Krieg und Leichen – die letzte Hoffnung der Reichen! – Rat i leševi, poslednja nada bogatih – Willy Wimmer

https://www.youtube.com/watch?v=0Ykf3vzLlAU#t=212

 

 

Uskrsna cestitka

Postovani saradnici dragi Prijatelji,

 

Uz najlepse zelje Vama i Vasim porodicama,puno srece,ljubavi i blagostanja u vaskrsnom Duhu               

                                      „ HRISTOS VOSKRESE“

Zeli Vam

 

Vida Vuckovic

Predsednica /Vorsitzende

Centralnog saveta Srba u Hesenu e.V.

Zentralrat der Serben in Hessen e.V.

Mobil:            +49(0)163 3898 063

Postfach: 800432

D-65904 Frankfurt am Main

E-Mail v.vuckovic@zsh-online.org

www.zsh-online.org

Директор ЦИА у Кијеву: Где су нестали наши плаћеници? (ВИДЕО)

Директор ЦИА у Кијеву: Где су нестали наши плаћеници? (ВИДЕО)

Teror

Близу Доњецка нестало је око 20 запослених америчке компаније Грејстон Лимитед, која пружа приватне услуге за војне операције.

Да пронађе трагове несталих Американаца није могао чак ни директор ЦИА. Према аналитичарима, Џон Бренан стигао је у Кијев како би покушао да разјасни судбину несталих плаћеника. Украјинске власти нису могле да му помогну било чиме.

Директор ЦИА посетио је Кијев у суботу, 12. априла. У понедељак, званичник америчког Стејт департмента потврдио је посету Џона Бренана. Према неким извештајима, он је био тамо на састанаку са шефовима украјинских специјалних служби.

Приватна војна компанија Блеквотер је регистрована на Барбадосу. Од 2009, она је преименована Грејстоне доо. Запослени те компаније учествују у оружаним сукобима широм света. Са њима је био повезана скандал из 2004 у Ираку. Тада су плаћеници пуцали на мирне демонстрације.

У Украјини Американци су активни у саставу јединица специјалних снага Украјине „Јагуар“ и „Соко“. Они су учествовали у сузбијању протеста у Луганску и Доњецку.

Ко су заправо припадници “Блеквотера”?

Најамници или плаћеници, учесници у оружаним сукобима и активностима везаним за њих, којима је искључиви мотив стицање материјалне користи, ратници за новац, помињу се већ у првим данима писане историје, а можда их је било и раније. Владари су увиђали њихове предности у односу на “домаће” војнике, јер су обично радили оно што домаћи нису желели или могли.

Оружане снаге српских краљева у средњем веку у великој мери сачињавали су страни најамници. Они су заправо били Краљева гарда, коју су сами плаћали. У време владавине краља Милутина (1282-1321) у Србији је било највише најамника. Долазили су углавном са запада, из Италије, Немачке и Шпаније, а било је и припадника источних номадских народа: Кумана, Турака, Татара, Алана…

Најстарија најамничка “војска”, која и данас постоји, основана је 1506. године. Папина швајцарска гарда састоји се од 110 почасних стражара: четири официра, 23 подофицира, 80 војника, два добошара и једног свештеника. Ниједан не сме бити млађи од 19 и старији од 30 година. Уговор гардисти потписују на две године, а могу га продужавати.

Блеквотер, неупоредиво млађа и безброј пута моћнија најамничка војска, основана је у Сједињеним Америчким Државама 1997. године. За десет година од почетка рада, када је била само мала приватна агенција са полигоном за обуку војника-најамника, она се претворила у најмоћнију корпорацију која је Стејт департмент снабдевала људством и пружала разне услуге у ратним и послератним операцијама, а што јој је омогућило склапање веома уносних уговора са државом, вредних више стотина милиона долара.

Амерички плаћеници постојали су и пре Блеквотера. Одиграли су значајне улоге у разним деловима света, а умешани су и у рат на подручју бивше СФРЈ. Дик Чејни, познати амерички политичар и у време Џорџа Буша потпредседник владе, добијао је уносне уговоре за услуге плаћеника у сукобима у Југославији током деведесетих година, а посебно на Косову и Метохији 1999. Добро је познат и случај једне фирме америчких пензионисаних виших официра, којој је Клинтонова администрација дала одобрење да обучава хрватске официре за рат против регуларне југословенске војске, стављајући се тако отворено на страну побуњеника.

Прсти америчких најамничких агенција могу се приметити у свим деловима света у којима су “угрожени витални интереси САД”, тј. у оним земљама које или имају богате изворе нафте или се налазе на неком значајном стратешком положају. А уколико и нису увек непосредно умешани у нереде и крваве обрачуне у Тунису, Либији, Египту, Чилеу, Сирији, Украјини, Босни и Херцеговини и ко зна још где, више је него извесно да су организатори и контролори “спонтано израженог незадовољства народа” – свршени ђаци америчких плаћеничких агенција.

Корпорација Блеквотер настала је по идеји пензионисаног официра Ала Кларка, али се њеним оснивачем сматра Ерик Принс, фанатични римокатолик и “трули” богаташ, који је у Блеквотер уложио око 500 милиона долара.

Агенција је најпре покушала да за своје полигоне закупи земљиште у близини Сан Дијега у Калифорнији, али је од тога, после великих протеста локалног становништва, одустала и морала да потражи друго место. Нашла га је у Северној Каролини, у месту Мојок, крај једне мочваре, по чијој је боји воде и названа Блеквотер. Данас је то најпознатија америчка најамничка агенција, која се посебно “прославила” акцијама у Ираку и Авганистану. Због суровог мучења Ирачана и бруталног убијања цивила против припадника агенције вођено је више судских спорова. Досад је неколико пута променила име и данас послује под именом “Академи”.

Корпорација је, сем америчких грађана, ангажовала и најамнике из Чилеа, Еквадора, Ел Салвадора, Непала, Хондураса, Панаме, Босне, Перуа и са Филипина, међу којима је било много оних чија су схватања о људским правима прилично неизоштрена. Имала је, рецимо, доста најамника из Чилеа, који су прошли обуку и стицали искуство под режимом Аугуста Пиночеа. То им, међутим, није нимало сметало да се нађу међу припадницима Блеквотера, јер је њен председник Гари Џексон изјавио да су “чилеански командоси велики професионалци и потпуно се уклапају у систем организације”.

Животна шанса за корпорацију указала се марта 2003, када је америчка војска ушла у Ирак, настављајући остваривање неоконзервативне идеје о коришћењу америчке војне силе у преправљању света према америчким интересима, а све у име демократије. Блеквотеру, који је неколико година раније имао само обично стрелиште крај мочваре у Северној Каролини, Бушова администрација је поверила истакнуту улогу у рату против “тероризма”.

Августа 2003. Блеквотер је склопио уговор од 27,7 милиона долара за обезбеђивање америчке амбасаде у Багдаду и амбасадора Бремера, што је плаћеницима доносило од 300 до 600 долара дневно, знатно више него што су добијали редовни војници САД.

Овај уговор подстакао је и друге америчке званичнике у Ираку да потраже заштиту најамника. Посао је процветао. Пристизало је све више плаћеника. И сви су били налик један другом. Снагатори, увек са наочарима за сунце, без обзира на доба дана, обучени у исте униформе, пуштали су браду, имали скоро исте фризуре, носили јакне и мајице са знаком Блеквотера – медвеђом шапом. Неки су личили на праве карикатуре професионалних рвача. А сви су панично реаговали на покушаје да их неко фотографише, плашећи се да би снимак могао да стигне и до Ал Џазире.

По уговору из 2003. Блеквотер је добио 320 милиона долара, а 2004. године корпорација је склопила уговор од милијарду и 600 милиона долара. Најамници су често радили исто што и редовни војници: возили камионе, превозили рубље и разну опрему, али су највише били ангажовани у безбедносним операцијама, испитивали заробљенике, чували високе окупационе званичнике, међу њима и неке генерале војске САД. Дешавало се чак и да су преузимали команду над америчким војницима и другим интернационалцима. Познато је исто тако да су заробљене “терористе” превозили у Гвантанамо или друге затворе изван САД, где су они остајали годинама без подизања оптужнице, а били су изложени најсуровијим мучењима. Што, изгледа, никога није много узбуђивало, јер је један од инструктора овако говорио најамницима које је обучавао: ”Уколико с времена на време не угрозите њихова људска права, вероватно не радите (добро) свој посао”.

Стејт департмент објавио је да шаље војску у Ирак да: 1) да спречи диктатора Садама да произведе и употреби атомску бомбу, и 2) да Ирачанима подари демократију. Од бомбе, како се испоставило, није било ни трага, а покушај даривања демократије претворио се у непоштедни грађански рат сунита и шиита, који и данас траје.

У Ираку су од 2003. до 2005. погинула 1.564 америчка војника и непознат број плаћеника, док о најмногобројним жртвама, Ирачанима, нема никаквих података. Шеснаестог септембра 2007, Блеквотерови најамници, иако нису били угрожени ни на који начин, отворили су ватру на аутомобилисте на багдадском тргу Нисур и убили 17 ненаоружаних цивила, међу њима и жене и децу. Ова “Багдадска крвава недеља” била је предмет истраге и у америчком Конгресу, али за њу нико није био ни оптужен.

Корпорација је користила свако јачање ратних и терористичких дејстава да повећа обим свог пословања и, разуме се, приход. Блеквотер је 2006. године имао 23.000 најамника у девет земаља широм света, а његова база података садржала је још 21.000 имена на која је могао да рачуна у сваком тренутку. Међу конгресменима владало је мишљење да би Блеквотер према својој војној моћи био у стању да свргне многе владе у свету. Док су се његове вође непрестано заклињале у свој амерички патриотизам, било је очигледно да настоје да Блеквотер постане самостална армија, која би у зонама ратних сукоба могла да дејствује уместо снага НАТО или Уједињених нација.

Амерички плаћеници у Доњецку

Нагли раст безбедносних агенција настао је после 11. септембра 2001. и рушења њујоршких кула близнакиња. Страх од Осаме Бин Ладена и тероризма уопште подстицао је све већа улагања у Блеквотер и њему сличне агенције. Број најамника непрестано је растао. Пентагон је процењивао да их је у Ираку око 30.000, али их је, по неким изворима, било и 100.000, готово колико и редовних америчких војника. Знаничних података, међутим, нема. Амбасадор Мајкл Ретнер, који је дошао после Бремера, изјавио је у Сенату да нема другог начина за нормалан рад амбасаде у Багдаду сем склапања уговора са приватним безбедносним агенцијама.

Од 2005. до 2007. најамници Блоквотера у Ираку учествовали су у 195 оружаних окршаја, од којих су у 163 случаја први отварали ватру, најчешће на возила која се нису одмах зауставила на њихов захтев. Исте године (2007) Стејт департмент је испитивао наводе да је Блеквотер шверцовао оружје у Ирак, али оптужница није подигнута. Америчком конгресу нису били доступни ни подаци о финансијском пословању корпорације. Приликом једног претреса у Конгресу, тадашњи председник Блеквотера Ерик Принс, одбио је да достави документацију речима: “Ми смо приватна корпорација, и ту је основна реч – приватна!” Протестовао је и што су неки конгресмени припаднике агенције називали најамницима. “Они су лојални Америци!”, узвикнуо је патетично.

Уз војне и полицијске интервенције, Блеквотер зарађује милионе и милионе долара и својом авијацијом, морнарицом и другим активностима. Тако је, рецимо, чувао учеснике Олимпијских игара у Атини 2004, одржавао ред у поплављеном Њу Орлеансу августа 2005, обезбеђивао границу са Мексиком и ратовао са кријумчарима наркотика…

Према уговору са Пентагоном и Одељењем народне одбране, Блеквотер данас производи и тешко оклопно оружје за потребе војске. У том послу није сам, има још учесника, али је зарада, у сваком случају, огромна. У Јапану његови најамници чувају антиракетни систем одбране, који је, иначе поставила америчка војска… На Тајвану је требало да чува председника (план није остварен), што се догодило и приликом председничке кампање Беназир Буто, која није успела да најми Блеквотерове чуваре, те је приликом кампање 2007. и убијена.

Августа 2012. корпорација је пристала да плати 7,5 милиона долара за разне оптужбе. Већина оптужби, међутим, одбачена је у јануару 2013. пошто је саопштено да је агенција радила по налозима Стејт департмента.

Некадашњи “Блеквотер” постао је “ Академи”. “Неопевани јунаци из рата против тероризма”, како их је назвао оснивач корпорације Ерик Принс, делују данас под другим именом. А њихови резултати могу се пратити на разним деловима. Што се њега лично тиче, Принс је још 2010. продао своје учешће у компанији и сада проводи време, како се може сазнати из његове књиге “Цивилни ратници”, делом у својој кући у Вирџинији, делом у Абу Дабију, где се бави различитим пословним подухватима.

 

(http://lifenews.ru/, Србија данас, Интермагазин.рс)

ЛАВРОВ ЗАПРЕТИО УКРАЈИНИ ВОЈНОМ ИНТЕРВЕНЦИЈОМ АКО НЕ ЗАУСТАВЕ ВОЈНУ АГРЕСИЈУ НА ИСТОК

ЛАВРОВ ЗАПРЕТИО УКРАЈИНИ ВОЈНОМ ИНТЕРВЕНЦИЈОМ АКО НЕ ЗАУСТАВЕ ВОЈНУ АГРЕСИЈУ НА ИСТОК

 

1 Vote

ЛАВРОВ: Русија је спремна да зада тешки ударац, ако се “усијане главе” у Кијеву не дозову памети

15 април 2014, 19:04 (московско време) | ФБР (слободан) превод

1397566845_10

Руски министар иностраних послова Сергеј Лавров на састанку са својим кинеским колегом Ванг Јиом упутио захтев Русије органима власти у Кијеву да престану да шаљу такозване “снаге безбедности” из Украјине на исток земље, кршећи међународне стандарде.

„Употреба силе је неприхватљива. Да би се разрешила ситуацијапотребна је уставна реформа. Русија енергично осуђује покрете украјинских војних јединица и снага безбедности ка југоистоку. Ако “усијане главе” у Кијеву не променио своје мишљење и не престану да ескалирају ситуацију, потпуним терором над становништвом Украјине, Русија ће бити приморана да одбрани народ Украјине и предузме одговарајуће мере.

„Русија такође сматра неприхватљивим планове Кијева да доведе „Снаге УН“ да саучествују у њиховим илегалним активностима у југоисточним регионима Украјине. Ако је неопходно мировњаци ће бити послата изРусије и учешће других страних снага у сукобу није оправдано.“

„Истовремено Русија“, нагласио је Лавров, „очекује објективне информације мисије ОЕБС-а, која испитује ситуацију у Славианску. Русија је сама инсистирала на слању мисије ОЕБС-а на ове просторе, и сада исчекује објективне чињенице о томе шта се тамо дешава.“

1397567755_1-tanki

„Безнадежност ситуације, из које се произашла Бандерина (Наци колаборатор из Другог св. Рата) нелегитимна влада Украјине, довела је до тога да они више немају опција. Оклопна колона је на четрдесет км од Луганска. У случају избијања сукоба, град ће пасти вероватно и без борбе, али зато рачунајте на обрнути процес, који може да се деси не само у Кијеву, већ и у западним деловима Украјине.

„Украјинска „влада“ ће тада „трчати и пишати (уз ветар- слободан превод)“. Повратака мајданских оружаних снага у на почетене позиције више неће бити могућ. На жалост овасамопроглашена влада данас “једе из руке” онима који су били темељ њиховог фашистичког побуне. Ова ситуација је изгледа трагична и за њих саме? Вероватно. „

„Али, ако су оружане снаге, или део њих, које се налазе испред Луганска, крену на југо-исток, шта онда? Ко ће онда кога надмудрити? Сачекаћемо – видећемо.“- Завришио је своје оштро упозорење Руски министар иностраних послова Сергеј Лавров…

 

Специально для ИА Novorus.info

Алексей Иванов

http://novorus.info/news/policy/15239-rossiya-gotova-nanesti-sokrushitelnyy-udar-v-sluchae-esli-goryachie-golovy-v-kieve-ne-odumayutsya.html

Зашто је мало вероватно да ће доћи до III светског (нуклеарног) рата? (ВИДЕО)

Одштампај

Зашто је мало вероватно да ће доћи до III светског (нуклеарног) рата? (ВИДЕО)

 

Главни фактор одвраћања од Трећег светског рата представља чињеница да Русија поседује систем који омогућује наношење другог нуклеарног удара (нуклеарна одмазда) чак и при потпуном уништењу командних пунктова и линија везе Ракетних јединица стратешке намене. Његово име је „Периметар“, а у САД га зову „Dead Hand“ („мртва рука“). „Руска реч“ у кратким цртама представља идеју овог софистицираног система.

Аутоматска алтернатива

Основни систем управљања стратешким ракетама зове се „Казбек“ – он је познат захваљујући комплексу „Чегет“ или „нуклеарном коферчићу“. „Периметар“ је алтернативни командни систем нуклеарних снага Русије. Он је намењен за аутоматско управљање масивним нуклеарним ударом.

Развијање система такозваног гарантованог другог удара почело је у јеку Хладног рата, када је постало јасно да ће средства за радио-електронску борбу која се непрекидно усавршавају врло брзо бити у могућности да блокирају редовне канале управљања стратешким нуклеарним снагама. Била је потребна резервна варијанта за везу, која гарантује довођење команди до лансирних уређаја.

„Аморално“

У НАТО-у је као аморално окарактерисано стварање система нуклеарног удара који функционише без човекове команде. Али ипак, сличан систем постоји и у САД, а то је Emergency Rocket Communications System.

Тада се родила идеја о томе да се командна ракета која је опремљена јаким радио-предајним уређајем користи као веза. У свом прелетању изнад Совјетског Савеза таква ракета би преносила команде за лансирање ракета и то не само у командне пунктове здружених снага Ракетних јединица стратешке намене, него и непосредно на лансирне уређаје. Затвореном резолуцијом Владе СССР-а бр. 695-227 од 30. августа 1974. за развијање система био је задужен пројектантски биро КБ „Јужноје“ у Дњепропетровску, који се бавио пројектовањем и израдом интерконтиненталних балистичких ракета.

Као основа је послужила ракета УР-100УТТХ (Spanker, тј. „касач“ по класификацији НАТО-а). Летна тестирања почела су 1979. и прво лансирање са предајником било је успешно изведено 26. децембра. Тестирања су потврдила успешну интеракцију свих компоненти система „Периметар“, као и способност да бојева глава командне ракете одржава задату путању.

Новембра 1984. командна ракета која је лансирана код Полоцка пренела је команду шахтном лансирном уређају МБР РС-20 (SS-18, „Сатана“ по класификацији НАТО-а) на Бајконуру. „Сатана“ је лансирана, и после одрађивања свих степенова био је забележен погодак бојеве главе у задати квадрат на камчатском полигону Кура. „Периметар“ је ступио на бојево дежурство јануара 1985. Систем се од тада више пута модернизовао, и сада се у својству командних ракета користе савремене интерконтиненталне балистичке ракете.

Четири „ако“

Основу система чине командне балистичке ракете. Оне не лете на непријатеља, већ лете изнад Русије, а уместо термонуклеарних бојевих глава у њиховом предњем делу налазе се предајници који шаљу команду за лансирање свим бојевим ракетама: у подземним силосима, авионима, подморницама и мобилним земаљским комплексима. Систем је у потпуности аутоматизован, људски фактор је у његовом раду искључен или је минималан.

Одлуку о лансирању командних ракета доноси аутономни контролно-командни систем, а то је сложени програмски комплекс на бази вештачке интелигенције. Он прима и анализира мноштво различитих информација: о сеизмичкој и радијацијској активности, атмосферском притиску, интензитету радио-размене на војним фреквенцијама, контролише телеметрију с посматрачких пунктова Ракетних јединица стратешке намене и податке система за упозорење о ракетном нападу.

Примера ради, ако открије бројне тачкасте изворе јаког јонизујућег и електромагнетног зрачења, па их упореди с подацима о сеизмичким поремећајима у истим тим координатама, систем долази до закључка да се ради о масивном нуклеарном удару. У том случају „Периметар“ може да иницира узвратни удар чак и мимо „Казбека“.

Друга варијанта је када од СПРН (Систем за упозорење о ракетном нападу) добије информацију о лансирању ракета с територије других земаља. Тада руководство земље преводи „Периметар“ на борбени режим. Уколико после одређеног времена не уследи команда за искључење, систем почиње да лансира ракете. Таква одлука омогућује да се искључи људски фактор и гарантује наношење узвратног другог удара чак и при потпуном уништењу команде и лансирних чета.

 

Нуклеарна Русија

 

„Периметар“ у мирнодопско време „дрема“, али не престаје да анализира приспеле информације. При преласку на борбени режим или по добијању сигнала за узбуну од СПРН, од Ракетних јединица стратешке намене и осталих система, укључује се мониторинг мреже сензора за откривање знакова нуклеарних експлозија.

Руководство РФ је више пута износило уверавања страним државама да не постоји ризик од случајног или несанкционисаног лансирања ракета. Пре старта алгоритма узвратног удара „Периметар“ проверава постојање четири услова. Као прво, да је дошло до нуклеарног напада. Затим се проверава функционисање везе са Генералштабом – ако веза постоји, систем се искључује. Ако Генералштаб не одговара, „Периметар“ контактира „Казбек“. Ако и тамо ћуте, вештачка интелигенција преноси право на доношење одлуке било ком човеку који се налази у командном бункеру. И тек после овога почиње да делује сама.

Руска Реч

Comments

Pomozite nam u borbi za još jedan dečiji život!

 

Pomozite nam u borbi za još jedan dečiji život! Nadja Novaković treba da prikupi sredstva potrebna za hitnu operaciju koštane srži kako bi preživela i pobedila retko i teško oboljenje matičnih ćelija!
U attach. je dijagnoza, pismo roditelja, procena troškova… Molim Vas, uključite se i Vi!