Путин: Ако се Србија прикључи ЕУ у санкцијама према Русији, уследиће оштре мере

Одштампај

Путин: Ако се Србија прикључи ЕУ у санкцијама према Русији, уследиће оштре мере

 

БEOГРAД – Русиjа ће оштро реаговати ако Србиjа прихвати макар jедну од санкциjа према Mоскви због украjинске кризе и припаjања Kрима, пишу “Наше новине”, позиваjући се на дипломатске изворе.

Према информациjа тог извора, руски председник Владимир Путин jе поручио српском руководству да ће, уколико буду подлегли притисцима EУ, затражити од Београда да одмах измири дуг од близу милиjарду евра за руски гас, али и да надокнади штету коjу jе Русиjа претрпела због кашњења радова на Jужном току.

Kако jе навео извор београдског дневника, упозорење Русиjе стигло jе на адресу првог потпредседника Владе Aлександра Вучића и премиjера Ивице Дачића уочи састанка коjи ће у понедељак имати у Бриселу, jер се претпоставља да ће Србиjа бити изложена притисцима да као кандидат за чланство у EУ слепо следи политику Брисела.

Aлександар Вучић jе, реагуjући на ову информациjу, рекао да ће учинити све како би заштитио интерес Србиjе.
“Учинићу све што jе у моjоj моћи да у овоj ситуациjи максимално заштитимо наш национални интерес, интерес државе Србиjе”, рекао jе Вучић за “Наше новине”.

На информациjу листа кратко jе реаговало и Mинистарство спољних послова коjе jе саопштило да “Србиjа неће предузимати неприjатељске кораке према Русиjи”.
“Нова влада ће обjавити своjе ставове о свим наjважниjим питањима око украjинске кризе”, речено jе у Mинистарству.

Извор “Наших новина” jош наводи да jе као краjњу меру Mосква спремна да суспендуjе Споразум о слободноj трговини са Србиjом.
“Иза ових порука стоjи лично председник Путин и требало би их схватити краjње озбиљно”, додао jе извор листа.

Танјуг

Advertisements

A gde je bila tada naša vlada – Lep gest braće rusa

https://www.facebook.com/photo.php?fbid=587603084668912&set=a.299859936776563.65299.297315630364327&type=1&theater

Леп гест! Браћа Руси, на годишњицу бомбардовања Србије, одали су почаст тако што су оставили цвеће испред амбасаде Србије у Москви - ХВАЛА!<br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br />
----------------------------<br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br />
Хороший жест! Братья россияне, в годовщину бомбардировки Сербии, возложили цветы перед посольством Сербии в Москве - СПАСИБО!<br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br />
--------------------<br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br /><br />
Nice gesture! Brothers Russians, on the anniversary of the bombing Serbia, laid flowers in front of the embassy of Serbia in Moscow - THANKS!
Леп гест! Браћа Руси, на годишњицу бомбардовања Србије, одали су почаст тако што су оставили цвеће испред амбасаде Србије у Москви – ХВАЛАХороший жест! Братья россияне, в годовщину бомбардировки Сербии, возложили цветы перед посольством Сербии в Москве – СПАСИБО!Nice gesture! Brothers Russians, on the anniversary of the bombing Serbia, laid flowers in front of the embassy of Serbia in Moscow – THANKS!


Леп гест! Браћа Руси, на годишњицу бомбардовања Србије, одали су почаст тако што су оставили цвеће испред амбасаде Србије у Москви – ХВАЛА!
—————————-
Хороший жест! Братья россияне, в годовщину бомбардировки Сербии, возложили цветы перед посольством Сербии в Москве – СПАСИБО!
——————–
Nice gesture! Brothers Russians, on the anniversary of the bombing Serbia, laid flowers in front of the embassy of Serbia in Moscow – THANKS!

Gefällt mir · · Teilen · 26. März

 

 

Obilježavanje i pomen 15 godina NATO bombardovanja SR Jugoslavije – Sava Centar

http://nevendjenadija.wordpress.com/2014/03/26/moj-govor-povodom-15-godina-nato-bombardovanja-sr-jugoslavije/

Moj govor povodom 15 godina NATO bombardovanja SR Jugoslavije

Poštovane dame i gospodo, dragi gosti i prijatelji Beofruma, pre svega želim da Vam se zahvalim što ste danas ovdje sa nama, a organizatorima upućujem najiskrenije čestitke za uspješnu organizaciju sa željama da ovako nastave u budućnosti.

Moje ime je Neven Đenadija, dolazim iz opštine Kostajnica u Republici Srpskoj po struci sam diplomirani politikolog, a trenutno i student MA studija međunarodni odnosi i diplomatija. U svom dosadašnjem radu najčešće se i bavim diplomatskim i geopolitičkim temama, a pitanje Kosova i Metohije kako sa istorijske tako i geostrateške pozicije je oblast od mog posebnog interesovanja i inspiracije. Sam povod zbog kog smo se skupili danas ovdje i na ovom mjestu je veoma težak, tužan i sigurno ga nismo sami birali već nam je na današnji dan pre 15 godina on ultimativno postavljen. Taj povod je trajao punih 78 dana, ostavivši za sobom hiljade žrtava, ogromna razaranja, zatrovanu prirodnu sredinu i otrgnuto Kosovo i Metohiju pod patronatom NATO-a, i ne samo to već za isti povod nije bilo odluke Savjeta bezbednosti Ujedinjenih nacija,  a zbog njega je 19 zemalja članica NATO saveza prekršilo Povelju UN kao i temeljna načela međunarodnog prava. Vjerovatno neki ne znaju, ali ovo nije bila prva akcija koju je poveo NATO savez protiv jednog naroda. Ta prva zvanična akcija je trajala 12 dana, zvala se „Odlučna sila“ i bila je uperena protiv istog naroda ali u Republici Srpskoj, Bosni i Hercegovini. Povod za tu akciju kao i onaj za intervenciju u Srbiji je veoma kontroverzan i upitan, te ni do dan danas nije jasno i argumentovano dokazana krivica Srba ni za žrtve na Markalma ni za žrtve u Račku, što se vidi i po nekim svjedočenjima u Haškom tribunalu. Daleko od toga da nismo imali svojih grešaka i nepromišljenih poteza imamo ih i danas, ali za ove smo već unapred kao narod osuđeni i pre nego što su se desile. Naravno želim da kažem da su za mene sve žrtve iste i da ni jedna nije niti veća, niti manja od druge, i da svim žrtvama treba odati počast. Žrtva nije samo običan broj, slovo na papiru ili slika u muzeju, žrtva je svetinja, bol i tuga čija god ona bila. Nažalost i same žrtve se često koriste u svrhe manipulacije i ostvarenja nekih političkih ciljeva ili pretenzija na dugoročnom planu, a to je ono što posebno prezirem. Problem nastaje onog momenta kada zaboravljamo sopstvene žrtve, a ostavljamo prostor za one druge koje će od srpskog naroda napraviti kolektivnog krivca i nepresuđenog osuđenika. Nama izgleda čak ni to nije problem, kroz istoriju smo navikli da tu ulogu junački nosimo i kad smo krivi i kad nismo, od NATO bombardovanja do holivudskih filmova. To što neko drugi konstantno razmišlja kako da od svojih žrtvi napravi dobar marketing, a samim tim i veću žrtvu, drugome na štetu, to je već njegova lična stvar i stvar njegove politizacije, a u krajnjoj liniji rekao bih i nepoštovanja sopstvenih žrtava. Mi ovdje danas na naš način, dostojanstveno pre svega pokazujemo da naše žrtve nisu zaboravljene i da srpski narod nije kolektivni krivac. Ono što mene najviše boli danas je odnos vlasti Republike Srbije prema teritoriji i srpskom narodu Kosova i Metohije. Ovaj odnos nije iskren i nije zaštitnički kako bi trebao biti. Neću sad da pričam o ogromnom istorijskom i pravoslavno – hrišćanskom značaju Kosmeta koji nije uopšte upitan za naš narod i koji je nemjerljiv kroz istu tu istoriju za cjeli zapadni svijet od 1389. pa na ovamo. Ono što ću ja spomenuti kao jedan svoj argument kroz prizmu onoga što proučavam je ogroman geostrateški značaj koji Srbija gubi ionako poraznim Briselskim sporazumom i nemuštim odricanjem od sopstvene teritorije i naroda. Navešću Vam samo nekoliko važnih činjenica koje idu u prilog ovome. Svi mi znamo šta voda znači za budućnost naše planete i života na njoj, pa tako i na Kosovu voda predstavlja veoma bitan resurs koji pokreće sve ostalo. Da li ste znali da je Priština jedini glavni grad neke pokrajine u Evorpi koji nema svoju rijeku ? Da li ste znali da je jezero Gazivode jedini i najsigurniji izvor vode u budućnosti na Kosovu i Metohiji ? Da li ste znali da se vodom iz ovog jezera koje se nalazi na sjeveru Kosmeta u srpskoj opštini Zubin Potok snabdjevaju i hlade generatori dvije jedine funkcionalne termoelektrane u blizini Prištine koje su praktički jedini izvor električne energije na Kosmetu? Osim vodenog bogatstva posebno treba istaći i ogromno rudno bogatstvo kojim raspolaže teritorija Kosova, a zanimljiva je i geomorfološka struktura pojaseva na Kosmetu koji su prema do sad još nezvaničnim i tajnim procjenama naftonosni. Ovome treba dodati i geografsku projekciju i značaj „Cvijićeve linije“ odnosno strateške linije koju je iscrtao naš najpoznatiji geograf Jovan Cvijić i  koja se smatra strategijskom kičmom regiona i oko nje su sudbinski vezani svi geoekonomski planovi, te o njoj moraju da vode računa sve projekcije budućih naftovoda i gasovoda. Samo iz ovih nekoliko činjenica koje sam ovdje naveo, a koje izuzimaju istorijsko – pravoslavni argument i našu nostalgiju jasno se i nedvosmisleno vidi geostrateški značaj Kosova i Metohije za bilo koga, a pogotovo za državu Srbiju u narednih 50 ili 100 godina o kojima već danas trebamo misliti. Vjerujem da je vlast mogla i morala bolje da zaštiti ako ništa bar sjeverni dio i jezero Gazivode, ali umjesto toga oni su još dodatno ružnim političkim sredstvima podjelili i ono malo srpskog naroda što je na Kosmetu ostalo. Sve je to Srbiji uz dodatne žrtve pre tačno 15 godina donio globalni intervencionalizam i interesi upereni protiv suverene zemlje. Da je bio mnogo prljav pokazuju i podaci o upotrebi kasetnih bombi, bombardovanju hemijske industrije gdje su oslobođene velike količine dioksina, kao i upotreba osiromašenog uranijuma čije poslijedice se osjete i danas. Da je Srbija tad bila poslijednja žrtva tog intervencionizma i da je poslije toga uspostavljen globalni i trajni mir vjerovatno bi nekako i prihvatili to što nam se desilo, ali nažalost ovo su samo puste želje. Poslije Srbije bili smo svjedoci još težih i žešćih intervencija sa još modernijim oružjem i većim razmjerama stradanja koje vidimo čak i danas. Sve ove intervencije sigurno nisu postigle ono što se u medijima i zvaničnim državnim politikama NATO saveza propagira, ali su postigle dovoljno za one koji su ih i osmišljavali. Danas je u Srbiji zahvaljujući upotrebi naučno prostudiranih metoda i korišćenju suptilnih mehanizama u oblikovanju javnog mišljenja proizvedeno snažno uvjerenje da je Srbija ne samo izgubila rat 1999. nego da je za taj rat sama odgovorna. Identifikovanje sa agresorom je čudna i tužna boljka s kojom se neko društvo suočava, ona otvara put upravljačkoj strukturi da ostvaruje ciljeve samog agresora, pretvarajući se u njegovog klijentističkog poslušnika. Kada su u to klijentističko kolo upregnuti mediji koji nemerljivo utiču na oblikovanje javnog mišljenja, društvo koje se identifikuje sa agresorom u stvari je zahvaćeno samodestrukcijom, samorazaranjem i samozatiranjem. Ovo potvrđuju i riječi tadašnjeg potrtparola NATO saveza Džejmija Šeja koji je 1999. Izjavio: „Srbe treba spokojno bombardovati, jer će sve brzo zaboraviti”.

Osim onog povoda koji nas je ovdje okupio želio bih da dodam da nas je okupila i želja da jasno demantujemo gospodina Šeja koji je među živima i dalje obavlja funkciju unutar NATO saveza. I ne samo da ga demantujemo, već da pokažemo da osim što nismo zaboravili bombardovanje, nismo zaboravili ni njegove riječi i koje je tad izrekao.

Ovim bi želio i završiti moj prvi i najduži govor do sad koji nije bio ni malo lak ali je bio iskren i iz srca. Baš zato što mi je prvi i što sam govorio na ovu godišnjicu želio bih nekako da ga upišem u posebnu posvetu i za sjećanje na one najtragičnije i najbolnije žrtve. Jedna od njih koja je postala simbol svih nevinih žrtava je trogodišnja djevojčica Milica Rakić iz Batajnice koja je stradala od gelera u svom domu. Marko Simić iz Novog Pazara, dvogodišnji dječak koji je stradao od razorne bombe u naručju svog oca Vladana. Ljiljana Spasić student četvrte godine medicine, stradala je u sedmom mesecu trudnoće u samom centru Niša. Bojana Tošović i njen tata Božina iz Merdara stradali pred svojom kućom od granate. Na njivi u Ribnici kod Vranja, poginula je petnaestogodišnja djevojčica Irena Mitić dok je sa ocem sejala kukuruz. Na mostu preko Južne Morave u Vladičinom Hanu NATO bombe usmrtile su zagrljene i zaljubljene gimnazijalce sedamnaestogodišnju Gordanu Nikolić i godinu dana starijeg Milana Ignjatović. Na mostu u Varvarinu, pod bombama ugašen je život briljantne matematičarke Sanje Milenković kad je NATO agresor izručio smrtonosne bombe na Varvarinski most, i u crno zavio deset porodica te ostavio 27 teških invalida. Osim civilnih žrtava imali smo i one vojno stradale i herojski od kojih bi želio da odam počast pilotima VJ Životi Đuriću, Zoranu Radosavljeviću i Milenku Pavloviću koji su živote izgubili u daleko inferiornijim avionima i borbi koja je bila neravnopravna, ali potpuno svijesno za odbranu svoje zemlje i znajući u šta se upuštaju. Njima, kao i svim ostalim vojnicima i civilima stradalim u NATO agresiji koje nisam pobrojao neka je vječna slava i hvala. Hvala i svim onima koji su branili svoju državu tada, a koji žive i danas i koji su zaslužili da ih Srbija ne zaobravi i da im pruži život dostojan čovjeka. Svima Vama još jednom hvala na pažnji i Vašem prisustvu na obilježavanju i pomenu ove godišnjice.

Украјински националисти опколили вечерас парламент у Кијеву после убиства лидера Музичка, прете да провале унутра

Одштампај

Украјински националисти опколили вечерас парламент у Кијеву после убиства лидера Музичка, прете да провале унутра

 

Националисти из “Десног Сектора” опколили су украјински парламент у Кијеву и прете да ће да провале унутра. Демонстранти захтевају оставку министра унутрашњих послова, после убиства њиховог лидера Музичка, који је погинуо у полицијској операцији у месту Ровни.

Око 250 припадника Десног Сектора, који је недавно реформисан у политичку партију, преплавили су трг испред врховне Раде у главном граду Украјине у четвртак увече. Носили су маске и махали палицама, узвикујући Аваков, напоље!​​” Изгубили сте Крим!“

 

За читаоце који се служе енглеским језиком више детаља прочитајте на следећем линку: http://rt.com/news/right-nationalists-storm-ukraine-701/

Превод  и обрада: Срби на окуп

Priključenje Srbiji Jeli Republika Srpska novi Krim?

Priključenje SrbijiJe li Republika Srpska novi Krim?

Je li Republika Srpska novi Krim?

Nakon što je Krim proglasio samostalnost i izglasao priključenje Rusiji, nije trebalo dugo da predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik izrazi želju da se taj dio BiH priključi Srbiji. No, Aleksandar Vučić Dodiku je poručio da Srbija poštuje Daytonski sporazum.

 

Nakon susreta Dodika i Vučića u Beogradu, čelnik Republike Srpske čestitao je krimskom narodu na izglasanoj samostalnosti i priključenju Rusiji.

„Smatram da je referendum na Krimu demokratski izraz volje tog naroda. To treba poštovati, a urađeno je u skladu s poveljom Ujedinjenih naroda“, rekao je Dodik.

Očekivano, on je najavio i mogućnost da Republika Srpska slijedi Krim rekavši da tamošnji stanovnici ne doživljavaju BiH kao zemlju u kojoj će trajno ostati.

„Što se tiče ljubavi i neljubavi, mi ne volimo, brate, Bosnu i Hercegovinu i to je jasno, mi želimo da jačamo Republiku Srpsku i njezine potencijale. Mislimo da su Srbi u Republici Srpskoj i BiH već predugo sankcionirani raznim nemogućnostima samo zato što je netko ranije utvrdio kako se radi o lošim momcima na tom prostoru.“

Foto: Wikipedia

No, Dodik nije dobio apsolutnu podršku od budućeg srbijanskog premijera Aleksanda Vučića. On je naglasio kako je Srbija na europskom putu te da do eventualnog otcjepljenja Republike Srpske ne može doći bez dogovora svih naroda u BiH.

„Srbija će, čuvajući svoju stabilnost, uvijek štititi i stabilnost i opstanak Republike Srpske poštujući Daytonski mirovni sporazum i dogovore sva tri naroda u okviru BiH, a čime nećemo ugrožavati ničije pravo, niti bilo čiji teritorijalni integritet“, istaknuo je Vučić.

 

Danas.hr/MediaServis
23.03.2014.

Путин Обами: Зашто не пробате и нас да нападнете као Србе и отмете Крим?

Путин Обами: Зашто не пробате и нас да нападнете као Србе и отмете Крим?

putin-obama1-610x330

Владимир Путин и Барак Обама имали су прошле недеље крајње непријатан телефонски разговор, за који дипломате кажу да би лако могао да буде и њихов „последњи разговор“, преносе за Информер одлично обавештени извори из руске амбасаде у Београду!

Како сазнаје Информер, Обама је Путину запретио још јачим санкцијама уколико Москва на одустане од „отимања Крима“, што је жестоко изнервирало Путина који је као кључни аргумент потегао Србију и НАТО агресију 1999. године.

Извори преносе да је руски председник америчком колеги да је позиција Вашингтона и целог Запада „одвратно лицемерна и потпуно неодржива“:

– Владимир Владимирович је председнику Обами рекао да Русија данас има пуно право да преузме Крим и заштити руски народ који је тамо у великој већини а да су Американци и НАТО 1999. извршили агресију на Србију и потпуно незаконито Србима отели део државе!

У једном тренутку је Путин Обами дословце рекао:

– Пре 15 година сте незаконито бомбардовали Србе и отели им Косово! Па зашто да не пробате и нас да нападнете и отмете нам Крим?!

Одлично обавештени саговорници Информера кажу да је тај Путинов и Обамин разговор завршен без остављеног места за икакав компромис и да све мирише на нови хладни рат.

 

(Информер)

Објављено: 26. март 2014.

Moskva proteruje hamburger i koka-kolu iz Rusije? Eto šanse za Srbiju

Moskva proteruje hamburger i koka-kolu iz Rusije?

Autor: Tanjug

U zanosu nacionalne samodovoljnosti čak i ekonomski stručnjaci predlažu premijeru Medvedevu zatvaranje „mekdonalds“ restorana i zabranu prodaje koka-kole.

20

 

hamburger Foto: Ilustracija Guliver/Getty Images/Thinkstock

Ruski premijer Dmitrij Medvedev izjavio je danas da je jedan od prioriteta njegove vlade da stvori uslove za povećanje proizvodnje hrane za rusko tržište, što je naišlo na odobravanje javnosti koja je raspoložena za bojkot zapadnih proizvoda, pokazale su ankete. 

Rusija je već zabranila uvoz australijske govedine, reagujući tako na odluku Kambere da podrži sankcije protiv ruskih zvaničnika, preneli su ruski mediji.

Uz uverenje da je „revolucija farmerki i žvakaćih guma“ već prošla, šef Instituta za probleme globalizacije i doktor ekonomije, Mihail Deljagin, predložio je zatvaranje „Mekdonalds“ restorana i zabranu prodaje hamburgera.

„Proizvodnja i prodaja koka-kole, pepsi-kole i jela u Mekdonaldsu, kao i slične američke brze hrane, štetna je po zdravlje i trebalo bi da bude zabranjena iz higijenskih razloga“, naveo je Deljagin.

Čečenski lider, Ramzan Kadirov, pridružio se javnoj inicijativi za proizvodnju i potrošnju domaće hrane, umesto „sira sa Novog Zelanda i mesnih prerađevina iz vojnih skladišta u Južnoj Americi“.

„Rođeni smo u velikoj državi. Došlo je vreme da umom, srcem i dušom to shvatimo i prihvatimo, i da se ne osvrćemo na Stejt department i Brisel. Rusi će konačno upoznati ukus hleba i mesa“, kazao je Kadirov.

Medijske ankete pokazale su da je čak 81 odsto građana Rusije, koji pripadaju mlađim postsovjetskim generacijama, uvereno da se može živeti bez „ukrajinskih bombona i poljskog krompira“, odnosno od sopstvene prehrambene industrije.

Među ispitanicima starijim od 45 godina 32 odsto je izrazilo zabrinutost zbog nagoveštaja da bi inostrana prehrambena roba mogla da bude zamenjena ruskom.

U velikim ruskim gradovima velika većina proizvoda je iz uvoza, pa se u prodavnicama lakše nalazi norveški losos, nego ruski