PUTIN: Naši zapadni partneri su prešli crtu – bili su drski, neodgovorni i neprofesionalni

            Početna

• Vesti
• Mišljenja
• Zanimljivosti
• Pravoslavlje
• Porodica i Zdravlje
• Hi-Tech
• Turizam

0

 

3

Podelite vest sa prijateljima

Na dan ujedinjenja Krima sa Ruskom Federacijom, tokom svog obraćanja u Kremlju, ruski predsednik Vladimir Putin je rekao „kako je Zapad u slučaju Ukrajine prešao crtu, ponašao se neodgovorno i neprofesionalno, a znali su da u Ukrajini živi nekoliko miliona Rusa, tako da se Rusija više nije mogla da povuče „.

Činjenica je da mi imamo nezavisan stav u onome za šta se zalažemo i mi to zovemo pravim imenom. Nismo licemeri. No, sve ima svoje granice. U slučaju Ukrajine, naši zapadni partneri su prešli crtu – bili su drski, neodgovorni i neprofesionalni. Znali su da u Ukrajini i na Krimu živi na milione ruskih ljudi! Kako je moguće izgubiti politički osećaj za meru i ne predvideti sve posledice svojih postupaka? Prešli su granicu i Rusija se više nije mogla da povuče. Danas je nužno zaustaviti izlive besa, odustati od hladnoratovske retorike i prepoznati očitu stvar: Rusija je nezavisni, aktivni učesnik u međunarodnom životu. Ona, kao i ostale zemlje, ima nacionalne interese koji se moraju uzeti u obzir i poštuju „, rekao je tada ruski predsednik Vladimir Putin.

Iz govora Vladimira Putina kojeg je održao povodom ujedinjenja Krima s Rusijom mnogima će ostati u sećanju rečenica: „Zapad je prešao crtu!“. Ta je retorika odlika Vašingtona i svi pamtimo njihovih bezbroj „crvenih linija“, no sada je Moskva objavila svoje.

Oni koji malo bolje prate međunarodnu scenu bi ih mogli nabrojati nekoliko, a Ukrajina svakako nije jedina. Budući da Zapad nije ispunio nijedno obećanje, Rusima je postalo jasno da više ne mogu imati poverenja u Vashington, Brisel i NATO savez.

Nakon raspuštanja „Varšavskog ugovora“ i pogaženog obećanja o neširenju NATO saveza na istok, jednostrane agresije Zapada 1999. na Saveznu Republiku Jugoslaviju, sporazuma o nuklearnom razoružanju nakon čega Amerika u Evropi „zbog iranske pretnje“ počinje graditi protivraketni štit, posebno nakon što je Rusija u Savetu bezbednosti podržala rezoluciju kojom je NATO savez u Libiji trebalo da štiti civile, a iskoristio je za svrgavanje pukovnika Muamera Gadafija – nikakvo poverenje u sporazume i dogovore sa Zapadom više nema smisla.

Prevrat u Kijevu, kojem su kumovali ministri spoljnih poslova Nemačke, Francuske i Poljske, je bila kap koja je prelila čašu.

Nije trebalo dugo čekati da takozvani „premijer“ Arsenij Jacenjuk i falangisti u Vrhovnoj Radi pokažu svoje pravo lice. Odmah su krenuli u prekrajanje zakona „koji pogoduju Rusima“ i javno obznanili „kako je strateški cilj Ukrajine ulazak u EU i NATO savez“.

Naravno da su to želje njihovih sponzora i nalogodavaca. Za 47 miliona Ukrajinaca kojima preti glad, nezaposlenost i dužničko ropstvo sa iznosom kojeg Međunarodnom monetarnom fondu i ostalim kreditorima nikada neće moći vratiti takva „svetla budućnost“ sigurno nije strateški cilj.

Danas se svi mediji fokusiraju na događaje na jugoistoku Ukrajine, što je samo epilog ove višedecenijske farse.

Putin je hteo naglasiti da Moskva više neće ćutati na licemernu, agresivnu, arogantnu i ratnohuškačku politiku Vašingtona, pogotovo kada je reč o nacionalnim interesima Ruske Federacije. Ti se interesi trenutno ne pokušavaju da ugroze samo u Ukrajini i Putinov govor posvećen vraćanju Krima u okrilje ruske države je ujedno i poruka da će Moskva jednako čvrsto i odlučno reagovati u ostalim situacijama.

Ovde se treba vratiti dvadesetak godina unazad i pokušati pojasniti koje su to „ruske linije“ na koje će Zapad, ukoliko ih se usudi da pređu, dobiti čvrst i odlučan odgovor.

„Crvene linije“ Ruske Federacije

Proširenje NATO saveza na istok

Proširenje NATO saveza na istok je bila kruna pobede u Hladnom ratu protiv Sovjetskog Saveza. Obećanja koja je dobio Gorbačov nisu vredela ništa i sve što je NATO do sada ostvario, stvar je prošlosti. Sa zemljama istočnog bloka i bivše Jugoslavije koje su postale članice NATO saveza do 2009. u sedištu u Briselu nisu imali nekih većih problema ili otpora i sve je teklo po njihovom planu.

Međutim, nekontrolisano širenje NATO saveza u istočnoj Evropi je posve sigurno jedna od „crvenih linija“ za Rusiju. Kad se NATO približio ruskim granicama, zemlje poput Ukrajine i Gruzije su postale svojevrsne „tampon države“ između Rusije i Zapada. Sjedinjene Države i njihovi saveznici će učiniti sve što je moguće kako bi u tom području povećali svoj uticaj.

Jedan od načina je postavljanje marionetskih vlada, kao što se dogodilo sa postavljanjem Mihaila Sakashvilija za predsednika Gruzije ili narandžastom revolucijom u Ukrajini. Kada su Ukrajinci shvatili da Julija Timošenko samo gleda interese Zapada i da uopšte ne zna da vodi državu, glasaju za Janukoviča, koji je, opet uz podršku Vašingtona i EU, svrgnut prevratom u februaru ove godine.

Kada bi Ukrajina jednog dana postala članica NATO saveza, to bi značilo radikalnu promenu u ravnoteži strateških snaga i postala bi realna pretnja ruskoj bezbednosti. U kombinaciji sa konvencionalnim oružjem, komponente američkog protivraketnog štita na ukrajinskom teritoriju bi imalo veliki uticaj na kompletni odbrambeni sistem Ruske Federacije.

Osim toga, lideri NATO saveza su u svoje vojne strukture počeli uključivati i oružane snage Švedske i Finske.

Iako je trenutno saradnja tih zemalja ograničena na zajedničke vojne vežbe sa NATO-om, ne može se isključiti mogućnost da se situacija promeni, pogotovo ako na vlast dođu konzervativne snage.

Uzmimo primer Finske koja je, jednako kao i Jugoslavija, zahvaljujući ulozi „tampon države“ između Sovjetskog Saveza i Zapada decenijama uspešno prosperirala i što bi se dogodilo da tamo apsolutnu vlast dobiju političari bliski bivšem predsedniku Ahtisariju.

Ovaj obrazac je nekada značio da se Rusija mora ponašati u skladu sa ulogom koju joj je dodelio „pobednik“, koji namerava tiho progutati susedne zemlje i izaći na ruske granice.

Tako je bilo ’90-ih i kada je širenje NATO saveza izbilo na prirodne ruske granice u baltičkim zemljama.Dalje kretanje prema istoku je otežano ne samo iz čisto tehničkih razloga, nego i zbog promene u spoljnoj politici Moskve koja se po odlasku Jeljcina počela otvoreno suprotstavljati ovakvim zahtevima.

Gruzija i Ukrajina su nakon „gasnog rata“ 2006., NATO samita u Bukureštu u aprilu 2008. i intervencije ruske vojske u Južnoj Osetiji i Abhaziji iste godine postali nešto poput „tampon država“, ali je sve ove godine prikriveno trajala ozbiljna ideološka borba koja još nije završila. Ovde nije reč o simboličnom primanju novih zemalja u vojno-politički blok „zbog odbrane istih demokratskih i civilizacijskih vrednosti“, nego se radi o stvarnoj vojnoj pretnji s dalekosežnim posledicama.

Čak i uz mogućnost daljeg otcepljenja istočnih i jugoistočnih regija Ukrajine, ostale regije odane „vladi“ u Kijevu bi postale poligon za vojne strukture NATO-a koje bi u geostrateškom smislu radikalno promenile odnos snaga u tom delu Evrope.

Ruski vojni analitičar, politikolog, i stručnjak za Kavkaz i Balkan, Evgenij Kriitikov, piše „kako bi aktivnosti NATO saveza s jedinicama oružanih snaga Švedske i Finske na kraju mogle otvoriti novo područje sukoba s Moskvom. Šveđani i Finci poručuju“ kako su manevri ograničeni na upotrebu mornarice i ratnog vazduhoplovstva „, ali scenario u kojem bi ta saradnja vodila ka uključivanju te dve zemlje u NATO savez je sigurno nešto što Moskva neće tako lako dozvoliti i u tom kontekstu treba gledati i upozorenja ruskog ministra odbrane Sergeja Shoigua, koji je Vašingtonu poručio“ da prestane sa gomilanjem trupa na ruskim granicama „.

U ovom području je“ crvena linija „: zadržati neutralan status Ukrajine, Gruzije, Švedske i Finske. Sukob zbog širenja NATO saveza na prve dve zemlje je već otvoren u svakom smislu, a oko druge dvije se za sada vodi samo teoretski i u medijskim raspravama.

Cena energenata

Na prvi pogled, namerno izazvan pad cena nafte, gasa, uglja i strateških metala je jedan od najvećih izazova za Rusiju u ovom „neobjavljenom ratu“ sa Sjedinjenim Državama i Evropskom unijom.

Ovde je potrebno reći da je pad cene nafte ispod 25 $ za barel „crvena linija“ nakon koje preti apokalipsa i katastrofa univerzalnih razmera, i to ne samo za Rusiju.

Prvo, zapadni svet nije zainteresovan za trenutno uništenje ruske ekonomije, koje bi imalo nepredvidive posledice društvene i vojno-političke prirode.

Drugo, čak i u američkom Kongresu znaju da će Rusija u tom slučaju doslovno fizički braniti svoje nacionalne interese.

Treće, konzervativne snage u Kongresu zbog Vladimira Putina nisu skloni sukobu koji bi doveo do kolapsa na globalnom nivou.

Naravno, Amerika može zaobilazeći OPEC i ići na povećanje proizvodnje, te uticati na cene nafte i sniziti ih na nivo koji može kritički uticati na rusko privredu. Tako se otprilike ponašala Reganova administracija protiv Sovjetskog Saveza. Međutim, ovo nije kraj ’70-ih i svetska ekonomija je mnogo više povezana. Takav bi potez osetile i zemlje koje su „centri moći“ kao što su Kina i Brazil, porom zemlje grupe BRIC zemlje u celini, koje takođe ne mogu dozvoliti takvu agresivnu politiku na energetskom tržištu.

Bez obzira gde bili u Evropi, „diversifikacija“ energetske snabdevanja i drugih sirovina koje dolaze iz Rusije se neće ostvariti još dugi niz godina i sva naklapanja o tečni gas, LNG terminalima, drugim izvorima služe samo za povećanje tiraža dnevnih listova i političarima koji se takvim lažima služe u skupljanju jeftinih poena.

Eksperti u energetskom sektoru tvrde kako američki TPG izvoz ne predstavlja nikakvu pretnju kratkoročnu ruskom izvozu gasa u Evropu. Kada se izračunaju sve posledice takvih velikih makroekonomskih promena, takvo što je nemoguće.

Strateški uspesi u ovoj fazi novog Hladnog rata bi se mogli ostvariti za deset godina, pod uslovom da sve vreme postoji konsenzus među zapadnim saveznicima, da Rusija sedi skrštenih ruku i strpljivo posmatra kako propada.

Ali, to je takođe „crvena linija“ kada će Moskva reagovati svim raspoloživim sredstvima, u protivnom će nakon raspada Sovjetskog Saveza uslediti i raspad Ruske Federacije, što ni Putin, niti bilo koji državnik koji dođe posle njega neće dozvoliti.

Bliski Istok

Iako je američki ministar odbrane Robert Gejts 2010. obznanio „kako Pentagon napušta doktrinu vođenja 2 simultana konvencionalna rata i da će se fokusirati na širi opseg izazova, uključujući terorizam i sajber-bezbednosti“, veći deo američkih generala smatra kako, koristeći se visoko sofisticiranom tehnologijom, SAD još uvek istovremeno mogu voditi dve regionalne sukoba prosečnog intenziteta.

Zbog toga je predsednik Obama zapovedio da se obustave diplomatski odnosi sa Sirijom, u martu proterao sirijske ambasadore iz Vašingtona i zapovedio jačanje ratne flote u Istočnom Mediteranu.

„Crvena linija“ u ovom slučaju može biti ničim izazvana agresija Sjedinjenih Država – zajedno sa svojim NATO saveznicima ili bez njih, sasvim svejedno – protiv Sirije, što bi bio „asimetrični odgovor“ u slabljenju uticaja Rusije.

Razlog više bi mogao biti i zvanično saopštenje Damaska da Sirija želi pristupiti Šangajskoj organizaciji za saradnju i postati članica Evroazijske carinske unije.

To što je Sirija uništila gotovo kompletan hemijski arsenal apsolutno nema nikakve veze, Barak Obama ionako nikada nije u potpunosti odustao od agresije na tu zemlju. Napasti slabijeg je oduvek bila taktika Pentagona i američka administracija može pasti u iskušenje primene strategije vršenja pritiska na Rusiju preko njenih saveznika u različitim delovima sveta i različitim metodama.

Takav potez ne bi bio ništa novo i to je ionako praksa već dugi niz godina koja je do „savršenstva“ razrađena.

Već dve decenije se u zemljama koje otvoreno sarađuju sa Moskvom nasilno postavljaju marionetske vlade odane Zapadu, obojeni revolucijama ili otvorenom agresijom.

Sam Obama je u više navrata govorio o „kompleksnim merama“ koje mogu biti indirektne, poput ekonomskih, informacionih ili humanitarnih, te direktne, što znači pokretanje „legitimne“ agresije protiv ruskih saveznika. Nažalost, takav scenario je moguć i to uprkos činjenici da se Obama u više navrata pokazao nespremnim i u zadnji tren odustajao od otvorenog oblika oružanog sukoba.

U isto vreme, njegova vera u visoko sofisticirano oružje, te kako Sjedinjene Države u tom sektoru imaju apsolutnu prednost u odnosu na Rusiju, mogu dovesti do pokretanja nekakvog oblika agresije protiv Sirije.

U atmosferi ekstremnih napetosti ne postoji garancija da se u sukob neće umešati Iran i Izrael, što bi na Bliskom Istoku dovelo do domino efekta. Direktne ruska vojna intervencija na strani Sirije je moguća samo ograničenim sredstvima, ali zato Iran projektilima srednjeg dometa pre prvog lansiranja u potpunosti može da parališe akcije Izraela.

Treba reći da mogućnost takvog velikog rata na Bliskom Istoku izgleda zastrašujuće, jer je i mogao eskalirati i dovesti do upotrebe taktičkog nuklearnog oružja. Značajan deo američkih oružanih snaga u Avganistanu bi u tom slučaju bile blokirane i bez mogućnosti daljnje snabdevanja.

Destabilizacija Kurdistana bi tada bila pitanje trenutka, a sa svakim lansiranjem projektila „Tomahavk“ bi se igrala suptilna igra oko spuštanja cena nafte. Iz tih nekoliko razloga „diversifikacija“ metoda pritiska na Rusiju u takvom okruženju ne može uspeti. Iako ruski vojni budžet raste sve bržim tempom, ovaj problem bi mogao da destabilizuje ceo svet, ne samo Bliski Istok i širu regiju.

Vašington stoga može izgubiti sve izglede za pregovore sa Iranom oko nuklearnog programa, a Vladimira Putina i Sergeja Lavrova bi prisilili da Iranu daju ogromne ustupke koji bi Teheranu pomogli da proizvedu nuklearno oružje za manje od godinu dana. Iran je već sad u mogućnosti da koristi „prljavu“ bombu, iako ničim ne pokazuje da mu je to i namera.

Međutim, želja da se na neki način kompenzuju porazi koje je Vašington u više navrata pretrpeo od Putina, moglo bi Obamu naterati da potraži „pobedu“ negde drugde u svetu i ta je ideja stalno prisutna u usijanim glavama njegove administracije. U tom bi slučaju „crvena linija“ bila prvi ispaljeni američki „Tomahavk“.

Teroristička pretnja

U pojedinim krugovima u Sjedinjenim Državama se čuje želja da se aktivnosti i dalje aktivnih islamističkih terorističkih grupa preusmere prema Rusiji, što je još ciničnije, nemoralnije i okrutnije, nego što izgleda na pravi pogled.

U ovom slučaju, „crvena linija“ za Rusiju će biti prvi teroristički napad na teritoriji Ruske Federacije u kojem bi se nekako mogla naslutiti „Američka veza“. Američke tajne službe vrlo lako mogu stupiti u kontakt sa islamističkim grupama na Kavkazu, a dokaza o američkim agentima u tom području možete naći gde hoćete, kao na primer kada je ruski FSB početkom prošle godine proterao 2 agenta CIA-e koji su se kretali po Severnom i južnom Kavkazu i imali kontakte sa lokalnim salafističkim ekstremistima.

Otprilike na taj način su Amerikanci preuzeli posao sa narkoticima i jednostavno preusmerili protok avganistanskog heroina na sever, uključujući i Rusiju.Ipak, svi se nadaju da Vašington tako podmukao način osvete neće koristiti protiv Rusije, u protivnom im Moskva to nikako ne bi mogla oprostiti.

Praktična svrha svih vojnih i diplomatskih napora Vašingtona u nuklearnom sektoru je uništenje ruskog nuklearnog potencijala do kritičnog minimuma ili stvoriti vojno-strateške okolnosti u kojima ne bi bila moguća nuklearna odmazda od strane Ruske Federacije i njenih saveznika.

Da bi u tome uspeli, Sjedinjene Države dosledno izlaze sa nizom inicijativa za „razoružanje“, koje uvek prati jaka informativna kampanja. Na primer, najnovija Obamina inicijativa – „Global Zero)“ – predlaže da se smanji broj strateških nuklearnih bojevih glava na 900 jedinica. Kada ovo čujemo Obama zaslužuje još jednu Nobelovu nagradu za mir, ali niko ne govori da su američke nuklearne snage razmeštene zajedno sa nuklearnim snagama Velike Britanije i Francuske, koje su van zakona, niko ih ne nadzire, ne prati i ne ograničava. Ukoliko pristane na primenu ove američke inicijative, Ruska Federacija, koja bi tada bila „uslovno nuklearna sila“, neće biti u mogućnosti da pruži adekvatan odgovor na američku vojnu agresiju.

Položaj Ruske Federacije značajno otežava i razmeštanje američkog protivraketnog odbrambenog sistema. Uprkos činjenici da u svom sadašnjem stanju kao vojni odbrambeno-tehnički sistem ima neznatan uticaj na ruske strateške snage, potencijalno u kombinaciji sa promenama u američkoj vojnoj doktrini to za Rusiju može biti vrlo opasno. U kombinaciji sa preciznim konvencionalnim projektilima predstavlja ozbiljnu pretnju bezbednosti Ruske Federacije. Američki protivraketni štit na kraju može Rusiju lišiti mogućnosti primene strateškog oružja i onesposobiti sistem nuklearnog odvraćanja.

Američki „Prompt Global Strike“ je stvorio sistem nenuklearnih preciznih nadzvučnih snaga sposobnih za udar na najvažnije neprijateljske ciljeve što je brže moguće (samo nekoliko sati od odluke). Osim toga, izbor takvih sistema zaobilazi međunarodne ugovore i sporazume koji ograničavaju stvaranje i implementaciju ofanzivnih nuklearnih snaga, zadržavajući stratešku prednost prilikom napada.

Situacija u kojoj će se skladištiti ruski strateški nuklearni potencijal bi značilo kao da je delimično i uništen.Preostali nuklearni potencijal bi u celosti, ili do tačke u kojoj bi mogući odgovor bio sveden na najmanju moguću meru, bio neutralisan od strane američkog protivraketnog odbrambenog sistema. Svaki američki pokušaj u ovom smislu je – „crvena linija“ za Rusiju.

Arktik

Smatra se da su nedavne polemike oko Arktika uglavnom povezane sa energetskim resursima i novim plovnim putem koji je otvorio eru tranzita na Severnom polu. Za Arktik su sada svi zainteresovani, pa čak i „ekolozi“ iz međunarodne organizacije „Grinpis“, večno ćutljivi Kanađani koji šalju vojsku na Severni pol ili Danci koji takođe imaju jedno malo selo u tom području.

Naravno, početak razvoja arktičkih rezervi ugljovodonika će dodatno ojačati rusku poziciju na tom tržištu i baš je platforma koja je bila metom napada „ekologa“ pronašla novu vrstu visokokvalitetne nafte (Arctic Oil), da je Vladimir Putin april 22 odmah zapovedio izgradnju baze za podmornice i brodove Severne flote u tom području, a na sjednici Nacionalne bezbednosti je osnovana nova jedinica Federalne službe bezbednosti koja će vršiti dužnost na Arktiku.

Međutim, Arktički okean, pogotovo ledeni deo, je u strateškim planovima ratnim Sjedinjenih Država i NATO saveza, kao možda najsavršeniji od svih dostupnih mostobrana za prvi nuklearni udar, ali i napad preciznim strateškim nenuklearnim oružjem. Prostor Arktika je i poligon za vazdušne napade.

U poslednjih nekoliko godina Rusija takođe povećava svoju stratešku vojnu komponentu na dalekom severu. Žurno se popravljaju takozvana „uzletišta“ preostala iz Sovjetskog Saveza, koje su ’90-ih godina bila u stanju raspada. Naglo se povećava broj nuklearnih podmornica i obnavlja ratno vazduhoplovstvo.

U poslednjih mesec dana na Dalekom Severu su održane demonstrativne vežbe uz korišćenje ruskih vazdušnih snaga, marinaca i projektila dugog dometa Razvija se i program za transformaciju flote ledolomaca, uključujući i one nuklearne.Valja naglasiti da je Rusija u tom području jedinstvena i ni jedna druga zemlja nema tako veliku flotu ledolomaca.

NATO strategija podrazumeva izlaz u ledene vode Arktika sa dvadesetak podmornica koje koordinirano mogu izvršiti preventivni nuklearni napad na ciljeve u bilo kojem području Ruske Federacije. To ne samo da kritično smanjuje vreme leta, neko se aktivno koristi i element iznenađenja, budući je sistem promatračnica na Arktiku uništen ’90-ih i još nije obnovljen. Zbog vojne komponente je Arktik vrlo atraktivan za SAD.

Čak postojeće nepravilnosti u ovom ratnom planu ne umanjuje njegovu opasnost po nacionalnu bezbednost Ruske Federacije. “Crvena linija“ bi u ovom slučaju bio dovoljan napad na Severnu flotu u patroli, kao i podvodne aktivnosti koje Amerikanci vrše u tom području.

„Peta kolona“ i ideološki sukob

SAD i njegovi saveznici i dalje ideološki opoziciju unutar Rusije smatraju glavnim adutom u borbi protiv „Putinovog režima“.

Strategija podrške unutrašnjoj opoziciji je i imala neke izglede u obliku stvaranja klase profesionalnih protivnika režima, ali sada, u kontekstu popularnosti kancelarije predsednika, to komponenta gubi značaj.

Nedavne akcije opozicije konačno su je diskreditovale i gotovo se pretvorila u „sektu“, a ne političku snagu čiji članovi nekoga mogu uveriti u ono što pričaju i da će ostvariti nekakav napredak u društvu. Ove grupe sada menjaju aktivnosti.

Ne pokreću se masovne akcije ili ulični protesti, čak nema ni klasičnih zahteva za „borbu protiv korupcije“. Sada se koriste stručnim intelektualnim pritiskom, kao što na primer promovišu američko stajalište o problemu nuklearnog naoružanja.

Finansiranje i strane međunarodne donacije će se preusmeriti iz oblasti ljudskih prava u smeru organizovanja kampanja „za zaštitu životne sredine“ i „stručnih zajednica“ koje mogu uticati, ne samo na javno mnjenje, nego i na donošenje zakona koji mogu uticati na odbranu, tehnološka i strateški važna područja.

Iako je moguće, pratiti ove aktivnosti je izuzetno teško, prvenstveno na intelektualnim i sličnim nivoima. “Crvena crta“ ovde može biti samo ako Zapadni plaćenici pređu na nasilne ulične akcije, što je malo verovatno s obzirom na potpuni nedostatak podrške od strane opozicije, pa čak i urbane intelektualne elite u prestonici.

(Advance)

Podelite vest sa prijateljima

 

3

Komentariši članak

komentara

Pročitajte još

Oвдје можете бесплатно скинути књигу Ратка Шкрбића “Сребреничка подвала“ чију је промоцију на иницијативу Наташе Кандић забранио министар одбране.

https://app.box.com/s/7go99ygmgfxbdqd05an9

 

 

.

 

 

ВЕЛШ: Украјина је посмртни марш за НАТО, Европску унију, ММФ и Уједињене нације

• Почетна
• ГлобОтпор
• AlterAmerica
• ВЕЛШ: Украјина је посмртни марш за НАТО, Европску унију, ММФ и Уједињене нације

• 20:51 04.05.2014.
• 1 коментар
• Штампај

УПОЗОРЕЊЕ ПОПУЛАРНОГ АМЕРИЧКОГ АНАЛИТИЧАРА ПОВОДОМ „РАТНОГ ЗЛОЧИНА РЕЖИРАНОГ У ВАШИНГТОНУ”

• Данијел Велш оптужио међународне организације за очигледно саучесништво у реализацији америчких интереса

КОНФЛИКТ у Украјини биће посмртни марш за ОУН, ММФ, ЕУ, НАТО и других западних организација које унисоно покушавају да милијардама људи докажу да је 2+2=5, упозорио је популарни амерички аналитичар, блогер и антиратни активиста Данијел Велш.

Велш је на комерцијалном интернет порталу consortiumnews.com објавио текст у коме открива како САД утичу на догађаје у Украјини. У том контексту је и прорекао брзи крах међународних организација због украјинске кризе.

Такозвану антитерористичку операцију снага безбедности које контролише Кијев, он назива ратним злочином који је режиран у Вашингтону.

„Без сваке сумње, то је ратни злочин. Више нико не треба да сумња ко овде повлачи конце. Нелегитимна хунта просто чини оно што јој наређују газде из Међународног монетарног фонда који, као што је познато стоји на стражи западног капитала. Из Вашингтона, где се налази седиште ММФ, већ су јасно поручили да постигнути споразуми – који су већ смртна пресуда за многе Украјинце који живе од своје плате – могу бити преиспитани уколико Кијев не врати под своју контролу побуњене области на истоку земље богате ресурсима” – пише Велш.

Велш тврди да ће војна операција на југоистоку Украјине, у којој хунта користи остатке армије и ударне батаљоне неонациста, ући у светску историју као једна од најсрамнијих и најодвратнијих војних кампања.

„У почетку сам мислио да отпор (на југоистоку Украјине) током активне војне фазе операције неће уз себе имати главни адут – народ. Сада у ратовима војнике приморавају да ратују са ненаоружаним људима, па сам мислио да не може бити сцена у којима цивили голим рукама покушавају да зауставе тенкове. Али, признајем погрешио сам. Борба, као и сам живот , увек ми дају по коју нову лекцију и свакога дана ме науче нешто ново” – признаје аутор текста.

Велш је уверен да се агресија САД и њихових савезника тренутно простире од Авганистана до Запарожја. При том он оптужује међународне организације за очигледно саучесништво у реализацији америчких интереса.

„Конфликт у Украјине биће посмртни марш за ОУН, ММФ, Европску унију, НАТО и друге западне организације које унисоно покушавају да милијардама људи докажу да је 2+2=5. Они сами стварају проблеме, а да при том немају појма како ће их решити” – пише Велш и цитира познатог латиноамеричког писца и политичара Едуарда Галеана: „Било би веома страшно уколико би Сједињене Државе, одакле долази сво зло, одједном смислиле и средство за исцељење”.

       Г. Шимпрага

 

Категорије:

AlterAmerica

НАУЧНИ СКУП О „ОБОЈЕНИМ РЕВОЛУЦИЈАМА“ У БАЊА ЛУЦИ

НАУЧНИ СКУП О „ОБОЈЕНИМ РЕВОЛУЦИЈАМА“ У БАЊА ЛУЦИ

Научни скуп „Обојене револуције као инструмент геополитичке трансформације“ одржан је у Академији наука и уметности Републике Српске у Бања Луци 26. априла 2014. уз учешће стручњака из Руске Федерације, Немачке, Венецуеле, Украјине, Сједињених Држава, Србије, Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске. Скуп је одржан под покровитељством Фонда стратешке културе из Москве, у сарадњи са Историјским пројектом Сребреница из Ден Хага.

 

Колико је познато, пре овога ниједно друштво предназначено  за одстрел применом механизма „обојене револуције“ није се проактивно бавило природом опасности и мерама самозаштите. По правилу, саветовања овакве врсте одвијала су се postmortem, то јест после успешно изведеног преврата. Њихова сврха није била да понуде дијагнозу и лек, нити да делују превентивно, него само да констатују смрт и њене узроке.

 

Научни скуп одржан у Бања Луци радикално мења ову праксу, што његов садржај и резултате чини посебно значајним.

 

Тема скупа „Обојене револуције као инструмент геополитичке трансформације“ односи се на један посебно перфидан вид наметања иностране доминације, а то је свргавање демократски изабране легитимне власти и постављање на њено место послушничке екипе спремне да безусловно испуњава наређења налогодаваца из иностранства, који су је управо ради тога довели на власт. „Обојена револуција“ је лажна застава под којом заведени народ доприноси довођењу на власт будућих колонијалних управника своје земље. Режирани превратнички процес је маскиран и промовише се као „народна револуција“. Он је зато суштински манипулативан и антидемократски. Теза о „народној револуцији“ емпирички је неодржива зато што је то процес који се већ годинама на разним местима одвија по монотоно истом обрасцу. Битне одлике му се од случаја до случаја суштински не мењају. То га чини лако препознатљивим свуда где је присутан.

 

Скуп је усвојио завршни документ „Бањалучка декларација: Предлог мера за заштиту Републике.“ Документ је до сада преведен и, поред српског, циркулише на енглеском и италијанском језику. У прилогу су све три верзије.

 

Учесници научног скупа „Обојене револуције као инструмент геополитичке трансформације“ били су:

 

Ана Филимонова, главни уредник Фонда стратешке културе, магистар историјских наука, научни сарадник Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику Руске академије наука. Реферат: Развој и перспективе “обојене револуције“ у Украјини. Западни фактор и Русија.

 

Сергеј Белоус, магистар историје и политички аналитичар, Харков, Украјина. Реферат: Know–how “Евромајдана“.

 

Мануел Оксенрајтер, политиколог и уредник часописа “Zuerst”, Берлин, С.Р. Немачка. Реферат: Арапско пролеће, рат у Сирији и поуке за Републику Српску.

 

Предраг Ћеранић, професор правних наука и наука безбедности, Република Српска. Реферат: Стратегија одвраћања и дан после преврата: програм друштвене самозаштите за Републику Српску.

 

Александар Павић, политиколог, аналитичар Фонда стратешке културе и директор канцеларије ФСК у Београду, Србија. Реферат: Да ли постоји политичка одбрана од обојене револуције?

 

Данијел Симић, писац и новинар, Република Српска. Реферат: НВО сектор у наранџастој револуцији против Републике Српске, од Дејтонског споразума до данас.

 

Невен Ђенадија, МА студиј међународни односи и дипломатија, Факултет политичких наука, Универзитет у Бањој Луци, Република Српска. Реферат: Обојена револуција као средство специјалног рата са освртом на најновија дешавања у Украјини и БиХ.

 

др Диа Надер де ал-Андари, амбасадорка Републике Венецуеле у Београду. Реферат: „Обојена револуција“ као реванш бивше владајуће класе.

 

Стефан Каргановић, „Историјски пројекат Сребреница,“ Сједињене Америчке Државе. Реферат: На удару обојеног пуча: хоће ли издржати Република Српска?

 

Џевад Галијашевић, социолог, Федерација БиХ. Реферат: Безбедносни изазови „обојене револуције“ у Републици Српској.

 

Срђа Трифковић, професор политике и међународних односа, Универзитет у Бања Луци, спољнополитички уредник америчког месечника Chronicles (Хронике), Србија. Реферат: Избећи улични пуч: мере заштите Републике Српске.

 

Cinéma vérité: Приказан је документарни филм о „обојеним револуцијама“, „Обојени Отпор,“ који је специјално припремљен за овај научни скуп.  Филм је постављен на Јутјуб и може се видети на:

 

 http://www.youtube.com/watch?v=7O7Oygxey7c

 

Молимо вас да обавештење о одржаном научном скупу на ову важну тему проследите свим пријатељима на вашем списку електронске поште, Фејсбуку и другим друштвеним мрежама, посебно у Републици Српској.

 

ПЕТА КОЛОНА НА СТУБ ВЕЧНОГ СРАМА!

 

Стефан Каргановић

 

Извршни секретар научног скупа „Обојене револуције као инструмент геополитичке трансформације“

Фонд Стратегической Культуры, Москва

Den Haag
БАЊАЛУЧКА ДЕКЛАРАЦИЈА: ПРЕДЛОГ МЕРА ЗА ЗАШТИТУ РЕПУБЛИКЕ

Технологија за свргавање некооперативних политичких руководстава, да би на њихово место биле постављене послушничке власти, познатија под синтагмом „обојена револуција“,већ неколико месеци приметно се спроводи у Републици Српској. Мада у Републици Српској овај процес још није достигао тачку где представља реалну претњу по стабилност уставног поретка и одрживост демократског система, учесници скупа „Обојене револуције као инструмент геополитичке трансформације“ сматрају да је проактивно деловање једно од најефикаснијих средстава да се неутралише овај вид специјалног рата који воде страни центри моћи.
Основни механизам који се користи у оквиру примене ове технологије је интенсификација, у широким слојевима друштва, већ постојећег и често оправданог незадовољства објективним условима живота и затим професионално усмеравање масовне негативне енергије у функцији остваривања политичких циљева за рачун страних налогодаваца. Прави циљеви сасвим су различити од оних за које локални учесници верују да се залажу. У том процесу, кључне улоге имају наменски формиране лажне „невладине организације,“ контролисани медији и локални политички фактори који су подложни уцени, миту и другим видовима спољњег утицаја.
„Обојене револуције“ се одвијају по устаљеној матрици, уз одређена прилагођавања околностима на лицу места. Оне суштински имају манипулативан и антидемократски карактер зато што се спроводе симулирајући народне бунтове, а уствари су брижљиво припремане обавештајне операције које се изводе под лажном заставом и којима руководе обучени кадрови предвођени професионалцима. Тренутно, поред Републике Српске, преврати овакве врсте у току су или делимично већ изведени у Украјини и Венецуели.
Основне мере које руководство Републике Српске треба да предузме и циљу учвршћивања државе и спречавања могућности споља диригованих смена или наметања власти могу се поделити на две опште категорије, друштвена консолидација и оперативна политика самозаштите.
I Друштвена консолидација
На првом месту треба предузети суштинске кораке у циљу враћања или јачања поверења између грађана и државе, јер само смањење отуђења на тој релацији може спречити или сузбити појаву ванинституционалних покрета чији је крајњи циљ дестабилизација Републике Српске:
– Бар по један национални телевизијски, радио и интернет медиј треба да буде искључиво у служби Републике Српске, без и најмање примесе страног утицаја,
– Битно је обезбедити да се, путем медија, организације које се залажу за решавање проблема путевима који су ван законом прописаног демократског процеса јавно и јасно идентификују, поготово ако пропагирају било какав облик „изласка на улице“ и ванинституционалног отпора,
– Сваки јавни учесник у политичком животу треба да буде обавезан, или у најмању руку наведен, да се јасно изјасни о свом виђењу државно-политичког статуса Републике Српске, тј. да јасно изјави да ли је за очување Републике Српске као државно-правног ентитета (унутар или ван БиХ),
– Државни медији треба редовно да буду отворени за припаднике парламентарне политичке опозиције, и да омогућавају редовну квалитетну дебату између различитих политичких опција,
– Поготово треба обезбедити квалитетну јавну дебату, уз учешће представника власти и опозиције, о кључним питањима попут будућности РС унутар БиХ, НАТО-интеграција, ЕУ-интеграција, веза са Србијом, веза са Русијом,
– По угледу на јавне разговоре са нацијом Владимира Путина, представници власти треба да организују сличне форуме, путем електронских медија,
– Треба направити видљиве, правосудно потврђене кораке у сузбијању корупције у државном апарату, ради повратка или јачања поверења грађана у институције,
– За почетак, треба бар један сектор привреде јавно и доказиво отворити за равноправну тржишну конкуренцију, како би се показало да постоји економска перспектива мимо политичко-коруптивних канала,
– По америчком моделу, треба почети са стварањем услова за институционализовану сарадњу између науке и привреде, за почетак на бар једном пољу у којем се могу постићи најбржи и највидљивији резултати
– На спољно-политичком плану, јачање политичких, културних, привредних и медијских веза са Русијом као једином заинтересованом великом силом којој није у интересу укидање Републике Српске или њено утапање у унитарну БиХ, уз аргументацију да те везе заслужују да буду у најмању руку у симетрији са везама са државама ЕУ.
II Политика друштвене самозаштите
НУЛТА ТОЛЕРАНЦИЈА БЕЗАКОЊА – Од самог почетка евентуалних „протеста“ неопходно је стриктно спровођење свих закона (сходно томе да ли је и како скуп пријављен и одобрен, на којој локацији и у ком трајању) и бескомпромисно нулта толеранција његовог кршења (нпр. насиље ма ког типа, непоштовање мегафоном датог налога за разилажење масе, наношење штете објектима или возилима, физички напади на снаге реда). Сценаристи „протеста“ редовно рачунају на оклевање снага реда да већ на старту одлучно делују, што им омогућава да од почетка успоставе физичку контролу над неком симболички значајном локацијом која потом прераста у фокус даље акције.

ОПРЕМА И ОБУКА СНАГА РЕДА – Очување контроле над јавним простором је кључ опстанка легалне власти која се нађе на удару сценариста промене режима. Тај задатак изискује изврсно опремљене, врхунски истрениране и високо мотивисане полицајце специјализоване за контролу масе (crowd control), тј. полицијске професионалце спремне за спречавање кршења јавног реда и мира великог обима.
Редовни полицијски састав МУП РС није адекватно опремљен нити обучен, тактички или психолошки, за тај изузетно сложен задатак. Ово не изненађује: изазови контроле масе у контексту „обојених револуција“ указују да редовна полиција није дорасла том задатку. Једно је контролисати фудбалске навијаче, а друго спречити пажљиво планирани улични државни удар. Специјална јединица полиције РС (СЈП), пак, има као свој примарни задатак борбу против теороризма и организованог криминала. Она има у свом саставу снајперисте, рониоце, СМВ тим, водиче паса итд, али не и специјалце за контролу масе. Непостојање уско специјализоване полицијске јединице за контролу масе крије двојаку опасност већ уочену другде на поприштима „обојених револуција“: да полиција неће успешно сасећи безакоње на старту, као и да ће касније нагло ескалирати насиље уз употребу ватреног оружја – што режисери протеста заправо и желе.

Из наведених разлога неопходно је да се формира специјализована Интервентна јединица МУП РС за очување јавног реда, по угледу на сличне специјализоване јединице у свету које су доказале своју ефикасност. Персонал нове јединице треба бирати међу најквалитетнијим припадницима постојећег полицијског састава. Адекватна опрема (оклопни транспортери, водени топови са офарбаном течношћу, шлемови и телесни оклопи без рањивих тачака, провидни штитови, гас маске, сузавац, пиштољи са гуменим мецима, тејзер, бибер спреј, пси, коњи итд.) неопходна је на старту да би се приступило интензивној и континуираној тактичкој обуци. Посебно је значајно у оквиру теоретске наставе упознати припаднике интервентне јединице са технологијом уличних преврата, тј. са техником иницијатора и извршилаца „промена режима“, а тај значајан аспект није био присутан нпр. у обуци украјинског Беркута. Ако се припадницима будуће интервентне јединице детаљно објасни разлика између привида и суштине „протеста“, то ће их учинити морално и психолошки спремнијим да у извршењу задатака остану смирени али непоколебљиви.

ЗАКОН О ФИНАНСИРАЊУ И РАДУ „НВО“ – Потребно је припремити и усвојити закон којим се регулише рад „невладиних организација“ у РС. Низ институција у Бања Луци које по циљевима, идеолошким смерницама и методама рада одговарају београдским експозитурама истог центра (попут Хелсиншког одбора за људска права, Фонда за хуманитарно право итд.), представљају кључни логистички темељ промене режима. Те НВО су пуке експозитуре западних центара моћи. Оне важније већ годинама добијају новац из фондова америчких квазинезависних тела попут Националне фондације за демократију (National Endowment for Democracy) и Националног демократског института (National Democratic Institute), чије финансирање је у целини или највећим делом покривено из буџета америчке владе.

Закон РС о раду тих „НВО“ треба да буде само копија америчког Закона о регистрацији страних агената (Foreign Agents Registration Act, FARA), којим се регулише активност правних и физичких лица у САД чији рад финансирају стране владе. Тај закон прописује потпуну транспарентност истих оних делатности које амерички Стејт Департмент богато финансира широм света. У САД федерални закон о предизборним кампањама (Federal Election Campaign Act) изричито забрањује ма какво страно мешање у амерички политички процес. Такво мешање, међутим, власти САД сматрају легитимним и пожељним када га у бившој СФРЈ (или широм бившег СССР) спроводе штићеници Вашингтона под фирмом „подстицања демократије“.
Крајње је време да и Народна скупштина РС узме у разматрање један америчком моделу сличан закон о страном финансирању тзв. невладиног сектора. Не треба да буде ни у ком смислу строжији или више рестриктиван од оног који важи у САД: ко год добија стране паре, нека се региструје као „агент страних интереса“. Потом нека и даље ради свој посао као и до сада, али ће у медијима и јавним изјавама челника РС бити савршено легитимно окарактерисан као „страни агент“. На неизбежне примедбе о „сузбијању демократије“ треба одговорити да њу, напротив, таквим законом РС заправо јача и шири, усвајајући богата искуства и праксу најдемократскије земље света.
Полазећи од искуства других држава које су се нашле на мети овог превратничког процеса, учесници скупа „Обојене револуције као инструмент геополитичке трансформације“ сматрају да би, за почетак, мере које се јавности и Влади Републике Српске препоручују у овом документу биле примерене задатку антиципирања и спречавања процеса недемократских политичких промена, најчешће пропраћених насиљем, који су – увек и без изузетка – свуда служили не лажно прокламованим циљевима, већ као инструмент за наметање стране доминације.

Ана Филимонова, главни уредник Фонда стратешке културе, магистар историјских наука, научни сарадник Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику Руске академије наука.
Александар Павић, политиколог, аналитичар Фонда стратешке културе и директор канцеларије ФСК у Београду.
др Срђа Трифковић, професор политике и међународних односа, Универзитет у Бања Луци.
др Предраг Ћеранић, професор правних наука и наука безбедности.
Стефан Каргановић, председник, „Историјски пројекат Сребреница.“

Бања Лука, 26. април 2014.
Фонд Стратегической Культуры, Москва

Den Haag
THE BANJA LUKA DECLARATION: A SAFETY PLAN FOR THE REPUBLIC OF SRPSKA

The technology for the overthrow of noncompliant political leaders in order to replace them with subservient ones, better known as a “color revolution,” has been conspicuously deployed in the Republic of Srpska over the last couple of months. Although in the Republic of Srpska this process has not reached a point where it constitutes an imminent threat to the stability of the constitutional order and sustainability of the democratic system, participants in the conference “Colored revolutions as an instrument of geopolitical transformation” consider that a proactive response is among the most efficient ways to neutralise this particular form of clandestine warfare waged by power centres from abroad.
The basic mechanism used in the implementation of this technique is exacerbation, across the broad social spectrum, of existing and often justified causes for discontentment, whereupon mass negative energy is directed toward political objectives in line with the agenda of foreign instigators. The real goals are of an entirely different nature from the proclaimed ones, for which local partisans have been led to believe that they are struggling. In that process, key roles are played by false “NGOs” specifically formed for the purpose, controlled media, and local political figures subject to blackmail, prosecution and other forms of external pressure.
“Colored revolutions” follow a standard pattern which may, to a certain extent, be adapted to local conditions. Essentially, these phenomena are manipulative and anti-democratic because they simulate popular rebellion while, in fact, they are carefully staged intelligence operations, conducted under a false flag and executed by trained cadres under the leadership of professionals. Currently, in addition to the Republic of Srpska, revolutions of this type are in progress or have been partially enacted in Venezuela and the Ukraine.
The basic measures that the leadership of the Republic of Srpska ought to implement in order to reinforce government institutions and impede the successful execution of foreign-inspired “regime change” may be divided in two general categories: social consolidation and an effective policy of social self-defence.
I Social consolidation
Some fundamental steps must be taken to restore and strengthen mutual trust between citizens and their state because only by reducing mutual estrangement in this sphere will the appearance of non-institutional movements, whose ultimate objective is the destabilisation of the Republic of Srpska, be thwarted:
– At least one nation-wide television, radio and internet facility should be dedicated to the service of the Republic of Srpska, without the slightest admixture of foreign influence.
– Media should ensure that organisations which advocate solutions for problems by means other than democratic procedures prescribed by the law shall publicly and clearly be perceived as such, especially if they happen to champion any variety of “street action” and non-institutional resistance.
– All participants in public and political life should be obligated, or at least encouraged, to take a clear stand on the political status of the Republic of Srpska and, most importantly, to publicly declare whether he/she supports the inviolability of the Republic of Srpska as a distinct political entity, within or outside the framework of Bosnia and Herzegovina.
– State media should always be open to representatives of the parliamentary political opposition and they should facilitate quality debate, including voices from a wide political spectrum.
– Quality public debate, with the participation of government and opposition on an equal footing, should be encouraged in particular with respect to such key issues as the future of the Republic of Srpska within Bosnia and Herzegovina, NATO integration, EU integration, ties with Serbia and ties with Russia.
– Following the example of Vladimir Putin’s dialogues with the nation, government representatives should organise similar forums with citizens using the electronic media.
– Visible and legally effective steps should be taken to suppress corruption within the government in order to restore and strengthen citizen trust in state institutions.
– Initially at least one sector of the economy should be visibly opened to market competition under terms of equality in order to demonstrate that economic progress is possible outside the structure of corrupt political networks.
– Following the U. S. model, steps should be taken to create propitious conditions for institutionalised collaboration between science and the economy, selecting in the initial phase at least one area where fairly quick and visible results can be achieved.
– In the field of foreign policy, political, cultural, economic, and media ties should be strengthened with the Russian Federation as the only leading power whose objective is not to abolish the Republic of Srpska or subsume it within a centralized Bosnia and Herzegovina. Those ties should, as a minimum, be symmetrical to those maintained with EU states.
II Policy of social self-defence
ZERO TOLERANCE FOR LAWLESS CONDUCT – From the very beginning of any hypothetical “protests” it is necessary to strictly enforce all applicable laws (noting whether a permit for the assembly was granted, at what location, and for what length of time) and there ought to be zero tolerance for the violation of legal norms, excluding any type of violence, disrespect for instructions to disperse given over loudspeakers, infliction of physical damage to buildings or vehicles, or assaults on law enforcement personnel. “Protest” organisers regularly count on the hesitation of law enforcement to act decisively from the very start. Indecisiveness in the of response enables them to establish physical control over some symbolically significant point which subsequently becomes the focus of further activities.

EQUIPPING AND TRAINING LAW ENFORCEMENT PERSONNEL – Retaining control over public space is key to the survival of legal authorities when under attack by “regime change” organisers. That task requires superbly equipped, professionally trained and highly motivated policemen specialised in crowd control, i.e. police professionals prepared to prevent large-scale violations of public peace and order.

Regular RS Interior Ministry units are inadequately equipped and trained, tactically and psychologically, for this exceptionally complex task. That is not surprising: the challenge of crowd control in the “colored revolution” context is such that regular police are not up to the task. It is one thing to control soccer fans, and quite another to control a carefully choreographed street coup. The Special Police Unit (SJP) is primarily tasked with conducting anti-terrorist operations and combating organised crime. It has in its ranks sharpshooters, divers, an SMB team, a canine unit, etc. but it lacks crowd control specialists. The unavailability of a specialised police unit for crowd control carries a double peril, as has already been noted elsewhere on “colored revolution” battlegrounds: if the police fail to successfully place unlawful conduct under control from the beginning, the violence, accompanied by the use of weapons, may later escalate and that is precisely what the orchestrators of the protest are aiming for.

For the foregoing reasons, a specialised Intervention Unit of the Ministry of the Interior of the Republic of Srpska should be formed and tasked with maintaining law and order along the same lines as similar specialised units which have proved efficient in other countries. Personnel for this unit should be selected according to the highest criteria from within the existing police ranks. Adequate equipment (armored transport vehicles, water guns with colored liquid, helmets and invulnerable body armour, transparent shields, gas masks, tear gas, rubber bullet sidearms, tazers, pepper spray, police dogs, horses, etc.) is indispensable for intense and continued tactical training to commence. In the area of theoretical preparation, it is of particular importance to teach members of the Intervention Unit about the technique of street revolutions, i.e. the methodology of the orchestrators and executors of “regime change.” This important aspect was missing in the training given to the Ukrainian Berkut. If members of the future Intervention Unit are comprehensively instructed in the difference between appearances and the genuine nature of the “protest,” they will be enabled to remain calm and firm in the performance of their tasks.

LAW ON NGO FINANCING AND ACTIVITIES. A law regulating the activities of “non-government organisations” should be adopted in the Republic of Srpska. There are a number of institutions in Banja Luka whose goals, ideological inspiration, and methods are closely analogous to Belgrade branches of the same central organisation (e.g. the Helsinki Human Rights Committee, Humanitarian Law Fund, etc.) and which constitute the key logistical foundation of the “regime change” process. Those NGOs are merely local subsidiaries of Western power centers. The more important among them have been financed for years by U.S. quasi-independent outfits such as the National Endowment for Democracy and the National Democratic Institute, which receive their funding entirely or for the most part from the U.S. Treasury.

The law regulating the activities of the “NGOs” should be no more than a copy of the U.S. Foreign Agents Registration Act, or FARA, which in the U.S. governs the activities of associations and private individuals that are financed by foreign governments. That law prescribes total transparency within the U.S. for activities that elsewhere in the world are generously financed by the U. S. State Department. In the United States, the Federal Election Campaign Act explicitly prohibits any and all foreign interference in the domestic electoral process in the U.S. However, such interference is considered legitimate and desirable when it is practiced by Washington’s minions in the former SFRY (or in the successor states of the former USSR), under the pretext of “spreading democracy.”

It is high time for the National Assembly of the Republic of Srpska to consider passing a law based on the American model to regulate foreign financing of the so-called non-government sector. This law need not be any stricter or more confining than its U.S. counterpart: whoever is at the receiving end of foreign funding should simply register as a “foreign agent”. Thenceforward it shall be business as usual for them, but in the media and in public statements by government officials of the Republic of Srpska it will be perfectly legitimate to characterise such outfits as “foreign agencies”. The rejoinder to inevitable objections about “democracy suppression” is that, on the contrary, democracy in the Republic of Srpska is strengthened and broadened through such legislation by the assimilation of the practice and experience of, purportedly, the most democratic country in the world.

Bearing in mind the experience of other countries which have been targeted by this subversive process, participants in the conference “Colored revolutions as an instrument of geopolitical transformation” believe that, in the initial phase, measures proposed to the public and the Government of the Republic of Srpska in this document should be sufficient to anticipate and counter undemocratic varieties of political change. Such attempts are quite often marked by violence, and wherever seen, without exception, have served not their falsely proclaimed goals but as an instrument for the imposition of foreign domination.

Ana Filimonova, editor-in-chief of the “Strategic Culture Foundation,” M.A. in history, scholar at the Centre for the study of the contemporary Balkan crisis of the Slavic Institute of the Russian Academy of Sciences.
Aleksandar Pavić, political analyst, “Strategic Culture Foundation” and director of the SCF office in Belgrade.
Dr. Srdja Trifković, professor of politics and international relations, University of Banja Luka.
Dr. Predrag Ćeranić, professor of legal and national security sciences.
Manuel Ochsenreiter, political analyst, editor of the newsmagazine
“Zuerst!”, Berlin
Stephen Karganović, president, “Srebrenica Historical Project.”

Banja Luka, April 26, 2014

 

Фонд Стратегической Культуры, Москва

Den Haag

Il simposio internazionale di studiosi su Rivoluzioni colorate come strumento di trasformazione geopolitica si è tenuto all’Accademia di Arti e Scienze della Republika Srpska il 26 aprile 2014. Il simposio era sotto il patrocinio della Fondazione di Cultura Strategica di Mosca e del Progetto Storico di Srebrenica dell’Aja in Olanda.
Hanno partecipato ai lavori:
Ana Filimonova, redattore capo del „Strategic Culture Foundation“ e studiosa presso il Centro per lo Studio della Crisi Balcanica dell’Istituto Slavico dell’Accademia Russa delle Scienze, Mosca,
Sergey Belous, M.A. in storia e analista politico, Harkov e Mosca,
Manuel Ochsenreiter, politologo e redattore del mensile politico „Zuerst!“, Berlino,
Predrag Ceranić, professore di scienze di diritto e sicurezza, Banja Luka,
Aleksandar Pavić, politologo, analista presso la „Fondazione di cultura strategica“ e direttore dell’ufficio SCF a Belgrado,
Danijel Simić, scrittore e giornalista, Banja Luka,
Neven Djenadija, M. A in relazioni internazionali e diplomazia, Università di Banja Luka,
Dia Nader de al-Andari, ambasciatore del Venezuela a Belgrado, Serbia,
Stephen Karganović, Presidente, „Progetto Storico di Srebrenica,“
Dzevad Galijasević, sociologo ed esperto di sicurezza e terrorismo, Federazione di Bosnia ed Erzegovina,
Srdja Trifković, professore di politica e relazioni internazionali, Università di Banja Luka.
I partecipanti del Simposio considerata l’esperienza di altri paesi [per esempio l’Ucraina e il Venezuela] che hanno affrontato il processo delle“rivoluzioni colorate“ come una forma di guerra politica clandestina, combattuta da centri stranieri, e i modi più efficaci di neutralizzare in modo proattivo i loro effetti.
Riepilogo conclusioni e raccomandazioni dei partecipanti del Simposio sono inserite nel documento finale intitolato „Dichiarazione di Banja Luka: Un piano di sicurezza per la Republika Srpska“ [allegato]. Il documento finale è stato trasmesso al governo della Republika Srpska e reso disponibile al pubblico in generale.
Stephen Karganović
Segretario Esecutivo del Simposio.
La dichiarazione di Banja Luka:un piano di salvezza per la Republika Srpska.
La tecnologia per il rovesciamento dei leader politici, non conformi, al fine di sostituirli con quelli asserviti, meglio conosciuta come “ rivoluzione colorata „, è stato vistosamente impiegata nella Republika Srpska durante gli ultimi due mesi. Anche se nella Republika Srpska questo processo non ha raggiunto un punto che costituisce una minaccia imminente per la stabilità dell’ordine costituzionale e la sostenibilità del sistema democratico, i partecipanti al convegno “ rivoluzioni colorate come strumento di trasformazione geopolitica „, ritengono che una risposta proattiva è uno dei modi più efficaci per neutralizzare questa particolare forma di guerra clandestina condotta dai centri di potere dall’estero.
Il meccanismo di base utilizzato nella realizzazione di questa tecnica è l’esacerbazione, attraverso un ampio spettro sociale, di cause esistenti e spesso giustificate da un malcontento, sul quale una massa di energia negativa è diretta per obiettivi politici, in linea con l’agenda di mandanti stranieri. Gli obiettivi reali sono di natura completamente diversa da quelli proclamati, per i quali i partigiani locali sono stati indotti a credere di stare lottando. In questo processo, i ruoli chiave sono interpretati da false „ONG“ appositamente formate allo scopo, dai Media controllati e dalle figure politiche locali soggette a ricatti, persecuzione e altre forme di pressione esterna.

Le“ Rivoluzioni colorate „, seguono un modello standard che può, in una certa misura, essere adattato alle condizioni locali. In sostanza, questi fenomeni sono manipolativi e anti – democratici perché simulano la ribellione popolare, mentre, in realtà, sono accuratamente messi in scena da operazioni di intelligence, condotte sotto falsa bandiera ed eseguite da quadri addestrati sotto la guida di professionisti. Attualmente, oltre alla Republika Srpska, le rivoluzioni di questo tipo sono in corso o sono state parzialmente messe in atto in Venezuela e Ucraina.
Le misure di base che la leadership della Republika Srpska dovrebbe attuare al fine di rafforzare le istituzioni governative e di impedire il buon esito del “ cambio di regime “ di ispirazione straniera, possono essere divise in due categorie generali : consolidamento sociale ed una politica efficace di auto difesa sociale.
1. Consolidamento sociale

Alcuni passi fondamentali devono essere adottati per ripristinare e rafforzare la fiducia reciproca tra i cittadini e il loro Stato, perché solo riducendo l’estraneità reciproca in questa sfera, sarà contrastata la comparsa di movimenti non istituzionali, il cui obiettivo ultimo è la destabilizzazione della Republika Srpska,:

– Almeno una televisione a livello nazionale, radio e impianto internet dovrebbero essere dedicate al servizio della Republika Srpska, senza la minima intromissione d’influenza straniera.

– I Media devono garantire che le organizzazioni che sostengono le soluzioni dei problemi con mezzi diversi, dalle procedure democratiche previste dalla legge, siano pubblicamente e chiaramente percepiti come tali, soprattutto se capita che riportino qualsiasi varietà di „azione di strada “ e di resistenza non- istituzionale.

– Tutti i partecipanti alla vita pubblica e politica dovrebbero essere obbligati, o almeno incoraggiati, a prendere una posizione chiara sullo status politico della Republika Srpska e, soprattutto, a dichiarare pubblicamente se lui / lei sostengono l’inviolabilità della Republika Srpska come entità politica distinta, all’interno o al di fuori del quadro della Bosnia-Erzegovina.

– I Media statali devono sempre essere aperti ai rappresentanti dell’opposizione politica parlamentare e dovrebbero facilitare il dibattito di qualità, incluse voci provenienti da un ampio spettro politico.

– La qualità del dibattito pubblico, con la partecipazione di governo e opposizione su un piano di parità, dovrebbe essere incoraggiata in particolare per quanto riguarda questioni chiave come il futuro della Republika Srpska in Bosnia-Erzegovina, l’integrazione nella NATO, l’integrazione europea, i legami con la Serbia e i legami con la Russia.

– Seguendo l’esempio dei dialoghi di Vladimir Putin con la nazione, i rappresentanti del governo dovrebbero organizzare forum analoghi con i cittadini utilizzando i media elettronici.

– Devono essere prese misure visibili e giuridicamente efficaci per reprimere la corruzione all’interno del governo al fine di ripristinare e rafforzare la fiducia dei cittadini nelle istituzioni statali.

– Inizialmente, almeno un settore dell’economia dovrebbe essere visibilmente aperto alla concorrenza di mercato in termini di parità, al fine di dimostrare che il progresso economico è possibile al di fuori della struttura delle reti di politici corrotti.

– Seguendo il modello statunitense, è opportuno procedere per creare le condizioni favorevoli alla collaborazione istituzionalizzata tra scienza ed economia, selezionando nella fase iniziale almeno un settore in cui risultati abbastanza rapidi e visibili possono essere raggiunti.

– Nel campo della politica estera, legami politici, culturali, economici e con i Media dovrebbero essere rafforzati con la Federazione russa come l’unica potenza leader il cui obiettivo non è quello di abolire la Republika Srpska o sottometterla all’interno di una Bosnia – Erzegovina centralizzata. Tali vincoli devono, come minimo, essere simmetrici a quelli mantenuti con gli Stati membri dell’UE .
2. Politica di autodifesa sociale

TOLLERANZA ZERO PER UNA CONDOTTA ILLECITA
Fin dall’inizio di qualsiasi ipotetica „protesta“ è necessario far rispettare rigorosamente tutte le leggi applicabili ( notando se per la dimostrazione è stato concesso un permesso, in quale posizione e per quanto tempo ) e ci dovrebbe essere tolleranza zero per la violazione delle norme giuridiche, ad esclusione di qualsiasi tipo di violenza, mancanza di rispetto per le istruzioni divulgate attraverso gli altoparlanti, inflizione di un danno fisico agli edifici o ai veicoli, o aggressioni contro il personale delle forze dell’ordine. Gli organizzatori della
„protesta“ contano regolarmente sull’esitazione delle forze dell’ordine ad agire con decisione fin dall’inizio. L’indecisione nella risposta permette loro di stabilire il controllo fisico su qualche punto simbolicamente significativo che diventa poi il fulcro di ulteriori attività. .

EQUIPAGGIAMENTO E FORMAZIONE DEL PERSONALE AL MANTENIMENTO DELLA LEGGE – Mantenere il controllo su spazio pubblico è la chiave per la sopravvivenza delle autorità giudiziarie quando sono sotto attacco da parte di organizzatori del “ cambio di regime“. Questo compito richiede poliziotti specializzati nel controllo della folla perfettamente equipaggiati, professionalmente preparati e fortemente motivati, vale a dire professionisti della polizia pronti a prevenire violazioni su larga scala della pace e dell’ ordine pubblico.

Le unità regolari del Ministero dell’Interno della Republika Srpska sono inadeguatamente equipaggiate e addestrate per questo compito estremamente complesso, tatticamente e psicologicamente. Questo non sorprende: la sfida del controllo della folla in un contesto di „rivoluzione colorata “ è tale che la polizia regolare non può essere all’altezza del compito . Una cosa é controllare gli scalmanati del calcio, e un’altra controllare una rivolta di strada accuratamente pianificata. L’unità speciale di polizia ( SJP ) ha principalmente il compito di condurre operazioni anti – terrorismo e lotta contro la criminalità organizzata. Essa ha nei suoi ranghi tiratori scelti, operatori subacquei, una squadra SMB , un’unità canina, ecc… ma manca di specialisti per il controllo della folla. L’indisponibilità di un’Unità di polizia specializzata per il controllo della folla porta a un doppio pericolo, come è già stato notato altrove sui campi di battaglia delle “ rivoluzioni colorate „: se la polizia non riesce a mettere un comportamento illegittimo sotto controllo con successo fin dall’inizio, la violenza, accompagnata dall’utilizzo di armi, può successivamente degenerare ed è proprio quello a cui gli orchestratori della protesta stanno puntando.

Per le precedenti ragioni, un’Unità d’Intervento specializzata del Ministero degli Interni della Republika Srpska dovrebbe essere formata e incaricata di mantenere la legge e l’ordine lungo la stessa linea di simili unità specializzate che si sono dimostrate efficaci in altri paesi. Il personale di questa Unità dovrebbe essere selezionato secondo i più elevati criteri dai ranghi della polizia esistente. Attrezzature adeguate ( mezzi di trasporto blindati, cannoni ad acqua con liquido colorato, elmi e invulnerabili protezioni fisiche, scudi trasparenti, maschere antigas, gas lacrimogeni, armi bianche proiettili di gomma, tazers, spray al peperoncino, cani poliziotto, cavalli, ecc ) è indispensabile un intenso e continuato addestramento tattico per cominciare. Nel settore della preparazione teorica, è di particolare importanza insegnare ai membri delle Unità di Intervento la tecnica delle rivoluzioni di strada, i.e. cioè la metodologia degli orchestratori ed esecutori del „cambio di regime „. Questo importante aspetto mancava nella formazione data all’ucraino Berkut. Se i membri della futura Unità di Intervento saranno ampiamente istruiti sulla differenza tra l’apparenza e la genuina natura della “ protesta“, essi saranno in grado di mantenersi calmi e fermi nello svolgimento dei loro compiti .

LEGGE SUL FINANZIAMENTO DELLE ONG E LORO ATTIVITÀ. Una legge che disciplini le attività delle „organizzazioni non governative“ dovrebbe essere adottata nella Republika Srpska. C’é un certo numero di istituzioni a Banja Luka, i cui obiettivi, ispirazione ideologica e metodi sono strettamente analoghi a rami della stessa organizzazione centrale di Belgrado (es. Comitato di Helsinki per i diritti umani, Humanitarian Fund Law, ecc), e che costituiscono la chiave del fondamento logistico del processo di „cambio di regime“. Queste ONG sono praticamente filiali locali di centri di potere Occidentali. Il più importante tra questi é stato finanziato per anni dagli Stati Uniti, reso quasi indipendente come il National Endowment for Democracy e il National Democratic Institute, che ricevono il loro finanziamento interamente o per la maggior parte dal Tesoro degli Stati Uniti.

La legge che regola le attività delle „ONG“ dovrebbe essere non più di una copia del Foreign Agents Registration Act degli Stati Uniti, o FARA, che negli Stati Uniti disciplina le attività di associazioni e di singoli privati ​​ finanziati da governi stranieri. Tale legge prescrive una totale trasparenza all’interno degli Stati Uniti per le attività che in altre parti del mondo sono generosamente finanziati dal Dipartimento di Stato degli Stati Uniti. Negli Stati Uniti, la Legge Federale per la Campagna Elettorale vieta esplicitamente ogni e qualsiasi ingerenza straniera nel processo elettorale nazionale negli Stati Uniti. Tuttavia, tale interferenza è considerata legittima e desiderabile quando è praticata dai tirapiedi di Washington nell’ex SFRY (o negli Stati separati dell’ex URSS), con il pretesto di „diffondere la democrazia“.

E ‚giunto il momento per l’Assemblea Nazionale della Republika Srpska di prendere in considerazione una legge basata sul modello americano per regolamentare il finanziamento estero del cosiddetto settore non-governativo. Questa legge non deve essere più rigorosa o limitante della sua omologa americana: chiunque si trovi nella linea finale di ricezione di finanziamenti esteri, dovrebbe semplicemente registrarsi come „agente straniero“. Da allora in poi, sarà un business usuale per loro, ma nei Media e nelle dichiarazioni pubbliche da parte di funzionari del governo della Republika Srpska sarà perfettamente legittimo caratterizzare tale status come „agenzie straniere“. La replica a inevitabili obiezioni circa „la soppressione della democrazia“ è che, al contrario, la democrazia nella Republika Srpska è rafforzata ed estesa attraverso tale normativa con l’assimilazione della pratica e dell’esperienza di, presumibilmente, il paese più democratico del mondo.

Tenendo presente l’esperienza di altri paesi che sono stati presi di mira da questo processo sovversivo, i partecipanti al convegno „rivoluzioni colorate come strumento di trasformazione geopolitica“ ritengono che, nella fase iniziale, le misure, proposte per il pubblico e il Governo della Republika Srpska in questo documento, dovrebbero essere sufficienti per prevedere e contrastare le varietà antidemocratiche del cambiamento politico. Tali tentativi sono spesso segnati dalla violenza, e visti ovunque senza eccezione, non hanno servito i loro obiettivi falsamente proclamati, ma come uno strumento per l’imposizione di una dominazione straniera.
Ana Filimonova, redattore capo della „Strategic Culture Foundation,“ MA in storia, studiosa presso il Centro per lo Studio della Crisi Balcanica Contemporanea dell’Istituto Slavo dell’Accademia Russa delle Scienze.

Aleksandar Pavić, analista politico, “Strategic Culture Foundation“ e direttore della sede di SCF a Belgrado.

Dr. Srdja Trifković, professore di politica e relazioni internazionali, Università di Banja Luka.

Dr. Predrag Čeranić, professore di scienze sicurezza giuridica e nazionali.

Manuel Ochsenreiter, analista politico, direttore della rivista „Zuerst!“, Berlino.

Stephen Karganović, presidente di „Srebrenica Historical Project“.
Banja Luka, 26 aprile 2014

ИНТЕРВЈУ СА ДРАГАНОМ СТАНОЈЕВИЋЕМ ПРЕДСЕДНИКОМ СКУПШТИНЕ СРПСКЕ ДИЈАСПОРЕ „ИЗА ПОЗИВА ЗА ЛИКВИДАЦИЈУ СТОЈЕ АЛБАНСКИ ТЕРОРИСТИ“

ЕКСКЛУЗИВНО! ИНТЕРВЈУ СА ДРАГАНОМ СТАНОЈЕВИЋЕМ

ПРЕДСЕДНИКОМ СКУПШТИНЕ СРПСКЕ ДИЈАСПОРЕ

„ИЗА ПОЗИВА ЗА ЛИКВИДАЦИЈУ СТОЈЕ АЛБАНСКИ ТЕРОРИСТИ“

Јасно је свима да иза претњи Драгану Станојевићу
Председнику Скупштине српске дијаспоре коме демонстранти у Украјини
прете линчом , стоје Албански теророристи са Косова и Метохије, који
желе да се прекину братски односи Србије и Русије, а за које се залаже
и Господин Станојевић .Те претње нимало нису безазлене, ако се зна да
се тај албански лоби финансира кријумчарењем дроге и да су по томе
број један у Европи. Смета им свако ко се залаже за Србство и кога
нису успели да купе. Ако се сетимо „жуте куће“ и продаје органа,
јасно је докле су спремни да иду. Вероватно рачунају на традиционалну
србску неслогу и идући у том смеру , покушавају да заврбују оне
поткупљиве и који су на продају. Сметња су им они који
достојанствени; који су патриоте и жилави, који су одани својим
коренима и свом изворишту Ови “ варничари“ служе се свим могућим
методама , да би куд год коракну оставили барутану и жаристе , слепо
извршавајући наредбе својих терористичких вођа .

Тврдите да Вам демонстранти у Украјини прете ликвидацијом и да
претње долазе од Албанских терориста са Косова и Метохије, који су
незадовољни Вашим ангазовањем односно што сте лобирали да украјински
парламент изгласа резолуцију против признања Косова?!

– Ја не тврдим, већ је то факт. Много је људи и активности било
предузето, да би установили овај позив за ликвидацију. Видите, ја сам
јавна личност познат у овим регионима и као такав сам често учествовао
у разним конференцијама , давао интервју разним СМИ , коментарисао
дешавања максимално објективно , али са корекцијом на наше искуство
које смо имали у Србији . То се одређеном малом кругу у Кијеву није
свидело , а још горе је то што је један новинар написао и
објавио у Српским новинама оно што ја нисам изјавио. Ја сам одмах
демантовао, али су ти кругови једва дочекали да ме нападну , иако
никада ништа нису урадили за србство , нити учествовали ни у једној
нашој акцији , али су први ту да се ухвате за нешто чега и није било,
па је чак и амбасадор одреаговао негативно према мени мада је знао
истину.Онда ми је тај исти амбасадор рекао да има неких анонимних
дописа против мене. Логично је било да ме позове и да поразговарамо о
томе , међутим он то није урадио, зашто то је питање. Оно што ми је
још чудно је то да је амбасадор мирно реаговао када је сазнао за мој
проблем , што се види из његових коментара, да је све у реду , онда
после тога ме уопште није позвао , нити понудио помоћ . Зар то није
чудно? Онда су из тих кругова постојале неке везе са Украјинкама, а
оне су настројене Русофобски и Србофобским , јер сам добијао такве
коментаре , да смо ми Срби будале као и Руси . Онда је та „нека“ ,
имајући контакт са неким екстремним групама у Кијеву , мене таговала
као непријатеља Украјине. Али, пошто су у Украјини ућешце у овим
дешавањима имали Шиптари , они су то искористили да би пренели овим
екстремистима тобож , како сам ја по њиховим подацима опасан
терориста и шпијун. Они су имали податке о мени због тога, што сам у
своје време успео да излобирам преко до сада владајуће партије
резолуцију којом се Украјина противи сецесији Космета! Онда су решили
да је сада момент да ме убаце у анархичну машину и да ме Украјински
екстремисти ликвидирају. Онда су ти Украјински екстремисти преузели
тај интервју као „случајно“ , онда су моје статусе на фб , које сам
стављао искључиво из Украјинских СМИ; покушали да презентују као
моју „манипулацију“ и онда су информацију од „браће “ шиптара
спојили са својом и од мене направили великог терористу , шпијуна КГБ,
Србије и ко зна чега још , а онда додали како ја спремам терористичке
нападе на Украјинце и како због те „сумње“ мене треба
ликвидирати!!! Наравно да сам после свега овога отказао сарадњу са
амбасадором који до данас није ступио у контакт са мном.

Уколико претње линчом стижу од Албанских ексремиста, онда те
претње нису безазлене, јер се зна да да су Албанци на Косову и
Метохији, највећи кријумчари дроге у Европи. Мислите ли да су власти
у Србији озбиљно схватиле ту претњу ?

-Из свега горе наведеног и даљих дешавања, схватио сам да су у
Србији схватили само позицију коју је сервирао амбасадор , иако ја
имам добру сарадњу са МСП и министром али то изгледа није било
довољно да се објективно сагледа ситуација и моја безбедност је
отишла на други план. Али, касније ипак кабинет министра спољних
послова ступио у контакт и предлозио помоћ ., за шта сам им захвалан .

Имајући у виду да се и ћерка Јулије Тимошенко, украјинске
опозиционарке у албанским медијима, захваљује Албанцима за учешћ е у
ослобађању њене мајке. Јасно је да све иде у смеру крвожедних
Албанаца. Слажете ли се?

– На жалост, да жртвом тих односа би требао да будем ја али се
искрено надам да је то ипак на нивоу екстремиста.

Судећи по свему и по ширењу тих неистина, жигосања, упирања
кажипрстом и врхунцем свега да сте терориста, сматрате ли да ни
најстручнији “ графолог“ , не може са сигурношћу открити ко се крије
иза тог рукописа, конкретно претњи, или се коцкице мозаика полако
слажу ?

– Коцкице се слажу и већ сам их скоро сложио.

Ма ко да вас је назвао терористом, ожигосао и послао у етар
искривљену слику о вама, очигледно има за циљ да Вас заплшси, ућутка
и не смем ни да помислим…

– Апсолутно тачно и то их има више као што се може закључити из целе
приче , то си и Шиптари и Србофоби и екстремисти и одређени “ Срби“ .

Зар не мислите да можда иза претњи стоје они којима сте трн у оку,
конкретно мислим на неке политичке странке, самим тим што сте
изјавили да се у Србији води антисрпска политика по дирекцији :
Вашингтона, Брисела и Ватикана ? И да је можда све изрежирано пред
предстојеће изборе , а да Вас на неки начин дискредитују и уклоне са
места Председника Скупштине српске дијаспоре, јер не делите њихове
идеје и не желите да будете марионета Запада? Да ли сте некад са неким
били у сукобу ?

– Морам признати да раније нисам имао проблема као од када сам
изабран за председника и то говори о томе да се води једна хајка ,
јер сви воле послушнике, ја то никад нисам био , јер ако нешто радим,
радим то до краја и зато често платим цену.

Зар не мислите да има Срба који сарађују са страним обавештајним
службама, па и са Албанцима и са Украјинцима, зарад интереса, да не
кжзем да су издајници и да се налазе на платном списку оних
који распарчавају Србију?

– Не могу то да тврдим, али са овим мојим случајем почињем да сумњам
у неке ствари и да отварам очи.

Колико власт у Србији у чијим је рукама и кормило и компас,
уопште помаже Србе у дијаспори. Шта су конкретно учинили у Вашем
случају ?

-На жалост за сада за дијаспору слабо , сем појединих случајева као
министар Мркић и министар образовања , са којима смо направили неки
договор сарадње . Што се мене тиче већ сам писао везано за амбасадора
, али морам признати да очекујем ипак од кабинета министра и МСП
конкретну реакцију .
Куда даље, плашите ли се за своју безбедност и своје породице? Шта
је конкретно урадила наша Амбасада?

– Ово сам већ одговорио у почетку.

Разговарала: Славица Јовановић

Radomir Počuča – Za Beograd

https://www.youtube.com/watch?v=B4KFGs8dHyo#t=457

Славица Јовановић: Оживотворена молитва Богу – прво место на Фестивалу родољубиве поезије Барајево 2013.

Konkursi regiona konkursi iz oblasti kulture i umetnosti na jednom mestu

• Naslovna
• rezultati konkursa
• rokovi »
• nagrađeni radovi
• zemlja »
• specijali »
• vesti »
• gradovi
• intervju
• kolumne »
• Presing »
• solidarnost
• kritika
• posao
• NVO sektor »
• film

• O nama
• Objavite nagrađeni rad
• Kako do sopstvene knjige?
• Presingova izdanja

Славица Јовановић: Оживотворена молитва Богу – прво место на Фестивалу родољубиве поезије Барајево 2013.

22/10/2013 | Filed under: nagrađeni radovi,Srbija,zemlja | Posted by: Hajriz

Славица Јовановић – прво место на Фестивалу родољубиве поезије Барајево 2013. 

ОЖИВОТВОРЕНА  МОЛИТВА  БОГУ

.

Пречицом  Боже дођи до мене, оживотворен у моме срцу,
Вратару, отвори Царске ми Двери, да се примакнем што  ближе сунцу,
јасновиђење  да будеш моје, посисано с мајчиним млеком,
Рашљар што мени ожеднелој, храстовом гранчицом  изворе  тражи,
Несаломиви, пламену Неба, што надвисујеш звезде и птице,
усуђујем се да те молим, да ти призовем Божанско лице…

Пречицом Боже дођи до мене, када се сурвам у провалију,
Лучоношо, нек твоје луче, праскозорје дарују моме оку,
да  чујем  глас сред безгласја, да  видим  клас сред безкласја,
баш онда када будем у вртлогу, када се запутим на истину Богу.

Пречицом Боже, дођи до мене, ожили се на моме лицу,
нек хиљаде хорова славуја пева, препознаћу ја своју птицу,
Исцелитељу, праштање твоје, песмодар је у моме срцу,
изникли босиљак жиле куцавице, док изговарам молитву зиданицу…

Ја храмљем Боже, ко богаљ неки,
кад поклекнем преостаје ми само да клечим,
Ти, Свевишњи, Крститељу муња,
Самоникли, Самородни, Јасновиду вечни,
нежности твоје преплетаји, у овој ћутаоници, исповедаоници
благогласјем лековитог биља, препороди ме и залечи.

Пречицом Боже, дођи до мене, ако молитва моја занеми
и буди рукосад семена новог , нек изникну љубави плодореди.
Босонога сам и у трњаку, ко жито испод воденичког камена, самлевена,
али стабљика моје оданости, јесте поткресана, није поломљена.

И безуста уста истину кажу, ко ову молитву набрекле жиле,
отерај Боже крвожедне , да ми не посеку дрвореде,
где у крошњама птице се гнезде, молитве моје златокриле.
Пречицом Боже дођи до мене, молитвом узданице и видарице,
молитва ова безгласна није, временом постаће светилиште.
Црњушо  моја,  зимоцвету, испод снега што си се скрила,
исцељујеш ме ти надахнута, молитво моја добијеш крила.

Клањам се теби, Бестелесни, јер  ти ми знаш и крик и кликтај
и када теби отворим душу, погрбљена, али несаломива,
знам Првороде, раскршће чека и чудни земаљски  ћорсокаци
и корбач и шиба неверника и песмопоји безгрешника
и гиљотина за головрата искушења,
а ти у мени живиш и знам те, ко оживотворена јасновиђења!

И кад безруки руком замахне и кад безноги ногом коракне,
молитва биће услишена, Горостасу мојих сновиђења.
Босиљак расте у мојој души , лучевина на моме челу,
без тебе сам свитац  затворен у длану,
тонем у живо блато и таму.

Пречицом Боже, дођи до мене, кост сам и кожа предсказања,
шибају копривом језик ми кушње, надвисила ме предосећања,
тамничар чека да ме пронађе, да непомен постанем и безнађе,
али ти не дај да ме ожигоше, да се преобучем у загрцнута свитања ,
каменована, побегла од самовања, уз тужне песме даворијања,
нек ми изникне гороцвет тиховања, дарујем ти душе уздарја.
Осоколи ме , да не будем разузданица, да ми икона Христа буде чуварица,
да ми изникне молитва ко самониклица .

Травару, донеси ми лековитог биља, без тебе сам иловача и јаловица ,
а с тобом Боже, кормило ми је у рукама,
ко магнетна игла на компасу заигра срце,
зора није недочекана.
И сваког човека молитва спашће, молитво моје си ходочашће.

И сузе моје чемернице и очи моје искренице,
изникле ко гороцвет из  стења, клањам се теби,
јер без тебе сам, кочија без коња, пупољак откинут,
мрви ме жрвањ  искушења,
кида ме пожуда, време без времена,
распрснућу се ко изворска капља ,
без твог праштања , врисак ми је мајка .

Пречицом Боже, дођи до мене, нек  ме  исцељују мошти светаца,
непримећена сам песникиња, што песмољуб нуди извориштима
и крунисању ловорових венаца
и бићемо Боже , заувек скупа, ко врх планине,
чувај ми срце и на врху  белоглавог супа,
отерај од мене горопаднице, чежње и слутње непоменице,
дај ми нежност и драгост верника,
благост и љубав песника, гласоноша твојих, чувара надахнућа,
нек из  мене никну свитања , нек се позлати јасике грана.

Господару над небеским војскама, заустави  земаљске војске,
анђеле над анђелима пошаљи , нераскидива љубав нек се проспе.
И  док звоне небески прапорци и нижу  се звездани видиковци,
оживотворена биће молитва ова, јасновиђења и спокоја.

И знам да само један сам свитац, од хиљаду свитаца изнад жита
и нико не би приметио мој трептај, ако нестанем и слаби титрај,
до тебе Светионику душе моје, што ме пречицама проналазиш…
И шта је свитац наспрам звезде, потраје ноћ, засветлуца,
а ти си Боже, над звездама звезда, у леденој зори, топли зрачак Сунца.

Славица Јовановић је рођена 15. 9. 1969. године у Шапцу. Пише поезију и прозу. Професионални је новинар, члан Удружења новинара Србије (УНС) и стални сарадник више редакција.
Објавила је збирке песама “Алилуја”, издавач Књижевна омладина Панчева 1995. година; “Албатрос”, Удружење писаца Србије; “И уби дрво човека” , ауторско издање 2002. година; “Небом лете Церски саморасти”, Заслон 2007. година; “Косовски црни, косови”, Удружење писаца Србије 2008. година; “Подсмевач”, Удружење писаца Србије 2009. година.
Заступљена у више од сто књижевних зборника, у антологијама “Песме о мајци”, приредио Бранислав Бојић, “Антологија Чивијаског хумора и сатире”, приређивача Живка Гавриловића, “Бисери Балканског афоризма” Васила Толевског, “Прва EX -YU антологија” Сабахудина Халиаџића, “Словар о одселнику” Милића од Мачве, “Чегарске ватре”, Удружење писаца “Глас корена” из Ниша, у “Сведоку историје” адвоката Вељка Губерине, у енциклопедији “Новинари и публицисти Подриња” приређивачи: В. Бујишић – С. Матић, у зборнику афоризама “Извајане мисли 4″ приређивача Славомира Васића и Ивана Матејевића, као и у једној монографији; u knjizi ” Viđeniji Mačvani”, u izdanju: Udruženja književnih stvaralaca “Zavičaj” iz Sremske Mitrovice. Заступљена у ‘Видовданским  беседама” 2013. Вучјак, Прњавор Босна и Херцеговина итд.
Финалиста “Ратковићевих вечери поезије” у Бијелом Пољу, од 1996. до 1999. године; Финалиста “Подгоричког поетског фестивала” Подгорица 1999. године; Финалиста “Српског пера” у Јагодини више пута. Награђена трећом наградом на књижевном конкурсу “Лаза К. Лазаревић” у Шапцу 1994. године за приповетку, добитник треће награде “Вукови ластари” Лозница 1995. године; Добитник повеље Свесрпског Савеза К. К. К. “Карађорђевић” за поезију 2002. године; Добитник друге награде “Рудничка врела” у Горњем Милановцу 2003. године; Добитник друге награде у Вранићу за афоризме “Оловко не ћути” 2011. године; Добитник специјалног признања Академије “Иво Андрић” – Београд, за књигу “Небом лете Церски саморасти”, за 2007. годину и добитник специјалног признања исте Академије за доследно песничко промишљање о страдању Срба, односно за књигу “Косовски црни косови” за 2008. годину. Добитник  специјалне похвале за песму на Међународном конкурсу “Драган Жигић” 2012. године.
Добитник друге награде за афоризме на Шестом међународном фестивалу хумора и сатире “Милован Илић Минимакс” 2012. године. Tакође, освојила је друго место за афоризме и на Седмом међународном фестивалу хумора и сатире ”Милован Илић Минимакс” 2013. године.
Добитник “Позлаћеног афоризма” и аутор најбоље сатиричне приче на књижевном конкурсу хумора и сатире Мркоњић Град 2012. године. На књижевном конкурсу Мркоњић Град 2013. године, хумора и сатире,
награђена је у четири категорије, освојила је ‘Сребрни афоризам’, у категоријама најискреније сатиричне приче, најбоље сатиричне песме и најизазовнијих афоризама, њена остварења су проглашена најбољим.
На ‘Банатском перу ”Житиште” 2012. године у организацији Библиотеке ‘Бранко Радичевић’ њена прича проглашена је за најбољу. На Фестивалу поезије Барајево 2013, освојила прво место за мисаону поезију  за
песму Оживотворена молитва Богу…

Члан je: Академије “Иво Андрић” – Београд, Удружења писаца Србије, Савеза књижевника Србије (СКОР), Књижевне заједнице Југославије, књижевних клубова “Јесењин”, “Књижевни иродалми клуб – Суботица,
К. К. К. “Карађорђевић”, један од оснивача Утекса 1987. године у Београду, члан СОКОЈА од 1987. године.
Иницијатор и оснивач више песничко-сликарских светковина међу којима су “Церски саморасти” који се одржавају у Мачванском Прњавору и “Двапут Дрина брдо опасала” која се одржава недалеко од Бајине Баште. Објављује у гласилима из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, али и дијаспоре. Као новинар објавила преко 400 интервјуа и преко 100 репортажа у престижним ревијама и дневим листовима, чији је сарадник 17. година. За своје књиге духовне садржине добила благослов његове Светости Патријарха Павла.
Хумореске и афоризме је објављивала у “Ошишаном језу” електонско издање УНС, у “Вечерњим новостима” у “Трну”, у “Експрес Политика” рубрика “Глог”, “Приморске новине” – Будва, “Чивији”; “Шабачкој
ревији”, “Гласу Подриња” у радио емисији “Добро вечe, Чивијаши”, “Каравану” првог програма радио Београда, у “Шипку” Maxminusu “, “Носорогу” итд…

У рукопису још пет књига. Живи у Мачванском Прњавору код Шапца, Србија.

Pogledajte i:

• Микица Илић: Мариам из Mагдале (Награда ”Андра Гавриловић 2012” за приповетку)
• Branka Selaković: “Sećanja postaju večnost” (Prva nagrada časopisa AVLIJA za najbolju neobjavljenu priču u regionu za 2011. godinu)
• U Knjaževcu osnovan Književni klub „Zlatno pero“
• Славица Јовановић добитница ”Позлаћеног афоризма” у Мркоњић Граду (БиХ)

АМАДЕУС БЕНД ПОЗИВА НА САРАДЊУ ТАЛЕНТОВАНЕ , ДРУГАЧИЈЕ , НАЈБОЉЕ БУДИТЕ ИЗАБРАНИ , БУДИТЕ ЈЕДИНСТВЕНИ , БУДИТЕ НАЈБОЉИ

АМАДЕУС БЕНД ПОЗИВА НА САРАДЊУ ТАЛЕНТОВАНЕ , ДРУГАЧИЈЕ , НАЈБОЉЕ
БУДИТЕ ИЗАБРАНИ , БУДИТЕ ЈЕДИНСТВЕНИ , БУДИТЕ НАЈБОЉИ

Амадеус бенд и продукцијаска кућа VISUAL INFINITY објављују
кастинг за потребе снимања новог музичког спота групе Амадеус .За
учешће у снимању спота могу се пријавити фанови групе АМАДЕУС оба
пола, особе са израженим плесним способностима , као и особе поседују
неки јединствени таленат .
Своје фотографије , контакт телефон, емаил адресу , кратак CV са
основним подацима , искуством или подацима о таленту . можете послати
на емаил amadeus.kasting@gmail.com
Основне личне податке са именом , висином, тежином ,конфенкцијским
бројем , професијом и емаил контактом , као и евентуалним искуством и
талентом пошаљите на горе наведени емаил .

Искористите својих пет минута, будите изабрани, будите
најталентованији, будите најбољи. Нек љубав између вас и Амадеус
бенда, буде љубав на први поглед, која ће трајати заувек. Наоружајте
се осмехом, талентом и песмом и разоружајте све око себе. Досањајте
своје снове , будите неизбрисиви траг једног времена, другачији,
јединствени, најбољи, најуспешнији. Све се заборавља, али песме
Амадеус бенда трају . Будите део тима који побеђује , Амадеус бенд вам
нуди улазницу у свет незаборавних . Докажите да нико залуд земљом не
корача , закорачите путем песме , где вам је путоказ за успех и
непоновљивост управо позив Амадеус бенда на сарадњу .
Будите песмољуби , инспирисани ритмом и стихом , попните се на
победничко постоље најквалитетнијих, неупоредивих , аутентичних,
инспирисани песмом . Бутите у тренду , поверење укажите Амадеус бенду
!
Можда си баш ти тај, јави се ….

Забележила: Славица Јовановић

Elements – Dubstep Violin Original – Lindsey Stirling

https://www.facebook.com/photo.php?v=10151199156107286&set=vb.79223473240&type=2&theater

Miroslav Antić – Pesme uživo

http://www.youtube.com/watch?v=hFMqbrIBjig