Prorusi: Ma kakav Ženevski dogovor!? Smejurija!

назад верзија за штампу

Prorusi: Ma kakav Ženevski dogovor!? Smejurija!

Вести | 19.04.2014 | 00:22

Proruski pobunjenici na istoku Ukrajine poručili su da ih dogovor postignut u četvrtak u Ženevi o ublažavanju krize, koji podrazumeva da polože oružje i napuste okupirane vladine zgrade u više od 10 gradova, ne obavezuje i da će ga poštovati samo ako privremena vlada u Kijevu podnese ostavku, prenela je agencija AP.

Prorusi: Poštovaćemo dogovor iz Ženeve samo ako privremena vlada u Kijevu podnese ostavku

Samoproglašeni lider proruskih separatista u istočnoj Ukrajini Denis Pušilin, portparol samoproklamovane Donjeck Narodne Republike, rekao je novinarima da pobunjenici ne
priznaju kao legitimnu vladu Ukrajine, jer kako je rekao, i ona zauzima javne zgrade ilegalno.

„Ovo je razuman dogovor, ali svi treba da napuste zgrade, uključujući i Jacenjuka i Turčinova „, rekao je on, misleći na vd ukrajinskog premijera i predsednika.

Pušilin je u petak ponovio poziv na referendum koji bi, kako je rekao, omogućio „samoopredeljenje naroda“. Posle ženevskih pregovora koji su u trajali oko sedam sati, u zajedničkom saopštenju navedeno je da se od strana u konfliktu traži da obustave nasilje, zastrašivanje i provokacije.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/397286/Prorusi-Ma-kakav-Zenevski-dogovor-Smejurija

Тагови: Русија Украјина

Zivadin Jovanovic – dokument iz arhive kancelara Sredera

https://www.youtube.com/watch?v=dxwniYtWKqg

СРЕЋАН ВАСКРС

blank
Срећан Васкрс драги чланови и пријатељи!
Нека Вам предстојећи празнични дани донесу радост, здравље и духовни мир.
Хвала Вам на подршци, без које наше Удружење не би било то што јесте, нека Вас и Ваше најмилије Господ Бог чува и подари Вам свако добро!
Ваше Удружење писаца „Седмица“
blank

ЕКСКЛУЗИВНО ИНТЕРВЈУ СА РАДОМИРОМ СМИЉАНИЋЕМ КЊИЖЕВНИКОМ ПРЕДСЕДНИКОМ АКАДЕМИЈЕ „ИВО АНДРИЋ “ – БЕОГРАД АКАДЕМИЈА „ИВО АНДРИЋ“ НАЈАВЉУЈЕ “ СУСРЕТЕ СА АНДРИЋЕМ“

Почетна страница > Новости

Славица Јовановић

ЕКСКЛУЗИВНО ИНТЕРВЈУ СА РАДОМИРОМ СМИЉАНИЋЕМ КЊИЖЕВНИКОМ ПРЕДСЕДНИКОМ АКАДЕМИЈЕ „ИВО АНДРИЋ “ – БЕОГРАД АКАДЕМИЈА „ИВО АНДРИЋ“ НАЈАВЉУЈЕ “ СУСРЕТЕ СА АНДРИЋЕМ“

Славица Јовановић | Славица Јовановић   | 03.04.2014.
ЕКСКЛУЗИВНО  ИНТЕРВЈУ  СА  РАДОМИРОМ СМИЉАНИЋЕМ  КЊИЖЕВНИКОМ  ПРЕДСЕДНИКОМ АКАДЕМИЈЕ

ЕКСКЛУЗИВНО : ИНТЕРВЈУ СА РАДОМИРОМ СМИЉАНИЋЕМ КЊИЖЕВНИКОМ ПРЕДСЕДНИКОМ АКАДЕМИЈЕ „ИВО АНДРИЋ “ – БЕОГРАД
   
       АКАДЕМИЈА „ИВО АНДРИЋ“ – БЕОГРАД  НАЈАВЉУЈЕ “ СУСРЕТЕ СА АНДРИЋЕМ“

Реците нам нешто више о Академији “ Иво Андрић “ ?

 – Оснивач  је и Министарство за културу и медије, тада је  Министар културе била  проф. др. Нада Перишић  и наравно они су Оснивачи , а ми од 5. октробра 2000 на овамо ништа нисмо имали од ових Министарстава културе, не само да нисмо ништа имали него је и ситуација трагикомична. Једини Нобеловац кога читају на преко шездесет језика и који је наша застава културе коју треба високо да држимо, а ми смо је гурнули под кревет. За то време имамо с правом Дисово пролеће четири дана, сад траје и дуже у Чачку , онда имамо Десанкин мај, све је то у реду и хвала Богу да је тако, имамо Драинчеве Сусрете у Прокупљу, имамо  да не ређам и дане Булатовића , затим  Васко Попа у Вршцу итд . Док једини наш  Нобеловац Иво Андрић  нема  Андрићеве дане. Покровитељ свих ових манифестација  је  држава, односно Општине. А ми у Београду немамо Андрићеве дане и немамо покровитељство ни од кога.  Нити од Скупштине Града, нити од Владе,  иако је она влада била  социјалистичка, где је Министар културе била једна дивна особа проф.др. Нада Перишић . Која се  мени се као иницијатору Иве Андрића захвалила што сам и њу замолио, односно Министарство културе да буде Оснивач . И тако смо сад у једној интересантној ситуацији да све Владе после 5. октобра једноставно игноришу наше највеће име у култури,  Иву Андрића. Додуше  постоји његова оставштина -Задужбина , али то није то. Ми смо основали на моју иницијативу Академију “ Иво Андрић  „, где су оснивачи били академици: Добрица Ћосић ,  Василије Крестић,  академик Драган Недељковић , затим покојни Шиповац и покојни Здравко Велимировић   који је био члан Црногорске академије наука и уметности Цану …  Међу писцима  познатим су и Зоран Глушчевић , Слободан Ракитић,  живи су још увек Предраг Богдановић  Ци , Бранислав Бојић  . Ја сам наравно као Оснивач  и председник  и председавам најчешће жирију , ми имамо о свом руву и круву, ми сами то на неки начин финансирамо.  Једно време је финансирала и Дојна Галић Барр , она је живела у Америци , имала је своју клинику, била је богата жена и она нам је помагала , написала је неколико дивних романа и добила је наравно висока признања Академије “ Иво Андрић  „. И ми сада имамо преко 40 писаца, којима  смо дали разна висока признања, високо признање,  интернационално признање итд,  за ове који пишу ван Србије, а истовремено имамо признање за животно дело, које  смо доделили када смо славили петнаестогодишњицу нашег постојања и ја морам да се и овог пута захвалим  госпођи проф. др  Славици Ђукић  -Дејановић  која је тада била председник Скупштине и уступила нам је  свечану скупштинску салу дома, дома народа за ту свечаност. Ми имамо високо признање за животно дело, велике повеље су  добили академик :  Добрица Ћосић ,  академик Драгољуб Недељковић , Кустурица, Дојна Галић  Барр, велика песникиња са Косова  и др. књижевности  Даринка Дара Вучинић  , затим Бранислав Бојић  велики песник и романсијер и покретач  и културни делатник високог ранга  Витезовић  , затим човек јако ангажован на откривању  праве истине о страдању србског народа  писац и публициста  Мирољуб Бајић  , који је направио највише филмова србског народа и о србској правди , пре тога смо дали  др. Милану Булајићу  он више није жив , онда смо дали Драгољубу Стојадиновићу за његово капитално дело о Андрићу  и Добрици Ћосићу , постхумно смо дали високо признање за животно дело Златку Красном , Светиславу Павичевићу.

Настављате са доделама награда најуспешнијима?

 – Ми и даље додељујемо награде овог пута ће признање  добити за животно дело Адам Пуслојић  , велики песник  и академик, члан румунске академије наука, одличан сликар, има ту још  неких имена. Ми имамо три пута наше манифестације. Прва манифестација се одржава  10. децембра то сам ја основао и назвао  Дани Иве Андрића и српске писане речи , то  је дан када је Иво Андрић  примио у  Стоцкхолму Нобелову  награду, тада обележавамо награђене песнике и писце и говоримо о Иви Андрићу. Затим ми смо увели награду за посебан допринос делу о Београду, то је добио поред тога што је добио и награду за животно дело за књигу песама о Београду Предраг Богдановић  Ци и добио је постхумно Зоран Крстановић  за „Чумино коло “  тротомни роман о Београду, ми ћемо наставити са тим делом. Ми то дајемо фактички када је Карађорђе ушао у Београд и ослободио Београд , то је био неки новембар месец , а ми ћемо вратити ону Октобарску награду, али за све нам требају средства . Академија „Иво Андрић“  је потпуно без динара, све плаћамо из свог џепа а државу за то није брига, иако су многи људи рекли је да Академија „Иво Андрић “  исто што и је у Француској Академија Гонкур и Гете Институт у Немачкој. Установили смо чак три конкурса за прву књигу нови таленти , затим за  књигу која има своју високу вредност, али није познат писац и трећи конкурс за  дела за децу и младе,  то је награда Владимир Личина , на жалост то све треба  да оживимо ако дођемо у неки  буџет, ако дођемо под кров или града Београда или Министарства Културе која је Оснивач . Наравно имамо још  манифестација поред тога  имамо 10. децембра, имамо крајем марта, када је нас је Андрић  напустио зове се „Сећање на Андрића “ то ћемо имати и 27. марта  2014. год. у Удружењу књижевника Србије . Имамо поред Андрићевог споменика“ Под Андрићевим небом “ , то су наше манифестације. Ми имамо амбицију  да оснујемо  четири до пет  секција у неким већим градовима  као што су : Нови Сад , Ниш , где  би радила Академија „Иво Андрић “ јер се показало да она поспешује писање , изазива већу заинтересованост за књигу  и што је најважније обогаћује културни живот .

Када ће бити представљени најуспешнији лауреати?
 
 -У УКС-е 27. марта 2014. године  имамо сусрете “ Сусрети са Андрићем “ , као да је он још  увек жив, сећања на Андрића а сад  ћемо то назвати “ Сусрети са Андрићем“  тада ће Адам Пуслојић већ поменути добити признање за животно дело – повељу   онда ће још  неки добити повеље и награде,  неке награде морају бити симболичне што се каже – картонске , јер ми немамо средстава, то ћемо касније претворити у повеље ако дођемо до неких средстава . Јер мислим да је ово брука … Морам да вам испричам : десио се један случај у немачком граду , када је у том  граду била светска изложба онда је испред хрватског павиљона био  је велики  пано Андрић  и преко пута велики пано Тесла , о томе су писале немачке новине онда је један немачки новинар  када се отварао тај павиљон упитао : – како то да сте ставили  два  србска представника на павиљону, овај се нешто узмувао , а он је онда рекао господине новинар ја сам добро обавештен  ја знам да ваш  велики писац Радомир Смиљанић је  основао Академију  “ Иво Андрић  „, ви немате у Хрватској  никакву Академију “ Иво Андрић “ , немате у Загребу  ни бисту Андрића ни  нигде а у Београду постоји велики споменик у природној величини Андрића и ту Смиљанић  организује сусрете писаца “ Под Андрићевим небом“ , поред  осталих манифестација. Што се тиче Николе Тесле  отац му је био протојереј , а мајка му потиче из владичанске  православе породице, како сте ви њега сад претворили у Хрвата ?!  Е то је био инцидент и сви су се згранули  а он је почео да замуцкује и да објашњава,  тада није била хрватска држава само аустроугарска,  било је интересантних чарки око тога свега  и сад видим они  поново западају у исту грешку, они оснивају Дан Николе Тесле , па нека им , ми волимо да се о Тесли  што више чује , али сви знају да је Тесла био и остао Србин . То сви знају и цео свет то зна и онда је још тај човек рекао био је јако добро обавештен , да се око споменика Иви Андрићу у Београду окупљају србски писци , ту је такође његов спомен-музеј, који посећују деца, гимназијалци и студенти заинтересовани за Андрићево дело , док тога у Хрватској нема. Лако је изнети један  пано и исећи лик Андрића. Андрић  је сам рекао у писму Зденки,  у чувеном писму Зденки да је он уствари  србски писац и на крају крајева, Немац је још  рекао и  ово : –  тема  његових дела  На Дрини ћуприја и Травничка хроника су тема страдања Срба… Али да се вратимо на  добитнике  специјалних признања односно имена  лауреата…. Листа још  није дефинитивна али сигурно су добитници  госпођица Гордана Петковић   и такође  трећи пут заслужено наша чланица  Извршног Одбора, она је заслужила својом збирком поезије “ Златовез муња „, Славица Јовановић , која  је уствари портпарол наше Академије“ Иво Андрић “  и осим  тога она је ту збирку посветила генералу полиције др. Братиславу Дикићу великом родољубу, који се усудио да сруши споменик албанским терористима у Прешеву  и заложио се да се подигне споменик србским полицајцима, припадницима Жандармерије, који су киднаповани а потом зверски убијани и мучени у рејону села Лучане, Општина Бујановац, а осим тога осим што је истраживао злочине над неалбанским становништвом на Косову, био је и тешко рањен и који  ни по коју цену не жели да се одрекне Косова, чак је написао и Заклетву Србског народа, јер због његове борбе за очување Србије коју је и крвљу бранио, ја ћу предложити да му се сви поклонимо, ја ћу први устати да му се  поклоним. У мом роману који сад завршавам „Убијање Србије “  биће мото њена песма Посмрче и ја вам  морам рећи неколико стихова:
 “ У  земљи ратова, деца се рађају после очеве смрти, зову их посмрчад,
рађају се на царски рез. Небо им пресеца пупчане врпце
у руке их прихвата бабица и дарује сиротиштима…
Очи им најтужније, радиоактивне, сијају у мраку, они су првенци и првород,
предодређени су да носе гас – маске, да се заштите од тровача,
њима је хелијум и кисеоник једини спас,
док босоноги корачају, минираним пољима рата „…

 Непријатељима Србије, јасно сте давали до знања да су непожељни ?

 -Кад је био Ролан Дима он је испричао тада да је био потрешен што је „Бела Ружа“  и Удружење  изгнаних Срба из Хрватске направило митинг поред Маријане споменика француско -србског пријатељства онда је Смиљанић  тај споменик  завио у црне чаршаве и рекао:-  наша љубав према Француској је умрла, то је емитовала француска телевизија Антена, Митеран је то видео, био је дубоко потрешен, то је све причао у „Вечерњим новостима “  Ролан Дима , чак и наслов каже да је био потрешен , када је видео да су Срби тај споменик умотали у црно , е онда је пришао Радомиру Смиљанићу новинар  Антене са камером  и онда рекао дрско: – знате ли ви господине да сте оскрнавили један споменик? А ја сам одговорио :-  а да ли ви знате да сваки споменик који има уметничку вредност мора да има и снажну поруку , ова порука више не важи , наша љубав према Француској је умрла, Француска  нас је издала и нека Француска  броји хиљаде и хиљаде србских мученика  које су убијале , у Хрватској усташе , у Босни и Херцеговини зелене беретке итд , рекао сам добро је да га нисмо срушили,  јер овај  споменик заслужује да буде срушен и да каменчиће тог споменика пошаљемо вашем председнику Митерану. Можда није требало тако да кажем, али он је човек  све то пренео и емитовао тај разговор самном . Још  једном сам био недисциплинован у светским размерама, али искрено . Када смо почињали блокаду Дунава  то је била организација “ Бела Ружа “ и југословенско речно бродарство,  они су нам помогли , они су довукли бродове и ми смо направили у цик- цак  и ту је требало да нам Милић  од Мачве да отвори изложбу слика , а Матановић  да игра симултанку на сто табли  . То су све наши родољуби били , тако смо ми уствари добили дозволу да на два три дана преградимо Дунав. Е, сад шта се дешава ? Ја сам одржао тај говор било је много света, било је много новинара, двадесет камера,  само из Немачке су биле три,  телевизија један, телевизија два , телевизија три, три камере и комплетни тимови.  Када када сам завршио говор окренуо сам се према њима и на немачком рекао , ја ћу то сада рећи на србском:-  а сада неколико речи за вас даме и  господо из Немачке. Немачка је сада по трећи пут у овом веку своје зликовачке руке до лаката увалила у недужну српску  крв  и  они су то наравно снимили јер сам то рекао на немачком и  сазнао сам то исто вече од Петера Римкорфа  он спада у највеће немачке и  европске песнике и  мислиоце , он ме зове телефоном , он је додуше јеврејског порекла и имао је пуно разумевања за тај мој екцес, што је оптужујем  Немачку да је окрварила руке о невину српску крв . Он је рекао . – Рашо. Радомире па и мене си оптужио,  одговорио сам:-  тебе нисам ти ниси Немац. Он се насмејао, а одкуд знаш ? Па ево сад је било на телевизији гледао сам цео твој говор  је дат на немачком. Можда је погрешно  пренео спикер!? А он је снимио то и пустио и стварно сам чуо свој глас на немачком . Те вечери 26 милиона Немаца је чуло тај мој говор у најугледнијем  дневнику  немачком и тако сам  ја пао у велику немилост све до сада ове госпође Меркелове. Ја не кажем, али је Грци називају Нова Хитлеровка.  Сад она хоће да казни  Русију,  а од чега ће  да има погон за Русију која је једина радила и која није имала кризу , а добијала је погон  из Русије, како она то замишља? Па нек прави Меркелова ветрењаче да јој покрећу машине.  Знате ја сам превео Мајн кампф Адолфа Хитлера и на преко  300 страна полемички га коментарисао и тамо сам видео обиље ствари против Срба које је Хитлер изнео.  И сад ћу направити једну књигу која ће се  звати: “ После Хитлера Хитлер “ ! У ствари моја теза је прва коју сам доказао и коју сам већ  објавио да је фактички оно храбро Титово не Стаљину  био тајни договор , односно наређење Стаљина Титу и то мислим да је Дејан Лучић  пренео јер ја сам коментарисао и Лучићеву дивну књигу која има наслов : Исламска Република Немачка , пошто страшно много Турака  долази у Немачку, он види да ће Немачка за десет година бити Турска . Када је Черчил 1948 године  у својој кампањи да поново буде премијер рекао гласно и јасно: –  ми смо заклали  погрешну свињу, није требало заклати Хитлера него Стаљина . Хитлер ће нам  требати још , а онда исто 1943. године , постоји документација за те тајне седнице владе, рекао прекинимо бомбардовање Немачке,  требаће нам за Русију . Черчил је био велики непријатељ словенског света поготово Русије , зато то енглеско подметање  ноге Србима стално. Е, сад шта се дешава , Стаљин кад је видео, Черчил је рекао 1948.год. имамо  милион и по  немачких заробљеника , наоружаћемо их до зуба, а они су ратници без премца послаћемо их на Русију и бацити десет атомских бомби на Русију,  јер они немају још атомску бомбу, морамо да журимо док је и они не направе, е сад лиценција поетика , Стаљин зове Тита тајно у Москву и каже му Валтер, ти ћеш то је наређење ,  окренућеш се против мене , ти ћеш  мени рећи једно велико не и кренућеш да ме нападаш , онда ће они помислити да се наше социјализам- комунизам распада већ  изнутра  и онда неће бацити те бомбе које могу донети те атомске отрове, према томе добићемо две три године, јер ће бити велика  дискусија  дал да се послуша Черчил дал да се крене,  за то време , ми ћемо имати своју атомску бомбу и то хидрогенску …итд . Велико хвала руском народу , он се захвалио   и заштитио нас од фашистичке Хитлеровске немани, да није било Русије, ми би данас били робови на немачким пољима, као што ће многи Грци а већ  јесу. Јер је госпођа Меркел увела штедњу, па су многи остали без посла а она је добила јефтину радну снагу као што добија сада из Хрватске такође  и наравно Бугарске,  Румуније па и Мађарске јер они људи морају да раде да хране своју децу и не питају шта добију за надницу,  добију уствари десети део онога што добије немачки радник. И ја сам једном немачком новинару који ме интервјуисао на сајму књига рекао :-  да  госпођа Меркел исту грешку прави као Хитлер , окреће жестоки поштени свет против Немаца јер ми знамо да Немци имају своју изреку а то значи, народ господар . Народ Господар значи они треба да господаре  другим народима. Е , неће господарити ни србским ни руским народом, а богами ни грчким, јер ја сам рекао том Немцу, погледајте ви какав ће бес Грка да груне због тога што им гладују деца због Меркелове и што морају да буду нови робови у немачким фирмама .Тај ће бес да букне јер једино у Грчкој постоји Тајна анархистичка Партија , ако се она повампири богами ја то не бих желео народу Гетеа, јер Гете је високо волео и ценио србски народ  и српску поезију. Он је са Шилером основао такозвани стумунг бранк покрет немачки по угледу  на јуначки косовски циклус, а примио је Вука Караџица цео дан , иако  је Волтеру дао само неколико дана пре тога , а толико људи је ишло код њега  јер он је био највећи  мислилац и највећи умник Европе и он је имао сатнице колко  ће и коме ће колико времена моћи да посвети . Волтеру је одредио двадесет минута, а  Вука је сачекао у граду његовом Вајмару пред својом кућом, одвео га је прво  у своју радну собу и рекао му: – овде сам месецима са вама и данас ћете бити цео дан мој гост на ручку и вечери . Ето тако изгледа наша културна србска стварност која је прећутана а ја то морам у свом роману Убијање Србије да вратим. На пример Гете је рекао Вуку како је могуће у оно време да србски песник који свог највећег јунака Краљевића Марка велича као победника над Мусом Кесеџијом  највећим турским јунаком  и на крају каже:- јао мене до Бога милога где погубих од себе бољега! Признаје да је бољи јунак од њега био Муса Кесеџија, то је висок песнички морал, то је Гете ценио, као што је јако ценио и поему Бановић  Страхиња, где је Бановић  Страхиња својој неверној љуби све опростио . не само неверство у љубави, него што је помагала Турчину да га победи, опростио јој све и вратио је у своју кулу. То је каже  за оно време нечувено, па и данас.

 Недавно сте имали операцију и док сте боравили  у шок- соби настала  је анегдота !

– Ја сам имао операцију слепог црева које се повампирило у мојим осамдесетим годинама и онда је наравно извршен како је мој пријатељ који ме оперисао рекао – царски рез , морао је да буде велики захват да извуку све да не би случајно парчићи остали, јер то би било фатално .У шок -соби кад сам се пробудио примао сам већ увелико инфузије против болова и чујем десно од себе чујем неке своје речи, на пример ја сам једини говорио на немачкој телевизији и овде и свугде да су други имали исламизацију, католичење, унићење, германизацију  али Срби  никад нису имали православизација., јер то систематски нису радили, даље није прошло као термин терминологија и ја видим да они понављају моје речи у томе онај један каже другоме:- треба да читате Смиљанића то је рекао човек  и он ће ме демантовати ако ја сада измишљам и ја нисам тада сазнао његово презиме сазнао сам само да је био професор на универзитету. Треба да читате Смиљанића тамо ћете много тога наћи, онда сам мало онако подигао главу, окренуо се према њему и рекао сам му :- извините господине ја се зовем Радомир Смиљанић , на његово велико изнанађење  Ово не говорим зато да се ја хвалим, већ  само да кажем да србска мисао о нашем страдању није умрла. Када су Немци овде правили интервју о стању свести који су назвали су га национални осећај, онда је гост био Дејан Медаковић позван је такође покојни Ђинђић и ја Радомир Смиљанић пошто смо јако добро знали немачки језик и својим делима познати у Немачкој, онда сам се ја нагео према Медаковићу, ми смо га звали Медо, онако пријатељски : -него слушај Медо мени се ово не допада национални осећај они ће нас  интелектуалце направити чак и националистима и већ  како их тамо називају и ја предлажем да ми назовемо емисију легитимни национални осећај …, према томе ми ћемо тражити да се емисија  зове легитимно национални интерес , а мени је Медаковић  рекао :- немој сада ја знам Немце као и ти то ћемо ми неколико пута да поновимо за време разговора  а они ће је емитовати сад у недељу и неће моћи то да скину легитимни и остаће то легитимни. И ја сам наравно добио одмах поруку  из Немачке од мојих пријатеља , да се та емисија стварно зове Легитимни национални интерес. Ја сам тада говорио њима , не можете ви Србе назвати ратоборним и  дивљачким народом , када су Срби оно што је највредније воле свој  пород и  дају им  имена на мир . Извините ја се зовем Радомир , ја хоћу да буде мир, ми имамо Бранимир онај који брани мир, имамо Славомир,  онај који слави мир , имамо Трпимир онај који трпи мир и онда сам наређао преко двадесет имена на мир  која имамо,  исто тако Љубомир итд . Имамо  имена на Слободу, имамо Слободан, имамо Слободанка имамо и имамо Слобода , вереница Лоле Рибара  који је погинуо у рату са вама Немцима , његова вереница се звала Слобода и она је уморена од стране Гестапоа, мучена је и уморена. Е , па сад хоћете ви сав тај народ да претворите да је  он правио Аушвице , абецеду страве и ужаса  Аушвица и онда сам наређао петнаест, двадесет првих слова термина  страшних који њих оптерећују, они су имали индустрију они су шишали Јеврејке и од њихове косе правили ћебад  а од зуба и ноктију су правили абажуре за лампе , све сам то рекао на тој телевизији  и то су они пренели . И  немојте више није у питању само један човек у Аушвицу је неколико миолиона  умирало од глади и зато да завршимо са тиме, немојте од народа , онда сам се окренуо главној камери и рекао да сви чују  : – господо они знају да сте ви народ Гетеа,  Шилера и  Хегела, мене зову отац хегелијанских романа  они вас хоће да направе будалама да је 40 хиљада Муслиманки  силовано , ако су Срби силовали четрдесет хиљада Муслиманки како су могли уопште да ратују, кад су они то ратовали  и бранили своју слободу  и своје кућне прагове.?! Ето то је био тај мој екцес а пошто ви хоћете да пишете ширу студију о неком мом раду и животу вероватно ћете и ово искористити…

  Дани Иве Андрића и српске писане речи биће одржани у децембру, наговестили сте да ће можда бити Петер Хандке и још нека значајна имена?

– Ја сам рекао да ћемо још  раније имати госте, ми би волели да дођу кад буде Андрићев рођендан, јер то није везано за писање, то је везано за личност Андрића и онда смо мислили да позовемо и Господина Генерала полиције др. Братислава Дикића , који се борио на Косову са својим колегама и који је био тешко рањен супростављајући се албанским терористима и чију су ликвидацију припремали албански терористи, због његове оданости и Косову и Србији и још  Бранка Опачића романсијера  који је већ сад други роман објавио итд и имаће и своју промоцију  у великој сали Општине на Новом Београду.  Бранко Опачић , он је пуковник  у пензији . Ја сам предложио када будемо постали односно кад дођемо под кров државе , Београда или државе Србије да у Удружењу књижевника Србије направимо један бакрорез , великани светске културе србски пријатељи , ту су и  Патрик Бесон француски писац који је написао интересантну књигу да су Срби  направили геноцид а тридесет посто их је мање у Хрватској  и ови зову њега за сведока тамо. Он је дошао у неколико наших протестних митинга за време бомбардовања, ми смо имали сусрете, изазивали смо НАТО  али су нас спашавала двојица који су били на Тргу Републике тако да нисмо били бомбардовани . Онда треба да позовемо Хандкеа, седам до осам њих великана они су били наши велики заштитници и борци за нашу истину и то треба да буде један лепи бакрорез  и ту мора доћи Боаро и сетићемо се још неких наравно ако буде среће,  то не би много коштао тај бакрорез, тај бакрорез би коштао пет до десет хиљада евра, а можда ни толико .Да знају ти наши непријатељи  ко су пријатељи Срба . Предвиђена имена од странаца су :Петер Хандке , Харолд Пинтер француски велики писац Патрик Бесон, пуковник Боаро Франзуз онда би ту дошао и наш херој Генерал полиције др. Братислав Дикић  , који је био тешко рањен на Косову од албанских терориста и који ни по коју цену не жели да се одрекне Косова а и написао је Заклетву Србског народа , а због његове борбе за очување Србије, коју је и крвљу бранио . Наравно размишља се још  о неким именима да то буде уствари Десет Праведника који су бранили српску правду и право и да то буде бакрорез,  њихови ликови са именима, а доле да се о сваком каже по неколико реченица и угравира а онда да се то постави у Удружењу књижевника Србије у слободарску Француску седам у самом предворју,  како се уђе и иде за канцеларије напред да буде уочљив  тај бакрорез, а можда реплика  да се постави  између Хрватске, Немачке и Америчке амбасаде, таман су поређане једна поред друге, ту да се стави реплика тога исто то на једном каменом пиједасталу итд. Ја то предлажем и напишите да о томе Радомир Смиљанић  размишља. Као што ми је идеја била да на Калемегдану поставим огроман Крст који се спушта у једну крипту и да ту буде оних дванест беба бањалучких , које је угушио Кол, јер није дао да се унесе кисеоник, што смо били под санкцијама . Ја сам био код Патријарха Павла Његове Светости , да морамо тражити дозволу где ће доћи велики Крст. Он ми је рекао: – Синко , пољубићу те, то је дивна идеја , то ће бити наш  штит, а онда је неко из Милошевићеве партије сматрао да не треба да буде крст него обелиск.

 Изабрани сте за председника новооснованог друштва  Друштво књижевника  Крајине, реците нешто о томе?

– Ја сам пореклом из Коренице ,Крајишник и ја сам то прихватио и ми ћемо имати једну књижевну делатност, значајне књиге ћемо објављивати и антологијске, истовремено моја  идеја је да се оснује и путујуће позориште Крајина, тако да ћемо гостовати  са крајишким песмама и играма и једночинкама а шеф тога позоришта и главни режисер  ће бити Милан Јелић , писац чувене комедије која је играна у Атељеу 212  “ Јелисаветини јади због молера „, он је режирао и друге ствари он ће бити режисер а сви ћемо бити власници  и сви ћемо живети од представа а надам се да ће представе бити посећене, јер после једночинки долази један концерт  националне народне музике Крајишника тамбурице и песме и онда ћемо имати пуне сале и овде и по  дијаспори  итд .

Да ли се знају добитници награда за животно дело Академије „Иво Андрић “ која ће бити уручена у децембру ?

– Још је прерано да се говори о томе, али мислим да ту награду  за животно дело заслужује и Дејан Лучић  публициста, родољуб, књижевник, јер су Дејан Лучић  и Мирољуб Јефтић  највише цитирани аутори у свету , али о томе ћемо у децембру.

Гојко Раичевић  из Подгорице, уредник најчитанијег портала ИН4С, који је председник Мировног покрета “ Не у рат- не у НАТО“ ! а  тај покрет је основао пре више година, неуморан је у својој мисији ….

– Пренесите моје поздраве Господину Гојку Раичевићу и реците му да има подршку Академије „Иво Андрић “ из Београда и да му се сви колективно придружујемо.

Разговарала: Славица Јовановић

ГЕОПОЛИТИКА: Србија трајно искључена из европског развоја – Вили Вимер: Напуштањем међународних права од стране НАТО-а. Агресор мора надокнадити штету коју је проузроковао

Србија трајно искључена из европског развоја

Вили Вимер, бивши државни секретар Министарства одбране Немачке и посланик у Бундестагу, у интервјуу за Геополитику сведочи да је на конференцији високих званичника САД и европских земаља у Братислави 2 000 одлучено да Србија буде трајно искључена из европског развоја

1860751.jpg

Из мог угла, Београд је жртва агресорског рата који је спроведен потпуним напуштањем међународних права од стране НАТО-а. Агресор мора надокнадити штету коју је проузроковао и ово одговора глобалним правилима у свету.

 

Разговор водили: Слободан Ерић и Милан Старчевић

 

„Ко, ако не они који су водили агресорски рат против Југославије, не заслужују да буду пред Трибуналом за ратне злочине у Хагу?“, каже, између осталог, у ексклузивном интервју за Геополитику Вили Вимер, бивши државни секретар министарства немачке одбране (1988 – 1992) и посланик у Бундестагу. Вимер је годинама био високи функционер ЦДУ партије, а први пут јој је приступио 1959. Од 1976. до 2009. био је савезник посланик у Бундестагу и предводио је немачку делегацију парламентараца при ОЕБС-у, да би 1994. па све до 2000. био потпредседник парламентарне скупштине ОЕБС-а. Снажно се залагао, заједно са осталим појединим немачким политичарима, против ратног похода НАТО-а на Србију, оптуживши тадашње немачке министре Фишера и Шарпинга за тешке манипулације. Своју пацифистичку мисију потврдио је по питању ангажовања немачких авиона „Торнадо“ у Авганистану, кад је Савезном уставном суду упутио тужбу против Савезног парламента за одобравање слања немачких авиона у кризно подручје.

 

1107985.jpg

Поштовани господине Вимер, шира јавност у Србији за Вас је сазнала на основу писма које сте упутили канцелару Герхарду Шредеру, где сте га информисали о закључцима са конференције из Братиславе коју су организовали Министарство спољних послова Америке и амерички Ентерпрајз институт, на тему Балкана и НАТО-а. Један од закључака је био да „Србија мора трајно да буде искључена из европског развоја“. Да ли су потоњи догађаји и процеси на Балкану и Европи потврдили основне поруке са овог скупа?

– Данас се моје писмо упућено тадашњем немачком канцелару, Герхарду Шредеру, и Ангели Меркел, која је тада била председавајућа ЦДУ, чита као путоказ који је свима познат. Након конференције у Братислави у лето 2000, људи су са неверицом реаговали шта су закључили виши амерички владини званичници, међу њима министри, координатори обавештајних служби и пажљиво одабрани новинари, и личности из „Think Tanks“ истраживачког центра. По мом мишљењу, важне компоненте са конференције у Братислави недостају, укључујући садржај последњег разговора Милошевића и Холбрук и значајКосовазаблискоисточни мировни процесизмеђу Израелаи његових суседа. Дуго је у Немачкој остало несхватљиво зашто је др Хелмут Кол одбијао немачко одобрење за стварање муслиманске државе у Европи. Актери ван Београда или СР Југославије већ поодавно указују колико је развој ситуације на Косову сличан избалансираном проналажењу решења између Израела и Палестинаца. Према појединим извештајима, Холбрук је Милошевићу представио план за избегавање рата, уколико Југославија делове Косова стави на употребу у америчке војне сврхе. Крајњи циљ је био да се Русија са читавог Балкана протера, што би имало утицаја и на Јадрану.

Како бисмо данас могли оценити стање у међународним односима? Хладни рат је завршен, али неке од преживелих институција тог периода су веома живе – као, рецимо, НАТО. У једном од закључака са поменутог скупа говори се да НАТО мора да се прошири од Балтика до Анадолије, у границама Светог римског царства. Како објаснити ту амбицију која је подржана једном оваквом историјском инспирацијом?   

– Кључни елемент да би се одговорило на ово питање је у фундаменталној промени америчке политике 1992/1993. САД су то тог тренутка били гарант међународног правног система, без кога крај Хладног рата не би био могућ, без умањивања суштинске улоге Совјетског Савеза. Са ратом против СР Југославије САД су свесно уништиле међународни правни поредак, од повеље УН и до завршног акта из Хелсинкија, па до Нирнбершког процеса, све је разорено. Хенри Кисинџер је позвао, где год је могао, на одбацивање међународног права које је развијено после мира у Минстеру 1648. Сила права је дошла после његових речи: концентрисана војна и екомонска моћ, а Београд је био само почетак. Финансијски колапс, који је морао бити повезан са именом „Lehmann“ банке у 2008, сломио је ту праву линију америчке администрације, а случај Ирана и Сирије сада показује делимичан повратак САД средствима дипломатије. Да ли ће се овај поглед поново променити када Вашингтон поново поврати снагу, то не могу да кажем, јер то зависи од низа других фактора.

1860793.jpg

Какве су све међународно-правне и геополитичке последице напада Америке и НАТО-а на Србију 1999. године и који су, по Вама, били прави циљеви ове агресије?

– Европа је била пуна наде и чинило се да су уједињењем Немачке 1990. превазиђене последице из 1945. Изнад свега, САД и СССР биле су гарант за успех Хелсиншког процеса. Хелсиншка повеља није само допринела да се превазиђу поделе у Немачкој и Европи, већ су народи Европе поново одахнули и гајили основану наду да ћу дугорочне последице на крају Првог светског рата бити решене дипломатским средствима тзв. Хелсиншког процеса. Хелмут Кол, који је са Горбачовом, и као близак пријатељ Џорџа Буша, отворио ново поглавље руско-немачких односа, иако је 20. век за обе стране био одређен патњама, такође је исто желео у односима између Немаца и Срба, јер је имао на видику историју из 1914. и 1941. Тек сада се може разумети зашто је он у лето 1999, одмах након окончања бомбардовања СР Југославије, планирао посету Београду, што би био јасан сигнал да је другачија Европа од агресорске могла постојати. Рат у Европи, са потпуним непоштовањем међународних права, означио је повратак закону силе, који је у прошлости донео много патње и беде народима. Након агресије против Југославије, до рата против Ирака, влада опште разумевање да, иако не постоји крај историје, постоји ограничење закона песнице, као што показује међународни договор о сиријском наоружању или привремени споразум са Ираном.

Србија је претрпела економску штету током санкција, али је највеће економске губитке имала током НАТО бомбардовања, када су поред војних циљева уништене и многе фабрике и економска инфраструктура земље. Питамо Вас, не само као неког ко је био посланик у Бундестагу него и као адвоката, да ли има, по Вама, смисла да Србија тужи НАТО и затражи ратну одштету?

– Из мог угла, Београд је жртва агресорског рата који је спроведен потпуним напуштањем међународних права од стране НАТО-а. Агресор мора надокнадити штету коју је проузроковао и ово одговора глобалним правилима у свету. Влада Србије би требало да зна или да утврди колика је учињена штета. Постоје одређени детаљи економске штете које се пружа далеко више од 100 милијарди долара, да не помињемо људску патњу која је проузрокована. Поводом петнаест година од НАТО бомбардовања, требало би запитати следеће: ко, ако не они који су водили вулгарни рат против Југославије, заслужује да буде пред Трибуналом за ратне злочине у Хагу. Ко, ако не они који су, кршећи међународно право, напали чланицу УН у мирнодопском времену, морају да обезбеде накнаду за вршење агресије, због чега су уништени животи и инфраструктура? Колико је људи изгубило своје животе свима је познато (око 4000 и 8000 тешко повређених) као и процене обима оштећења инфраструктуре (преко 100 милијарди долара), док се штета настала употребом осиромашеног уранијума може само наслутити.

Како сагледавате и оцењујете праву суштину крвавих демонстрација и протеста опозиције у Кијеву, као и понашање два најважнија спољнополитичка актера у овој кризи, Русије на једној, и ЕУ и Америке на другој страни?

– На конференцији у Братислави Украјина је била једна од важних тема, и она би требало да буде кључни елемент америчких циљева на евроазијском континенту. Године 2006. у Риги, покушано је да се Украјина интегрише у НАТО, али тада та намера није успела. Постојало је доста разлога за неуспех америчке администрације, пре свега због антируске политике НАТО политике од 1992, која би тада још више добила на снази, и пут у трајни конфликт би био неповратан. Такав инструисани концепт значио би да су западноевропске државе изгубиле сваку кооперацију и добросуседске односе са Руском Федерацијом. Окренут је други лист, па ако се већ Украјина не може убацити у НАТО канџе и на тај начин да се прилагоди Вашингтону, циљ је да се резултат оствари на друкчији начин. Такав пут је у великој мери фаталан, без обзира на низ преломних тачака које је Јанукович оставио прихватајући свеопште изборе у земљи. На немачкој телевизији виђене су слике како се на централном градском тргу у Кијеву, на Мајдану, вијори велика пољска застава, што је провокација, познавајући историју након Првог светског рата. Постоје ли данас снаге које желе да доведу у питање постојање поретка у Европи после окончања Хладног рата и тиме доведу у питање темеље данашњег мира? Не треба заборавити какве су све припреме извршене у вези са немачким уједињем, сходно договору Горбачова и Кола, као основа за крај Хладног рата и успостављања трајног мира. Ко Украјину види као пробни балон за ново померање граница, отвара Пандорину кутију. Оватема стоји на невидљивом дневном реду током данашњих сукоба у Кијеву.

1107802.jpg

Актуелна власт у Србији је започела процес придруживања у ЕУ. Велики део јавности у Србији се противи приближавању Бриселу. Шта бисте Ви, са својим огромним политичким искуством, могли  посаветовати српску Владу?

– На несрећу, на Балкану су била утицајнадва фактора. Прво је одлука Конгреса САД 1990, која је усмерена ка уништењу Савезне Републике Југославије, за коју није било оправдања. Затим одбијање Европске заједнице да Југославији одобри скроман кредит у износу од 4 милијарде долара да би земља поправила објективне економске проблеме. Ускоро ћемо видети на референдуму за независност Шкотске како ће се познати међународни проблеми развијати. Постоји објективна сумња да сви они који сносе одговорност за илегалан рат против Југославије имају сада у интересу да Србију уведу у Европску унију, да би, напослетку, оправдали ратну агресију и њен резултат. С друге стране, без Београда је незамисливо да Балкан може напредовати. Видећемо.

Како бисте могли окарактерисати ЕУ – шта је политичка суштина ове наднационалне заједнице која је створена први пут у историји Европе? Да ли је протеклих пет-шест година у ЕУ и САД манифестована само економска криза, или је та криза Запада структурална?

– Питање је одлично, јер би анализа могла трајати недељама, ако не и месецима. Криза Европе почела је, желели ми то да признамо или не, са ратом против Југославије. Европска унија је увек себе доживљавала као заједницу вредности, а један од највиших стандарда је верност и поштовање међународног права. Бомбе на Београд су све више првородни грех Европске уније, јер се ништа не предузима да се врати првобитно стање, пре бомбардовања. У погледу демократије, наше земље се удаљавају од принципа „више демократије“. Данас, ми морамо претпоставити да наше владе колективно покушавају да натерају грађане да изађу из јавног живота, и да тестирају да ли држава може опстати под мотом „спровести мање демократије“. Овде у Немачкој је тај осећај присутан у свим партијама, где постоји утисак да они више одређују по правилима „демократског принципа“ или „демократије одозго“. Ми сада доживљавамо нову доминацију дела групе грађана, која само слуша привреднике и не брине о интересима грађана. У економском смислу, било је јасно још пре банкрота „Lehmann“ банке да европске уштеде, као прве на олтару америчких финансијских ратова, морају бити жртвоване. Чист амерички капитализам је од средине деведесетих година разбио европску социјално-тржишну привреду.

Недавна одлука швајцарског народа да на референдуму ограничи прилив емиграната изазвала је у ЕУ низ негативних тонова, чак и претње и уцене. Какво је Ваше мишљење на суверену одлуку Швајцараца и на реакцију чиновника из Брисела? Да ли је Швајцарска показала, кроз институцију директне демократије, да је још једина независна земља у Европи?

– Може тако бити. Швајцарска држи чврсто свој демократски принцип, док суседне државе мењају своје ставове. Ова промена није само последица Брисела. Демократија и нагиб да поседују свој или туђи новац, то је оно што чини Швајцарску. У оквируШвајцарске, њихови грађанимогугласатио свему, и ми их морамо поштовати. Швајцарцисутакођедужни дасе придржавајуспоразумазакључениход њих самихида поштујунашуунутрашњуодлуку. Швајцарска је одувек била дипломатска у хуманитарна сила, као и Аустрија, са познатим светским адвокатима. Можда је случај посебне врсте да је пре агресије на Београд Швајцарска због јеврејских средстава запала у проблеме и да њена дипломатска улога није могла да буде толико активна. Карла дел Понте је била лабудова песма за досадашњу улогу Швајцарске са добро смишљеним услугама. Да ли је опет случајност или не, да је швајцарски амбасадор у Украјини био први који је пре неколико дана начинио преговарачки помак у односима присталица владе и њених противника? Можда је то добар предзнак за заједничко српско-швајцарско председавање ОЕБС-у, али такво да се говори о жртвама НАТО агресије у Југославији. Али, како кажу, нада као прва живи поново.

 

Превод: Милан Старчевић

 

Писмо Вилија Вимера канцелару Шредеру

 

Веома цењени господине канцелару,

Крајем протекле недеље био сам у прилици да у словачком главном граду Братислави присуствујем Конференцији коју су заједнички организовали Министарство иностраних дела и САД и „American Enterprise Institut“ (спољнополитички институт Републиканске странке). Главне теме скупа биле су Балкан и проширење НАТО-а.

Конференцији су присуствовали високи политички представници, на шта указује присуство великог броја председника влада, као и министара иностраних послова и министара одбране из тог региона. Међу бројним важним тачкама, о којима се расправљало, неке од тема заслужују да се нарочито истакну:

1. организатори Конференције су захтевали да се у кругу савезничких држава што је могуће брже изврши међународно признање независне државе Косово.

2. Организатори су изјавили да се СР Југославија налази изван сваког правног поретка, а пре свега изван Завршног документа из Хелсинкија.

3. Европски правни поредак представља сметњу за спровођење планова НАТО-а. У том смислу, за примену и у Европи знатно је погоднији амерички правни поредак.

4. Рат против СР Југославије вођен је да би се исправила погрешна одлука генерала Ајзенхауера из доба Другог светског рата. Због тога се из стратешких разлога тамо морају стационирати амерички војници, те да се тако надокнади оно што је пропуштено 1945.

5. Европски савезници су учествовали у рату против Југославије, да би дефакто превазишли препреку и дилему, насталу после усвајања „Концепта нове стратегије“ Алијансе, у априлу 1999. године, односно настојањем Европљана да се претходно добије мандат УН или ОЕБС-а.

6. Не умањујући важност накнадне легалистичке интерпретације Европљана, да је, наиме, код ширења задатака НАТО-а преко граница законски договореног подручја у рату против Југославије била реч само о изузетку, ипак је јасно да је у питању преседан, на који се у свако доба свако може позвати, и тако ће многи убудуће и да поступају.

7. Ваљало би да се приликом садашњег ширења НАТО-а поново успостави територијална ситуација од Балтичког мора до Анадолије, каква је постојала у време Римског царства, кад је оно било на врхунцу моћи и заузимало највеће територијално пространство.

8. Због тога Пољска мора да буде окружена са севера и са југа демократским државама као суседима, а Румунија и Бугарска да обезбеде копнену везу са Турском. Србија (вероватно због обезбеђивања несметаног војног присуства САД) трајно мора да буде искључена из европског развоја.

9. Северно од Пољске треба да се оствари потпуна контрола над прилазима Санкт Петербурга Балтичком мору.

10. У сваком процесу, праву народа на самоопредељење треба дати предност над свим другим одредбама или правилима међународног права.

11. Тврдња да је НАТО приликом напада на СР Југославију прекршио сва међународна правила, а нарочито све одговарајуће одредбе међународног права ‒ није оспоравана.

После ове конференције, на којој се расправљало веома слободно и отворено, не може да се избегне важност и далекосежност њених оцена, нарочито када се има на уму висок и компетентан састав учесника и организатора.

Америчка страна, изгледа, свесна је и спремна да у глобалном оквиру, због остваривања својих циљева, поткопа и укине међународни правни поредак, који је настао као резултат Другог светског рата у прошлом веку. Сила има да стоји изнад права.Тамо где међународно право стоји на путу, треба га уклонити.

Када је сличну судбину доживело „Друштво народа“, Други светски рат није више био далеко. Начин размишљања, који води рачуна само о сопственим интересима, може да се назове само тоталитарним.

 

Вили Вимер

GOVOR SRBINA NA DEMONSTRACIJI U NEMACKOJ ZA MIR U CELOM SVETU!

http://www.youtube.com/watch?v=G6vGw36SPSM

 

 

U subotu kolektivno sunećenje 150 djece u Sarajevu

17.04.2014. u 15:24

U subotu kolektivno sunećenje 150 djece u Sarajevu

U subotu 19. aprila će u glavnom gradu Bosne i Hercegovine Sarajevu biti organizovan kolektivni sunet za 150 djece u organizaciji Centra za obrazovanje i kulturu Istanbul i agencije „Eskisehir glavni grad kulture turskog svijeta 2013“, javlja Anadolu Agency (AA).

U subotu kolektivno sunećenje 150 djece u Sarajevu

Foto: Arhiv/Anadolija

U okviru programa, djeca obučena u garderobu za sunet, prvo će se provozati kočijama na Vrelu Bosne, nakon čega će otići u Bosanski kulturni centar (BKC), gdje će biti održan program. Ovom važnom događaju prisustvovat će i ministar obrazovanja Republike Turske prof. dr. Nabi Avci i guverner Eskisehira Gungor Azim Tuna.

Djeca će imati priliku slušati pjesme u izvedbi bosanskohercegovačkog hora Fatih Sultan Mehmed Han, kao i gledati lutkarske predstave u BKC-u.

Nešto kasnije u Narodnom pozorištu u Sarajevu bit će prikazan i derviški ples u izvedbi grupe „Bursa sema“ i u pratnji poezije Yunus Emrea.

Istog dana, u subotu, u konferencijskom salonu Gazi Husrev-begove biblioteke bit će održani paneli pod nazivom „Susreti književnika“, na kojima će se razgovarati o društvima i migracijama, muzici i kulturi, gradovima i arhitekturi, te temama poput filma i istorije.

„Susrete književnika“, koje organizuje agencija „Eskisehir glavni grad kulture turskog svijeta 2013“ u okviru platforme za mislioce Anadolije, otvoriće ministar kulture i sporta Federacije BiH Salmir Kaplan i guverner Eskisehira Gungor Azim Tuna. Susretima će prisustvovati Muhsin Mete, Aida Begić, Belkis Ibrahimhakkioglu, Safet Bandžović, Yildirim Aganoglu, Mufid Garibija, Maja Baralić Materne, Yusuf Adiguzel, Suphi Saatci, Suleyman Faruk Guncuoglu, Ruhi Ayangil i Alparslan Baha Yilmaz.

(Anadolija)
Tagovi: obrezi

Ljubiša Simić: APEL

Poštovani,
U prilogu vam prosleđujemo mejl koji je upućen UP „Sedmica“ kao apel za pomoć teško oboleloj supruzi jednog našeg sugrađanina, sa molbom da isti prosledimo dalje. Ako neko želi da pomogne, za sve informacije se može obratiti Ocu Simonu Turkiću, parohu Srpske pravoslavne crkve u Frankfurtu.
Molimo vas, da mejl prosledite dalje.
Srdačan pozdrav,
UP „Sedmica“
Pomaze Bog,
sa zebnjom u srcu danas na blagi dan Veliki petak,krecem put doma svog u jednoj od presudnih bitaka za suprugu i nasu celokupnu porodicu. Moram vam se jos jednom obratiti da nam pomognete, zato vas molimo stupite sa Ocem Simonom Turkicem u kontakt koji je koliko je mogao za prvu operaciju u januaru pomogao. Koliko mozete pomozite nam sto hitnije, i 5 eura za nas u ovoj situaciji je veliko. Kontaktirajte nase ljude,organizacije,udruzenja,privatnike . Dokumentacija sa CD je kod Oca Simona o nama,o nasoj borbi nakon napustanja Kosmeta,transplantacije bubrega i sada borba da se najteza bolest pobedi. Dostavljam vam konto na koji mozete uplatiiti ako budete mogli. Molim vas pomozite nam da Zorica,majka troje dece dobije ovu bitku. Hvala vam i oprostite na vapaju, jer zivot je u pitanju.
Konto: 5300213982, BLZ:30020900 Targo bank.
Zdravko Dobric
Schwedenpfad 21
65934 Frankfurt
015731897726

Деспот хтео да погуби Патријарха због Ватикана

Деспот хтео да погуби Патријарха због Ватикана

Када је у 15. веку Турска освојила Балкан, Византија и остале православне земље нису биле у могућност да се Турцима одупру. Тражили су помоћ од западних хришћана! Ватикан их је дочекао уценом.
Обећана им је помоћ од земаља Западне католичке Европе под условом да потпишу унију са католичком црквом, тј. да православна црква призна врховну власт Ватикана.
Васељенски патријарх из Цариграда је подлегао том притиску. Заказан је сабор у Фиренци 1439. године.
На сабор су дошли сви православни патријарси, чак и Руски.
Сви, осим Српског.
Владар Србије, деспот Ђурађ Бранковић, рекао је српском патријарху да ће га обесити уколико оде у Фиренцу.
Те, 1439, године у Фиренци унију са Ватиканом су потписали сви православни верски поглавари. Сви, осим српског (и светог Марка Ефеског, видети прилог). Сазнавши да се Србија супроставила моћном Ватикану, руски Велики Кнез је погубио свог патријарха, због срамоте коју је нанео Русији. Када се и у Цариграду сазнало да Срби нису потписали унију, настали су нереди. На захтев народа, Васељенски патријарх морао је да се повуче. Ватикан то Србима никад није опростио. Вековима је католицима у срце усађивао мржњу према Србима…
Велики је био одјек у православном свету и народу то што је једино српски патријарх одбио да дође на тај скуп-сав православни свет га је славио као свог патријарха а великих заслуга за то је имао и Ђурађ.
У то време, 10. јуна 1439. године, умре стари Патријарх Јосиф не потписавши ипак унију, коју неће потписати ни свети Марко, митрополит Ефески и заменик Патријарха Антиохијског и Јерусалимског.
Тада папа навали на цара и на источне епископе да признају не само римске лажне и јеретичке догмате него и врховну папску власт над целом Црквом и целим светом, позивајући се при томе на лажне документе неког Исидора и тобожње “завештање” цара Константина, што је све било исфабриковано у Риму, да би се макар и лажним документима потврђивало незајажљиво властољубље папско. Свети Марко је и тај захтев енергично одбио и изјавио: “За нас папа представља само једнога измећу патријараха, али и то – ако би он био православан”.
Но папа као неки тиранин, и бедни, невољом прикљештени, цар издајица, и остале издајице око њега, најзад потпишу срамну унију, пљунувши тиме на све одлуке свих Васељенских Сабора и светих Отаца својих. Један православни епископ успео је да побегне и не потпише, док свети Марко није хтео да бежи него је јавно и пред царем и пред папом одбио да потпише ту лажну и богопротивну унију. Када је видео да на акти о унији нема потписа Марковог, за толико интелигентни папа Евгеније извикнуо је: “Дакле, ништа нисмо урадили!” Ипак је властољубиви папа тражио да му се свети Марко доведе на суд због тобожње непокорности њему, који је свој престо уздигао више облака. По наређењу царевом свети Марко изађе пред папу, као оно некада Велики Василије пред оног гордог епарха Модеста, и на оптужбе и на претље папине да је јеретик и да ће бити осуђен, јер се не потчињава одлуци коју сви потписаше, он одговори: “Нисам ја без разлога чврст у своме мишљењу, нити нађох да не ваљају неке од мојих речи, које с Божјом помоћу изговорих раније у Ферари и сада овде у Флорентији. То такође није нашао нико од вас, нити ико други. Ја ни по чему нисам сличан ранијим јеретицима, него баш сасвим супротно. Јер сваки од тих јеретика увек је уводио нешто ново и страно и туђе Цркви Христовој, и то су Оци у своје време изобличили као лажно, и затим одбацили и проклели. И уопште Црква Божја свуда и свагда отсеца и одбацује новачења и пребива у древним предањима и стварима, тојест у апостолским и светоотачким догматима, што се и ја по моћима својим старам да чиним, благодаћу Христа мога, макар ме снашло и хиљаде смрти… А што велиш да ћеш да ме осудиш, знај да су Сабори Цркве осуђивали као бунтовнике само оне који су нарушавали неки догмат и проповедали своју јерес. Зато је Црква најпре осуђивала ту њихову јерес па онда и вођу те јереси и њене поборнике. Но ја уопште нисам проповедао своје учење, него сам се само држао оног учења које је Црква у неповређеном облику примила од Спаситеља нашег и у њему неотступно пребивала до данашњег дана, а које је учење и римска црква држала до времена отцепљења. Треба пре свега, ако смете, да осудите оно учење (о Духу Светом) којега се ја држим, па онда мене да судите. А ако то учење ви признајете за побожно и православно, зашто сам онда ја достојан казне?” Тако се свети Марка избави од папских канџи, и 26. августа 1439. врати се натраг у Цариград.

Овај чланак је објављен у ПРАВОСЛАВЉЕ

Деспот хтео да погуби Патријарха због Ватикана

Када је у 15. веку Турска освојила Балкан, Византија и остале православне земље нису биле у могућност да се Турцима одупру. Тражили су помоћ од западних хришћана! Ватикан их је дочекао уценом.
Обећана им је помоћ од земаља Западне католичке Европе под условом да потпишу унију са католичком црквом, тј. да православна црква призна врховну власт Ватикана.
Васељенски патријарх из Цариграда је подлегао том притиску. Заказан је сабор у Фиренци 1439. године.
На сабор су дошли сви православни патријарси, чак и Руски. 
Сви, осим Српског. 
Владар Србије, деспот Ђурађ Бранковић, рекао је српском патријарху да ће га обесити уколико оде у Фиренцу.
Те, 1439, године у Фиренци унију са Ватиканом су потписали сви православни верски поглавари. Сви, осим српског (и светог Марка Ефеског, видети прилог). Сазнавши да се Србија супроставила моћном Ватикану, руски Велики Кнез је погубио свог патријарха, због срамоте коју је нанео Русији. Када се и у Цариграду сазнало да Срби нису потписали унију, настали су нереди. На захтев народа, Васељенски патријарх морао је да се повуче. Ватикан то Србима никад није опростио. Вековима је католицима у срце усађивао мржњу према Србима…
Велики је био одјек у православном свету и народу то што је једино српски патријарх одбио да дође на тај скуп-сав православни свет га је славио као свог патријарха а великих заслуга за то је имао и Ђурађ.
У то време, 10. јуна 1439. године, умре стари Патријарх Јосиф не потписавши ипак унију, коју неће потписати ни свети Марко, митрополит Ефески и заменик Патријарха Антиохијског и Јерусалимског. 
Тада папа навали на цара и на источне епископе да признају не само римске лажне и јеретичке догмате него и врховну папску власт над целом Црквом и целим светом, позивајући се при томе на лажне документе неког Исидора и тобожње “завештање” цара Константина, што је све било исфабриковано у Риму, да би се макар и лажним документима потврђивало незајажљиво властољубље папско. Свети Марко је и тај захтев енергично одбио и изјавио: “За нас папа представља само једнога измећу патријараха, али и то – ако би он био православан”. 
Но папа као неки тиранин, и бедни, невољом прикљештени, цар издајица, и остале издајице око њега, најзад потпишу срамну унију, пљунувши тиме на све одлуке свих Васељенских Сабора и светих Отаца својих. Један православни епископ успео је да побегне и не потпише, док свети Марко није хтео да бежи него је јавно и пред царем и пред папом одбио да потпише ту лажну и богопротивну унију. Када је видео да на акти о унији нема потписа Марковог, за толико интелигентни папа Евгеније извикнуо је: “Дакле, ништа нисмо урадили!” Ипак је властољубиви папа тражио да му се свети Марко доведе на суд због тобожње непокорности њему, који је свој престо уздигао више облака. По наређењу царевом свети Марко изађе пред папу, као оно некада Велики Василије пред оног гордог епарха Модеста, и на оптужбе и на претље папине да је јеретик и да ће бити осуђен, јер се не потчињава одлуци коју сви потписаше, он одговори: “Нисам ја без разлога чврст у своме мишљењу, нити нађох да не ваљају неке од мојих речи, које с Божјом помоћу изговорих раније у Ферари и сада овде у Флорентији. То такође није нашао нико од вас, нити ико други. Ја ни по чему нисам сличан ранијим јеретицима, него баш сасвим супротно. Јер сваки од тих јеретика увек је уводио нешто ново и страно и туђе Цркви Христовој, и то су Оци у своје време изобличили као лажно, и затим одбацили и проклели. И уопште Црква Божја свуда и свагда отсеца и одбацује новачења и пребива у древним предањима и стварима, тојест у апостолским и светоотачким догматима, што се и ја по моћима својим старам да чиним, благодаћу Христа мога, макар ме снашло и хиљаде смрти… А што велиш да ћеш да ме осудиш, знај да су Сабори Цркве осуђивали као бунтовнике само оне који су нарушавали неки догмат и проповедали своју јерес. Зато је Црква најпре осуђивала ту њихову јерес па онда и вођу те јереси и њене поборнике. Но ја уопште нисам проповедао своје учење, него сам се само држао оног учења које је Црква у неповређеном облику примила од Спаситеља нашег и у њему неотступно пребивала до данашњег дана, а које је учење и римска црква држала до времена отцепљења. Треба пре свега, ако смете, да осудите оно учење (о Духу Светом) којега се ја држим, па онда мене да судите. А ако то учење ви признајете за побожно и православно, зашто сам онда ја достојан казне?” Тако се свети Марка избави од папских канџи, и 26. августа 1439. врати се натраг у Цариград.

Овај чланак је објављен у  ПРАВОСЛАВЉЕ

ТВ АС: Гост Александар син Војислава Шешеља

https://www.youtube.com/watch?v=WoObUfLUZG0#t=474