NASTAVAK JEDNE ISTINE – U vezi rehabilitacije Akademika Burovića –

NASTAVAK JEDNE ISTINE
– U vezi rehabilitacije Akademika Burovića –

Kako smo videli i svojim očima, Akademija nauka i umjetnosti Prištine, u svom djelu enciklopedijskog karaktera por naslovom KOSOVA, Priština 2012, rehabilitira akademika, prof. dr Kaplana Burovića, pod njegovim poznatim pseudonimon RESULI, a kao književnika. O ovome je poznati publicista Suad Sulejmanangić objavio opširan prikaz-koment u listu TABLOID, Beograd 12.IX.2013, koji je ovih dana preštampan u knjizi Akademika Burovića SKADAR – istorija.
Naglašavam još jednom da je dopis Suada Sulejmanagića ispravan i jako dobar, za svako čestitanje, ali istini, koju nam on iznosi tamo, nedostaju i dve druge istine, koje je sigurno slučajno propustio, a koje nisu baš tako beznačajne.
PRVA: Pomenuti akademici pišu da je « vrlo malo » djela Akademika Burovića štampano u Albaniji. Je li ovo istina?! Ja mislim da nije.
Istina je da su albanske vlasti, prije njegovog hapšenja, štampale Akademiku vrlo malo, od 30 djela, koliko im je ponudio, štampali su mu samo tri djela: roman IZDAJA (1965), zbirku kosovskih pripovijedaka ODJEK KORABA (1968) i novelu ZMIJA (1969). Istina je da po izlasku iz zatvora, pa i dan-danas, nisu mu više objavili ni jednu jedinu novu knjigu, ni vlasti niti “privatne” izdavačke kuće, iako je Akademik uveden u službeni program savremene albanske književnosti, pa su i preko štampe objavili uputstvo kako da mu tretiraju, obrađuju ta djela. Sve je bilo prividno, hipokrizično, da bi se ubjedio svijet da se u Albaniji uspostavlja “demokratija”, što dokazuje činjenica – pošto su osigurali vlast i spasili se sudbine Čaušeskog, Akademika Burovića su skinuli iz programa, izbacili iz školskih programa i antologija, pa su protiv njega preduzeli i mobing, pa i monstruozno sataniziaranje svakojakim lažima, falsifikatima i intrigama, da bi tako opravdali to novo persekutiranje i da bi maskirali istinu, njegovu generalnu tezu svijetskog značaja da u Albaniji nismo imali nikakav komunistički poredak na vlast, već jednu crnu bandu bezobraznih, krvavih kriminalaca, koji nisu poštovali nikakve zakone, pavila i principe.
I pored medijske blokade na sve strane svijeta, posebno u Albaniji, Akademik Burović je štampao upravo u Albaniji ništa manje već 30 knjiga, na albanskom, srpskom i drugim stranim jezicima. Naravno, štampao ih je privatno, jer ne samo u Albaniji, već i van Albanije, albanska mafija na vlast zabranila je svim izdavačkim kućama da mu objave bilo koju knjigu. Štampao ih je kidajući zalogaje hljeba od svojih usta i od usta svoje djece da bi platio štamparije. Zatim je sve te knjige razdavao na poklon, u Albaniji i van Albanije, jer se albanska mafija virulentno angažovala i protiv distribucije tih knjiga: gdje su joj dopale u ruke, spaljivala ih. Godine 2009, albanska mu je mafija spalila sred Tirane sav tiraž četiri najnovija izdanja, od kojih su dva bila na albanskom jeziku i dva na srpskom. I odmah je intervenirala kod svih medija, ne samo u Albaniji, već i van Albanije, da se o tome i ne zucne. Intervenirali su i u Beogradu. Jedino kod redakcije lista TABLOID nisu uspjeli: tu je objavljen opširan izvještaj o spaljivanju tih knjiga. Na sve strane svijeta dan-danas se u vezi ovog monstruoznog kulturocida, u vezi ovog zločina bez presedana u istoriji čovječanstva, drži posmrtno ćutanje. Ili ne?!
Ćute i švajcarske vlasti, čiji je građanin Akademik Burović, a kojima se u švajcarskoj ambasadi u Tirani odmah prijavio, naglašavajući da su mu prilikom spaljivanja knjiga učinili i atentat, pokušali i da ga ubiju.
“Njegova” Crna Gora, koju je tako mnogo zadužio u svim pogledima, ne samo što ćuti, već i aktivno sarađuje protiv njega sa ovim albanskim kriminalcima.
Istovremeno, sekretar jedne strane ambasade u Tirani, ubacio je Akademika Burovića u svoja kola i hitno ga prebacio preko granice, da bi ga spasio od razjarenih albanskih kriminalaca, ubica.
Poslije spalivanja ovih knjiga albanska mafija je naredila i štamparijama da mu više ništa ne štampaju, pa makar ih Akademik plaćao i zlatnicima.
Ovo je istina o objavljivanju knjiga Akademika Burovića u Albaniji. Akademija nauka i umjetnosti u Prištini zna sasvim dobro ovu istinu, ali joj ne konvenira da je iznese u javnost, jer i ona kriminalno sarađuje sa albanskom mafijom Tirane protiv Akademika.
DRUGA: Suad Sulejmanagić naglašava sasvim dobro da “Unošenje Akademika Burovića u enciklopedijsko izdanje Akademije nauka i umjetnosti Prištine je sinjifikativno. Iako dolazi pošto je ovaj Akademik uveden u svijetsku WIKIPEDIJU i po enciklopedijama drugih naroda, pošto je svijetki afirmisan i priznat, ono nam nesumnjivo govori i za jednu promjenu i izvinjenje, za rehabilitaciju i među Albancima ovog velikog književnika, naučnikia i borca za slobodu i demokratiju, koji je tako mnogo učinio i žrtvovao u borbi protiv socijal-fašizma na Balkanu i u svijetu, da ga Enver Hodža i uhapsio potražnjom Josipa Broza Tita (sic!), pa je učinio sve da ga i fizički likvidira”.
Ali ovdje imamo i jednu drugu istinu: ovim “rehabilitiranjem” albanski kriminalci nastavljaju svoja mukla rovarenja protiv našeg Akademika. “Rehabilitirajući” ga oni bi htjeli da pokažu srpsko-crnogorskom i makedonskom svijetu da je ovaj Akademik “islamizirani Arbanas”, što su učinili i otvoreno, preko Ilije Petrovića i titoističke bulumente, viruelno impenjirana za ovo, ali i junački demaskirana, prije svega od samog Akademika Burovića, a zatim i od njegovih kolega, koji su dokumentima dokazali sramnu antinacionalnu aktivnost Titoista protiv Akademika Burovića i njegovog stvaranja. Ovo se dokazuje i drugim dokumentima i činjenicama, za koje ćemo pisati jednom drugom prilikom. Ovdje imamo za cilj samo da dopunimo istinu, koju je iznio svijetu Suad Sulejmanagić njegovim dopisom preko TABLOIDA, da više nego li sa rehabilitiranjem imamo posla sa podmuklom borbom albanske mafije protiv Akademika, sa njihovim nastojanjem da ga Srbo-Crrnogorci i Makedonci ne prihvate, da se i oni angažuju protiv njega i njegovog stvaranja.
Aleksandar STANISLAVLJEVIĆ

Александар Мезјајев: “ПРОПАСТ ОПТУЖНИЦЕ” – Рочиште по захтеву да се генерал Младић ослободи

од РЕПОРТЕР • 6. април 2014.

 

1 Vote

Прошле недеље у МТБЈ је одржано рочиште на захтев одбране Р. Младића о ослобађању оптуженог.

Ове расправе спроводе се у складу са правилом 98-bis Правилника о процедури и доказима МТБЈ. Поменуто правило гласи: “По завршетку извођења доказа Тужилаштва, Претресно веће ће након што саслуша аргументацију страна, усменом одлуком донети ослобађајућу пресуду по било којој од тачака оптужнице, уколико нема доказа који могу бити основа за осуду”.

06.04.2014. Фонд стратешке културе, за ФБР приредила Биљана Диковић

Генерал Ратко Младић

И заиста, у време подизања оптужнице, Тужилаштво није било у стању да пружи било какав озбиљан доказ кривице генерала Младића. Дакле, рочиште о оправдању окривљеног у резултату дела изношења доказа из оптужнице, има посебан значај. Рочиште је одржано током три дана: првог дана је одбрана изнела своју позицију, другог дана Тужилаштво и трећег дана одбрана је одговорила Тужилаштву.

Суштина позиције генералове одбране може се изразити следећом формулом: “Ми одбацујемо све и сваку оптужбу коју је изнело Тужилаштво. Ни једна тачка оптужнице није била доказана. Оптужени мора бити у потпуности оправдан”.

Треба истаћи чињеницу да су у оптужници против генерала Младића садржане оптужбе за злочине које су извршили органи унутрашњих послова, као и одређене паравојне јединице (на пример, Арканове јединице). Међутим, током изношења доказа оптужбе, нису пружени никакви докази да су армија и генерал Младић имали било какву ефективну контролу над тим јединицама. Посебно се издваја оптужба за злочине почињене од стране “Шкорпиона” – на процесу такође није било доказано да је генерал Младић издавао наредбе “Шкорпионима” за чињење било каквих злочина.

У таквим случајевима – када Тужилаштво не само да није изнело “слабе” и неубедљиве доказе, него није пружило апсолутно никакве доказе – суд је у обавези да оправда оптуженог у односу на дате тачке оптужнице.

На жалост, знатан део завршне расправе о догађајима у Кравици одржан је на затвореној седници, када су се разматрала сведочења тајног сведока RM-374. То још једном доказује да Тужилаштво не користи заштићене сведоке ради њихове заштите од реалних претњи, него једноставно да би се са једне стране створила слика такве претње, а са друге стране, да би се имала могућност за манипулисање сведочењима: лаж изречена пред милионима сведока који прате процес, биће муњевито објављена и оповргнута.

Одбрана је скренула пажњу и на чињеницу да Тужилаштво изводи сведоке који једни другима противурече. Наравно, то не мора бити ништа чудно. Сведоци често једни другима противурече, но то постаје објект разматрања суда за објективно решавање предмета. Међутим, у МТБЈ је другачија ситуација. Овде Тужилаштво тврди да је кривица оптуженог јасна и очигледна. Тада се поставља питање зашто сведоци један другом противурече? Зар је Тужилаштво имало мало времена да се припреми за процес? Још 1996. године је подигнута оптужница против генерала Младића!

Као пример, можемо се позвати на сведочење сведока Кингоре, чији је исказ у директној супротности са тврдњама читавог низа сарадника УНПРОФОРА. У овом случају, Тужилаштво се није чак ни потрудило да некако објасни ове противуречности и наставља да гради своју оптужбу на сведочењу Кингоре.

Ништа мање занимљива је и чињеница да је Тужилаштво у низу случајева представило оптужбе поткрепљене лажним доказима. Тако је, на пример, Тужилаштво утврдило да по питању злочина у Шкрљевици, документи доказују кривицу Р. Младића. Међутим, приликом читања документа, испоставља се да он нема никакве везе са Р. Младићем – напротив, документ сведочи о томе да је армија интервенисала како би привела кривце на одговорност.

Такође је важно обратити пажњу и на информацију коју је презентовао Драган Иветић (правни саветник тима за одбрану генерала Младића) у вези са судским процесом Радовану Караџићу који паралелно протиче. Тако је Иветић скренуо пажњу судијама на чињеницу да низ такозваних “учесника удруженог злочиначког подухвата” уопште нису деловали заједнички, него директно једни против других. На пример, добро је познат случај када је генерал Младић покушао да разјасни ко је издао наређење о гранатирању Сарајева, заобилазећи Главни штаб… Познат је онај који је издао то наређење, он је раније покушао да смени генерала Младића са положаја команданта Армије, али све те чињенице за Тужилаштво као да не постоје, они настављају да певају своју мантру: “Караџић и Младић – чланови удруженог злочиначког подухвата…”.

У више наврата смо истакли да су судије у саставу Претресног већа у предмету генералу Младићу не само пристрасне, него демонстративно пристрасне. Судије су још једном демонстрирале ту пристрасност. И учиниле су то без апсолутно икакве потребе. У одлуци о даљем току процеса, веће је одлучило: већ 13. маја почиње део процеса са изношењем доказа одбране. Ова одлука је била донета пре почетка рочишта о ослобађању – то јест, судије су практично пре времена изјавили да они неће оправдати генерала Младића. Наравно, од судија који представљају земље које су биле директне учеснице војног конфликта у бившој Југославији, ништа добро се и није могло очекивати.

Шокантно: Холандски ТВ водитељи изазивају буру о канибализму

http://anti-censura.com/holandski-tv-voditelji-izazivaju-buru-o-kanibalizmu/

Милан Зарић

————————————

www.anti-censura.com

+41 (0) 79 173 20 05

————————————

 

„Сајт бесплатних публикација.

Објавите своје текстове и видео материјале … Без цензуре!

Сазнајте актуелности и вести које на другом месту нећете наћи „

ČITAOCIMA GLASA DIJASPORE, Ivković Dragan:

Zovem se Ivkovic Dragan,rodjen u Kovinu,opstina Pancevo.Ozenjen suprugom Draganom,cerka Jovana ima sina Dusana od godinu ipo.Radim privatno kao fasader,na terenu u Pozarevcu jer u Kovinu ima malo posla u principu ne biram poslove jer je sezona rada kratka.

Ovaj put planiraram dugi niz godina zeleci da vidim nesto sto se samo pozeleti moze.Napravio sam previd zanesen u putu sto je mozda moglo da me kosta i zivota.Zivotnih lekcija nikad dosta.

Obratio sam se nasim nadleznim vlastima bez uspeha.U vise navrata sam slao emeil Konzulatu Braziliji,Ministarstvu Spoljnih Poslova,Ministarstvu za Srbe izvan Srbije,Medjunarodnoj Pravnoj Pomoci,Generalnom sekretaru Predsednika Srbije,Odeljenju za Konzularne Poslove i nekim ministrima ,svuda je bilo isto,bez odgovora ili nekog objasnjenja.Kao da udaram zid.Hteo sam da nadjem nacin da me ekstradiraju,deportuju ili na neki razuman nacin vrate u Srbiju.Posto moje molbe vlastima u Srbiji nista ne znace primoran sam da se obratim medijima u nadi da ce neko cuti moj vapaj.Hvala Bogu sto mi je omogucio da upoznam dobre ljude u Colombiji kao sto su Gospoda Orasio,Padre Horhe,Hugo Ojes,Gospodja Julija.Trenutno je za mene sve izgubilo znacaj osim borbe za povratak kuci.

>
> Krenuo sam na put u Juznu Ameriku 12.01.2014.Beograd,Bec,Dubai,Buenos AIres,LIma,Bogota,Ipijales,zeleci da odem u Qvito.U Ipijalesu sam prespavao u hotelu,ujutru 24.02.2014. sam pokraden ,putna torba ,jakna sa putnim ispravama i novcem .Obratio sam se nadleznim organima ali bez uspeha .proglasen sam za ilegalca.Spavao sam osam dana ispred hrama MIKSTO SAN FELIPE NERI (IPIALES, KOLOMBIJA)gde sam se obratio za pomoc ..Padre Horhe mi je izasao u susret i pomogao u saradnji sa parohijanima.Pruzili su mi gostoprimstvo,pomogli u odeci,hrani i prikupili novac za kartu do Bogote.U Bogotu sam stigao 10.03.2014.Nakon pet dana sam sam saznao adresu Imigracion PLATINIJUM.Nisu mogli nikako da mi pomognu.Otisao sam u ambasdu Italije , Nemacke ali bez uspeha.U ambasadi Nemacke sam dobio informaciju da je moja ambasada u Braziliji,BRAZIL,kojoj sam se blagovremeno i obratio od njih dobijam samo putnu ispravu.Posto spavam pored policijske stanice u centru i idem od crkve do crkve moleci za pomoc nekako se snalazim da prezivim.
> O dokumenata imam fotolkopiju pasosa,licnu kartu ,vozacku dozvolu i vazecu zdravstvenu knjizicu,dokumenat od nadleznih vlasti Ipialesa(Kolumbija)o izvrsenom delu..Posto sam u vrlo teskoj bezizlaznoj i komplikovanoj sitaciji uz duzno postovanje vama se orbracam za pomoc jer sam bez icega.Verujem da cu preziveti nekako do dolaska mojih putnih isprava. Stoga vas molim za bilo kakvu preko potrbnu mogucu pomoc.

UZ DUZNO I VELIKO POSTOVANJE VAS,VASEG CENJENOG RADA I VASIH KOLEGA

> DRAGAN IVKOVIC

> J.N.A. 9/10
> 26220. Kovin
> REPUBLIKA SRBIJA
> NO. PASOSA. 010848614
> NO. LICNE KARTE. 003752363
> JMBG/PERSONAL. No. 1704963860014
E – mail: ivkovic dragan@gmail.com
Br.Mob.Tel. 3145016353. BOGOTA(COLOMBIJA)

>>>>> P.S. Za pet dana cu dobiti putnu ispravu.Posto nemam novca za osnovne potrbe,nekako se za hranu snalazim u crkvi.Molio bih vas da mi nekako izadjete u susret povodom povratka u Srbiju.Putna isprava ce mi vaziti 30 dana za taj period ne mogu naci novac za kartu,ili nekako neku novcanu pomoc da stignem bilo gde u Evropi.Spavam idalje pored policijske stanice ali neznam koliko cu moci jos da izdrzim vec je dugo vremena proslo.

NADAM SE ODGOVORU I MOM POVRATKU NA SIGURNO UZ MOJU PORODICU
VELIKI POZDRAV. DRAGAN IVKOVIC

Украјина из часа у час… НОЋ НЕИЗВЕСНОСТИ: Исток Украјине тражи „Доњецку Републику” са правом прикључења Русији

Украјина из часа у час… НОЋ НЕИЗВЕСНОСТИ: Исток Украјине тражи „Доњецку Републику” са правом прикључења Русији – ТУРЧИНОВ САЗВАО ХИТНО САВЕТОВАЊЕ ШЕФОВА МИНИСТАРСТАВА СИЛЕ И ОТКАЗАО ПОСЕТУ ЛИТВАНИЈИ – Русија: Промена у државном суверенитету над ваздушним простором Крима – На Тргу независности у Кијеву уведен „полицијски час“

од РЕПОРТЕР • 6. април 2014.

 

6 Votes

КРИЗА У СВЕТУ: Украјина из часа у час… (фото/видео) 33

06.04.2014. Глас Русије, Восток.рс, Факти, агенције

***

20:41 Исток Украјине тражи „Доњецку Републику” са правом прикључења Русији

ТУРЧИНОВ САЗВАО ХИТНО САВЕТОВАЊЕ ШЕФОВА МИНИСТАРСТАВА СИЛЕ И ОТКАЗАО ПОСЕТУ ЛИТВАНИЈИ

РУСКИ исток Украјине – који данас од подне држи седиште обласне власти – радикализовао је вечерас своје захтеве.

Објавио је да тражи хитно ванредно заседање совјета Доњецке области на којем би био заказан референдум о статусу региона и његовом уласку у састав Руске Федерације. Уз претњу да ће у супротном: објавити „народни мандат”, прогласити совјет распуштеним и изабрати нове посланике који ће га расписати.

Учесници протеста траже, заправо, формирање Доњецке Републике, са већинским руским становништвом, која би онда могла и да искористи своје право да се прикључи Русији.

У седишту обласне администрације и даље се налази око 200 руских активиста, а око зграде су два прстена.

Полиција и агенти СБУ блокирају зграду совјета, а око њих су остали учесници демонстација.

Потпуно је нејасно шта ће донети ноћ.

Украјинско тужилаштво је против најактивнијих учесника демонстрација већ покренуло кривичне поступке за „учешће у масовним нередима”. Вероватно ће убрзо и да прошири оптужницу.

Један од кључних људи пучистичког режима у Кијеву – вд председника Украјине Александар Турчинов – сазвао је хитно саветовање свих шефова министарстава силе и објавио да отказује посету Литванији.

19:52 У Луганску ослобођене присталице федерализације Украјине

Управа Службе безбедности Украјине у граду Луганску (исток Украјине) ослободила је шесторо присталица федерализације земље. Митинзи на којима је захтевана федерализација Украјине и давање државног статуса руском језику у недељу су одржани и у Харкову и Доњецку.

Поводом ових догађаја вршилац дужности председника Украјине Александар Турчинов отказао је радну посету Литванији.

19:11 Русија: Промена у државном суверенитету над ваздушним простором Крима

Русија је обавестила Међународну организцију за цивилно ваздухопловство ICAO о промени суверенитета над ваздушним простором Крима, саопштило је данас министарство за саобраћај РФ.
Према информацијама из овог ресора, генерали секретар ICAO-а наложио је регионалном бироу у Паризу да одржи консултације са руском и украјинском страном.
До сада никаквих проблема са контролом ваздушног саобраћаја над територијом Крима није било.

 

19:09 У Луганску заузето седиште СБУ, у Мариупољу – тужилаштво

РУСКИ ПОКРЕТ ЛУГАНСКЕ ОБЛАСТИ ПРИНУДИО СЛУЖБИ БЕЗБЕДНОСТИ УКРАЈИНЕ ДА ОСЛОБОДИ ЊЕГОВИХ ШЕСТ АКТИВИСТА

ДАНАС су били на ногама и активисти руског покрета у Луганској области и у Мариупољу који траже „југоисточну федералну јединицу” и да руски добије статус „другог државног језика”.

Хапшење 15 активиста руског покрета, који су били проглашени за „диверзантску групу”, извело је на улице Луганска више хиљада људи.

Они су прво затворили Совјетску улицу, а потом опколили регионално седиште Службе безбедности Украјине. Са захтевом да се пусте на слободу сви похапшени, укључујући посланика обласног парламента Арсена Клинчајева и „народног губернатора” Луганске области Александра Харитонова који је вођа „Луганске гарде”.

Кад преговори нису дали никакав резултат, учесници протеста су упали у седиште СБУ, скинули засставу Украјине и уместо ње подигли заставу Русије.

Заправо, зграда је била заузета на јуриш, а из њених улазних врата убрзо је покуљао дим. Демонстранте није зауставио ни сузавац.

Седиште СБУ за неколико минута је прешло под њихову контролу. Тек тада су спремност за преговоре показали губернатор области Михаил Болотских и шеф полицијске управе области Владимир Гуславскиј.

Према речима очевидаца, за време јуриша било је повређених и међу демонстрантима и међу полицајцима који су бранили седиште СБУ.

Преговори су донели прву праву и опипљиву победу руском покрету.

СБУ је ослободила шест његових раније ухапшених активиста. Сви су били оптужени за сепаратизам, а данас су пуштени из притвора са формулацијом „по одлуци суда и по вољи народа”.

Њих је одмах под своју заштиту узела „Народна самоодбрана Луганска”.

Нејасно је да ли су међу ослобођенима и Клинчајев и Харитонов.

Одмах после ослобађања, улицама Луганска је прошла колона возила са заставама Русије и Украјине. Учесници овог „славља” – које су оргаизовали „Луганска гарда”, „Народноослободилачки покрет” и „Руско јединство” – тражили су федерализацију Украјине.

У Мариупољу је било мање драматично, али су демонстранти и у овом граду успели да пробију колицијски кордон и да заузму зграду тужилаштва.

Поред главног захтева (федерализација), траже и ослобађање пре два дана ухапшеног свог „народног градоначелника” Дмитрија Кузменка.

 

18:07 „Мали рат” у Харкову, полиција блокирала Русе који држе и кабинет губернатора Доњецке области

У ДОЊЕЦКУ СЕ ФОРМИРА „НАРОДНИ СОВЈЕТ ДОЊЕЦКЕ ОБЛАСТИ”, ОЧЕКУЈЕ СЕ САБОР СА УЧЕСНИЦИМА ИЗ ЛУГАНСКА И ХЕРСОНА

ДОШЛО је до сукоба у Доњецку и Харкову који су се могли очекивати.

У Харкову је – испред позоришта „Тарас Шевченко” – на учеснике руског митинга напало је неколико десетина локалних активиста „евромајдана” и Десног сектора. Наишли су, међутим, на тврдо и на отпор за какав није био способан трули режим Виктора Јануковича.

Све се догодило када су учесници митинга кренули у протестну шетњу Сумском улицом. Нападачи су се изненада појавили из једне мање, побочне улице. И, употребили су палице, шок-бомбе и сузавац.

Учесници руског митинга прво су им се физички супротставили, а потом их и опколили. Према бојовницима „евромајдана” полетеле су каменице и петарде.

Некима од опкољених биле су окрвављене главе пре него што је полиција дошла да их „покупи”. Зазирући да их полиција на тај начин спасава, антимајдановци су блокирали „марице” и нису им дозвољавали да их одвезу.

Цела Сумска улица, која је била „бојно поље”, и даље је блокирана.

Још бурније и драматичније може бити у Доњецку где око 200 антимајдановаца – који траже федерализацију Украјине – држи под „окупацијом“ седиште администрације Доњецке области, а полиција – која још слуша наредбе из Кијева – блокира учеснике протеста који су се забаракадирали.

Постоји, међуутим, и трећи прстен: остали учесници руског митинга опколили су полицију која је опколила седиште обласне власти.

Учесници протеста држе и спрат на којем је кабинет губернатора Доњецке области – познатог русофоба Сергеја Таруте.

Све има и изразиту политичку димензију су демонстранти који држе у својим рукама седиште Доњецке области објавили да прелазе на формирање „народног совјета Доњецке области“.

Притом су објавили, уз подршку „трећег прстена“:
„Морамо се одржати бар 24 сата. У подне 7. априла треба да почне сабор представника свих драдова Доњецке области, а надамо се да ће стићи и представници Луганске и Херсонске области. Морамо донети важне одлуке“.

Полиција око зграде Доњецке области има ватрено оружје, али је око ње најмање 600-700 учесника митинга који се не разилазе.

 

18:00 На Тргу независности у Кијеву уведен „полицијски час“

У главном граду Украјине поред кампа на Мајдану ноћу између један и пет сати забрањени су неодобрени скупови и кретања. Патроле ће у то време вршити насумичне провере документа.

Према медијским извешајима ограничења је увела група Рада стотину Мајдан, у којој се налазе полувојне формације створене током сукоба са безбедносним органима у Кијеву.
Они су усвојили сет „Правила понашања на територији Мајдана“, према којима сваки догађај мора да одобри „штаб команде Мајдана“.

17:18 Демонстранти у Доњецку поставили заставу РФ на зграду администрације

Демонстранти у Доњецку (југоисток Украјине) попели су се на кров зграде обласне администрације и поставили руску заставу, преносе медији.

Раније су активисти Евромајдана испред грађана проруске оријенгтације окупљених у центру града, пронели банер на коме је писало „Русијо, хајде довиђења“, што је масу испровоцирало.
Полиција није журила са оштром реакцијом.
Такође, демонстрације се данас одржав ају и у Харкову на Тргу слободе.

 

17:00 Москва прима у службу бивше припаднике украјинске специјалне јединице „Беркут”

СВИМА СЕ ПРИЗНАЈЕ СТАЖ, СВИМА ОСТАЈУ СТЕЧЕНИ ЧИНОВИ, СВИМА СЕ РЕШАВА СТАМБЕНО ПИТАЊЕ

БИВШИ припадници украјинске специјалне јединице „Беркут” прешли на рад у московски ОМОН (Одељење милиције за специјалне намене). Они тренутно пролазе процедуру добијања руског држављанства и свих неопходних докумената за ступање у службу у органе унутрашњих послова Русије.

Шеф за кадрове Главне полицијске управе града Москве Вјачеслав Ткач изјавио је да „у овом моменту има доста припадника „Беркута” који желе да добију руско држављанство и прођу процедуру војно-лекарске комисије.
Ткач је истовремено објаснио да када код њега ради пријема у службу дође, примера ради, мајор „Беркут”, њему се одмах предочавају правила ступања у службу у органе унутрашњих послова Русије, показују база јединице, спортске сале, учионице и све што се тиче свакодневног живота припадника спецназа.
„Спремни смо да сваком припаднику („Беркута”) помогнемо у пријему на службу” – рекао је Ткач и додао да припадници Беркута неће имати никаквих стамбених проблема.
„Даћемо им на располагање интернат на територији наше базе. А стамбена питања припадника са породицама се већ решавају” – истиче Ткач.
Ткач наглашава да ће припадници „Беркута” у руској полицији сачувати стечени радни стаж и звање и одмах добити све повластице које имају и остали припадници МУП Русије.

Иначе, донедавни министар унутрашњих послова Украјине Виталиј Захарченко, којег су сменили евромајдановци-пучисти, узео је у заштиту „Беркутовце”.
Поводом хапшења неких од њих, под оптужбом да су убијали на кијевском Тргу независности (мајдану), Захарченко је у интервјуу Првом каналу руске државне телевизије рекао:
„Уверен сам 100 посто да нису пуцали припадници милиције. На све догађаје „Беркут” је одлазио без личног ватреног наоружања, а само је 18. и 19. фебруара било рањено 86 припадника органа унутрашњих послова, 14 са смртним исходом. То су били припадници унутрашње војске, војници специјалне јединице „Беркут” и саобраћајци које су убијали на њиховим службеним положајима” – рекао је бивши министар унутрашњих послова Украјине.

Он је рекао да је на активисте Мајдана и припаднике полиције пуцано из зграде коју је контролисао командант Мајдана, а сада секретар Савета за безбедност и одбрану Украјине Андреј Парубиј.

Министар унутрашњих послова Арсен Аваков кога је на ту дужност именовала Врховна Рада, која је под пуном контролом пучиста, изјавио је да је у убијање људи у Институтској улици у Кијеву умешано 19 припадника „Беркута” од којих је 13 већ „под будним оком правосудних органа”.
Пре тога је државно тужилаштво Украјине објавило да је приведено 12 припадника „Беркута”који се сумњиче да су пуцали на `активисте Мајдана`.

Г. Шимпрага – ФАКТИ

16:53 Чуркин: Напетост у односима између Русије и Запада неће дуго трајати

Напетост, која се појавила у односима између Запада и Русије после припајања Крима, неће у историсјкој перпсективи бити дуга, рекао је у разговору са руским новинарима стални представник РФ при УН Виталиј Чуркин.
По његовом мишљењу иза антируске реторикеке „ којом се користе западни партнери“ крије се разочарање оним што се догодило због њихових непормишљних акција у Украјини.
Чуркин је уверен да је само питање времена када ће светска заједница признати нови статус Крима.

 

16:22 Становници југоисточне Украјине на трговима са руским заставама

Неколико хиљадa људи изашло је у недељу на тргове украјинских градова Доњецк и Харков (југоисточна Украјина) са руским заставама. Демонстранти у Доњецку скандирају „Донбас!“, „Русија!“ и траже одређивање датума референдума о статусу Доњецке области.

У Харкову учесници масовног протеста узвикују: „Беркут“ је сачувао Украјину“, „Пробуди се народе Украјине” “Биће савез братских народа”.
Окупљени захтевају референдум о статусу источних области Украјине и да руски језик стекне статус државног.

***

БОРИС МАЛАГУРСКИ: Академски хулигани – како “грађанска Србија” позива на линч (Видео)

Јуче је потпредседник покрајинске владе стао на страну хулигана. Не мислим на навијаче, говорим о академским хулиганима – асистенту на филозофском факултету, дипл. правнику и дипл. инжињеру који су прошлог месеца осуђени пред Вишим судом у Београду зато што су мени и мојој вереници претили физичким насиљем. Горан Јешић је на Твитер-у поносно стао уз њих, поручио ми да трпим законски кажњиве претње и јавно изјавио да „потписује све што су написали“.

О АУТОРУ

Борис Малагурски  је филмски режисер, сценариста, продуцент и монтажер.
Аутор је култних документарних филмова: Косово: Можете ли замислити?, Југославије, Тежина ланаца; и телевизијске  толк шоу емисије: Револуција.

Да живимо на Западу, којег је, иначе, господин Јешић тако верно дочарао у Fashion Park Outlet-у Инђија, потписивање претњи упућених особи која се бави послом од јавног значаја од стране државног службеника би значило моментални крај политичке и било какве друге каријере истог службеника, али ово је Србија. Подељена земља на „њихове“ и „наше“, „њихове“ осуђујемо за насиље, претње и клевету, “наше” правдамо, бранимо и охрабрујемо за исто.

Када се прочула вест да је физички нападнут Чедомир Јовановић, огласио сам се на својој званичној Фејсбук страници. Свако ко прати мој рад зна да се аргументовано противим неолибералној економској политици коју заступа политичка странка господина Јовановића. Јавно и недвосмислено сам осудио напад на господина Јовановића, јер када је насиље у питању, не постоји „добро“ насиље против оних са којима се не слажемо и „лоше“ које је за осуду, свако насиље је за осуду. То се односи и на претње насиљем.

Недавно су представници невладиног сектора најоштрије осудили позив на линч „Жена у црном“ од стране Радомира Почуче. Најдиректније се придружујем осуди. За неупућене, најгласнији у осудама тих претњи су најгласнији и у правдању претњи упућених мени. Зашто? Један мој колега ми је рекао „Зато што ниси жена у црном“. Просто речено, зато што нисам „њихов“.

Учесници форума „Парапсихопатологије“ су након премијере филма „Претпоставка правде“, који смо режирали Ивана Рајовић и ја у лето 2012. године, позивали на објашњавање ствари шипкама по мом лицу, малтретирање и Иване и мене, моје дављење у сопственом измету, вођење „приватног рата“ против мене, претили су батинама, млаћењем, гажењем, шутирањем, пишањем по мени, силовањем Иване и мене („на суво, да их боли“), јавно пропагирали смрт у „најтежим“ и „најгорим мукама“ њиховог „заједничког непријатеља“, како су ме ословљавали. То нису биле поруке писане у афекту, они су више од месец дана стварали атмосферу линча у делу форума отвореном за јавност. Пратили су наша кретања, постављали наше фотографије и позивали на линч. Као одговоран грађанин, пријавио сам претње надлежнима.

Тужилаштво за високотехнолошки криминал је установило да се радило о претњама, подигло је оптужницу против Растислава Динића, Немање Палексића и Марка Николића, а Виши суд у Београду их је осудио на по годину дана затвора, три године условно. По логици ствари, колеге господина Динића из Пешчаника (Растислав Динић, асистент на Филозофском факултету у Нишу, колумниста Пешчаника) требало је да осуде такво понашање једног академског хулигана. Али – гле’ чуда, они осудише мене што сам поднео кривичну пријаву. Као што господин Јешић касније најотвореније рече, на мени је да трпим кршење закона, ипак је ово Србија.

Али Србију једино ми можемо да променимо. Превише људи, поготово они који се баве послом од јавног значаја, трпе застрашивања, претње и нападе од разних људи, што некима, очигледно, одговара и зато ће ти којима одговара атмосфера несигурности и страха мене засути дрвљем и камењем за пример онима који помишљају да се дрзну да кажу нешто што други не смеју. Не желим да то буде судбина истраживачког новинара у Србији. Они који правдају претње наводе као разлог тог правдања тематику мог филма „Претпоставка правде“ – пошто наводно браним убице, заслужујем претње, па и горе од тога. Иако је апсурдно уопште говорити о „добром поводу за неко кривично дело“, да су они који се служе том аргументацијом пажљиво погледали филм, који анализира „случај Татон“, знали би да ни у једном тренутку нисам оправдавао насиље које је довело до смртног исхода, већ сам се фокусирао на две главне тачке.

Прва се тиче Стефана Величковића, који је примао казну за непрописно паркирање на другој локацији у тренутку када се дешавала туча на Обилићевом венцу (полицајац је на Суду потврдио веродостојност документа), а друга се тиче чињенице да не постоји материјални доказ да је Татона 14 људи бацило у провалију, поготово имајући у виду да је судски вештак сведочио како је то могло да учини максимално 2-3 особе, а на крају – сви су осуђени за тешко убиство, па и Стефан који тог дана није крочио на Обилићев венац.

Позивам читаоца да не извлачи закључак ни из овог кратког описа случаја, ни из мог филма, већ да по закону о доступности информација захтева текст пресуде и сам закључи колико ту има нелогичности. У цивилизованим земљама постоје емисије попут „On The Case with Paula Zahn“ које сваке недеље анализирају судске случаје уз критичку ноту и то је сасвим нормално, али у Србији постоји армија људи који ће одмах да скоче и врисну „брани убице!“, а неки ће и да припрете. Не смета ми критика, свако има право на то, али претње су друга прича.

Док чекамо правоснажну пресуду за претње, које су ме најискреније забринуле и узнемириле, можемо да гледамо како делају најгласнији самозвани борци за слободу, демократију и безбедно друштво за све. Правдају претње и предводе хајку против мене, јер сам их пријавио. У покушају да у јавности створе слику о мени као некаквој „тужибаби“, заборављају да је грађанска дужност да се пријави претња физичким насиљем, на Тужилаштву је да оцени да ли су у питању претње и да ли ће подићи оптужницу, а на Суду да потврди или одбаци да се радило о претњама. Као што сам ја оспоравао делове пресуде Вишег суда у Београду у вези са случајем Татон, тако и сваки грађанин има право да оспорава пресуду Вишег суда да су ми дотични претили. Некоме је „објашњавање шипкама по лицу“ претња, некоме је само увреда. Али онима који их зову увредама не криве Суд за наводно погрешну пресуду. Крив сам им ја.

Они који по цео дан млате празну сламу по интернету или одређеним невладиним организацијама дебело финансираним из џепова влада западних држава да пљују сваког ко није „њихов“, нажалост, не разумеју шта су то грађанске дужности. Тужно, имајући у виду да себе представљају као предводнике грађанске Србије. Попују о томе шта би држава требало да ради, а не памтим да су икада позвали грађане на социјални бунт против неправедног система у којем живимо.

Њихови протести се махом своде на буразерско окупљање десетак људи у чудној одећи са још чуднијим транспарентима, углавном константно потенцирајући ратне жртве, у случају да смо, не дај Боже, заборавили на страшне ратне године. Њима је и даље главни проблем Ратко Младић, док је Србији главни проблем глад, незапосленост, пљачкашки капитализам у којем се елите само богате, а средња класа одумире. Уосталом, зашто би их занимали проблеми сиромашних – знате ли колико пара од страних финансијера добијају неке од највидљивијих НВО у Србији? Наравно да не, јер вам то неће открити. Али открићу ја, барем делом, у филму „Тежина ланаца 2“, који излази на јесен. Можда су се зато и узнемирили. Претње ме могу уплашити, али ме неће спречити.

Зато ће или наставити да ми прете у нади да ћу да престанем да се бавим својим послом, или ће да ме физички онемогуће да даље стварам, или ће гебелсовски да понављају лажи у недоглед, у нади да ће у очима јавности да постану истина и да грађани неће желети да гледају моје филмове. Знамо како су радили ово прво, друго се надам да неће покушати, а ако се одлуче за ово треће, путем својих контаката у медијима ће покушавати да креирају слику о мени као човеку који је опседнут тужбама за сваку критику мене или мог рада (иако у жувоту нисам поднео тужбу, а кривичну пријаву сам написао због претњи, а не због критика мене или мог рада – чега такође има и треба да буде), који гуши слободу изражавања (слобода сваког појединца се завршава тамо где почиње туђа слобода, а то је и правна категорија), покушаће да створе популарну културу исмевања сваког ко се позива на транспарентност НВО сектора, измишљаће разне приче и шириће дезинформације, али овог пута ништа од тога неће успети да убеди грађане да је бело, заправо, црно, јер ако и популарни сајт Тарзанија губи лајкове на Фејсбуку зато што збијају обичне шале на мој рачун, грађани су схватили колико је сати.

Нећу дозволити да ни мени ни мојим најближима било ко прети, нећу ћутати када другима прете, једноставно дугујем то и новинарској професији и својој држави. Време је да се сви запитамо одакле да кренемо са реформама у нашој држави, ако узмемо у обзир да државни службеник потписује претње особама које се баве послом од јавног значаја.