KNJIŽEVNI KLUB “MIROSLAV-MIKA ANTIĆ” IZ INĐIJE RASPISUJE 25. MEĐUNARODNI PESNIČKI KONKURS “GARAVI SOKAK”, INĐIJA 2014.

 

KNJIŽEVNI KLUB “MIROSLAV-MIKA ANTIĆ” IZ INĐIJE

RASPISUJE

25. MEĐUNARODNI PESNIČKI KONKURS “GARAVI SOKAK”, INĐIJA 2014.

USLOVI KONKURSA:
– Poslati tri pesme, dužine od 12 do 24 reda, teme slobodne.
– Pesme potpisati imenom i prezimenom, navesti tačnu adresu stanovanja, brojeve telefona i elektronsku adresu.
– Pesme mogu biti na srpskom, hrvatskom i bosanskom jeziku.
– Obavezna kraća biografija autora.
– Konkurs traje od 12. februara do 30. maja 2014. godine, a pesme slati na adresu: konkurs@zlatomirborovnica.net
ili Zlatomir Borovnica, ulica Kneza Lazara 14/25 22320 Inđija, Srbija (za konkurs).

– PESME I BIOGRAFIJU SLATI ISKLJUČIVO U JEDNOM WORD 2003. DOKUMENTU I OBAVEZNO GA NAZVATI IMENOM I PREZIMENOM AUTORA, time nam u mnogome olakšavate rad na zborniku.

– Telefoni za kontakt: – fiksni: +381/22-551-347 — mobilni: +381/64-617-1354.
– Pravo učešća imaju svi autori stariji od 14 godina. Manifestacija će se održati 20. septembra 2014. godine, kada će biti i promovisan zbornik koji će se štampati od prispelih i odabranih radova. Na manifestaciju ćemo pozvati do 70 autora zastupljenih u zborniku. Tačno vreme početka manifestacije ćemo Vam blagovremeno javiti. Radovi poslati na konkurs se ne vraćaju, a za objavljene radove se ne plaća honorar.
Sa poštovanjem,

U Inđiji, 12.02.2014. godine
Zlatomir Borovnica, predsedniк

Ово је бивши амбасадор Конузин поручио Србима приликом посете Београду као челник Балканског центра за међународну сарадњу

Ово је бивши амбасадор Конузин поручио Србима приликом посете Београду

Share Button

Share

Бивши амбасадор Русије у Београду Александар Конузин боравио је недавно у српској престоници, где се, како каже, још једном уверио у блискост два народа, као и у могуће плодове њихове продубљене сарадње.

Konuzin jt Ово је бивши амбасадор Конузин поручио Србима приликом посете Београду

Некадашњи руски амбасадор у Београду Александар Конузин остаће за сва времена упамћен првенствено по чувеном питању: „Има ли овде Срба?“ које је поставио на једном прозападном скупу (названом Београдски безбедносни форум) пре непуне три године. Протеклих дана поново је боравио у нашем главном граду, што је била права прилика да упореди време када је био амбасадор овде са данашњим временом.

Ево вас опет у Београду: шта мислите, да ли сада Срба овде има више него ономад? Какви су ваши утисци, шта се променило?

Знате, ја нисам навијач који покушава да један део српског друштва супротстави другом. Чињеница је да у Србији постоје веома озбиљни проблеми, проблеми историјских размера, и испоставило се да је за решавање тих проблема потребна садашња генерација Срба. И овде је важно да одлуке које су предузете одражавају мишљење целог српског друштва, или, у екстремним случајевима, већине Срба. Када сам питао „Има ли овде Срба?“ урадио сам то зато што ми се чинило да тако виталан проблем, као што је Косово, у тој публици није изазвао никакав интерес. Зато сам и питао да ли су заинтересовани за судбину својих сународника. Главна ствар је да Срби користе уставне облике у складу са законима, са традицијом своје земље, да дође до неких одлука које одражавају мишљење свих или већине Срба. То је главна ствар. И које год решење они примене, онда ће то бити одлука српског народа. И Русија ће, са своје стране, поштовати такву одлуку јер су је донели и спровели Срби.

Када сте изговорили ту реченицу, звали су вас „амбасадором Срба у Србији“. Сада, када сте већ у Москви, да ли сте постали „амбасадор Срба“ у Русији? Да ли су остали још неки утисци о Београду, да ли се развијају везе и даље, да ли вам у Русији неко тражи савете о питањима везаним за Србију?

Наравно, ја сам и даље веома заинтересован за живот у Србији, скоро сваки дан читам на интернету новине и сајтове из Србије. Свестан сам шта се овде дешава, како се развија политички процес, како се привреда развија, како се решавају стари проблеми и како настају нови. То је веома интересантно за мене, јер сам овде стекао много пријатеља, године проведене у Србији су оставиле веома јак утисак на мене. И стално сам у контакту са српским пријатељима, размењујемо мејлове, а са Србима који долазе у Москву редовно се састајем и они ми причају о томе шта се дешава у њиховој земљи. Када је настала идеја о стварању Балканског центра за међународну сарадњу и када су ми понудили да будем на челу одбора ове организације, одмах сам се сложио са великим задовољством и са много наде да могу наставити да доприносим развоју односа Русије са Балканом и Србијом.

Да ли можете да кажете нешто више о томе чиме ће се занимати та организација, јер ће то допринети развоју билатералних односа између Србије и Русије?

То је аутономна непрофитна организација и, по њеном правилнику, активности ће бити усмерене на развој пријатељских односа са свим балканским земљама. У којем облику? Ми имамо на уму спровођење истраживања, организовање конференција и семинара, комуникацију са политичким организацијама, да дођемо у контакт са економским средствима, да помогнемо у успостављању партнерства између људи који сарађују у разним сферама јавног живота: политичкој, економској, образовној, културној, уметничкој, научној. Ми желимо да будемо као некакав линк између Русије и балканских земаља. Један од главних праваца нашег рада ће бити да се олакша промоција заједничких економских пројеката. Убеђен сам да, ако можемо успешно да промовишемо економске пројекте, онда ће – по том истом основу – бити могуће развити сарадњу у другим областима комуникације.

Да ли „има Руса у Русији“? Има ли тамо људи који су спремни да воде тако снажну политику усмерену ка обнављању бившег руског утицаја на Балкану?

– У Русији је много људи који су веома наклоњени животу на Балкану. А ја сам чак изненађен колико су људи свесни шта се дешава у овом региону. Наравно, причам много са институцијама, јавним организацијама, које у свој делокруг такође укључују Балкан. Па, на пример, буквално јуче сам причао телефоном са генералним директором Словенског фонда Русије. На челу је Галина Васиљевна Богољубова. Овај фонд има за циљ подстицање развоја културе словенских земаља. Када сам овде радио, скоро сваке године од мог доласка, 24. маја се обележавао Дан словенске писмености и културе. Причам уопштено, у ово су били укључени и универзитети у земљи, и различита друштва, па чак и читави градови у којима смо ми водили ову манифестацију. Ово је сада веома типичан пример укључивања Руса, Срба, представника других словенских народа тамо где се може наћи заједничко поље за комуникацију и за активности.

Како видите тренутну ситуацију са „Јужним током“? Са каквим проблемима се суочава Русија на Балкану, посебно у Србији, у том погледу? Како видите развој овог пројекта?

– Овај пројекат пуно обећава, јер ће користити свима који су директно укључени: како Русији, тако и земљама које очекују да добију гас. Познато је да потражња за енергијом, а посебно за модерним извором енергије као што је гас, расте: само прошле године, по мом мишљењу, забележено је повећање од 16 одсто у потрошњи гаса у Европи. И у наредних 10-15 година, Европи ће бити потребно негде око 150 милијарди кубних метара додатног гаса. Друга ствар је да је гас, нажалост, не само извор енергије већ и средство политичког утицаја. У том смислу, постоје земље које желе да, ако је могуће, спрече реализацију пројекта, у страху да ће Русија извозити гас, и свој политички утицај. Ми снажно наглашавамо да је то комерцијални пројекат, пре свега је важно да сви учесници добију предност од овог пројекта. Али противници пројекта се држе само свог мишљења, они се активно противе пројекту у потрази за препрекама које би могле да осујете његову реализацију. Око њега је сада велика политичка борба у Европи и у Србији, посебна борба је око наставка пројекта, не поздравља свако реализацију овог пројекта, или бар његово спровођење у облику који је раније договорен.

Да ли бисте могли рећи ко су главни непријатељи пројекта унутар Србије и ван ње?

– Ја не желим да именујем противнике, али они су познати и њихова имена су редовно цитирана у српским новинама. Сви знају за те људе који су конфигурисани против овог пројекта и који су, у целини гледано, непријатељски настројени према сарадњи са Русијом. Ови људи су познати Србима.

Да прецизирамо: очигледно је да је Европа сада против „Јужног тока“ у Србији. Можда би требало да Русија активније подржи патриотске снаге у Србији? САД и ЕУ помажу прозападне снаге, а Русија се држи можда и превише мекано. Да ли се слажете са тим.

– Не желимо на тлу Србије било какву конфронтацију са Западом. Ми верујемо да су Срби зрело друштво, народ са дугом историјом, са тешком историјом, а ја мислим да су сами Срби сасвим свесни шта је њихов интерес. Дакле, наш фокус није на томе да се неко одупре, а затим да покаже предности сарадње са Русијом, а камоли да доноси одлуке – чак и ако су сами Срби. Верујем да не треба да се укључе у конфронтацију, већ напротив, у потрагу за таквим пројектима који би побудили интересовање свих: и Срба, и Русије, и Европе.

Не конфронтација, већ помоћ српским политичким или пословним пројектима који су очигледно пријатељски у односу на Русију?

– Пословне пројекте помажемо и наставићемо да им пружамо помоћ. Балкански центар за међународну сарадњу, понављам, као један од својих циљева види промоцију наших узајамно корисних пројеката. У том смислу, ми ћемо радити.

Шта радите сада, како вам изгледа свакодневица и да ли је она повезана са Србијом?

Код мене све иде добро. У суштини, ја сам у пензији. Али сам био позван да радим у Министарству одбране, где сада радим у Управи за међународну војну сарадњу. Паралелно, занимам се социјалним радом, посебно сам много пажње посветио пројектима везаним за почетак 20. века па све до Првог светског рата. И за Србију и за Русију догађаји из Првог светског рата су имали огромне, трагичне последице. То је веома тешка страница наше историје и наша два народа ту имају много тога заједничког. Волео бих да још једном скренем пажњу руској и српској јавности на то како смо заједно превазишли изазове са којима смо се суочавали у том периоду. И, као што сам вам рекао, радујем се наставку рада у Балканском центру међународне сарадње и јачању односа између Русије и Србије.

Желите ли, као човек који је био толико година уско повезан са Србијом, нешто лично да пожелите српском народу?

Када сам се вратио овамо, заиста сам осетио нешто специјално у пријатељској атмосфери у односу на Русију. Имамо овај догађај у којем и сам учествујем, а и контакти које сам имао одраније су одржани. Желео бих да пожелим српским пријатељима самопоуздање. Понављам: имате богату историју, имате доста хероја, имате довољно снаге да будете независна држава, која би, без обзира на друге, могла да брани своје националне интересе. Верујте у своју снагу, имате је довољно да будете просперитетна, суверена држава.

Zakoni u Srbiji za koje nismo znali – Dostavio Milan Celik

01. Mai 2014 um 18:01 Uhr
sinophone@sympatico.ca

Zakoni u Srbiji za koje nismo znali

Slucajno nasao

Jos u leto 2000te, kad sam vozio na auto putu u Nemackoj, stanem ja na odmaraliste sa restoranom i vidim tu nekoliko vojnih vozila nemacke vojske. To su bila kamuflazna vozila, dzipovi itd na cijim tablicama se videlo da su u misiji na Kosovu. Kad sam usao u restoran video sam i te nemacke vojnike koji su dosli tim vozilima. Naravno da sam se tada pitao preko koje drzave su oni isli na Kosovo i od Kosova. Sada to nije nikakva misterija – oni voze kroz celu Srbiju. Takodje se secam da sam jos devedesetih godina na sajtu Stejt Departmenta procitao sadrzaj dejtonskog sporazuma i bio zaprepascen. Tudjman, Milosevic i Izetbegovoc su podpisali identicne ugovore u kojima pristaju na sledece uslove. Ovo samo pisem po secanju jer mi je originalni tekst nestao sa starim kompjuterom a to vise ne mogu da nadjem jer je arhivisano. Sva trojica daju pravo americkim i NATO pripadnicima da ulaze i izlaze iz njihove zemlje bez pokazivanja pasosa i carinske kontrole, pravo da unose i iznose bez kontrole svu svoju vojnu opremu, oruzje i municiju, elektronsku opremu i sprave komunikacija. Svoj kopneni, vazdusni i vodeni prostor stavljaju na upotrebu NATO snagama. Strani vojni i civilni zvanicnici imaju imunost pred zakonom nasih vlasti i pravosudja i podlezu samo zakonu svojih vojnih i drzavnih institucija. Nase drzave se obavezuju da NATO snagama ustupe potrebne nekretnine, struju, vodu i sve potrebstine po najminimalnijoj ceni. NATO ima pravo na svoje oznake i svoju zastavu u nasim zemljama. Mora da sam izostavio jos dosta toga ali zar vam ovo vec ne daje vrtoglavicu?

I sada na kraju sam slucajno nasao ovaj zakon o strancima koji ne udovoljava svim tim obavezama prema NATOu ali je ipak vazan i treba ga znati. Mora da postoje drugi zakoni za te potrebe. Mi smo u Beogradu vec imali NATO konferenciju i ovaj zakon omogucava njohovim generalima da dodju i sepure se u njihovim uniformama.
Кретање странаца у униформи

За време боравка у Р.Србији странци могу носити страну војну униформу :

-ако бораве у Р.Србији као чланови дипломатско-конзуларног представништва

стране државе или друге стране мисије која има дипломатски статус у својству

војних представника,за време трајања мисије, -ако као чланови страних војних мисија или страних војних делегација бораве у

службеној посети Р.Србији,

-ако као чланови страних војних мисија или страних воијних делегација,прелазе

преко територије Р.Србије.

Миниистар унутрашњих послова може,на захтев министарства одбране ,одобрити

ношење стране војне униформе и другим странцима за време боравка у Р.Србији.

За време боравка у Р.Србији странци могу носити страну полицијску или страну

царинску униформу :

-ако као чланови делегације страних полицијских или страних царинских органа

бораве у службеној посети Р.Србији,

-док врше службу на заједничкој контроли прелажења државне границе на делу

граничног прелаза који припада Р.Србији,

-ако као чланови страних полицијских или страних царинских делегација,са

дипломатским или службеним пасошем,прелазе преко територије Р.Србије.

 

Набављање и ношење оружја

 

За време боравка у Р.Србији странац може набављати,носити и држати оружје и

муниицију,под условима утврженим прописима о набављању,држању и ношењу

оружја и муниције.

 

Лична карта за странца

Лична карта за странца издаје се странцу коме је одобрено стално настањење у

Р.Србији као и странцу коме је издато одобрење за привремени боравак ако нема

важећу путну исправу.

Изузетно од одредби став 1 овог члана,лична карта за странца може се издати и

другим странцима ,уз сагласност МУП-а.

 

Личну карту за странца издаје надлежни орган унутрашњих послова на чијем

подручју странац има пребивалиште односно боравиште.

Лична карта за странце издаје се странцу коме је одобрено стално настањење у

Р.Србији са роком важења до 5 година и може се продужавати,с тим да њено

укупно важење не може бити дуже од 10 година.

Странцу коме је одобрен привремени боравак у Р.Србији,лична карта за странца

издаје се са роком важења одобрења за привремени боравак и може се

продужавати,с тим да њено укупно важење не може бити дуже од 5 година.

 

Обавеза странца да са собом носи идентификациони документ

За време боравка у Р.Србији странац је дужан да са собом носи страну путну

исправу,путну исправу за странце,личну карту за странца или други

идентификациони документ и да га на захтев овлашћеног службеног лица покаже

приликом легитимисања.

 

ftp://budgie3.ethz.ch/dcaf/info/legal/countries/serbia/ser5.pdf

 

ЗЛОЧИН НАТО АЛИЈАНСЕ БЕЗ КАЗНЕ ЗАШТО ЋУТИ САВЕТ БЕЗБЕДНОСТИ УН ?

ЗЛОЧИН НАТО АЛИЈАНСЕ БЕЗ КАЗНЕ ЗАШТО ЋУТИ САВЕТ БЕЗБЕДНОСТИ УН ?
Posted on Mai 1, 2014 by dijaspora | Bearbeiten
НА ДАНАШЊИ ДАН – 1. маја 1995. пројектил из НАТО авиона преполовио је аутобус “Ниш-експреса” док је прелазио мост у Лужанима, 18 километара северно од Приштине. Напад је изведен око поднева, при потпуно ведром времену, што значи да су пилоти јасно видели шта гађају. У овом нападу убијено је најмање 60 људи међу којима је и 15. деце.НАТО није поштедео ни возила хитне помоћи која су гађана око 50 минута након напада на аутобус “Ниш-експреса” .УДРУЖЕНИ ЗЛОЧИНАЧКИ ПОДУХВАТ је правна доктрина која се користи у оптужбама Међународног кривичног суда за бившу Југославију. Суд је основан 25. маја 1993. резолуцијом 827 Савета безбедности УН. Надлежан је за тешке повреде Женевских конвенција, кршење закона и обичаја рата, геноцид и злочине против човечности.
НАТО алијанса изузета од одговорности за тешке повреде Женевских конвенција, кршење закона и обичаја рата, геноцид и злочине против човечности. Зашто?

ЗЛОЧИН НАТО АЛИЈАНСЕ БЕЗ КАЗНЕ<br /><br /><br />
ЗАШТО ЋУТИ САВЕТ БЕЗБЕДНОСТИ УН ?</p><br /><br />
<p>НА ДАНАШЊИ ДАН - 1. маја 1995. пројектил из НАТО авиона преполовио је аутобус "Ниш-експреса" док је прелазио мост у Лужанима, 18 километара северно од Приштине.</p><br /><br />
<p>Напад је изведен око поднева, при потпуно ведром времену, што значи да су пилоти јасно видели шта гађају.  У овом нападу убијено је најмање 60 људи међу којима је и 15. деце. </p><br /><br />
<p>НАТО није поштедео ни возила хитне помоћи која су гађана  око 50 минута након напада на аутобус "Ниш-експреса" . </p><br /><br />
<p>УДРУЖЕНИ ЗЛОЧИНАЧКИ ПОДУХВАТ је правна доктрина која се користи у оптужбама Међународног кривичног суда за бившу Југославију. Суд је основан 25. маја 1993. резолуцијом 827 Савета безбедности УН. Надлежан је за тешке повреде Женевских конвенција, кршење закона и обичаја рата, геноцид и злочине против човечности.</p><br /><br />
<p>НАТО алијанса изузета од одговорности за тешке повреде Женевских конвенција, кршење закона и обичаја рата, геноцид и злочине против човечности. Зашто?

 

 

 

 

ЗЛОЧИН НАТО АЛИЈАНСЕ БЕЗ КАЗНЕ
ЗАШТО ЋУТИ САВЕТ БЕЗБЕДНОСТИ УН ?