сада преведен и, поред српског, циркулише на енглеском и италијанском језику. У прилогу су све три верзије.

 

Учесници научног скупа „Обојене револуције као инструмент геополитичке трансформације“ били су:

 

Ана Филимонова, главни уредник Фонда стратешке културе, магистар историјских наука, научни сарадник Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику Руске академије наука. Реферат: Развој и перспективе “обојене револуције“ у Украјини. Западни фактор и Русија.

 

Сергеј Белоус, магистар историје и политички аналитичар, Харков, Украјина. Реферат: Knowhow “Евромајдана“.

 

Мануел Оксенрајтер, политиколог и уредник часописа “Zuerst”, Берлин, С.Р. Немачка. Реферат: Арапско пролеће, рат у Сирији и поуке за Републику Српску.

 

Предраг Ћеранић, професор правних наука и наука безбедности, Република Српска. Реферат: Стратегија одвраћања и дан после преврата: програм друштвене самозаштите за Републику Српску.

 

Александар Павић, политиколог, аналитичар Фонда стратешке културе и директор канцеларије ФСК у Београду, Србија. Реферат: Да ли постоји политичка одбрана од обојене револуције?

 

Данијел Симић, писац и новинар, Република Српска. Реферат: НВО сектор у наранџастој револуцији против Републике Српске, од Дејтонског споразума до данас.

 

Невен Ђенадија, МА студиј међународни односи и дипломатија, Факултет политичких наука, Универзитет у Бањој Луци, Република Српска. Реферат: Обојена револуција као средство специјалног рата са освртом на најновија дешавања у Украјини и БиХ.

 

др Диа Надер де ал-Андари, амбасадорка Републике Венецуеле у Београду. Реферат: „Обојена револуција“ као реванш бивше владајуће класе.

 

Стефан Каргановић, „Историјски пројекат Сребреница,“ Сједињене Америчке Државе. Реферат: На удару обојеног пуча: хоће ли издржати Република Српска?

 

Џевад Галијашевић, социолог, Федерација БиХ. Реферат: Безбедносни изазови „обојене револуције“ у Републици Српској.

 

Срђа Трифковић, професор политике и међународних односа, Универзитет у Бања Луци, спољнополитички уредник америчког месечника Chronicles (Хронике), Србија. Реферат: Избећи улични пуч: мере заштите Републике Српске.

 

Cinéma vérité: Приказан је документарни филм о „обојеним револуцијама“, „Обојени Отпор,“ који је специјално припремљен за овај научни скуп.  Филм је постављен на Јутјуб и може се видети на:

 

 http://www.youtube.com/watch?v=7O7Oygxey7c

 

Молимо вас да обавештење о одржаном научном скупу на ову важну тему проследите свим пријатељима на вашем списку електронске поште, Фејсбуку и другим друштвеним мрежама, посебно у Републици Српској.

 

ПЕТА КОЛОНА НА СТУБ ВЕЧНОГ СРАМА!

 

Стефан Каргановић

 

Извршни секретар научног скупа „Обојене револуције као инструмент геополитичке трансформације“

Фонд Стратегической Культуры, Москва

Den Haag
БАЊАЛУЧКА ДЕКЛАРАЦИЈА: ПРЕДЛОГ МЕРА ЗА ЗАШТИТУ РЕПУБЛИКЕ

Технологија за свргавање некооперативних политичких руководстава, да би на њихово место биле постављене послушничке власти, познатија под синтагмом „обојена револуција“,већ неколико месеци приметно се спроводи у Републици Српској. Мада у Републици Српској овај процес још није достигао тачку где представља реалну претњу по стабилност уставног поретка и одрживост демократског система, учесници скупа „Обојене револуције као инструмент геополитичке трансформације“ сматрају да је проактивно деловање једно од најефикаснијих средстава да се неутралише овај вид специјалног рата који воде страни центри моћи.
Основни механизам који се користи у оквиру примене ове технологије је интенсификација, у широким слојевима друштва, већ постојећег и често оправданог незадовољства објективним условима живота и затим професионално усмеравање масовне негативне енергије у функцији остваривања политичких циљева за рачун страних налогодаваца. Прави циљеви сасвим су различити од оних за које локални учесници верују да се залажу. У том процесу, кључне улоге имају наменски формиране лажне „невладине организације,“ контролисани медији и локални политички фактори који су подложни уцени, миту и другим видовима спољњег утицаја.
„Обојене револуције“ се одвијају по устаљеној матрици, уз одређена прилагођавања околностима на лицу места. Оне суштински имају манипулативан и антидемократски карактер зато што се спроводе симулирајући народне бунтове, а уствари су брижљиво припремане обавештајне операције које се изводе под лажном заставом и којима руководе обучени кадрови предвођени професионалцима. Тренутно, поред Републике Српске, преврати овакве врсте у току су или делимично већ изведени у Украјини и Венецуели.
Основне мере које руководство Републике Српске треба да предузме и циљу учвршћивања државе и спречавања могућности споља диригованих смена или наметања власти могу се поделити на две опште категорије, друштвена консолидација и оперативна политика самозаштите.
I Друштвена консолидација
На првом месту треба предузети суштинске кораке у циљу враћања или јачања поверења између грађана и државе, јер само смањење отуђења на тој релацији може спречити или сузбити појаву ванинституционалних покрета чији је крајњи циљ дестабилизација Републике Српске:
– Бар по један национални телевизијски, радио и интернет медиј треба да буде искључиво у служби Републике Српске, без и најмање примесе страног утицаја,
– Битно је обезбедити да се, путем медија, организације које се залажу за решавање проблема путевима који су ван законом прописаног демократског процеса јавно и јасно идентификују, поготово ако пропагирају било какав облик „изласка на улице“ и ванинституционалног отпора,
– Сваки јавни учесник у политичком животу треба да буде обавезан, или у најмању руку наведен, да се јасно изјасни о свом виђењу државно-политичког статуса Републике Српске, тј. да јасно изјави да ли је за очување Републике Српске као државно-правног ентитета (унутар или ван БиХ),
– Државни медији треба редовно да буду отворени за припаднике парламентарне политичке опозиције, и да омогућавају редовну квалитетну дебату између различитих политичких опција,
– Поготово треба обезбедити квалитетну јавну дебату, уз учешће представника власти и опозиције, о кључним питањима попут будућности РС унутар БиХ, НАТО-интеграција, ЕУ-интеграција, веза са Србијом, веза са Русијом,
– По угледу на јавне разговоре са нацијом Владимира Путина, представници власти треба да организују сличне форуме, путем електронских медија,
– Треба направити видљиве, правосудно потврђене кораке у сузбијању корупције у државном апарату, ради повратка или јачања поверења грађана у институције,
– За почетак, треба бар један сектор привреде јавно и доказиво отворити за равноправну тржишну конкуренцију, како би се показало да постоји економска перспектива мимо политичко-коруптивних канала,
– По америчком моделу, треба почети са стварањем услова за институционализовану сарадњу између науке и привреде, за почетак на бар једном пољу у којем се могу постићи најбржи и највидљивији резултати
– На спољно-политичком плану, јачање политичких, културних, привредних и медијских веза са Русијом као једином заинтересованом великом силом којој није у интересу укидање Републике Српске или њено утапање у унитарну БиХ, уз аргументацију да те везе заслужују да буду у најмању руку у симетрији са везама са државама ЕУ.
II Политика друштвене самозаштите
НУЛТА ТОЛЕРАНЦИЈА БЕЗАКОЊА – Од самог почетка евентуалних „протеста“ неопходно је стриктно спровођење свих закона (сходно томе да ли је и како скуп пријављен и одобрен, на којој локацији и у ком трајању) и бескомпромисно нулта толеранција његовог кршења (нпр. насиље ма ког типа, непоштовање мегафоном датог налога за разилажење масе, наношење штете објектима или возилима, физички напади на снаге реда). Сценаристи „протеста“ редовно рачунају на оклевање снага реда да већ на старту одлучно делују, што им омогућава да од почетка успоставе физичку контролу над неком симболички значајном локацијом која потом прераста у фокус даље акције.

ОПРЕМА И ОБУКА СНАГА РЕДА – Очување контроле над јавним простором је кључ опстанка легалне власти која се нађе на удару сценариста промене режима. Тај задатак изискује изврсно опремљене, врхунски истрениране и високо мотивисане полицајце специјализоване за контролу масе (crowd control), тј. полицијске професионалце спремне за спречавање кршења јавног реда и мира великог обима.
Редовни полицијски састав МУП РС није адекватно опремљен нити обучен, тактички или психолошки, за тај изузетно сложен задатак. Ово не изненађује: изазови контроле масе у контексту „обојених револуција“ указују да редовна полиција није дорасла том задатку. Једно је контролисати фудбалске навијаче, а друго спречити пажљиво планирани улични државни удар. Специјална јединица полиције РС (СЈП), пак, има као свој примарни задатак борбу против теороризма и организованог криминала. Она има у свом саставу снајперисте, рониоце, СМВ тим, водиче паса итд, али не и специјалце за контролу масе. Непостојање уско специјализоване полицијске јединице за контролу масе крије двојаку опасност већ уочену другде на поприштима „обојених револуција“: да полиција неће успешно сасећи безакоње на старту, као и да ће касније нагло ескалирати насиље уз употребу ватреног оружја – што режисери протеста заправо и желе.

Из наведених разлога неопходно је да се формира специјализована Интервентна јединица МУП РС за очување јавног реда, по угледу на сличне специјализоване јединице у свету које су доказале своју ефикасност. Персонал нове јединице треба бирати међу најквалитетнијим припадницима постојећег полицијског састава. Адекватна опрема (оклопни транспортери, водени топови са офарбаном течношћу, шлемови и телесни оклопи без рањивих тачака, провидни штитови, гас маске, сузавац, пиштољи са гуменим мецима, тејзер, бибер спреј, пси, коњи итд.) неопходна је на старту да би се приступило интензивној и континуираној тактичкој обуци. Посебно је значајно у оквиру теоретске наставе упознати припаднике интервентне јединице са технологијом уличних преврата, тј. са техником иницијатора и извршилаца „промена режима“, а тај значајан аспект није био присутан нпр. у обуци украјинског Беркута. Ако се припадницима будуће интервентне јединице детаљно објасни разлика између привида и суштине „протеста“, то ће их учинити морално и психолошки спремнијим да у извршењу задатака остану смирени али непоколебљиви.

ЗАКОН О ФИНАНСИРАЊУ И РАДУ „НВО“ – Потребно је припремити и усвојити закон којим се регулише рад „невладиних организација“ у РС. Низ институција у Бања Луци које по циљевима, идеолошким смерницама и методама рада одговарају београдским експозитурама истог центра (попут Хелсиншког одбора за људска права, Фонда за хуманитарно право итд.), представљају кључни логистички темељ промене режима. Те НВО су пуке експозитуре западних центара моћи. Оне важније већ годинама добијају новац из фондова америчких квазинезависних тела попут Националне фондације за демократију (National Endowment for Democracy) и Националног демократског института (National Democratic Institute), чије финансирање је у целини или највећим делом покривено из буџета америчке владе.

Закон РС о раду тих „НВО“ треба да буде само копија америчког Закона о регистрацији страних агената (Foreign Agents Registration Act, FARA), којим се регулише активност правних и физичких лица у САД чији рад финансирају стране владе. Тај закон прописује потпуну транспарентност истих оних делатности које амерички Стејт Департмент богато финансира широм света. У САД федерални закон о предизборним кампањама (Federal Election Campaign Act) изричито забрањује ма какво страно мешање у амерички политички процес. Такво мешање, међутим, власти САД сматрају легитимним и пожељним када га у бившој СФРЈ (или широм бившег СССР) спроводе штићеници Вашингтона под фирмом „подстицања демократије“.
Крајње је време да и Народна скупштина РС узме у разматрање један америчком моделу сличан закон о страном финансирању тзв. невладиног сектора. Не треба да буде ни у ком смислу строжији или више рестриктиван од оног који важи у САД: ко год добија стране паре, нека се региструје као „агент страних интереса“. Потом нека и даље ради свој посао као и до сада, али ће у медијима и јавним изјавама челника РС бити савршено легитимно окарактерисан као „страни агент“. На неизбежне примедбе о „сузбијању демократије“ треба одговорити да њу, напротив, таквим законом РС заправо јача и шири, усвајајући богата искуства и праксу најдемократскије земље света.
Полазећи од искуства других држава које су се нашле на мети овог превратничког процеса, учесници скупа „Обојене револуције као инструмент геополитичке трансформације“ сматрају да би, за почетак, мере које се јавности и Влади Републике Српске препоручују у овом документу биле примерене задатку антиципирања и спречавања процеса недемократских политичких промена, најчешће пропраћених насиљем, који су – увек и без изузетка – свуда служили не лажно прокламованим циљевима, већ као инструмент за наметање стране доминације.

Ана Филимонова, главни уредник Фонда стратешке културе, магистар историјских наука, научни сарадник Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику Руске академије наука.
Александар Павић, политиколог, аналитичар Фонда стратешке културе и директор канцеларије ФСК у Београду.
др Срђа Трифковић, професор политике и међународних односа, Универзитет у Бања Луци.
др Предраг Ћеранић, професор правних наука и наука безбедности.
Стефан Каргановић, председник, „Историјски пројекат Сребреница.“

Бања Лука, 26. април 2014.
Фонд Стратегической Культуры, Москва

Den Haag
THE BANJA LUKA DECLARATION: A SAFETY PLAN FOR THE REPUBLIC OF SRPSKA

The technology for the overthrow of noncompliant political leaders in order to replace them with subservient ones, better known as a “color revolution,” has been conspicuously deployed in the Republic of Srpska over the last couple of months. Although in the Republic of Srpska this process has not reached a point where it constitutes an imminent threat to the stability of the constitutional order and sustainability of the democratic system, participants in the conference “Colored revolutions as an instrument of geopolitical transformation” consider that a proactive response is among the most efficient ways to neutralise this particular form of clandestine warfare waged by power centres from abroad.
The basic mechanism used in the implementation of this technique is exacerbation, across the broad social spectrum, of existing and often justified causes for discontentment, whereupon mass negative energy is directed toward political objectives in line with the agenda of foreign instigators. The real goals are of an entirely different nature from the proclaimed ones, for which local partisans have been led to believe that they are struggling. In that process, key roles are played by false “NGOs” specifically formed for the purpose, controlled media, and local political figures subject to blackmail, prosecution and other forms of external pressure.
“Colored revolutions” follow a standard pattern which may, to a certain extent, be adapted to local conditions. Essentially, these phenomena are manipulative and anti-democratic because they simulate popular rebellion while, in fact, they are carefully staged intelligence operations, conducted under a false flag and executed by trained cadres under the leadership of professionals. Currently, in addition to the Republic of Srpska, revolutions of this type are in progress or have been partially enacted in Venezuela and the Ukraine.
The basic measures that the leadership of the Republic of Srpska ought to implement in order to reinforce government institutions and impede the successful execution of foreign-inspired “regime change” may be divided in two general categories: social consolidation and an effective policy of social self-defence.
I Social consolidation
Some fundamental steps must be taken to restore and strengthen mutual trust between citizens and their state because only by reducing mutual estrangement in this sphere will the appearance of non-institutional movements, whose ultimate objective is the destabilisation of the Republic of Srpska, be thwarted:
– At least one nation-wide television, radio and internet facility should be dedicated to the service of the Republic of Srpska, without the slightest admixture of foreign influence.
– Media should ensure that organisations which advocate solutions for problems by means other than democratic procedures prescribed by the law shall publicly and clearly be perceived as such, especially if they happen to champion any variety of “street action” and non-institutional resistance.
– All participants in public and political life should be obligated, or at least encouraged, to take a clear stand on the political status of the Republic of Srpska and, most importantly, to publicly declare whether he/she supports the inviolability of the Republic of Srpska as a distinct political entity, within or outside the framework of Bosnia and Herzegovina.
– State media should always be open to representatives of the parliamentary political opposition and they should facilitate quality debate, including voices from a wide political spectrum.
– Quality public debate, with the participation of government and opposition on an equal footing, should be encouraged in particular with respect to such key issues as the future of the Republic of Srpska within Bosnia and Herzegovina, NATO integration, EU integration, ties with Serbia and ties with Russia.
– Following the example of Vladimir Putin’s dialogues with the nation, government representatives should organise similar forums with citizens using the electronic media.
– Visible and legally effective steps should be taken to suppress corruption within the government in order to restore and strengthen citizen trust in state institutions.
– Initially at least one sector of the economy should be visibly opened to market competition under terms of equality in order to demonstrate that economic progress is possible outside the structure of corrupt political networks.
– Following the U. S. model, steps should be taken to create propitious conditions for institutionalised collaboration between science and the economy, selecting in the initial phase at least one area where fairly quick and visible results can be achieved.
– In the field of foreign policy, political, cultural, economic, and media ties should be strengthened with the Russian Federation as the only leading power whose objective is not to abolish the Republic of Srpska or subsume it within a centralized Bosnia and Herzegovina. Those ties should, as a minimum, be symmetrical to those maintained with EU states.
II Policy of social self-defence
ZERO TOLERANCE FOR LAWLESS CONDUCT – From the very beginning of any hypothetical “protests” it is necessary to strictly enforce all applicable laws (noting whether a permit for the assembly was granted, at what location, and for what length of time) and there ought to be zero tolerance for the violation of legal norms, excluding any type of violence, disrespect for instructions to disperse given over loudspeakers, infliction of physical damage to buildings or vehicles, or assaults on law enforcement personnel. “Protest” organisers regularly count on the hesitation of law enforcement to act decisively from the very start. Indecisiveness in the of response enables them to establish physical control over some symbolically significant point which subsequently becomes the focus of further activities.

EQUIPPING AND TRAINING LAW ENFORCEMENT PERSONNEL – Retaining control over public space is key to the survival of legal authorities when under attack by “regime change” organisers. That task requires superbly equipped, professionally trained and highly motivated policemen specialised in crowd control, i.e. police professionals prepared to prevent large-scale violations of public peace and order.

Regular RS Interior Ministry units are inadequately equipped and trained, tactically and psychologically, for this exceptionally complex task. That is not surprising: the challenge of crowd control in the “colored revolution” context is such that regular police are not up to the task. It is one thing to control soccer fans, and quite another to control a carefully choreographed street coup. The Special Police Unit (SJP) is primarily tasked with conducting anti-terrorist operations and combating organised crime. It has in its ranks sharpshooters, divers, an SMB team, a canine unit, etc. but it lacks crowd control specialists. The unavailability of a specialised police unit for crowd control carries a double peril, as has already been noted elsewhere on “colored revolution” battlegrounds: if the police fail to successfully place unlawful conduct under control from the beginning, the violence, accompanied by the use of weapons, may later escalate and that is precisely what the orchestrators of the protest are aiming for.

For the foregoing reasons, a specialised Intervention Unit of the Ministry of the Interior of the Republic of Srpska should be formed and tasked with maintaining law and order along the same lines as similar specialised units which have proved efficient in other countries. Personnel for this unit should be selected according to the highest criteria from within the existing police ranks. Adequate equipment (armored transport vehicles, water guns with colored liquid, helmets and invulnerable body armour, transparent shields, gas masks, tear gas, rubber bullet sidearms, tazers, pepper spray, police dogs, horses, etc.) is indispensable for intense and continued tactical training to commence. In the area of theoretical preparation, it is of particular importance to teach members of the Intervention Unit about the technique of street revolutions, i.e. the methodology of the orchestrators and executors of “regime change.” This important aspect was missing in the training given to the Ukrainian Berkut. If members of the future Intervention Unit are comprehensively instructed in the difference between appearances and the genuine nature of the “protest,” they will be enabled to remain calm and firm in the performance of their tasks.

LAW ON NGO FINANCING AND ACTIVITIES. A law regulating the activities of “non-government organisations” should be adopted in the Republic of Srpska. There are a number of institutions in Banja Luka whose goals, ideological inspiration, and methods are closely analogous to Belgrade branches of the same central organisation (e.g. the Helsinki Human Rights Committee, Humanitarian Law Fund, etc.) and which constitute the key logistical foundation of the “regime change” process. Those NGOs are merely local subsidiaries of Western power centers. The more important among them have been financed for years by U.S. quasi-independent outfits such as the National Endowment for Democracy and the National Democratic Institute, which receive their funding entirely or for the most part from the U.S. Treasury.

The law regulating the activities of the “NGOs” should be no more than a copy of the U.S. Foreign Agents Registration Act, or FARA, which in the U.S. governs the activities of associations and private individuals that are financed by foreign governments. That law prescribes total transparency within the U.S. for activities that elsewhere in the world are generously financed by the U. S. State Department. In the United States, the Federal Election Campaign Act explicitly prohibits any and all foreign interference in the domestic electoral process in the U.S. However, such interference is considered legitimate and desirable when it is practiced by Washington’s minions in the former SFRY (or in the successor states of the former USSR), under the pretext of “spreading democracy.”

It is high time for the National Assembly of the Republic of Srpska to consider passing a law based on the American model to regulate foreign financing of the so-called non-government sector. This law need not be any stricter or more confining than its U.S. counterpart: whoever is at the receiving end of foreign funding should simply register as a “foreign agent”. Thenceforward it shall be business as usual for them, but in the media and in public statements by government officials of the Republic of Srpska it will be perfectly legitimate to characterise such outfits as “foreign agencies”. The rejoinder to inevitable objections about “democracy suppression” is that, on the contrary, democracy in the Republic of Srpska is strengthened and broadened through such legislation by the assimilation of the practice and experience of, purportedly, the most democratic country in the world.

Bearing in mind the experience of other countries which have been targeted by this subversive process, participants in the conference “Colored revolutions as an instrument of geopolitical transformation” believe that, in the initial phase, measures proposed to the public and the Government of the Republic of Srpska in this document should be sufficient to anticipate and counter undemocratic varieties of political change. Such attempts are quite often marked by violence, and wherever seen, without exception, have served not their falsely proclaimed goals but as an instrument for the imposition of foreign domination.

Ana Filimonova, editor-in-chief of the “Strategic Culture Foundation,” M.A. in history, scholar at the Centre for the study of the contemporary Balkan crisis of the Slavic Institute of the Russian Academy of Sciences.
Aleksandar Pavić, political analyst, “Strategic Culture Foundation” and director of the SCF office in Belgrade.
Dr. Srdja Trifković, professor of politics and international relations, University of Banja Luka.
Dr. Predrag Ćeranić, professor of legal and national security sciences.
Manuel Ochsenreiter, political analyst, editor of the newsmagazine
“Zuerst!”, Berlin
Stephen Karganović, president, “Srebrenica Historical Project.”

Banja Luka, April 26, 2014

 

Фонд Стратегической Культуры, Москва

Den Haag

Il simposio internazionale di studiosi su Rivoluzioni colorate come strumento di trasformazione geopolitica si è tenuto all’Accademia di Arti e Scienze della Republika Srpska il 26 aprile 2014. Il simposio era sotto il patrocinio della Fondazione di Cultura Strategica di Mosca e del Progetto Storico di Srebrenica dell’Aja in Olanda.
Hanno partecipato ai lavori:
Ana Filimonova, redattore capo del „Strategic Culture Foundation“ e studiosa presso il Centro per lo Studio della Crisi Balcanica dell’Istituto Slavico dell’Accademia Russa delle Scienze, Mosca,
Sergey Belous, M.A. in storia e analista politico, Harkov e Mosca,
Manuel Ochsenreiter, politologo e redattore del mensile politico „Zuerst!“, Berlino,
Predrag Ceranić, professore di scienze di diritto e sicurezza, Banja Luka,
Aleksandar Pavić, politologo, analista presso la „Fondazione di cultura strategica“ e direttore dell’ufficio SCF a Belgrado,
Danijel Simić, scrittore e giornalista, Banja Luka,
Neven Djenadija, M. A in relazioni internazionali e diplomazia, Università di Banja Luka,
Dia Nader de al-Andari, ambasciatore del Venezuela a Belgrado, Serbia,
Stephen Karganović, Presidente, „Progetto Storico di Srebrenica,“
Dzevad Galijasević, sociologo ed esperto di sicurezza e terrorismo, Federazione di Bosnia ed Erzegovina,
Srdja Trifković, professore di politica e relazioni internazionali, Università di Banja Luka.
I partecipanti del Simposio considerata l’esperienza di altri paesi [per esempio l’Ucraina e il Venezuela] che hanno affrontato il processo delle“rivoluzioni colorate“ come una forma di guerra politica clandestina, combattuta da centri stranieri, e i modi più efficaci di neutralizzare in modo proattivo i loro effetti.
Riepilogo conclusioni e raccomandazioni dei partecipanti del Simposio sono inserite nel documento finale intitolato „Dichiarazione di Banja Luka: Un piano di sicurezza per la Republika Srpska“ [allegato]. Il documento finale è stato trasmesso al governo della Republika Srpska e reso disponibile al pubblico in generale.
Stephen Karganović
Segretario Esecutivo del Simposio.
La dichiarazione di Banja Luka:un piano di salvezza per la Republika Srpska.
La tecnologia per il rovesciamento dei leader politici, non conformi, al fine di sostituirli con quelli asserviti, meglio conosciuta come “ rivoluzione colorata „, è stato vistosamente impiegata nella Republika Srpska durante gli ultimi due mesi. Anche se nella Republika Srpska questo processo non ha raggiunto un punto che costituisce una minaccia imminente per la stabilità dell’ordine costituzionale e la sostenibilità del sistema democratico, i partecipanti al convegno “ rivoluzioni colorate come strumento di trasformazione geopolitica „, ritengono che una risposta proattiva è uno dei modi più efficaci per neutralizzare questa particolare forma di guerra clandestina condotta dai centri di potere dall’estero.
Il meccanismo di base utilizzato nella realizzazione di questa tecnica è l’esacerbazione, attraverso un ampio spettro sociale, di cause esistenti e spesso giustificate da un malcontento, sul quale una massa di energia negativa è diretta per obiettivi politici, in linea con l’agenda di mandanti stranieri. Gli obiettivi reali sono di natura completamente diversa da quelli proclamati, per i quali i partigiani locali sono stati indotti a credere di stare lottando. In questo processo, i ruoli chiave sono interpretati da false „ONG“ appositamente formate allo scopo, dai Media controllati e dalle figure politiche locali soggette a ricatti, persecuzione e altre forme di pressione esterna.

Le“ Rivoluzioni colorate „, seguono un modello standard che può, in una certa misura, essere adattato alle condizioni locali. In sostanza, questi fenomeni sono manipolativi e anti – democratici perché simulano la ribellione popolare, mentre, in realtà, sono accuratamente messi in scena da operazioni di intelligence, condotte sotto falsa bandiera ed eseguite da quadri addestrati sotto la guida di professionisti. Attualmente, oltre alla Republika Srpska, le rivoluzioni di questo tipo sono in corso o sono state parzialmente messe in atto in Venezuela e Ucraina.
Le misure di base che la leadership della Republika Srpska dovrebbe attuare al fine di rafforzare le istituzioni governative e di impedire il buon esito del “ cambio di regime “ di ispirazione straniera, possono essere divise in due categorie generali : consolidamento sociale ed una politica efficace di auto difesa sociale.
1. Consolidamento sociale

Alcuni passi fondamentali devono essere adottati per ripristinare e rafforzare la fiducia reciproca tra i cittadini e il loro Stato, perché solo riducendo l’estraneità reciproca in questa sfera, sarà contrastata la comparsa di movimenti non istituzionali, il cui obiettivo ultimo è la destabilizzazione della Republika Srpska,:

– Almeno una televisione a livello nazionale, radio e impianto internet dovrebbero essere dedicate al servizio della Republika Srpska, senza la minima intromissione d’influenza straniera.

– I Media devono garantire che le organizzazioni che sostengono le soluzioni dei problemi con mezzi diversi, dalle procedure democratiche previste dalla legge, siano pubblicamente e chiaramente percepiti come tali, soprattutto se capita che riportino qualsiasi varietà di „azione di strada “ e di resistenza non- istituzionale.

– Tutti i partecipanti alla vita pubblica e politica dovrebbero essere obbligati, o almeno incoraggiati, a prendere una posizione chiara sullo status politico della Republika Srpska e, soprattutto, a dichiarare pubblicamente se lui / lei sostengono l’inviolabilità della Republika Srpska come entità politica distinta, all’interno o al di fuori del quadro della Bosnia-Erzegovina.

– I Media statali devono sempre essere aperti ai rappresentanti dell’opposizione politica parlamentare e dovrebbero facilitare il dibattito di qualità, incluse voci provenienti da un ampio spettro politico.

– La qualità del dibattito pubblico, con la partecipazione di governo e opposizione su un piano di parità, dovrebbe essere incoraggiata in particolare per quanto riguarda questioni chiave come il futuro della Republika Srpska in Bosnia-Erzegovina, l’integrazione nella NATO, l’integrazione europea, i legami con la Serbia e i legami con la Russia.

– Seguendo l’esempio dei dialoghi di Vladimir Putin con la nazione, i rappresentanti del governo dovrebbero organizzare forum analoghi con i cittadini utilizzando i media elettronici.

– Devono essere prese misure visibili e giuridicamente efficaci per reprimere la corruzione all’interno del governo al fine di ripristinare e rafforzare la fiducia dei cittadini nelle istituzioni statali.

– Inizialmente, almeno un settore dell’economia dovrebbe essere visibilmente aperto alla concorrenza di mercato in termini di parità, al fine di dimostrare che il progresso economico è possibile al di fuori della struttura delle reti di politici corrotti.

– Seguendo il modello statunitense, è opportuno procedere per creare le condizioni favorevoli alla collaborazione istituzionalizzata tra scienza ed economia, selezionando nella fase iniziale almeno un settore in cui risultati abbastanza rapidi e visibili possono essere raggiunti.

– Nel campo della politica estera, legami politici, culturali, economici e con i Media dovrebbero essere rafforzati con la Federazione russa come l’unica potenza leader il cui obiettivo non è quello di abolire la Republika Srpska o sottometterla all’interno di una Bosnia – Erzegovina centralizzata. Tali vincoli devono, come minimo, essere simmetrici a quelli mantenuti con gli Stati membri dell’UE .
2. Politica di autodifesa sociale

TOLLERANZA ZERO PER UNA CONDOTTA ILLECITA
Fin dall’inizio di qualsiasi ipotetica „protesta“ è necessario far rispettare rigorosamente tutte le leggi applicabili ( notando se per la dimostrazione è stato concesso un permesso, in quale posizione e per quanto tempo ) e ci dovrebbe essere tolleranza zero per la violazione delle norme giuridiche, ad esclusione di qualsiasi tipo di violenza, mancanza di rispetto per le istruzioni divulgate attraverso gli altoparlanti, inflizione di un danno fisico agli edifici o ai veicoli, o aggressioni contro il personale delle forze dell’ordine. Gli organizzatori della
„protesta“ contano regolarmente sull’esitazione delle forze dell’ordine ad agire con decisione fin dall’inizio. L’indecisione nella risposta permette loro di stabilire il controllo fisico su qualche punto simbolicamente significativo che diventa poi il fulcro di ulteriori attività. .

EQUIPAGGIAMENTO E FORMAZIONE DEL PERSONALE AL MANTENIMENTO DELLA LEGGE – Mantenere il controllo su spazio pubblico è la chiave per la sopravvivenza delle autorità giudiziarie quando sono sotto attacco da parte di organizzatori del “ cambio di regime“. Questo compito richiede poliziotti specializzati nel controllo della folla perfettamente equipaggiati, professionalmente preparati e fortemente motivati, vale a dire professionisti della polizia pronti a prevenire violazioni su larga scala della pace e dell’ ordine pubblico.

Le unità regolari del Ministero dell’Interno della Republika Srpska sono inadeguatamente equipaggiate e addestrate per questo compito estremamente complesso, tatticamente e psicologicamente. Questo non sorprende: la sfida del controllo della folla in un contesto di „rivoluzione colorata “ è tale che la polizia regolare non può essere all’altezza del compito . Una cosa é controllare gli scalmanati del calcio, e un’altra controllare una rivolta di strada accuratamente pianificata. L’unità speciale di polizia ( SJP ) ha principalmente il compito di condurre operazioni anti – terrorismo e lotta contro la criminalità organizzata. Essa ha nei suoi ranghi tiratori scelti, operatori subacquei, una squadra SMB , un’unità canina, ecc… ma manca di specialisti per il controllo della folla. L’indisponibilità di un’Unità di polizia specializzata per il controllo della folla porta a un doppio pericolo, come è già stato notato altrove sui campi di battaglia delle “ rivoluzioni colorate „: se la polizia non riesce a mettere un comportamento illegittimo sotto controllo con successo fin dall’inizio, la violenza, accompagnata dall’utilizzo di armi, può successivamente degenerare ed è proprio quello a cui gli orchestratori della protesta stanno puntando.

Per le precedenti ragioni, un’Unità d’Intervento specializzata del Ministero degli Interni della Republika Srpska dovrebbe essere formata e incaricata di mantenere la legge e l’ordine lungo la stessa linea di simili unità specializzate che si sono dimostrate efficaci in altri paesi. Il personale di questa Unità dovrebbe essere selezionato secondo i più elevati criteri dai ranghi della polizia esistente. Attrezzature adeguate ( mezzi di trasporto blindati, cannoni ad acqua con liquido colorato, elmi e invulnerabili protezioni fisiche, scudi trasparenti, maschere antigas, gas lacrimogeni, armi bianche proiettili di gomma, tazers, spray al peperoncino, cani poliziotto, cavalli, ecc ) è indispensabile un intenso e continuato addestramento tattico per cominciare. Nel settore della preparazione teorica, è di particolare importanza insegnare ai membri delle Unità di Intervento la tecnica delle rivoluzioni di strada, i.e. cioè la metodologia degli orchestratori ed esecutori del „cambio di regime „. Questo importante aspetto mancava nella formazione data all’ucraino Berkut. Se i membri della futura Unità di Intervento saranno ampiamente istruiti sulla differenza tra l’apparenza e la genuina natura della “ protesta“, essi saranno in grado di mantenersi calmi e fermi nello svolgimento dei loro compiti .

LEGGE SUL FINANZIAMENTO DELLE ONG E LORO ATTIVITÀ. Una legge che disciplini le attività delle „organizzazioni non governative“ dovrebbe essere adottata nella Republika Srpska. C’é un certo numero di istituzioni a Banja Luka, i cui obiettivi, ispirazione ideologica e metodi sono strettamente analoghi a rami della stessa organizzazione centrale di Belgrado (es. Comitato di Helsinki per i diritti umani, Humanitarian Fund Law, ecc), e che costituiscono la chiave del fondamento logistico del processo di „cambio di regime“. Queste ONG sono praticamente filiali locali di centri di potere Occidentali. Il più importante tra questi é stato finanziato per anni dagli Stati Uniti, reso quasi indipendente come il National Endowment for Democracy e il National Democratic Institute, che ricevono il loro finanziamento interamente o per la maggior parte dal Tesoro degli Stati Uniti.

La legge che regola le attività delle „ONG“ dovrebbe essere non più di una copia del Foreign Agents Registration Act degli Stati Uniti, o FARA, che negli Stati Uniti disciplina le attività di associazioni e di singoli privati ​​ finanziati da governi stranieri. Tale legge prescrive una totale trasparenza all’interno degli Stati Uniti per le attività che in altre parti del mondo sono generosamente finanziati dal Dipartimento di Stato degli Stati Uniti. Negli Stati Uniti, la Legge Federale per la Campagna Elettorale vieta esplicitamente ogni e qualsiasi ingerenza straniera nel processo elettorale nazionale negli Stati Uniti. Tuttavia, tale interferenza è considerata legittima e desiderabile quando è praticata dai tirapiedi di Washington nell’ex SFRY (o negli Stati separati dell’ex URSS), con il pretesto di „diffondere la democrazia“.

E ‚giunto il momento per l’Assemblea Nazionale della Republika Srpska di prendere in considerazione una legge basata sul modello americano per regolamentare il finanziamento estero del cosiddetto settore non-governativo. Questa legge non deve essere più rigorosa o limitante della sua omologa americana: chiunque si trovi nella linea finale di ricezione di finanziamenti esteri, dovrebbe semplicemente registrarsi come „agente straniero“. Da allora in poi, sarà un business usuale per loro, ma nei Media e nelle dichiarazioni pubbliche da parte di funzionari del governo della Republika Srpska sarà perfettamente legittimo caratterizzare tale status come „agenzie straniere“. La replica a inevitabili obiezioni circa „la soppressione della democrazia“ è che, al contrario, la democrazia nella Republika Srpska è rafforzata ed estesa attraverso tale normativa con l’assimilazione della pratica e dell’esperienza di, presumibilmente, il paese più democratico del mondo.

Tenendo presente l’esperienza di altri paesi che sono stati presi di mira da questo processo sovversivo, i partecipanti al convegno „rivoluzioni colorate come strumento di trasformazione geopolitica“ ritengono che, nella fase iniziale, le misure, proposte per il pubblico e il Governo della Republika Srpska in questo documento, dovrebbero essere sufficienti per prevedere e contrastare le varietà antidemocratiche del cambiamento politico. Tali tentativi sono spesso segnati dalla violenza, e visti ovunque senza eccezione, non hanno servito i loro obiettivi falsamente proclamati, ma come uno strumento per l’imposizione di una dominazione straniera.
Ana Filimonova, redattore capo della „Strategic Culture Foundation,“ MA in storia, studiosa presso il Centro per lo Studio della Crisi Balcanica Contemporanea dell’Istituto Slavo dell’Accademia Russa delle Scienze.

Aleksandar Pavić, analista politico, “Strategic Culture Foundation“ e direttore della sede di SCF a Belgrado.

Dr. Srdja Trifković, professore di politica e relazioni internazionali, Università di Banja Luka.

Dr. Predrag Čeranić, professore di scienze sicurezza giuridica e nazionali.

Manuel Ochsenreiter, analista politico, direttore della rivista „Zuerst!“, Berlino.

Stephen Karganović, presidente di „Srebrenica Historical Project“.
Banja Luka, 26 aprile 2014

5 Antworten

  1. Kad se bolje pogleda, taj Predrag Ceranic je sve, ali samo nije nikakav srpski patriota, pogledaj detaljnije:

    http://www.nezavisne.com/forum/index.php?topic=1939.2370

    http://www.fakti.org/srpski-duh/srpska/srpska-mora-imati-vlast-i-policiju-sposobne-da-kontrolisu-javni-prostor

    Ćućun M.

    Da malo pojasnim svoj prethodni komentar, koji se ni u kom slučaju ne odnosi ni na koga drugog učesnika, izuzev na Predraga ĆERANIĆA, na skupu održanom u Banjoj Luci 26.aprila 2014. na Akademiji nauka Republike srpske pod pokroviteljstvom predsednika Republike Milorada Dodika. Ćeranićeva “dela” i prošlost najbolje govore da se “Biljanin prvi obavještajac” nikako i ni po čemu ne uklapa među ostale organizatore i učesnike banjalučkog skupa na temu “Zaštite Republike Srpske od “obojene revolucije”“ :

    Izuzetno poštujem gospodina Aleksandra Pavića zbog stavova koje iznosi u svojim napisima na više patriotskih (prosrpskih) sajtova. Kako sam čuo da je g. Pavić u vreme predsednikovanja Biljane Plavšić bio njen savetnik, onda je svakako trebalo i da dobro poznaje “Biljaninog prvog obavještajca” Ćeranića njegovu neskrivenu inklinaciju i doušnički odnos prema CIA. Zato i mislim da na tom okruglom stolu u Banjoj Luci svojim autoritetom ni Pavić, ni Karganović, ni Dž. Galijašević nije trebalo da svoj ugled dokazanih objektivnih politički mislećih ljudi stave na kocku i založe ga za sumnjivi “kredibilitet” dobrano kompromitovanog i providnog američkog špijuna Predraga Ćeranića. Nikoga ne bi trebalo da čudi što se Predrag Ćeranić (nakon što ga je Miroslav Lajcak – svakako uz saglasnost CIA-e “ekskomunicirao” – izbacio iz OSA BiH) posle toga osvetnički oglašavao u mnogim domaćim i stranim novinama i elektronskim medijima. Valjda se zbog onoga, što je do tada činio za strane interese i NVO Transparency International (a time i svoj mali sebični izdajnički interes) smatrao “dovoljno njihovim” da se može, odnosno zbog svojih “zasluga” – za njihove interese, tačnije svoje zlehude sudbine dvostrukog špijuna) žaliti i svedočiti pred stranim državnim organima kakav je američki Senat.

    Tako se u intervjuu koji je dao sarajevskoj Slobodnoj Bosni broj 603 od 5.juna 2008.g.,poneo poput prevarene šiparice i “zapretio” kako je “spreman pred američkim Senatom svedočiti o “najvećem neuspehu CIA u BiH” u hvatanju haških optuženika Karadžića i Mladića. U tom intervjuu u Slobodnoj Bosni hvalio se da je “sa najboljim operativcima OBS RS “pronašao i spasio sofisticiranu komunikacionu opremu američkih (CIA) agenata (koje im je otelo Karadžićevo obezbedjenje) da ne padne u ruke ruskih obaveštajaca na Palama kod Sarajeva”. U znak zahvalnosti za pomoć u vraćanju te komunikacione opreme, CIA je Operativnoj upravi Obavještajno bezbjednosne službe Rebublike Srpske poklonila jedan crni “mercedes” koji je vozio Ćeranićev vozač i prevodilac LEKOVIĆ Ljubinko, zvani “Leka” pravnik iz mesta Srbac kod Banjaluke, poreklom Crnogorac.

    Naravno, sam Ćeranić najbolje znao kakve je izvještaje o pomenutoj dvojici najtraženijih Srba dostavljao svojim “nadležnim vezama” iz Lenglija. Zato je (nakon što je Lajčakovom odlukom izbačen iz OSA BiH) u više glasila na području Republike Srpske i Srbije u svojim izjavama i isticao “da su oni (Amerikanci) dobro znali gde su boravili i kuda su se kretali haški optuženici Karadžić” i Mladić, ali da nisu “želeli da ih uhapse”.

    Kako je Predrag Ćeranić znao šta Amerikanci (CIA) znaju? Jednostavno, on je znao o čemu ih je obaveštavao i kakve im je podatke i izveštaje lično dostavljao! U cilju traženja boravišta pomenute dvojice i po zadacima CIA-e Ćeranić je putovao i u Ostrog i u Svetu Goru u Grčku (u Grčku je putovao sa Stojanom Župljaninom, nekadašnjim načelnikom Centra službi bezbjedosti u Banjoj Luci, a sada haškim zatvorenikom. O čemu drugom bi, inače, ovaj bivši UDBIN saradnik “Slavuj” i mogao svedočiti pred nekom komisijom američkog Senata?

    Nakon što je zbog (po drugi put) novčane pronevere veće svote novca iz tzv. “kase za specijalne namene” OBS RS, Ćeranić 2001.godine smenjen sa mesta načelnika Operativne uprave Obavještajno bezbjednosne službe Republike Srpske i upučen na nižu dužnost običnog operativca u Centar OBS RS u Bijeljini. Leković je u disciplinskom postupku naredbom direktora OBS RS trajno izbačen iz tajne službe Republike Srpske zato što je prilikom primipredaje tog crnog “mercedesa” pobegao iz dvorišta sedišta OBS RS u Banjaluci i vratio auto tek sutradan (pošto je pre primopredaje “morao nešto da izvadi” iz tog CIA “mercedesa” u bazi SFOR-a u banjalučkom predgrađu Ramićima , tj sličnu komunikacionu i prislušnu opremu kakvu su imali ubijeni američki agenti na Palama). Leković se kao pravni savetnik zaposlio u Transparency International BiH kojim je rukovodio Boris Divjaka, a “odužio” se svom bivšem šefu Ćeranić Predragu i zaposlio ga u timu plaćenih istraživača NVO Transparency Internationala, kojima je lično rukovodio Boris Divjak.

    Kada je zbog više ucena pojedinih biznismena sa područja Republike Srpske o kojima je pisala banjalučka i sarajevska štampa, Leković izbačen iz NVO Transparency International BiH. Uhljebljenje je našao u Hidrocentrali Bočac kod Banjaluke, gde ga je kao pravnika zaposlio Nedeljko KESIĆ, nekadašnji načelnik Centra službe državne bezbjednosti Banjaluka i član Glavnog odbora vladajuće Srpske demokratske stranke za vreme predsednikovanja Radovana Karadžića tom strankom i RS-om.

    Predrag Ćeranić je sada profesor na Banjaluka koledžu i da ironija bude veća, upravo Milorad Dodik je otvorio taj okrugli sto kome je predsedavao Ćeranić na Akademiji nauka Republike Srpske u Banjaluci, čiji su učesnici (pa i Predrag Ćeranić koji je bio u timu Borisa Divjaka i njegove NVO Transparency International sa sedištem u Berlinu i pre nekoliko godina vredno radio na prikupljanju optužbi upravo protiv predsednika SNSD i tadašnjeg premijera RS Milorada Dodika) 26.aprila 2014. godine doneli deklaraciju pod nazivom: “PREDLOG MERA ZA ZAŠTITU REPUBLIKE SRPSKE OD “OBOJENE REVOLUCIJE”.

    Šta zajedničko ima ovaj Predrag Ćeranić sa ostalim učesnicima pomenutog skupa u Banjoj Luci, neka prosude sami čitaoci – svakako nista?. Njegova prošlost i “dela” svedoče o kakvom se tu opskurnom liku radi. Zar činjenica da je u američkom listu “The New York Times” u broju od 14.decembra 1997. optužio Radovana Karadžića da je “pokušao nabaviti nepostojeću mini nuklearnu bombu napravljenu na bazi crvene žive”, ne govori do koje mere je ovaj doušnik CIA-e “brinuo” o interesima srpskog naroda i Republike Srpske?:

    http://sci.tech-archive.net/Archive/sci.chem/2006-08/msg00033.html

  2. Još malo o „liku i delu“ Predraga Ćeranića

    Tokom maja 2014. godine na više prosrpskih sajtova objavljen je izveštaj o nedavno održanom naučnom skupu (26.4.2014.) pod pokroviteljstvom Fonda strateške kulture u Banjaluci u Akademiji nauka Republike Srpske na temu „Obojene revolucije kao instrument geopolitičke transformacije“.

    Većina tih sajtova navodi kao „nekakvog bezbednosnog eksperta“, samoproglašenog „prvog Biljaninog obavještajca“ Predraga Ćeranića (koji je nakon smene Radovana Karadzica 1997. godine uz pomoć NATO tenkova i vojnika SFOR-a doveden u Centar službi bezbjednosti u Banjoj Luci). Od strane tadašnje predsednice Republike Srpske, Biljane Plavšić postavljen na mesto rukovodioca državne bezbednosti zapadnog dela Republike Srpske sa sedištem u Banjoj Luci.

    Uz duboko poštovanje časnih namera ostalih učesnika pomenutog skupa u Banjoj Luci, mora se priznati da se Predrag Ćeranić (ako se ima u vidu sta je taj Ćeranić radio u svojoj profesionalnoj karijeri), među te časne ljude i srpske patriote infiltrirao kao trojanski konj zapadnih, a pre svega američkih obaveštajnih službi, jer njegova dela i raniji istupi u domaćim i međunarodnim medijima govore da je on sasvim suprotno od onoga za što se predstavlja:

    Svedočenje proslavljenog specijalca MUP-a Republike Srpske Lune o Predragu Ćeraniću:

    http://slavicnet.com/sokolac/sokolac_luna_forum.html

    luna- 24334 – 18.04.2010 : Cert Bukurest, Rumunija – best (0)

    Predrag Ceranic i CIA

    Predrag Ćeranić, pseudonim „Slavuj“, kao operativnu vezu na praćenju hrvatskog nacionalizma (Ćeranić je pola Srbin-pola Hrvat iz Zenice) angažovao ge je tadašnji radnik Sektora SDB Sarajevo Okić Zlatan. Zbog toga sto je dao niz korisnih bezbjednosnih saznanja o kolegama- studentima sa Filozofskog fakulteta u Sarajevu, prekategorisan je i visi stepen izvora, odnosno saradnika. Po zavrsetku fakulteta, zaposlio se u sarajevskom Sektoru SDB.

    Kao „veliki Srbin“ dok je bio načelnik Operativne uprave OBS RS u Banjoj Luci, iskoristio je svoje poznanstvo sa Stojanom Župljaninom, sa kojim je putovao u manastire Ostrog u Crnoj Gori i Hilandar u Grčkoj, gdje je po zadacima CIA tražio odbjeglog prvog predsjednika Republike Srpske, Dr. Radovana Karadžica.

    Tokom 1994. i 1995. godine ostvario saradnju sa CIA, dao im niz podataka o Radovanu Karadžiću i saopštio nebulozu da je Radovan pokušao da kupi portabl-nuklearnu bombu od Žirinovskog uz posredovanje i angažovanje tadašnjeg ministra odbrane RS Ninkovića. To je objavljeno u „The New York Times-u“, poslije čega je došao u fokus CIA.

    Zajedno sa Radovanom Grajićem po sugestijama američkog državljanina Price, koji je kasnije postao ambasador RS, priključio se Biljani Plavšić u Banjoj Luci, gdje je (po sugestijama Tome Kovača) od strane tadašnje ministra MUP-a RS Miće Stanišića prešao iz Ratnog odjeljnjenja Nacionalne bezbjednosti Lukavica u Banju Luku, gdje je jedno vrijeme bio zamjenik načelnika Sektora SDB, a zatim po naredbi svog gazde Tome Kovača prešao u jedinicu Specijalne policije MUP-a RS o čemu je pisao „Luna“.

    Dok je još trajalo bjesomučno bombardovanje Srbije od strane zločinačkog NATO-a, zbog spašavanja sofistificiranih prislušnih uređaja, „koji su pali u ruke Srbima, nakon ubistva dva CIA agenta koja je likvidiralo Karadzićevo obezbjeđenje na Palama“, u znak zahvalnosti što ova „najsavremenija prislušna oprema nije pala u ruke ruskih agenata“, Ćeranić i njegov tadašnji prevodilac Leković Ljubinko i nekoliko operativaca na poziv Grka Dzordža Teneta putovali u sjedište CIA u Lengliju, Virdžinija, gdje su izgleda on i Leković vrbovani za rad po zadacima CIA.

    O svojoj akciji na spasavanju „black box-a“ kako ga je Ćeranić nazvao u svom intervjuu, datom sarajevskoj „Slobodnoj Bosni“ i ljutnji na CIA što ga nije „spasila“ od Lajčaka, ovaj agent sa CIA – značkom govorio je iscrpno u tom listu i osvetnički raspoložen prema CIA, „koja nije dovoljno cijenila njegovu predanost i saradnju, ponudio se da svjedoči pred američkim Senatom, gdje bi im ispričao o neuspjehu CIA na Palama i gubitku dva agenta koji su opservirali Radovanovu rezidenciju“.

    Ćeranić i Leković su po povratku u Republiku Srpsku u Banjoj Luci i Sarajevu hvaleći se zaštitom moćne CIA pokazivali značke i legitimacije, koje su im davale pravo da u svakoj američkoj vojnoj bazi ili diplomatskom predstavništvu zatraže svu potrebnu pomoć koja im bude potrebna za izvršavanje CIA zadataka.

    Uporedo sa tim, nastojao se približiti braći Mandić, pa je u tom smislu mlađem Mandiću, Mlađenu koji je prešao u Vladu RS na mjesto zamjenika ministra pravosuđa, dok je bio načelnik Operativne uprave OBS RS U Banjoj Luci uporedo i redovno gotovo godinu i po isplaćivao platu, iako je „siroti“ Mlađo primao platu i u Ministarstvu pravosuđa Republike Srpske. Ovu uslugu je „sredio“ njegov načelnik Materijalno finanisijske uprave OBS, Sarajlija Savo Radić, a isplate je realizovala radnica Mat-Fin, Kunić Slada, rodom iz Drvara, čiji je muž Velimir Kunić, kao srpski kadar iz Drvara ministar „za okoliš“ u aktuelnoj Vladi FBIH. Dokumentacija i platne listre o ovome i sada postoje u OSA, kao i u Razvojnoj banci u Banjoj Luci preko koje su išle isplate plata radnicima OBS.

    Ćeranić se, po zadatku Amerikanaca, počeo približavati i tadašnjem kadroviku iz SDS, Milovanu Cicku Bjelici, ali je plaćao i jedan broj bivših i rezervnih radnika na pokrivanju Bjelice, kao i Karadžićeve porodice i podnosio izvještaje za potrebe CIA.

    Zajedno sa Leković Ljubinkom, Ćeranić se stavio na raspolaganje Rafiju Gregorijanu u cilju prikupljanja podataka i kompromitovanja premijera Dodika. U to vrijeme Leković je (nakon izbacivanja iz OBS) radio u NVO „Transparecny Interantional“, u čijoj je BH filijali direktor bio Boris Divjak. Ćeranić je postao plaćeni istraživač TI, o čemu postoje podaci u godišnjim izvještajima ove „nevladine“ organizacije sa sjedištem u Njemačkoj koja je sve svoje resurse i ljude stavila na raspolaganje Gregorijanu.

    Na pretraživaču Google može se vidjeti da je Rafi Gregorijan imao desetinu sastanaka sa Divjakom, Lekovićem i ostalima dok je koordinisao akcije protiv Dodika.

    luna- 24313 – 13.04.2010 : Luna – best (0)

    Biljana Plavšić

    Sve je počelo dosta ranije, oko organizovanja nasilne promjene vlasti u Banjaluci 1997. godine. Ja sam tada radio u Banjalučkom odredu Specijalne policije. U kancelariji do moje su bili Predrag Ćeranić sa Obavještajnom i kontraobavještajnom grupom koju je formirao Tomo Kovač i dodijelio je komandi brigade za ATD. Sjedište im je bilo u Banjalučkom Specijalmnom odredu policije.

    Peđa je bio šef tog odeljenja i imao je pet, šest ljudi. Svako jutro sam sa njim pio kafu i razgovarao o dnevnim aktivnostima. Negdje početkom 1997. godine, zbog brojnih prijava od strane policije i građana sa puta Mrkonjić Grad – Bihać, da policija otima vozila, kamione, robu i druge stvari i da pljačka sve koji se kreće tim putem, ministar je naredio da se to istraži.

    Istragu je vodila grupa Pedje Ćeranića. Nakon nekih mjesec dana istrage, Peđa mi je pokazao većinu dokumenata, zabilješki policije, izjave građana, negdje oko četrdeset prijava u kojima se navodi da su Dragan Lukač ili njegovi ljudi na tom putu otimali kamione sa robom, pratili sumnjive konvoje, te otimali cigare koje su Srbi prodavali muslimanima u Bihaću. U jednoj izjavi nekog studenta, sjećam se da mu je Lukač sa još jednim specijalcem u šorcu pokazao službenu legitimaciju i sa oružjem oduzeo šest kartona cigareta.

    Napominjem da je dosta zabilješki o tome dostavio sadašnji direktor policije MUP-aa Republike Srpske, Uroš Pena, koji je u to vrijeme bio načelnik krim policije u CJB Mrkonjić Grad. U jednoj od tih njegovih zabilješki, policija je zapisala da su zaustavili kamion koji je praćen od strane civilnog vozila i da su iz tog vozila izašli specijalci, konkretno Perać Radomir, kasnije pratilac Biljane i sadašnji pratilac Dodika, te otjerali policiju sa pištoljima rekavši da to rade po naredbi ministra Kijca. Kasnije su ti ljudi u događajima koje ću poslije opisati, bili najveće bukadžije u borbi protiv kriminala, i Ministra Kijca. Kada se i Biljana suprotstavila kriminalu lagala je banjalučki narod i okružila se baš tim ljudima. A oni koji su pošteno radili svoj posao ispalo je da podržavaju tu kriminalnu stranu ministarstva.

    Kada je Biljana pokušala da smijeni ministra MUP-a Dragana Kijca, vlada je to odbila. Onda se Biljana iz čistog ženskog inata okrenula ka strancima i izdala sve nacionalne interese, zavadila je Srbe. Najprije je poslala depešu u kojoj je naredila da se ona sluša i da je nezakonito ministarstvo koje vodi Kijac. Ja sam tada stao na stranu Vlade, MUP-a i komande Specijalne brigade, što je sasvim razumljivo za jednog pripadnika MUP-a. Zamislite da danas Kuzmanović kao predsednik države uradi to što je uradila Biljana? Ja bih ponovo slušao naređenja predsednika Vlade, ministra i komandanta Brigade. I sto puta tako!

    Međutim, Peđa je ucijenio Lukača sa tim svojim zabilješkama i ovaj nije imao drugu mogućnost nego da pređe na njegovu stranu, tj. podrži Biljanu Plavšić. Napominjem da se radi o izuzetnom borcu: hrabrom, inteligentnom i do tada velikom patrioti. Iznenadilo me je da je on pristao da uz pomoć SFOR-a zauzima srpske stanice policije koje smo rame uz rame branili od muslimana.

    Neposredno nakon preuzimanja vlasti od strane Biljane sam kod Ferhadije sreo Peđu Ćeranića i razgovarao sa njim. Rekao sam mu da razumijem njegovo političko opredjeljenje i neke razloge što je stao uz Biljanu ali, otkuda to da je nakon što je sakupio 40 zabilješki o Draganu Lukaču i njegovim nezakonitim aktivnostima, uzeo Dragana sa sobom. On mi je tada rekao da mu je Dragan trebao u početku kao fizička zaštita svih njih a da mu više ne treba jer ga sada štiti politika.

    Eto to je jedan dio tih dešavanja iz ugla neposrednog učesnika.

    luna- 24303 – 12.04.2010 : Luna – best (0)

    Biljana Plavšić i 1997. godina

    Hajde, ako može, da se otvori tema o preuzimanju vlasti, u Banjaluci od strane Biljane Plavšić 1997. godine. Da malo komentarišemo i ta dešavanja koja su po meni, za Srbe ružnija od čitavog rata. Jer, tada su Srbi udarili na Srbe, a dojučerašnji saborci u vojsci i u MUP-u Republike Srpske jedni na druge.

    Ja sam u to vrijeme živio i radio u Banjaluci. Svi koji su iole bili na linijama odbrane Banjaluke, znaju da sam učestvovao u svim značajnijim bitkama za Krajinu. Međutim, Biljana Plavšić je u svojoj knjizi „Svjedočim“ napisala, oko onih dešavanja i preuzimanja vlasti u Republici Srpskoj od strane nje, njenih pristalica i Nato pakta, da su joj njene bezbjednosne službe dojavile da sam se ja raspitivao o tome gdje ona stanuje da bih, kako ona kaže, organizovao napad na nju.

    Ja sam u to vrijeme bio zamjenik komandanta Banjalučkog odreda Specijalne policije, i baš tih dana sam imenovan za pomoćnika komandanta Specijalne brigade. Živio sam u ulici Talijanskog bataljona Mateoti, 30 metara od stana Biljane Plavšić i svaki dan sam na posao prolazio ispred njenog stana. Bio sam dobar sa njenim šefom obezbjedjenja Draganom Gladancem i u dogovoru sa njim sam Biljani lično ja odredio obezbjeđenje od šest ljudi, kojima ona i danas vjeruje.

    Namjera mi je da kažem da je ona u toj knjizi samo laprdala po običaju, kao kakva stara baba torokuša. Ako su joj i ostale informacije u knjizi tačne kao ta, onda je jasno koliko je bila iskrena.

    Te informacije joj je davao kontroverzni Predrag Ćeranić, bivši radnik DB o cijoj sramnoj ulozi u tim dešavanjima ću takođe malo pisati.

    Evo ja sam spreman da u nekoliko tekstova opišem ta dešavanja jer sam direktni akter, ali cu sačekati još neke komentare.

    luna- 23926 – 03.03.2010 : Vogošćanin Pravi Vogošća – best (0)

    Luna – Živi heroj

    U toku rata, Luna i njegova jedinica je bila na svim kritičnim mjestima za odbranu Republike Srpske. Oni su sa fantastičnim i skoro nevjerovatnim uspjesima rješavali svaku svoju bitku, tako da sam danas iznenađen da ga naši progone sa većim žarom od onih protiv kojih se borio.

    Kod mene u tuđini je jednom prilikom na srpskom radiju objavljeno da je ratni heroj Luna uhapšen zbog sumnje da pomaže ratne zločince. Kada sam čuo tu vijest, mislio sam da je okupator u našoj zemlji pokušao da dođe do podataka gdje se kriju pojedinci sa njihovih potjernica za Hag, ali čitajući njegovu priču sam svatio sam da srpski miševi na vlasti na taj način pokušavaju da odmaknu zaslužne momke od fotelja, koje im po njihovim zaslugama i pripadaju.

    Na tom polju treba napraviti pritisak na vlast u Republici Srpskoj i od Boračke organizacije tražiti da se zauzme za naše žive heroje. Ako u tome ne uspijemo onda je sigurno da će veliki dio naših heroja otići u zaborav a nove generacije neće biti motivisane da brane našu dragu, u krvlju stečenu Republiku Srpsku.

  3. http://www.nezavisne.com/novosti/intervju/Ana-Trisic-Babic-Mjesto-BiH-je-u-NATO-integracijama-248056.html

    Ana Trišić-Babić: „Mjesto BiH je u NATO integracijama“…

    Šta se ovo dešava – da li se Predsjednik RS slaže sa intervjuom Ane Trišić-Babić? Zar ona nije član SNSD-a? Ko njoj daje instrukcije za takve prijedloge i stavove koje u poslednje vrijeme iznosi? Ili bi ulazak u NATO mogao biti glavni predizborni Dodikov adut na predstojećim izborima?

    Šta je onda bila svrha naučnog skupa o „nametnutim obojenim revolucijama“ održanog u Banjopj Luci 26. aprila 2014. godine na Akademiji Republike Srpske? Kako je moguće objasniti da od strane aktuelnog predsjednika RS Dodika nema nikakve reakcije na intervju Ane Trišić-Babić čiji je sadržaj objavljen u Nezavisnim novinama koje su od početka svog postojanja bile gotovo kao neoficijelno glasilo njegove vladajuće stranke SNSD?

    Šta sada na ovo mogu da kažu mnogi prosrpski i patriotski sajtovi koji nisu propustili banjalučki skup Karganovića i drugova s kraja aprila o.g. u Banjaluci označe kao kao veoma značajan za očuvanje samobitnosti Republike Srpske. Očito je da „lamentiranje“ Ane Trišić-Babić o tome kako usporeni proces ulaska BiH u NATO predstavlja „zaostajanje na putu evroatlantskih integracija znači zaostajanje na putu reformi i održavanje fokusa više na nacionalističkoj retorici, a manje na stvarnim reformama“?, Zar to što je Trišić-Babićeva istakla u intervjuu za „Nezavisne novine“ i „Oslobođenje“ ne predstavlja sasvim suprotan proces i kuda to vodi?

    Zašto su na ove vesti iz Banjluke izostali komentari i stavovi slobodnih mislilaca i analitičara – učesnika naučnog skupa o „nametnutim obojenim revolucijama“ za koje se zna da su do sada bili izrazito srpske provenijencije, kao što su Aleksandar Pavić, Srđa Trifković i Stefan Karganović? Da li su oni bili uzaludno i unapred zavedeni potrošeni u providnoj igri i jeftinom politikantskom zamešateljstvu Milorada Dodika, njegovih pulena, slepih poslušnika i sledbenika iz Dodikovog SNSD? Da li se oni bar malo osećaju prevareni i navučeni – ili su oni bili odavno svesni onoga što se stvarno događa na političkoj sceni Republike Srpske u predvečerje opštih izbora u BiH? Najverovatnije je to samo trebalo da bude još jedna „žvaka“ koju će naivno progutati lakoverni plebs, glasači i čitaoci nazovi „prosrpskih“ sajtova.

  4. […] скуп на тему овог релативно новог облика субверзије (овде и овде). Залагањем једног изузетног младог режисера […]

  5. […] скуп на тему овог релативно новог облика субверзије (овде и овде). Залагањем једног изузетног младог режисера […]

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: