ПОЛИТИКА : Путин: Покушавају да нас распарчају као Југославију

Свет

Путин: Покушавају да нас распарчају као Југославију

Руски председник упозорио на неопходност обуздавања ширења НАТО-а и признао да су руски војници били присутни на Криму пре одржавања референдума о отцепљењу од Украјине и током њега

Питање Владимиру Путину упутило око два милиона људи (Фото Ројтерс)

Покушаји распарчавања Русије по југословенском моделу, трка у наоружању на коју је Москва принуђена да одговори, нада да неће морати да „искористи своје право” и пошаље војску у Украјину, и кратак разговор са Едвардом Сноуденом неки су од најупечатљивијих делова јучерашњег телевизијског обраћања нацији руског председника Владимира Путина.

Одговарајући на поједина питања грађана, којих је, по неким проценама, пристигло више од два милиона, Путин је сасвим очекивано највише простора посветио кризи у Украјини и њеним могућим међународним и унутрашњим импликацијама.

„Покушавају да нас распарчају. Погледајте шта су са Југославијом урадили. Исцепкали на парчиће и сада манипулишу свим чиме могу манипулисати. Тамо се већ може манипулисати практично са свим”, рекао је Путин одговарајући на питање гледаоца из Санкт Петербурга, преноси Танјуг.

„Начелно, то исто неко очигледно жели да уради и са нама”, додао је, не прецизиравши на кога конкретно мисли.

„Уколико погледате шта се догађа, и сами ћете одговорити на своје питање ко то ради”, рекао је Путин и оценио да је предмет међународне политике столећима било „стварање сукоба између Русије и Украјине, подела, цепање суштински једног народа”.

Такође је упозорио на то да ширење НАТО-а истискује Русију из региона Црног мора, а да распоређивање америчког ракетног штита у источној Европи води ка трци у наоружању, на коју је Русија принуђена да одговори.

Руски председник је у телевизијском обраћању истакао и да је на одлуку о анексији Крима, седишта руске Црноморске флоте, делимично утицало ширење западне војне алијансе у источној Европи. „Кад војна инфраструктура дође на нашу границу, принуђени смо да одговоримо. Ракетни систем НАТО-а у ствари је офанзивни систем о којем САД одбијају да преговарају.”

Путин сматра да би светске силе требало да разраде нови међународни механизам за решавање проблема, јер „у униполарном свету којим руководе Сједињене Америчке Државе мало је онога што би обуздало употребу силе”. „Кад постоји баланс моћи, тад постоји и жеља за преговорима.”

На питање где је „црвена линија” када је реч о ширењу НАТО-а, Путин је одговорио да се „не треба бојати ничега”, али да Русија „треба и узимаће у обзир околности и на адекватан начин реаговати”.

Илуструјући однос према НАТО-у и његовим представницима, Путин је испричао да је генерални секретар алијансе Андерс Фог Расмусен, у време док је био дански премијер, диктафоном снимао њихов приватни разговор и потом његов садржај, без његовог одобрења, доставио медијима.

„Какво поверење може да постоји после таквог инцидента”, упитао је Путин.

На његове оптужбе на рачун Расмусена експресно је реаговала служба за односе са јавношћу НАТО савеза.

„Ове оптужбе су потпуна бесмислица. У периоду док је био на месту премијера Данске, Расмусен никад није носио диктафон како би снимио састанке са Путином или неким другим”, изјавила је портпаролка НАТО Оана Лунгеску Ројтерсу.„Уопште, да би скренула пажњу са сопствених нелегалних и нелегитимних акција у Украјини, Русија је изнела низ оптужби на рачун НАТО које изврћу чињенице”, додала је она.

Руски председник је први пут признао да су руски војници били присутни на Криму пре одржавања референдума о отцепљењу од Украјине 16. марта и током њега.

„Наш циљ је био да обезбедимо услове за слободне изборе”, рекао је Путин, објашњавајући ко су били војници који су носили униформу без ознака, а који су се појавили на Криму крајем фебруара, од којих су многи потом опколили украјинске војне базе, подсећа АФП.

Поводом најновијих дешавања на истоку Украјине руски председник је исказао наду да неће морати да искористи своје право да пошаље руску војску у Украјину.

„Заиста се надам да нећу бити приморан да искористим ово право”, рекао је Путин, подсећајући да је 1. марта добио дозволу горњег дома парламента да пошаље трупе на украјинску територију.

Посебан специјалитет јучерашњег Путиновог обраћања јавности било је укључење одбеглог америчког узбуњивача Едварда Сноудена, који је руском председнику поставио питање да ли Русија прислушкује комуникације својих грађана, што је Путин категорички негирао.

„Руске обавештајне агенције користе специјалне технике да прислушкују телефонске разговоре и шпијунирају појединце само после претходно добијене наредбе суда”, одговорио је Путин Сноудену.

Ово је био први јавни директни разговор Путина и Сноудена откад је Русија бившем сараднику ЦИА прошлог лета пружила уточиште, пошто је открио аферу масовног прислушкивања које спроводе САД.

Путин, бивши КГБ агент током совјетске ере, насмејао је и публику у студију кад је, ћаскајући са Сноуденом, приметио: „Ви сте бивши агент. И ја сам имао везе са обавештајном службом.”
Путин је подвукао да не постоји неконтролисано надгледање комуникација руских грађана, као у Америци. „Такав је наш закон и зато нема масовног шпијунирања у нашој земљи”.

Антируска реторика НАТО-а гора него у време Југославије

Москва – Антируска политикантска реторика НАТО-а последњих дана превазишла је пропаганду из времена агресије против Југославије, саопштило је јуче руско министарство спољних послова, наводећи да је 1999. године алијанса фактички покренула рат против суверене државе извршивши акт агресије, грубо газећи Повељу и одговарајуће резолуције Савета безбедности УН.

„Седамдесетосмодневно бомбардовање Савезне Републике Југославије постало је демонстрација једностране политике силе и пренебрегавања колективног решавања светских проблема и било је узрок већег броја жртава међу цивилним становништвом него у самом косовском конфликту, ради чијег решавања је наводно предузето”, навела је званична Москва.

„У последњих неколико дана алијанса се истакла низом публикација, укључујући и документ ’Руске оптужбе – како заиста стоје ствари’, у којем НАТО покушава да објасни узроке кризе у Европи на себи својствен тенденциозан начин уз већ традиционално пребацивање одговорности на Русију”.

Женидба пошто уда бившу супругу

Москва – Председник Русије је изјавио да ће размислити о женидби пошто претходно уда своју бившу жену Људмилу. На питање грађана када ће земља видети „нову прву даму”, казао је: „Најпре морам да удам своју бившу жену Људмилу Александровну, а онда да поразмислим о себи”, рекао је Путин, што је било пропраћено смехом и аплаузом гостију у студију.

Д. Вукотић
објављено: 17.04.2014

Последњи коментари

Tvrtko Nesvrstani | 17/04/2014 21:22

@ Soskicu,ima zlocastosti u komentaru oko rasturanja SFRJ i Putina.On je izneo samo ono sto svako trezven uglavnom zna.Kazete republike nisu htele JY..pa vaznija je drzava od onih rep.u JY, to su bile neka vrsta regija, zupanija.. Sto ne uradise referendum na nivou cele SFRJ.? ne bi proslo Posle ako treba referendum naroda po etnickoj osnovi,gde da zive gruntovno na svom zemljistu.Vecina smo isti narod Srbi, nazalost razlicitih veroispovesti,pa se zbog toga ubijamo. Moguce da ste Srbin-katolik i pitam Vas i sve iz one JY,sta im je onda falilo tj.sada bolje u svim ovim drzavicama ,,Prijatelji,,se prosto sprdaju sa svima nama,unazadili,orobili,dele packe.Ima nekih komentara, kazu hoce Putin novi SSSR,pa sta fali,? imali bi 300 mil.stanovnika,trziste..a i ovako,ne dao bog da dodje do rata,bili bi na jednoj strani. Nije Zapad vise ono sto je bio,a ni Istok nije ono sto je bio,, Evropa,treba da se otarasi Amer.birokratije- zadnja 3-njihova pred.,postali su zlo na ovoj planeti-Zemlji

Tvrtko Nesvrstani | 17/04/2014 21:22

@ Soskicu,ima zlocastosti u komentaru oko rasturanja SFRJ i Putina.On je izneo samo ono sto svako trezven uglavnom zna.Kazete republike nisu htele JY..pa vaznija je drzava od onih rep.u JY, to su bile neka vrsta regija, zupanija.. Sto ne uradise referendum na nivou cele SFRJ.? ne bi proslo Posle ako treba referendum naroda po etnickoj osnovi,gde da zive gruntovno na svom zemljistu.Vecina smo isti narod Srbi, nazalost razlicitih veroispovesti,pa se zbog toga ubijamo. Moguce da ste Srbin-katolik i pitam Vas i sve iz one JY,sta im je onda falilo tj.sada bolje u svim ovim drzavicama ,,Prijatelji,,se prosto sprdaju sa svima nama,unazadili,orobili,dele packe.Ima nekih komentara, kazu hoce Putin novi SSSR,pa sta fali,? imali bi 300 mil.stanovnika,trziste..a i ovako,ne dao bog da dodje do rata,bili bi na jednoj strani. Nije Zapad vise ono sto je bio,a ni Istok nije ono sto je bio,, Evropa,treba da se otarasi Amer.birokratije- zadnja 3-njihova pred.,postali su zlo na ovoj planeti-Zemlji

Dr Ricinus | 17/04/2014 22:10

@Tvrtko Nesvrstani | 17/04/2014 21:22
Šoškić je u pravu: jedino Srbi kolektivno cmizdre za nedonoščetom zvanim Jugoslavija.

Ексклузивно на ФБРепортеру: “Страшни суд” – руски документарни филм посвећен хашком трибуналу!

Ексклузивно на ФБРепортеру: “Страшни суд” – руски документарни филм посвећен хашком трибуналу!

 

9 Votes

 

17.04.2014.
СРБски ФБРепортер

Данас, 17. априла 2014. на програму државног ТВ канала “Русија 1″ премијерно је приказан документарни филм “Страшни суд“.

Овај документарни филм – својеврсна истрага, посвећен је Међународном кривичном суду за бившу Југославију који је показао (и још увек показује) “тријумф западне демократије” у свој својој слави.

Љубазношћу сараднице СРБског ФБРепортера Наталије Пичурине, и наши читаоци имају привилегију да одмах након премијере погледају овај сјајан руски документарни филм.

 

Овај филм износи потпуну истину о Међународном трибуналу за бившу Југославију. Говори о томе како је дошло до распада земље и зашто Председнику Републике Србије, Слободану Милошевићу није било суђено да жив изађе из хашког затвора у коме још увек чекају пресуду генерал Ратко Младић и Радован Караџић.

У филму-истрази видећете из прве руке како се успоставља “тријумф демократије” и сазнаћете зашто је за то потребно толико много живота и бомби, и шта у ствари стоји иза НАТО и УН миротвораца. Гледаоци ће видети ретке интервјуе укључујући и оне са припадницима америчке политичке елите.

Дакле – ко и због чега врши тај највиши и најстрашнији суд на земљи?

Редитељ филма је Владислав Колесов, аутор сценарија Александар Замислов, сниматељ Павел Хомјаков, директор филма – Нина Ленц.

 

_____________
Биографија:

10248844_613502642074039_1061812487_nАлександар Замислов – Директор, генерални продуцент “Првог документарног кинопартнерства” и Првог канала „Евроазија”. Рођен је 13. децембра 1979., дипломирао је 2002. режију на на Хуманистичком Институту за телевизију и телевизијско емитовање М. А. Литовчина.
На телевизији је од 1997. Радио је као новинар и водитељ. Од 2001. до 2007. године као новинар и филмски стваралац радио је на изради ријалити–шоу програма «Последњи Херој”. Од 2007. – директор програма “Професија – репортер” на НТВ. Од 2006. до 2009.

Био је директор одељења специјалних пројеката и режисер „ток-шоу” програма „Руски поглед” са Дмитријем Дјужевичем и Леном Писаревом. Од 2008. – телевизијски редитељ свечаних телевизијских обраћања патријарха московског и све Русије Алексија II, и Патријарха Московског и све Русије Кирила.
Од 2007. – продуцент и редитељ документарних филмова који се емитују на “Првом каналу”.

Филмографија:

“Крај. Осуђени на изгнанство” 2007.
“Велика нафта” 2008.
“Соловки. Место снаге” 2008.
“Крст Патријарха” 2008.
“Пут Патријарха” 2009.
“Села” 2010.
“Смртоносна прашина” 2010.
“Света земља” 2010.
“Добијање” 2010.
“13.” 3. серија 2010.
“Почасни одбор” 12 епизода 2012-2013
“Глад“ 2013.
“Арапско пролеће” 2014.
“Живот у служењу. Поводом петогодишњице устоличења Патријарха Кирила” 2014.”
“Духовно јаки” 2014.

 

GDE JE SADA OSUDA CENZURE? – Zašto se sad ne jave poverenici, ombdusmani, novinari i aktivisti da odbrane “Srebreničku podvalu”?

GDE JE SADA OSUDA CENZURE? – Zašto se sad ne jave poverenici, ombdusmani, novinari i aktivisti da odbrane “Srebreničku podvalu”?

0

 

Pratite NAJNOVIJE VESTI na sajtu VESTI365 i budite u toku!

UN-Plavi-šlemovi-Srebrenica-95

Piše: Andrej Fajgelj

Otkazana promocija knjige u Domu Vojske! Gde su sada povici na cenzuru, gde borci za slobodu govora? Al’ gde li je bože lanjski sneg?

Negde pred lanjski sneg, otkazana je izložba studentskih radova u Kulturnom centru Novog Sada. Tada su pokrenuti protesti i bojkoti, a naslovi su mesecima bili puni reči „skandal” i „cenzura”. Aktivisti i novinari su uglas grmeli da je sloboda govora neograničena.

Autoriteti su tvrdili da autori imaju pravo da predstave šta hoće, gde hoće, a ustanove nemaju pravo da ih odbiju. Pokrajinski ombudsman je tražio moju smenu, jer Ustav Srbije (član 73.) propisuje da je naučno i umetničko stvaranje slobodno. Poverenik Rodoljub Šabić je branio obespravljene podsećajući da član 46. jemči slobodu mišljenja i izražavanja koja ne sme zavisiti od bilo čije slobodne ocene. Miljenko Dereta je insistirao da su sloboda misli i govora vrednosti koje se moraju braniti po svaku cenu. Gde su sada svi ti ljudi? Gde su te iste reči? Al’gde li je bože lanjski sneg? Do oba otkazivanja došlo je na isti način. Jedan sadržaj je bio planiran, ali u poslednjem trenutku nije prihvaćen, jer je deo građana smatrao da je uvredljiv. Tada je to bila slika „Isus sa novčanicama” Danijele Tasić, sada knjiga „Srebrenička podvala” Ratka Škrbića. Postoji i nekoliko manjih razlika. Tada nije prihvaćen manji deo izložbe, sada čitava promocija. Tada su o otkazivanju odlučili sami autori, sada im nije ostavljen izbor. Tada je bio odgovoran lokalni Kulturni centar, sada Generalštab i Ministarstvo odbrane. Tada je sadržaj javno osporilo pet verskih zajednica, sada jedna nevladina organizacija. Tada nakon uvida, sada napamet. Pri tome, mišljenje sveštenstva je traženo, a sekularnog sveštenstva nametnuto ili barem tako deluje. Jer, ovaj put je javnost ostala uskraćena za objašnjenje odluke i javnu raspravu o njoj.Najveća razlika između dva otkazivanja, kao nebo i zemlja, jeste reakcija javnosti. Tada su kritičari beskompromisno zahtevali apsolutne slobode i osuđivali cenzuru. Sada ćute kao zaliveni. Svi koji su na „Raspetom Isusu” pokazali da nemaju nikakvu meru, na „Srebreničkoj podvali” pokazuju da nemaju nikakvu doslednost.A bezdoslednosti nema ni vrednosti. Kao život ili kao trudnoća, vrednosti ne mogu da postoje delimično. One mogu samo biti ili ne biti.Jedan od osnovnih razloga zašto su kod nas vrednosti u krizi jeste njihovo nedosledno zastupanje: samo u rečima, ne na delima; samo za jedne, ne za druge; samo juče, danas ne.Licemerima nazivamo ljude koji ne žele da priznaju da nemaju vrednosti, ali ne žele ni da plate cenu doslednosti.Umesto toga, praviće se pomalo trudni.Oni ovo otkazivanje neće nazvati cenzurom, ali se neće ni ispraviti što su tako zvali prethodno. Neće priznati da slobode nisu neograničene, ali će prihvatiti ovo ograničavanje. Reći će da su neke grupe građana i neke teme osetljivije od drugih. Alidiskriminacija, čak i pozitivna, ne može da vodi u doslednost.Čak i kada se ograniče na poštovanje žrtava najtežih ratnih zločina, licemeri neće napustiti dvostruke aršine, jer su licemeri. Uzmimo za primernajveće etničko čišćenje u ratovima devedesetih. „Helsinška povelja”, glasilo Sonje Biserko, ovako piše o operaciji „Oluja” neposredno uoči haške presude za taj zločin: ,,No, bez obzira na to da li je stradalih srpskih civila bilo 116, 681 ili 1.205, to je u svakom slučaju žalosna činjenica, ali ne i zločin.” Ubistvo stotina srpskih civila nije zločin? Da li ćemo, kada dobijemo priliku, u „Srebreničkoj podvali” moći da pročitamo išta slično? Takvo negiranje najtežeg ratnog zločina, takvu relativizaciju ljudskog stradanja, takvu uvredu za žrtve, takav govor mržnje, takav rasizam?

Ako u toj knjizi piše nešto tako uvredljivo, prvi podržavam zabranu promocije „Srebreničke podvale” u svim javnim ustanovama. Ali zašto se onda neometano održavaju promocije „Helsinške povelje”? Zašto Nataša Kandić ne spreči Sonju Biserko? Gde je briga za žrtve? Da još jednom citiramfrancuskog pesnika Vijona: Ne raspituj se, zaludni su trudi. Nek ti ovaj pripev uzburkava grudi: O gde li je bože lanjski sneg?

(Politika)

СВАКИ ШЕФ АЛБАНСКЕ ФАМИЛИЈЕ ИМАО ЈЕ НАРЕЂЕЊЕ ДА УБИЈЕ У ИСТОЈ НОЋИ ТРИ СРПСКА ОЦА

СВАКИ ШЕФ АЛБАНСКЕ ФАМИЛИЈЕ ИМАО ЈЕ НАРЕЂЕЊЕ ДА УБИЈЕ У ИСТОЈ НОЋИ ТРИ СРПСКА ОЦА

 

1 Vote

Књига италијанских новинара Ђузепеа Ћула и Виториа Романа „Вукови у магли“ документује улогу УН, ЕУ и САД у стварању криминалне државе у срцу Балкана и постављању терориста и злочинаца на челне позиције државне управе.
Мафија воли маглу, као и вукови. Ово су речи једног полицајца са Косова и представљају синтезу реалности у самопроглашеној држави којој, у више од десет година администрирања, ОУН није донела ни благостање, ни правосуђе ни правду, већ само беду и пораст криминалне стопе. На Косову се у име „стабилности за Балкан“ озаконила владајућа класа везана двоструким нитима са мафијом.

17.04.2014. , за ФБР приредила Биљана Диковић

uck

Новинари Ђузепе Ћула (Giuseppe Ciulla) и Виторио Романо (Vittorio Romano), веома савесно и минуциозно истражили су Косовски феномен“ и своја запажања објавили у књизи под насловом „Вукови у магли“ („Косово: ОУН талац мафија и САД“). У њој су исцртани биланси међународног управљања на тој територији: блокирање процеса за особе које су починиле ратни криминал; траљаво вођење истраге о највишим политичким лидерима Косова, углавном бившим командантимаа ОВК; мистериозно нестајање доказа на путу између УН и ЕУ; извештаји посматрача ОЕБС-а који су пријављивали инертност ОУН, а који су остали мртво слово на папиру; одговорност САД-а за дешавања на терену.

ДРЖАВА МАФИЈЕ

Територија Косова величине је региона Абруцо, и са 14.000 војника НАТО-а требало би да буде једно од најсигурнијих места на свету. Међутим, по тужиоцима то је најзначајнији зглоб промета оружја, дроге, људских органа, и људи уопште према Западу. Како то, питају се аутори књиге, да на границама нико не контролише товар камиона? И закључују: у срцу Балкана који иде ка Европи, постоји самопрокламована држава мафије која нас води у нови хладни рат.

А да је у питању територија која је предата мафији потврђују бројни извештаји до којих су дошли аутори (у књизи је објављено десетине факсимила); то кажу и тужиоци, људи из тајних служби, о томе говоре чак и војници КФОР-а у мисији НАТО-а, који су принуђени да окрену главу пред шверцом дроге, оружја и људских бића. Врх криминалних организација поклапа се са врхом политичких партија, не случајно састављених од бивших припадника ОВК.

Дакле, они имају политичку и економску власт. Управо су они под истрагом због зверских ратних злочина и због промета сваке врсте дроге у овом углу Балкана. У књизи су објављени документи који сведоче да су УН које управљају Косовом више од десет година блокирале истрагу против ових особа. Зашто?

Ко ће одговорити на питање како је могуће да су УН преко мисије УНМИК, потрошиле вагоне новца како би створиле једну модерну државу, да је европска мисија ЕУЛЕX стварала услове за правну државу, а да је НАТО преко мисије КФОР инсталирао војску довољну да се супротстави мафијама половине Европе – а да је при свему томе Косово „држава мафија“, која, уз то, рачуна на улазак у ЕУ.

Италијански полицајац који је завршио мисију за УН прича како је разочаран том истом организацијом. Одговара на питање зашто је Косово држава мафије.

„Имали смо 300 сати материјала на којима је забележено прислушкивање Хашима Тачија. Ти снимци завршили су у некој кутији сутерена у Вашингтону. Нико му не може више судити. Да ли вам је то доста? Дакле ОУН га је покрила. И не само њега. Блокирали су процесе, успоравају истрагу, скривају доказе о умешаности локалних политичара са организованим криминалом. И сваки пут када смо започели истрагу против некога из врха локалне политике стигло је наређење: стоп!“.

Истина се сазнаје на улицама, у тишини, или уз шапат међународних функционера уз вечеру. Има ли доказа за то о чему причате, питају аутори. Многобројни су.

„После шест месеци боравка овде позвао сам шефа и рекао му: овде смо погрешили у свему. Ово су криминалци“. Ко су криминалци? „Ми, Италија, земље НАТО-а. Ми смо погрешили, бомбардовали смо Србе мислећи да су Албанци жртве. После је ОУН све узела у своје руке. И претворила ово у земљу мафије. Бомбардовали смо погрешне“.

Како изгледа Косово данас? Приштина, један од најбољих ресторана, на који метар од седишта међународног тужилаштва, луксуз, наполитанска музика, девојке које прате америчке функционере, космополитска граја, Американци имају слободно вече, Наполитанци у фирмираним оделима, припити француски функционери.

Таква слика Косова сама је по себи одговор на бројна питања аутора књиге. На улицама пребројавамо ламборџиније, ферарије, мерцедесе, луксузне џипове. Чији су? Возе их синови великих мафијашких босова, објашњава капетан КФОР-а, иако по лошим путевима где неретко теку фекалије или нема светла. Четрдесет одсто становништва живи са мање од 70 евра месечно, а 15 одсто је екстремно сиромашно.

Улицама Дечана шета бивши командант ОВК Абдул Мушколај. Праћен је са тридесетак највернијих, постао је национални херој, оптужен од Суда у Хагу за почињена криминална дела. Ослобођен је по свим тачкама оптужнице 3. априла 2008. године, а бројни сведоци против њега убијени су, или су умрли током процеса под неразјашњеним околностима. У његовој канцеларији и сада се виори застава ОВК и велика слика Рамуша Харадинаја у војној униформи, те огромна фотографија брата Адриана Харадинаја који је погинуо 6. маја 1997. на граници са Албанијом. Абдул не признаје садашњост, за њега су све међународне организације које управљају Косовом и раде на приближавању ЕУ једна замка. По њему, рат је стално ту, иза угла.

„Наш посао није завршен, моји људи и ја смо спремни за борбу у сваком тренутку. Овога пута рат не би био унутар Косова. Бићемо држава која се бори против једне друге државе. Али УН треба да оду. Европска мисија нам такође не треба. Потребни су нам само војници КФОР-а, а остали треба да иду кући“, одсечно закључује.

На констатацију новинара да су Албанци наставили да бацају бомбе на српске енклаве и после завршеног рата, он одговара да је то само пропаганда, а на констатацију да су Албанци напали 2004. године православне светиње, он потврђује да је био ухапшен због тога, пуштен месец дана касније, али самоуверено тврди:

„Сада нико више неће нападати НАШЕ МАНАСТИРЕ“. Да, дословно изговара: „НАШЕ“ манастире, подвлаче аутори. Абдул закључује:

„Посетио сам многа света места у Европи, али ниједно није окружено војницима, наши манастири изгледају као затвори“.

Да ли Срби могу да остану на Косову питају се аутори књиге „Вукови у магли“? Следи хорски одговор некадашњих припадника ОВК-а: „Само они који нису упрљали руке нашом крвљу, и само они који признају независност наше државе. У супротном могао би да експлодира нови рат, у северној Митровици може да експлодира сваког часа“, опомињу они.

ЕВРОПСКИ ОРИЈЕНТ

Сваки кварт и свака улица Приштине показује балканску неодлучност. Гледа на Исток и на Запад, губи сопствени идентитет, лишава га. Доминира статуа у бронзи Била Клинтона коју је некадашњи председник САД-а лично отворио, човек који је инспиратор оружане интервенције НАТО-а против Србије, који се сматра утемељивачем нове државе, национални херој. У Националном музеју Косова највреднији и најпознатији предмет јесте униформа генерала Веслија Кларка, команданта НАТО-а током рата 1999. године.

Приштина се разликује од свих других градова. У самопроглашеној косовској престоници мало је албанских застава, у очи падају углавном оне светло плаве, са 6 звездица. Девојчице у центру града шетају у мини-сукњама. „Европеизовати се, за нас младе је начин да заборвимо рат“, закључују. У центру је мало ислама али на периферији се зато налазе тржнице, мада и све друго подсећа на оријент.

Само 100 метара даље, и човек као да се нашао у Европи, Америци, или негде другде на Западу. Хиљаде међународних функционера живи у Приштини. Један економски микрокосмос више него социјални. То је народ који троши, навикнут на европски буџет. Косово је прави рај за трговце, читави квартови налазе се у њиховим рукама. У четири улице концентрисане су главне међународне институције које већ десет година траже како да Косово изађе из каљуге у којој је завршило после рата.

Канцеларије тужилаштава, седиште ОЕБС-а, зграде судова и полиције неуралгичне су тачке града. Познају десетогодишње тајне и лажи међународне администрације. За многе функционере били су одскочна даска за милионерске каријере. И све је ново у Приштини, једини траг прошлости јесте споменик Скендербегу, националном албанском хероју. Како су далеко од свега тога косовска села, Митровица или Пећ. Тамо се традиција љубоморно чува.

Са којим пртљагом Косово има аспирације да пређе пут ка Европи. Италијански амбасадор Михаел Гифони каже да „Косово гледа пре свега на САД. А проблем је у томе што нема један озбиљан и истински модел на који би се ослонило, нема однос према албанском моделу, не постоји косовски, изгубио је онај југословенски. Од Американаца узимају најгоре, архитектуру лошег укуса, фаст фуд, хамбургер, остало краду од Европе, копирају али све оно лоше. А класа која води земљу нема образовање. „ОУН и Европа су, дакле, офингери о које се качи Косово“.

Конференција донатора европских земаља које финансирају Косово наменила је за период од 2007. до 2011. године 500 милиона евра за ову самопроглашену државу. А од краја рата (1999) до независности Косова, ОУН је потрошила 33 милијарде евра; рекордну цифру. Планина новца за земљу која броји два милиона становника.

Зашто је Косово тако значајно за Европу и САД, питају се аутори књиге. Рефрен италијанског амбасадора гласи „Стабилност Балкана“; он истиче: „Ово је територија која не може бити држана изван процеса европске интеграције“. Нема међународног функционера који није поновио исти рефрен. Али они не чују гласове бројних младих Албанаца: „Истина је да имамо на власти мафијаше, али више волим мафијаше него доминацију Срба“.

Они су за њих мање зло. Не знамо о којој доминацији причају, а гаранција им је, неретко се чује, најисточнија америчка база, јер „док имамо Бондстил нико нас не може напасти“. А шта је са оно мало Срба што живи у енклавама? Како мисли Србија да загрли Европу без разрешења проблема српских енклава? Ко ће и како одрговорити на то питање?

О „жутој кући“ и о Србима које су киднаповали и одводили у Албанију и убијали узимајући им органе, написане су толике странице, али да би међународне институције започеле 2008. године истрагу о промету људских органа на Косову, требало је да на аеродрому у Приштини позли Турчину који је дошао лично у клинику „Медикус“ да прода свој бубрег за 2.000 евра. Зато је истрага једног лекара судске медицине коју је спровео на свој захтев у Албанији, и читав његов рад смештен на један ЦД, годинама била у рукама тужилаца УН, а када је све 2008. године прешло у руке европских тужилаца – материјал је највероватније уништен.

Српска тајна служба је обавестила о постојању тог ЦД-а. Значи, оваква криминална активност настављена је пуних десет година, најпре у ратно време, а потом у пуном јеку активности УН и њеног управљања Косовом. У књизи објављени документ јасно говори о захтеву УНМИК-а и препорукама које је слао ОУН да се настави истрага, још 2005, о тој и још неким клиникама које су тражиле велике количине крви али које су УН очигледно кочиле.

ЗМИЈА У ПАРЛАМЕНТУ

„Змија у Парламенту“ одељак је књиге са застрашујућом сликом моћи криминалаца, бивших лидера ОВК, који су дошли у врх власти, и који су давали налоге за спровођење стравичних тортура над Албанцима. Собе за тортуру створене су по наредби Латифа Гашија. Али, то су по одлуци УН били „осетљиви процеси“, и само је отуда стизала команда шта треба радити. Италијан Франческо Флорит, судија европске мисије требало је да суди змији у Парламенту, бившем шефу „Љапи групе“, специјалне јединице тајне службе ОВК, која је отворила између августа 1998. и јуна 1999. године у близини Подујева пет центара за заточенике, места за тортуру и понајвише за смрт, а све то по налогу Хашима Тачија. Гаши је био командант, лично је присуствовао тортурама а и неким извршењима убистава.

Ко су били ти албански заточеници? Цивили који су морали лажно да сведоче да су сарадници Срба и да нису довољно лојални ОВК. Током судског процеса Гаши, Руштем Мустафа и други из ове групе негирали су своју умешаност. Гаши бива затворен 28. јануара 2002. године, Мустафа августа исте године, почињу протести у Приштини и Подујеву, у знак солидарности са ухапшенима, по генералном секретару Тачијеве партије Јакупу Краснићију „оптужбе против њих су претња против вредности албанских бораца за ослобођење Косова“.

На Косову је све могуће, па и претње и смакнућа сведока, пре него што се појаве на суду. Следи истрага, пресуда, која 2005. године бива поништена од стране Врховног суда, објашњава италијански судија. У међувремену Гаши постаје парламентарац, човек веома близак Тачију, па судије УН које је требало да поново отворе процес на необјашњив начин нису помериле ни прст.

Био је то врућ кромпир, или како су то дефинисале УН, један од оних „осетљивих случајева“. Локалне судије нису у стању да поднесу притиске организованих мафијаша, или оних са политичког врха. И психолошки притисак већ у темељу функционише. Другог октобра 2009. године Обласни суд у Приштини, чији је члан и италијански судија Флорит, осудио је Гашија на шест година робије, а Мустафу на четири. А за све чланове Љапи групе постоји оптужница за убиство. Редак случај. Питање судијске части.

Али такав случај није био и са градоначелником Скендераја. Сами Луштаку, бивши борац ОВК, Тачијев човек, хвата за грло судију Самија Гердовција који треба да испразни станове Срба у центру Приштине које су илегално заузели Албанци. Ти станови интересовали су и њега лично. Градоначелник прети убиством судији на очи полиције која не реагује док судија позива председника Општинског суда и саопштава му шта се догађа на улици, док тај исти председник опомиње: „Напустите све и идите“.

Тако функционише правосуђе на Косову у 2005. години. А ОЕБС упорно пише извештаје да је Луштаку командант косовске ослободилачке војске, али никакве користи. Човек који зна да му се телефон прислушкује прети судији јер зна да је заштићен, а на процесу ниједан од полицајаца није изјавио шта је видео, чему је присуствовао; страх је доминантан иако им је задатак да заштите судију.

Сва питања и одговори свима су јасни, они се налазе у односу између локалне политичке власти и функционера УН који су заједно управљали Косовом све до уласка Европске мисије. Одговори се налазе и у нераду КФОР-а и, како сведочи један италијански карабинијер, „држе нас овде да контролишемо да се не сукобе Срби и Албанци. А тако нам мало напора треба да откријемо где се налази оружје. Било би доста да нам нареде да претражимо долину, за пола јутра не би било ниједног пиштоља више“. Али, нико не даје наредбу.

НАЈТАЈНОВИТИЈЕ МЕСТО У ЕВРОПИ

Да ли сте чули да неки суд има тајни регистар где је означена „осетљива истрага“? Ко су личности у том регистру? Степхен Кук, бивши амерички генерал, са дугим искуством на Балкану, 2005. године одлази у пензију, а већ следеће године генерални секретар ОУН Кофи Анан именује га за свог специјалног представника за Косово. Годину дана касније бива испитиван „због свог агресивног понашања, слабе професионалности и због блискости са тадашним министром за енергију Етхемом Чекуом“. УН 2007. не обнављају уговор с њим, али му ипак 2008. године скидају кривицу „због недостатка доказа“. Степхен Кук данас је саветник Рамуша Харадинаја.

Он је 2006. године снажна фигура на Косову, сазива тужиоце и судије ОУН и саопштава им да „од данас па надаље све истражне поступке према извесним лицима чији исход може на неки начин да дестабилизује Косово морам превентивно одобрити лично ја“. Понеки судија протестује али његова је реч закон, закон изнад судова.

Он за сваки случај усваја још једну меру, наређује полицијским званичницима УН да ставе на свој радни сто резултате истраге која се односи на криминал финансијске природе, у које су умешане личности са врха косовске заједнице са намером да их он ауторизује пре него што пређу у руке надлежних тужилаца. Апсолутна контрола.

И сви ови детаљи записани су у извештају ОЕБС-а. Узалуд. Резултат те контроле је и пресуда Луштакију од само четири месеца затвора која никада није реализована јер ниједан локални судија није био спреман да је спорведе. И тако је исти човек за УН „личност с врха власти којег треба извући напоље“, а за ОЕБС „терориста“.

Косово је веома илустративно приказано и у поглављу књиге „Плаћени убица под заштитом ОУН“. Акценат је у том одељку стављен на Рамуша Харадинаја и чувени масакр у његовој режији (7. јуна 2000, Стрелце) када бива рањен, па пренет у америчку војну болницу у бази Бондстил, „најтајновитије место у Европи“ којег нема на картама, и чијем се средишту не може приближити у пречнику од пет километара. Американци му спасавају живот не питајући га за 6.000 пројектила испаљених те ноћи. Бринули су само како да га што пре излече и дигну на ноге за нове авантуре, политичке.

У Пећи тада почиње процес-фарса администрације УН. Докази против њега су необориви, али сведоцима, једном за другим, падају главе, а главни противник Тахир Земај (шеф бригаде Мерђими) и његов син бивају смакнути у Пећи са 60 хитаца. Ко само покуша да се супротстави Рамушу Харадинају – умире. Како је истрага напредовала, ОУН добија све прецизније податке о плаћеним убицама на Косову, али саботира процес, оставља да падају главе сведока, знајући да су бивши терористи ОВК постали изабрани политички саговорници којима је припала улога да „одрже мир у срцу Балкана“.

Лични телохранитељ Рамуша Харадинаја Бедри Краснићи, екстремиста, плаћени је убица, који сања уједињење свеколиког албанског народа. Добија задужење да убије Себахате Толај и Исуфа Хаклаја, бивше чланове бригаде Мерђими, који су пришли косовској полицији и започели истрагу о убиству бившег шефа Земаја. Бедри 19. септембра 2007. године бива осуђен од Суда УН на 27 година робије.

Ниједан судија на свету не би га могао ослободити. Али само на Косову којим управља администрација УН, убица може одслужити казну од 27 година за свега 13 месеци. Новембра 2008. године отворена је његова ћелија, излази у пуном сјају и луксузном оделу на главни улаз. Бедри је слободан, јер Бедри је бодигард Рамуша Харадинаја.

Овај исечак реалности Косова заслужује још једно појашњење ради одговора ко је главни кривац за стварање мафијашке државе на Балкану. Два убијена полицајца – Себахате и Исуф – били су умешани у промет дроге, а Рамуш Харадинај жели да обезбеди стопроцентну контролу промета хероина на Косову. Дакле, мажен од САД-а, заштићен од УН, чуван од НАТО-а, има монопол над хероином.

Аутори књиге су били у поседу докумената из којих резултира да су стране тајне службе и врх УН веома упознате са криминалом Харадинаја и да су одлучили да то игноришу. А шта зна ЕУ? Шта знају судије и полиција којима је децембра 2008. године Савет Европе дао мандат за сузбијање организованог криминала на Косову? Нема никакве сумње да крвави траг у напред набројаним злочинима и убиствима води од Харадинаја, али он не иде на суд.

НАПОЉЕ СВИ

У Суду у Дечанима нико не прелистава ниједну страницу седам дугих година, остаје све непокретно до једног јутра марта 2009. године. ЕУЛЕКС формално на Косову има задатак да „прати, поучава и сугерише“. Међународне судије се смешкају, њих је 1.900 (заједно са полицајцима) који имају ексклузивну надлежност у пет сектора: организовани криминал, тероризам, финансијска истрага, мултиетнички деликти и корупција.

Речју, лов на велике рибе и улогу да зауставе промет авганистанског хероина који се рафинише на Косову и дистрибуира преко Аустрије и Италије на остатке европског тла. Шеф правосуђа ЕУЛЕКС-а, Алберто Пердућа, објашњава да је од УН децембра 2008. године функционерима ЕУ предато само 35 отворених случајева на основу којих би они требали да „схвате комплетно криминално ткиво Косова“. Гле случаја, међу тим фасциклама нема оне о окривљеном који се зове Рамуш Харадинај.

Архивирани случајеви су запечаћени у кутије и послати у Њујорк, а једна копија је завршила на првом спрату канцеларије зграде јавних тужилаца у Приштини. Ове фасцикле нису узели у разматрање европски функционери јер су „затворени“. Марта 2009. године један функционер ЕУЛЕКС-а почиње да разгледа „завршене случајеве“ и налази случај Рамуша Харадинаја којег су УН затвориле и тако му гарантовале некажњивост. Је ли касно?

„Јесте, јер ће јула 2010. године кривична дела која је починио бити застарела – технички нема времена да се започне нови процес. Током истраживања фасцикли дошло се до закључка да за многе случајеве који имају и комплетну документацију нема времена јер нису регистровани у канцеларијама јавних тужилаштава. Италијан Франческо Мандои (ЕУЛЕКС) каже да је полиција ОУН развила велику способност у истрази и дошла до веома добрих сазнања о косовском криминалу. Јавни тужиоци спровели су веома артикулисане бројне истраге, а после тога није дошло до процеса, па нису уследила хапшења. Зашто? Морали бисте питати колеге из ОУН. На питање зашто је то тако одговара чак и аутор милитантног Покрета за самоопредељење Албин Курти (23. августа 2009. припадници Покрета преврнули су двадесетак џипова ЕУЛЕКС-а, са повицима: „Идите кући“, „Напоље ОУН“, „Напоље ЕУ“, „Напоље сви“).

„ЕУЛЕКС је као и УНМИК некористан и штетан. Хоћете да знате зашто ни једни ни други не могу да ухапсе истинске криминалце на Косову. Одговор је једноставан, зато што би требало да стрпају у затвор све главне косовске лидере, бивше герилце ОВК, оне исте којима је ОУН поверио да владају земљом. Како могу да ухапсе своје партнере. Ова мисија је једна лакрдија“, закључује Курти.

И тако међународна заједница једном руком жели да гарантује стабилност Балкана, зато склапа споразуме са лидерима ОВК који контролишу територију, а другом да наложи законе и правосуђе. Зато и шаље 1.900 судија и полицајаца да ухапсе шпекуланте и криминалце, то јест лидере ОВК. Може ли бити стабилности без правосуђа? И како ће то постићи сада када су десет година УН које су тамо владале бирале које ће процесе следити њихови тужиоци, а које остављати косовским колегама.

МИТРОВИЦА У ХАОСУ

Трагична опомена из „Вукова у магли“ и истраживача на терену, Ђузепеа Ћула и Виториа Романа, сабрана је у скицирању Митровице на Северу, и оне на Југу. Оно што су УН држале у тајности јесу оперативни планови нађени у албанским кућама (пре него што су изгореле 1999): убити Србе суседе на одређени знак из Приштине. Сваки шеф албанске фамилије имао је наређење да убије у истој ноћи три српска оца. Ови папири са плановима уништени су, нема процеса, али један истражитељ УН, који је испитивао случај, потврђује ток догађаја: „Албанци су сувим златом купили куће у долини Брђана које су настанили, проширили се и кроз године Срби су тамо постали мањина; све легалним методима. То је био само први корак. Постоје планови ‘за ванредно стање’ за дефинитиво протеривање и физичку елиминацију свих Срба из Северне Митровице. Функционише увек тако: у првом моменту бива више нека врста притиска, јаког али легалног, потом долази право етничко чишћење. Покушали су и 2008. али смо их зауставили“.

Новембра 2008. године истражитељи ОУН су приметили да се нешто не уклапа у Брђанима: Министар за избеглице одобрава повратак у долину девет албанских породица у три године. За реконструкцију бива намењено много милиона евра. Новац пролази преко Невладине организације и завршава на приватним рачунима тројице локалних политичара и „све то само месец дана пре краја мисије ОУН“, објашњава овај истражитељ, и додаје:

„И управо у том моменту откривамо круг прања мафијашког новца којим су управљали албански политичари преко реконструкција кућа у Брђанима. Једна веома компликована истрага коју смо морали урадити и предати је за тридесет дана новим европским функционерима”.

Администрација ОУН блокира радове и један српски функционер нуди, у име Београда, цифру од милион евра за куповину албанских кућа које су изгореле 1999. Милион евра за блатњави терен и четири изгорела камена на најужаренијем месту на Балкану су прилика која се не губи. И поред тога албанске породице се захваљују и одбијају: „Мислите ли да је у питању херојски чин“, објашњава истражитељ. „Из прислушкиваних телефонских разговора чују се претње које су стизале директно из Приштине. Наредба је била: издржати или умрети“.

Месец дана после самопроглашења независности Косова представљен је један други пројекат за реконструкцију албанских кућа у Брђанима: стотина кућа на два спрата треба да заузму сву долину окружујући српске куће. План је подстицао на револт. Међународна администрација то примећује и предлаже споразум: Албанцима и Србима је дозвољено да свако изгради по пет кућа. План је неодржив. Потоња сторија око градње кућа јавности је позната.

„Нисам је разумео ни тада не разумем је ни сада, али имам само једну сумњу: Митровица треба да остане у хаосу. Утонула у маглу“, уверен је човек из УН.

Једини који јурцају слободно на Косову су они без регистарских таблица: шпекуланти. Мука је што ниједна од две међународне мисије (ЕУ И ОУН) које се преклапају на Косову нема довољно ауторитета да поново успоставе законитост. Ако постоји једна ствар која је заједничка обема странама преко моста на Ибру, то су натписи против међународних организација: ЕУЛЕКС-наци, УНМИК го хоме. Влада из Београда води двоструку игру, каже Марко Јакшић из Владе у сенци Срба из Северне Митровице: „Јавно тврди да никада неће напустити Митровицу али на терену, дефакто, опредељења су другачија. Не изненађује нас, јер ова Влада веома је снажно условљена од стране САД-а и од Енглеске.“

А Косово је, свима је то јасно већ десет година, у рукама бандита. И то смо им поклонили ми. Бандити су наоружани, финансирани и обучавани од Запада, закључују италијански аутори. Доста је схватити тренутак преласка од ОУН на ЕУ и откривање скандала: случајеви су затворени, архивирани и заборављени. И да би разумели фундаментално образложење овог међународног онемогућавања треба кренути од оних који су остварили највећу корист од рата на Косову: Сједињених Америчких Држава.

Милица Остојић
(Печат)

Poruka za za sve nas !!!

https://www.youtube.com/watch?v=KaX93ohjVlY&feature=share

Владимир Путин поновио поруку Слободана Милошевића

Објављено: 17. април 2014, 12:33

Владимир Путин поновио поруку Слободана Милошевића

Share Button

Share

МОСКВА – Председник Русије, Владимир Путин, данас одговара грађанима уживо на њихова питања, а споменуо је и Југославију устврдивши да „неки“ покушавају да ураде Русији и Украјини оно што су урадили СФРЈ.

 Владимир Путин поновио поруку Слободана Милошевића

– Погледајте шта су урадили Југославији, исецкали су је и сада њима манипулишу. Мислим да то неки људи желе нама да ураде. Ако погледате шта се дешава, добићете одговор на питање ко то жели да уради – рекао је Путин одговарајући на питање новинара о дешавању у Укајини и на Криму.

Оно што је интересантно је да је некада у свом интервјуу за руску државну телевизију, Слободан Милошевић истоветну поруку упутио Русима, Белорусима и Украјинцима, управо их упозоравајући да ће стране силе покушати југословенски сценарио.

„Не будите глупи и не дозволите да вама, Русима, Белорусима и Украјинцима, ураде оно исто што су урадили нама.“ – биле су тадашње речи покојног Милошевића.

На ово је недавно подсетио познати руски тв водитељ у својом емисији, Дмитриј Кисељев, па се поставља питање да ли је Владимир Путин гледао ту емисију и данас управо поновио речи Слободана Милошевића. Погледајте:

Извор: Правда

Фејсбук коментари:

„Директна линија са Владимиром Путином“ – УЖИВО | Видео портал Васељенске телевизије

Обраћање Владимира Путина

Данашња „Директна линија са Владимиром Путином“ је 12. по реду. У кол-центар је већ стигло око 2 милиона питања. Ове године је још више…
video.vaseljenska.com