USA okkupieren die Erde mit US Militärbasen – Film je na državnoj TV Nemačke prikazan a potom odstranjen, SAD okupiraju ceo svet sa USA vojnim bazama, taj video možete ovde videti:

https://www.youtube.com/watch?v=c73-MKOL-dU#t=46

Diese Doku wurde auf ZDF Seite gelöscht

Alle Infos über diese Doku sowie die Doku selbst wurden auf ZDF-Seite gelöscht, obwohl erst Oktober 2012 ausgestrahlt, die Begründung: „1. Staatsvertrag für das ZDF, Telemedienkonzept: Nach den gesetzlichen Vorgaben des gültigen Staatsvertrages für das ZDF müssen Online-Inhalte nach einer bestimmten Zeit gelöscht werden…bla bla.

Originaltitel: „Standing Army – Die geheime Strategie der US-Militärbasen“
Aus dem Programmhinweis: „Im Laufe des vergangenen Jahrhunderts haben die USA wie sonst keine Weltmacht in der Geschichte zuvor die Erde mit einem Netz von Militärstützpunkten umspannt. Diese Basen haben das Leben von Millionen verändert und sind doch für viele ein Rätsel. Heute gibt es mehr als 700 US-Basen in rund 130 Ländern rund um den Globus. Fast jeder einzelne Krieg, der von den USA geführt wurde, hat neue Militärbasen hinterlassen. Die Dokumentation erklärt die Strategie dahinter.“ Quelle: http://uweness.eu/standing-army.html

Gerhard Schröder feiert mit Wladimir Putin: Darf er das? (Šreder proslavlja svoj rodjendan sa Putinom) – Stvarno je to teško za razumeti da slavi i grli sa zločincem koji nas je bombardovao

29.04.2014, 14:19 Uhr

Versenden

Gerhard Schröder feiert mit Wladimir Putin: Darf er das?

Ex-Kanzler Gerhard Schröder hat am Montagabend seinen 70. Geburtstag mit Russlands Präsident Wladimir Putin in St. Petersburg gefeiert – zu einem Zeitpunkt, zu dem die Spannungen zwischen Russland und dem Westen aufgrund des Konflikts in der Ukraine immer mehr zunehmen. Wie ist die Geburtstagsfeier aus moralischer Sicht zu bewerten? Wir haben mit dem Ethik-Professor Nikolaus Knoepffler gesprochen.

Von GMX Redaktionsmitglied Cornelia Meyer

https://i0.wp.com/i0.gmx.net/images/426/18887426,pd=2,mxw=720,mxh=528.jpg

Gerhard Schröder und Wladimir Putin haben schon viele Geburtstage miteinander gefeiert, wie hier den von Putin im Oktober 2005. © epa ITAR-TASS POOL

Herr Professor Knoepffler, darf Gerhard Schröder mit seinem Freund Putin seinen Geburtstag feiern oder ist das für einen ehemaligen Kanzler in der aktuellen Situation unangebracht?

Nikolaus Knoepffler: Schröder muss immer im Hinterkopf behalten, dass er eben kein reiner Privatmann ist, sondern auch ehemaliger Bundeskanzler. Insofern steht er unter Beobachtung der Öffentlichkeit. Ethisch gesehen ist aber das Wichtigste in einem Konflikt, dass man miteinander redet, dass man Brücken baut und dadurch hoffentlich die Konfrontation entschärfen kann. Natürlich kann er, ja sollte seinen Freund Putin zum Geburtstag einladen, zumal auch noch andere Politiker mit diesem Freund reden, wie es der Fall ist.

Schröder feiert mit Putin

Russischer Präsident ist zu Gast auf Geburtstagsparty des Altkanzlers. >

Wenn Putin keine Dialogbereitschaft mehr signalisieren würde, wäre die Feier ethisch nicht mehr vertretbar?

Dann würde tatsächlich für Herrn Schröder das Problem auftreten, dass er einerseits natürlich als Freund mit Putin verbunden ist, aber andererseits auch merken würde, dass er sich gegen die deutsche Politik stellt. Nach meiner Erfahrung verschärfen sich Konflikte, wenn man nicht mehr miteinander spricht. Solange geredet wird – und es wird noch geredet – ist es nachvollziehbar und es gibt sogar gute Gründe, das Gespräch zu suchen.
weiter lesen: http://www.gmx.net/themen/nachrichten/ausland/ukraine-krise/22b8th2-gerhard-schroeder-feiert-wladimir-putin#.A1000146

Rusi opremaju Srbe na severu Kosova

OPASNO: Rusi opremaju Srbe na severu Kosova

Akter | ponedeljak, 28.04.2014. | 14:51

Danas se u Beogradu očekuje dolazak generala Leonida Rešetnikova, a narednog ponedeljka dolazak predsednika ruske Dume Sergeja Nariškina

Proteklog petka, 25. aprila u večernjim satima na severu Kosova izvršen je napad na dva vozila EULEX-a. Taj događaj desio se desetak dana pošto su srpske opštine na severu Kosova proglasili Euleks policiju nepoželjnom na njihovoj teritoriji.

Juče, u nedelju 27. aprila iz Rusije je na aerodrom u Nišu stigla donacija u vidu 10 automobila Lada Niva namenjenih srpskim formacijama „Civilne zaštite“ na severu Kosova. Vozila su dopremnjena kao donacija ruskog Ministarstva za vanredne situacije, posredstvom Srpsko-Ruskog centra za vanredne situacije, stacioniranog na aerodromu u Nišu.

 

Primopredaji vozila, sa srpske strane prisustvovali su Predrag Marić iz sektora za vanredne situacije MUP Srbije, Vasa Jelić načelnik kosovsko-mitrovačkog okruga, Goran Rakić gradonačelnik Severne Kosovske Mitrovice i Stevan Pavićević šef tamošnje jedinice Civilne zaštite. Kako Akter saznaje u narednoj nedelji očekuje se dopremanje još jedne donacije u vidu 20-tak vozila među kojima se nalaze i vatrogasna kola.

Danas, u ponedeljak 28. aprila u Beogradu boravi visoka predstavnica EU Ketrin Ešton, a u toku dana kako Akter saznaje u Beogradu se očekuje dolazak generala Leonida Rešetnikova, nekadašnjeg načelnika Uprave za analitiku ruske spoljne obaveštajne službe SVR, a danas direktora Instituta RISI, koji radi pod pokroviteljstvom predsednika Ruske Federacije.

Za naredni ponedeljak, 5. maja posetu Beogradu planira visoka delegacija Ruske Federacije na čelu sa predsednikom Dume Sergejem Nariškinom. Prvi čovek Dume nalazi se na listi osoba nad kojim EU i SAD primenjuju sankcije koje uključuju zabranu putovanja u zemlje Evropske unije i zamrzavanje imovine, zbog učešća u podrivanju teritorijalnog integriteta, suvereniteta i nezavisnosti Ukrajine.

komentari

0
Pošaljite komentar

БИОГРАФИЈЕ ПРЕМИЈЕРА И МИНИСТАРА

Тема дана

БИОГРАФИЈЕ ПРЕМИЈЕРА И МИНИСТАРА

Полагање заклетве премијера и министара нове Владе Србије (Фото Фонет)

Алек­сан­дар Ву­чић, пред­сед­ник Вла­де Ср­би­је

Ро­ђен је 5. мар­та 1970. го­ди­не у Бе­о­гра­ду. Ма­ту­ри­рао је у Зе­мун­ској гим­на­зи­ји 1988, а 1994. го­ди­не за­вр­шио је Прав­ни фа­кул­тет у Бе­о­гра­ду. По­ли­тич­ку ка­ри­је­ру по­чео је 1993. го­ди­не као функ­ци­о­нер Срп­ске ра­ди­кал­не стран­ке (СРС) и та­да по­стао на­род­ни по­сла­ник. У тој стран­ци био је све до 2008. го­ди­не, ка­да пре­ла­зи у тек осно­ва­ну Срп­ску на­пред­ну стран­ку (СНС). Ли­дер СНС-а по­стао је у сеп­тем­бру 2012. го­ди­не, на­кон што је та­да­шњи пред­сед­ник стран­ке То­ми­слав Ни­ко­лић дао остав­ку и по­стао пред­сед­ник Ср­би­је по­сле пред­сед­нич­ких и пар­ла­мен­тар­них из­бо­ра 2012. го­ди­не. Исто­вре­ме­но, Ву­чић је пре­у­зео функ­ци­ју ми­ни­стра од­бра­не и пр­вог пот­пред­сед­ни­ка Вла­де за­ду­же­ног за бор­бу про­тив ко­руп­ци­је и кри­ми­на­ла. То је ње­го­ва дру­га ми­ни­стар­ска функ­ци­ја, по­што је 1998. го­ди­не био ми­ни­стар ин­фор­ми­са­ња. Ми­ни­стар од­бра­не био је до сеп­тем­бра 2013. го­ди­не, ка­да се по­вла­чи са тог ме­ста на­кон ре­кон­струк­ци­је Вла­де и за­др­жа­ва ме­сто пр­вог пот­пред­сед­ни­ка.  Ак­тив­но је уче­ство­вао у пре­го­во­ри­ма Вла­де Ср­би­је и при­вре­ме­них ин­сти­ту­ци­ја у При­шти­ни под по­кро­ви­тељ­ством Европ­ске уни­је. До­бит­ник је број­них на­гра­да и при­зна­ња, ме­ђу ко­ји­ма су: „Ка­пе­тан Ми­ша Ана­ста­си­је­вић” за лич­ност го­ди­не 2012, „Лич­ност го­ди­не 2013” по из­бо­ру „Не­за­ви­сних но­ви­на”, „Чо­век го­ди­не 2013” по из­бо­ру „Европ­ског ма­га­зи­на”, „Нај­е­вро­пља­нин” у из­бо­ру ме­ђу­на­род­не ор­га­ни­за­ци­је Пр­ва европ­ска ку­ћа. Оже­њен је и има дво­је де­це.

Ивица Дачић, први потпредседник Владе и министар спољних послова

Пред­сед­ник Вла­де Ср­би­је од ју­ла 2012. до ван­ред­них из­бо­ра у мар­ту, прет­ход­но је оба­вљао ду­жност пр­вог пот­пред­сед­ни­ка Вла­де, за­ме­ни­ка пред­сед­ни­ка Вла­де и ми­ни­стра уну­тра­шњих по­сло­ва. На тим функ­ци­ја­ма био је од ју­ла 2008. до ју­ла 2012. го­ди­не. За 2009. го­ди­ну до­био је при­зна­ње „Нај­е­вро­пља­нин”. Ро­ђен је ја­ну­а­ра 1966. у При­зре­ну, ди­пло­ми­рао је на Фа­кул­те­ту по­ли­тич­ких на­у­ка у Бе­о­гра­ду с нај­ви­шим оце­на­ма.Био је члан Де­ле­га­ци­је Скуп­шти­не Ср­би­је у Пар­ла­мен­тар­ној скуп­шти­ни Са­ве­та Евро­пе. Оба­вљао је функ­ци­ју пред­сед­ни­ка по­сла­нич­ке гру­пе у скуп­шти­на­ма Ср­би­је и СРЈ. Био је са­ве­зни по­сла­ник у Ве­ћу гра­ђа­на од 1992. го­ди­не, и по­сла­ник у Скуп­шти­ни Ср­би­је од 2004.

На ме­сту ми­и­ни­стра за ин­фор­ми­са­ње на­ла­зио се у пре­ла­зној вла­ди од ок­то­бра 2000. до ја­ну­а­ра 2001. го­ди­не.  Био је пр­ви пред­сед­ник мла­дих со­ци­ја­ли­ста 1990. го­ди­не и порт­па­рол Со­ци­ја­ли­стич­ке пар­ти­је Ср­би­је од 1992. до 2000, као и пред­сед­ник Град­ског од­бо­ра СПС-а Бе­о­гра­да. Од 2000. до 2003. пот­пред­сед­ник је СПС-а, а ли­дер стран­ке по­стао је де­цем­бра 2006.

Расим Љајић, потпредседник, министар трговине, туризма и телекомуникација

Ро­ђен је 1964. го­ди­не у Но­вом Па­за­ру, сту­ди­је ме­ди­ци­не за­вр­шио је у Са­ра­је­ву. По­ли­ти­ком се ак­тив­но ба­ви од 1990. У Вла­ди Ср­би­је, обра­зо­ва­ној ју­ла 2012, био је пот­пред­сед­ник и ми­ни­стар спољ­не и уну­тра­шње тр­го­ви­не и те­ле­ко­му­ни­ка­ци­ја.

По­сле пе­то­ок­то­бар­ских про­ме­на 2000. иза­бран је за ми­ни­стра за на­ци­о­нал­не и ет­нич­ке за­јед­ни­це у Вла­ди та­да­шње СРЈ. Ми­ни­стар ра­да и со­ци­јал­не по­ли­ти­ке у Вла­ди Ср­би­је био је од 15. ма­ја 2007. до ју­ла 2008, као и од 2008. до 2012. године.

Ко­ри Удо­вич­ки, пот­пред­сед­ни­ца, ми­ни­стар др­жав­не упра­ве и ло­кал­не са­мо­у­пра­ве

Ди­пло­ми­ра­ла је на Еко­ном­ском фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду 1984, а то­ком сту­ди­ја се ба­ви­ла но­ви­нар­ством. Ро­ђе­на је де­цем­бра 1961. го­ди­не у Ла Па­зу у Бо­ли­ви­ји. Ма­ги­стри­ра­ла је и док­то­ри­ра­ла 1999. го­ди­не на Уни­вер­зи­те­ту Јејл у САД. Од 1993. до 2001. ра­ди­ла је у ММФ-у.  Ју­ла 2003. иза­бра­на за гу­вер­не­ра На­род­не бан­ке Ср­би­је, као пр­ва же­на гу­вер­нер у исто­ри­ји срп­ске на­ци­о­нал­не бан­ке. По­след­њих го­ди­на ра­ди­ла је као аси­стент ге­не­рал­ног се­кре­та­ра Ује­ди­ње­них на­ци­ја.

Зорана Михајловић, потпредседница, министарка саобраћаја и грађевине

Ро­ђе­на је 1970. го­ди­не у Ту­зли. Ди­пло­ми­ра­ла је и док­то­ри­ра­ла 2001. на Еко­ном­ском фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду. Де­сет го­ди­на, од 1996. до 2006, би­ла је за­по­сле­на у ЕПС-у. Од 2004. до 2006. у ка­би­не­ту пот­пред­сед­ни­ка Вла­де Ми­ро­љу­ба Ла­бу­са. У Вла­ди Ре­пу­бли­ке Срп­ске оба­вља­ла је ду­жност са­вет­ни­ка за енер­ге­ти­ку пред­сед­ни­ка

Лазар Крстић, министар финансија

Ми­ни­стар фи­нан­си­ја у Вла­ди Ср­би­је од сеп­тем­бра 2013. го­ди­не. Ро­ђен је 1984. го­ди­не Ни­шу, где је за­вр­шио основ­ну шко­лу и гим­на­зи­ју „Бо­ра Стан­ко­вић” као ђак ге­не­ра­ци­је, а по­том је при­мљен на пре­сти­жни аме­рич­ки уни­вер­зи­тет Јејл у САД, где је до­био сти­пен­ди­ју за шко­ло­ва­ње. Ди­пло­ми­рао је са оце­ном „mag­na cum la­u­de” ма­те­ма­ти­ку и ети­ку, по­ли­ти­ку и еко­но­ми­ју 2007. го­ди­не. Од 2007. ра­дио је у фир­ми „Ме­кен­зи” у Њу­јор­ку, где је за ма­ње од пет го­ди­на на­пре­до­вао од ме­ста по­слов­ног ана­ли­ти­ча­ра до по­зи­ци­је мла­ђег парт­не­ра. Из­ве­сно вре­ме уса­вр­ша­вао се на прак­си у во­де­ћем ин­ве­сти­ци­о­ном фон­ду „Бриџ­во­тер асо­ши­ејтс” у САД. Уче­ство­вао је и пре­да­вао на се­ми­на­ри­ма ма­те­ма­ти­ке и ли­дер­ства у Пет­ни­ци, Изра­е­лу и у САД.

Не­бој­ша Сте­фа­но­вић, ми­ни­стар уну­тра­шњих по­сло­ва

На че­лу Скуп­шти­не Ср­би­је од ју­ла 2012, је­дан је од осни­ва­ча СНС-а и од­бор­ник у Бе­о­гра­ду од 2004. до 2008. Ро­ђен је у Бе­о­гра­ду, за­вр­шио Де­ве­ту гим­на­зи­ју и ди­пло­ми­рао на Фа­кул­те­ту за по­слов­не сту­ди­је. Зва­ње ма­ги­стра еко­ном­ских на­у­ка сте­као је 2011, а док­то­ра ју­на 2013. на Уни­вер­зи­те­ту Ме­га­тренд. Од 2004. до 2008. го­ди­не био је за­по­слен у пред­у­зе­ћу за спољ­ну и уну­тра­шњу тр­го­ви­ну „Ин­тер­спид”, а по­том у пред­у­зе­ћу „Ја­бу­ка”, на по­зи­ци­ји фи­нан­сиј­ског ди­рек­то­ра. На скуп­штин­ским из­бо­ри­ма 2007. иза­бран је за на­род­ног по­сла­ни­ка, а оба­вљао је и ду­жност пред­сед­ни­ка скуп­штин­ског Од­бо­ра за тр­го­ви­ну и ту­ри­зам. На мај­ским из­бо­ри­ма 2012. иза­бран је за на­род­ног по­сла­ни­ка у Скуп­шти­ни Ср­би­је.

Алек­сан­дар Ву­лин, ми­ни­стар за рад, за­по­шља­ва­ње, бо­рач­ка и со­ци­јал­на пи­та­ња

Ми­ни­стар без порт­фе­ља за­ду­жен за Ко­со­во и Ме­то­хи­ју од сеп­тем­бра 2013, а прет­ход­но, од ав­гу­ста 2012, ди­рек­тор Кан­це­ла­ри­је за КиМ. Ро­ђен је 1972. у Но­вом Са­ду, где је за­вр­шио и основ­ну шко­лу, гим­на­зи­ју је за­вр­шио у Срем­ским Кар­лов­ци­ма, а Прав­ни фа­кул­тет у Кра­гу­јев­цу. Био је ге­не­рал­ни се­кре­тар Са­ве­за ко­му­ни­ста – По­кре­та за Ју­го­сла­ви­ју, је­дан је од осни­ва­ча Ју­го­сло­вен­ске ле­ви­це (ЈУЛ). Да­нас је ли­дер По­кре­та со­ци­ја­ли­ста. Био је по­моћ­ник ди­рек­то­ра мар­ке­тин­га у фир­ми „Су­пер прес” од 2000. до 2002, ди­рек­тор мар­ке­тин­га у фир­ми „Ко­лор прес”, од го­ди­не 2003. до 2007. и за­ме­ник ге­не­рал­ног ди­рек­то­ра „Ко­лор ме­ди­ја ин­тер­на­ци­о­нал” од 2007. до 2012. Ак­тив­но се ба­вио пу­бли­ци­сти­ком. Био је ко­лум­ни­ста ли­сто­ва „Свет”, „На­ци­о­нал”, „Цен­тар”, ко­мен­та­тор Ра­дио Ин­дек­са и од­го­вор­ни је уред­ник не­дељ­ни­ка „Пе­чат”.

Ср­ђан Вер­бић, ми­ни­стар про­све­те, на­у­ке и тех­но­ло­шког разво­ја

Ро­ђен је 27. ма­ја 1970. го­ди­не у Гор­њем Ми­ла­нов­цу и до име­но­ва­ња на ми­ни­стар­ску функ­ци­ју био је на че­лу Цен­тра за ис­пи­те у За­во­ду за вред­но­ва­ње ква­ли­те­та обра­зо­ва­ња и вас­пи­та­ња. Но­ви­на­ри­ма је про­те­клих го­ди­на од­го­ва­рао на пи­та­ња ве­за­на за ПИ­СА те­сти­ра­ње. Ди­пло­ми­рао је те­о­риј­ску фи­зи­ку на Фи­зич­ком фа­кул­те­ту Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду, и за­тим ра­дио као ру­ко­во­ди­лац про­гра­ма фи­зи­ке у Ис­тра­жи­вач­кој ста­ни­ци Пет­ни­ца. Док­то­ри­рао је на те­му вред­но­ва­ња те­сто­ва зна­ња. Аутор је три уџ­бе­ни­ка фи­зи­ке за основ­ну шко­лу. Ак­ти­ван је на дру­штве­ним мре­жа­ма, има свој блог. Био је сти­пен­ди­ста СА­НУ и Ре­пу­блич­ког фон­да за та­лен­те, а 1986. го­ди­не је до­био Ок­то­бар­ску на­гра­ду Гра­да Бе­о­гра­да.

Ни­ко­ла Се­ла­ко­вић,  ми­ни­стар прав­де

Ро­ђен је апри­ла 1983. у Ужи­цу, основ­не и ма­стер сту­ди­је за­вр­шио је на Прав­ном фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду. То­ком сту­ди­ја три пу­та је био по­бед­ник на фа­кул­тет­ском так­ми­че­њу у бе­сед­ни­штву – 2004, 2005. и 2007. го­ди­не. Био је члан ти­ма на ме­ђу­на­род­ном так­ми­че­њу из обла­сти Ин­тер­на­ци­о­нал­ног јав­ног пра­ва „Phi­lip C. Jes­hup In­ter­na­ti­o­nal Law Mo­ot Co­urt Com­pe­ti­tion”, као и да је 2007. до­био пр­ву на­гра­ду „Алан Вот­сон фон­да­ци­је” на осно­ву ра­да „Ду­ша­нов за­ко­ник и прав­ни тран­скрип­ти”. На Прав­ном фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду од 2009. ра­ди као струч­ни са­рад­ник у на­ста­ви на пред­ме­ти­ма Упо­ред­на прав­на тра­ди­ци­ја и На­ци­о­нал­на исто­ри­ја др­жа­ве и пра­ва, где је 2010. по­стао аси­стент.

Зла­ти­бор Лон­чар, ми­ни­стар здра­вља

Но­вем­бра 2012. име­но­ван је за ди­рек­то­ра Ур­гент­ног цен­тра у Бе­о­гра­ду. Прет­ход­но је био на­чел­ник Ин­те­зив­не не­ге на оде­ље­њу Хи­рур­ги­је Кли­ни­ке за Ур­гент­ну хи­рур­ги­ју у том цен­тру. Ро­ђен је 1971. у Бе­о­гра­ду, где је 1997. ди­пло­ми­рао на Ме­ди­цин­ском фа­кул­те­ту. Спе­ци­ја­ли­стич­ки курс из хе­па­то­би­ли­јар­не хи­рур­ги­је за­вр­шио је 2001. у Лон­до­ну у бол­ни­ци Ха­мерс­мит, где се уса­вр­ша­вао и 2006. го­ди­не. Спе­ци­ја­ли­за­ци­ју из оп­ште хи­рур­ги­је за­вр­шио је 2003. го­ди­не. За­вр­шио је и спе­ци­ја­ли­стич­ки курс из тран­сплан­та­ци­о­не хи­рур­ги­је је­тре у Кра­љев­ском ко­ле­џу у Лон­до­ну.

Ја­дран­ка Јок­си­мо­вић, ми­ни­стар­ка без порт­фе­ља за­ду­же­на за евро­ин­те­гра­ци­је

Од осни­ва­ња СНС-а би­ла је за­ду­же­на за од­но­се с јав­но­шћу. Ро­ђе­на је 1978. го­ди­не, ди­пло­ми­ра­ла је на Фа­кул­те­ту по­ли­тич­ких на­у­ка, на сме­ру Ме­ђу­на­род­ни од­но­си. Члан је Глав­ног од­бо­ра СНС-а, а од пре не­ко­ли­ко ме­се­ци и члан Пред­сед­ни­штва стран­ке. У стран­ци оба­вља и функ­ци­ју се­кре­та­ра за ме­ђу­на­род­не од­но­се. Би­ла је пред­сед­ник скуп­штин­ског Од­бо­ра за кон­тро­лу слу­жби без­бед­но­сти, чла­ни­ца Од­бо­ра за европ­ске ин­те­гра­ци­је, као и Од­бо­ра за ста­би­ли­за­ци­ју и при­дру­жи­ва­ње.

Бра­ти­слав Га­шић, ми­ни­стар од­бра­не

Био је по­сла­ник до 29. ав­гу­ста 2012, ка­да се опре­де­лио за функ­ци­ју гра­до­на­чел­ни­ка Кру­шев­ца. Пот­пред­сед­ник је СНС-а и пред­сед­ник стран­ке у Ра­син­ском окру­гу. Ди­пло­ми­рао је на Еко­ном­ском фа­кул­те­ту у Ни­шу, гим­на­зи­ју је за­вр­шио у Кру­шев­цу. Вла­сник је при­ват­ног пред­у­зе­ћа у ко­јем су Те­ле­ви­зи­ја Плус и „Сан­тос”, про­из­вод­ња ча­ја, нат про­из­во­да и ка­фе. Во­дио је жен­ски од­бој­ка­шки клуб Кру­ше­вац Сан­тос, био је ди­рек­тор и члан УО фуд­бал­ског клу­ба На­пре­дак. У скла­ду са од­лу­ком стран­ке да ви­со­ки функ­ци­о­не­ри не тре­ба да бу­ду у ру­ко­вод­стви­ма спорт­ских клу­бо­ва, по­чет­ком го­ди­не под­нео је остав­ку.

Иван Та­со­вац, ми­ни­стар кул­ту­ре и ин­фор­ми­са­ња

На ме­сто ми­ни­стра кул­ту­ре и ин­фор­ми­са­ња до­шао је ре­кон­струк­ци­јом Вла­де, сеп­тем­бра 2013. го­ди­не. Ро­ђен је 1966. у Бе­о­гра­ду, ди­пло­ми­рао и ма­ги­стри­рао кла­вир у Мо­скви, а као со­ли­ста и с ра­зним ор­ке­стри­ма на­сту­пао је у Ру­си­ји, Ита­ли­ји, Шпа­ни­ји, Ир­ској, Швај­цар­ској, САД, Бел­ги­ји и ши­ром не­гда­шње Ју­го­сла­ви­је. Ди­рек­тор Бе­о­град­ске фил­хар­мо­ни­је је од мар­та 2001, а то­ком ње­го­вог ру­ко­во­ђе­ња та ин­сти­ту­ци­ја за­бе­ле­жи­ла је зна­чај­не успе­хе, при­зна­те ши­ром све­та.

Ду­шан Ву­јо­вић, ми­ни­стар при­вре­де

Био је ду­го­го­ди­шњи са­рад­ник Свет­ске бан­ке, из­ме­ђу оста­лог и њен пред­став­ник у Укра­ји­ни, а кад му је ис­та­као ман­дат, ме­ди­ји су га у Ср­би­ји 2000. го­ди­не по­ми­ња­ли као озбиљ­ног кан­ди­да­та за гу­вер­не­ра На­род­не бан­ке Ср­би­је. Из­ве­сно вре­ме био је и пред­став­ник СРЈ у Свет­ској бан­ци. Пре­да­је на не­ко­ли­ко фа­кул­те­та у све­ту, а у Бе­о­гра­ду је про­фе­сор на Фа­кул­те­ту за еко­но­ми­ју, фи­нан­си­је и ад­ми­ни­стра­ци­ју (ФЕ­ФА). Ди­рек­тор је Ин­сти­ту­та за стра­те­ги­ју и кон­ку­рент­ност ФЕ­ФА. Ди­пло­ми­рао је, ма­ги­стри­рао и док­то­ри­рао на Еко­ном­ском фа­кул­те­ту Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду, а по­том се уса­вр­ша­вао на аме­рич­ком Уни­вер­зи­те­ту Бер­кли, где је јед­но вре­ме био и го­сту­ју­ћи пре­да­вач.

Сне­жа­на Бо­шко­вић-Бо­го­са­вље­вић, ми­ни­стар­ка пољопривреде

Ро­ђе­на је у Ива­њи­ци 24. ја­ну­а­ра 1964. го­ди­не. Ди­пло­ми­ра­ла је на Агро­ном­ском фа­кул­те­ту у Чач­ку 1986. Ма­ги­стри­ра­ла је на По­љо­при­вред­ном фа­кул­те­ту у Зе­му­ну 1990. го­ди­не, а 1994. је и док­то­ри­ра­ла на истом фа­кул­те­ту. Шеф је Ка­те­дре за сто­чар­ство и тех­но­ло­ги­ју ани­мал­них си­ро­ви­на на Агро­ном­ском фа­кул­те­ту у Чач­ку. Ан­га­жо­ва­на је као про­фе­сор на основ­ним, ма­стер и док­тор­ским сту­ди­ја­ма. У прет­ход­ном са­зи­ву би­ла је за­ме­ни­ца чла­на Од­бо­ра за обра­зо­ва­ње, на­у­ку, тех­но­ло­шки раз­вој и ин­фор­ма­тич­ко дру­штво.

Алек­сан­дар Ан­тић, ми­ни­стар енер­ге­ти­ке и ру­дар­ства

Ду­жност ми­ни­стра са­о­бра­ћа­ја у Вла­ди Ср­би­је оба­вљао је од сеп­тем­бра 2013. го­ди­не. Ро­ђен је у Бе­о­гра­ду ма­ја 1969, по обра­зо­ва­њу ди­пло­ми­ра­ни еко­но­ми­ста. Био је од­бор­ник у Скуп­шти­ни оп­шти­не Зве­зда­ра у два ман­да­та, од 1992. до 1996, а у три на­вра­та би­ран за од­бор­ни­ка у Скуп­шти­ни гра­да Бе­о­гра­да, на ли­сти СПС-а. Струч­њак је за рад ло­кал­них са­мо­у­пра­ва. Пред­сед­ник је Град­ског од­бо­ра СПС-а Бе­о­гра­да и члан Из­вр­шног од­бо­ра Глав­ног од­бо­ра СПС-а. Био је члан Управ­ног од­бо­ра „Ја­та” и пред­сед­ник Скуп­шти­не „Јат тех­ни­ке”, члан је и Управ­ног од­бо­ра Фуд­бал­ског клу­ба Цр­ве­на зве­зда.

Ва­ња Удо­ви­чић, ми­ни­стар омла­ди­не и спор­та

Ми­ни­стар омла­ди­не и спор­та у Вла­ди Ср­би­је од сеп­тем­бра 2013. го­ди­не. Ро­ђен је 1982. у Бе­о­гра­ду, где је за­вр­шио Фа­кул­тет ор­га­ни­за­ци­о­них на­у­ка. По зва­њу је ин­же­њер ор­га­ни­за­ци­о­них на­у­ка. Ва­тер­по­ло ка­ри­је­ру за­по­чео је у бе­о­град­ском клу­бу Пар­ти­зан, да би је на­ста­вио у Ја­дра­ну, у Хер­цег Но­вом, а по­том је био члан ита­ли­јан­ског Про ре­ка. Про­гла­шен је за нај­бо­љег игра­ча све­та 2010. го­ди­не по из­бо­ру ФИ­НЕ.

Ве­ли­мир Илић, ми­ни­стар без порт­фе­ља за­ду­жен за ван­ред­не си­ту­а­ци­је

Ро­ђен је 1951. го­ди­не у Чач­ку. Ди­пло­ми­рао је на Тех­но­ло­шком фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду, а ма­ги­стри­рао на Тех­но­ло­шком фа­кул­те­ту у Чач­ку. По­ли­тич­ку ка­ри­је­ру за­по­чео је 1990. у СПО-у, ка­да по­ста­је и на­род­ни по­сла­ник у На­род­ној скуп­шти­ни Ре­пу­бли­ке Ср­би­је. Но­ву Ср­би­ју, чи­ји је пред­сед­ник, осни­ва 1998. го­ди­не.На функ­ци­ју гра­до­на­чел­ни­ка Чач­ка пр­ви пут је иза­бран 1996, а по­том и 2000. Био је ми­ни­стар за ка­пи­тал­не ин­ве­сти­ци­је у Вла­ди Ре­пу­бли­ке Ср­би­је од 2004. до 2007, а за­тим и ми­ни­стар за ин­фра­струк­ту­ру од 2007. до ју­ла 2008. го­ди­не.Био је ми­ни­стар гра­ђе­ви­нар­ства и ур­ба­ни­зма у Вла­ди Ср­би­је од 2012. до 2014. го­ди­не.

објављено: 28.04.2014.

Последњи коментари

Србољуб Савић | 29/04/2014 03:48

Презентиране „биографије“ су слика наше државне управе.
Иако постоје стандарди (садржај, редослед, ..) и у ЕЗ, државна
администрација, ако ради свој посао, мора да има и дефинисане
захтеве/садржај, обим, .. за различите нивое и обиме биографија.
Приче о реформама, неком новом реду и поретку, већ показују
немар и у овој области.
Ако се још процита званична биографија, давно бившег министра
Иностраних послов- В.Д., види се да нисмо изашли из приучено-
удварачке реторике, ни тада, ни сада.
Нажалост, овако „информисање“ јавности, говори и намери „информатора“.
У једној области, кад неко напише овакву биографију, дисквалифи
кован је одмах (и трајно), без обзира на квалификације и дипломе.
С. Савић

Српско Обданиште | 29/04/2014 08:36

Море бре неки нови клинци, нико није првоборац, носилац партизанске споменице, члан СУБНОР-а, ЅКОЈ-а, ЦК.

alpline tamo daleko | 29/04/2014 09:07

Lepo priređene biografije. Takozvani AVATARI. Ukoliko čitate između redova postaje jasno šta pojedini žele da sakriju. Različit spektar ljudskih sudbina. Verovatno najmlađa vlada u regiji ( a i šire). Očito je da integritet osobe, inteligencija ili predanost radu nisu jedine karakteristike koje nekome omoguće ovaj položaj. Karakteristika koju vidim kao zajedničku svim ovim ljudima je – AMBICIJA. Garantujem vam da će ova vlada uvesti Srbiju u Evropu. Zašto sam tako siguran u to? Pa Srbija je već u Evropi.

Lepo. Samo, nadam se da se zna i ko su im preci i odakle. su. I da niko od njih nema ni mrlje ni mrljice u biografiji u stilu pljacka, pronevera, odavanje poverljivih dokumenata itd.
Da ne ispadne danas-sutra, da je neko ne daj Boze neciji placenik. znamo da su pod zakletvom ali smo naucili iz proslosti da je o samo mrtvo slovo na papiru.za mnoge t

Milo P | 28/04/2014 14:34

A zašto nekima ne piše mesto rođenja u biografiji i da li su neki stekli državljanstvo Srbije nedavno? Hvala !

Pera Peric | 28/04/2014 14:35

Ja bih zamolio za biografije iskljucivo sa podacima o radnom odnosu u privatnom sektoru. Vecina bi imala prazno ispod slike. Uzgred, to vazi za ceo parlament. Stvarno bi bilo odlicno kada bi neko izneo takve podatke.

todor strašni | 28/04/2014 15:02

Ди­пло­ми­ра­ла је и док­то­ри­ра­ла 2001. на Еко­ном­ском фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­д..a bila savetnik po pitanju energetike, ajd* počinje na isto slovo ,ali…

jovan nikolic | 28/04/2014 17:19

Zasto se pokusava izbrisati biografija Vucic Aleksandra izostavljanjem podataka da je bio urednik „Zemunskih novina“ kod Vojislava Seselja? Zasto se izostavlja da je bio ministar informisanja u vladi Slobodana Milosevica, u vreme cijeg su mandata zatvarani i kaznjavani novcanim globama mediji i ubijen Curuvija ?! Eto, pitam samo, ne svadjam se.

Nema vrdanja | 29/04/2014 01:46

Slika i prilika je postavio odlično pitanje na koje se mora dati odgovor. Hoćemo da znamo da li je nekome od ovih neko iz bliže familije bio komunista?I ako je bio, šta je bio u partiji? Samo klimao glavom i Titu pljeskao ili imao kod njega i neku funkciju? Vulin je to bio (i to oho-ho po položaju), a evo ga ovde ponovo da popravi ono što je sa drugovima ranije ukenjao. Takvima se normalno ne poversavaju političke ispravke. Ko je lud da nekome ko je upropastio jedno preduzeće ponudi posao da poslovno reanimira neku drugu ustanovu na izdisaju? To smo po svoj prilici u stanju da uradimo samo mi. Zar nema za taj resor neko drugi koji je bio istaknuti protivnik komunista? Ja znam da ima.

Gde su rođeni Jadranka Joksimović i Dušan Vujović?
Gašić je u rukovodstvu sportskog kluba zbog političkog mandata morao tamo da podnese ostavku, a šta je sa Aleksandrom Antićem i njegovim učešćem u „Zvezdi“?

Rusija je uvela izvanredno stanje i pripravnost vojske na svim borbenim položajima

EUROPA I SAD ĆE ZAUSTAVITI ILI PROLITI KRV!

Danas je jedan od najnapetijih dana u Ukrajini. Diljem cijele Ukrajine u regijama od juga do istoka, svako malo odjekuju snažne eksplozije. SAD je poslala svoju vojsku kao pojačanje Ukrajini, a plaćenika je sve više u redovima Ukrajinske vojske.  U Odesi je granatiran kontrolni punkt Ukrajinske policije a u Kramatorsku je eksplodirao helikopter na aerodromu. Sve više je ranjenih. Putin je rekao da će zaštititi Ruse u Ukrajini koje se zlostavlja, a da će Europa ili SAD snositi strašne posljedice padne li krv. Rusija je uvela izvanredno stanje i pripravnost vojske na svim borbenim položajima, ne samo na granici sa Ukrajinom…..