SUDBINA

SUDBINA

Bila je tako nežna i lepa
a nije bila ni malo gorda
nije ni u snu slutiti mogla
da mi je nasušna molitva,
draža i od svog mi života

Kadgod bi je krišom gledao
u molitvi bi utihnuo nemoj
kao u nekoj molitvi svetoj
šaptaše mi usne ime njeno
neme, u sebi pobožno tiho

Da mi je bilo šta potražila
baš sve bi od mene dobila
a ona nije baš ništa htela
samo me je nežno gledala
kao da je molitvu slušala

Pitah sebe u tišini gluvoj
dali se može na glas reći
a ne pogubiti tišinu svetu
šapat mi duše snova i misli
ime njeno, molitvu moju

Možda su se to u nama
dve duše molitvom srele
a da se nisu nikad dotakle
jer je to neko jači u nama
baš tako želeo i tako hteo

Da živimo molitvom tihom
dušama jedno u drugom
od prvog nam susreta
u blagoj tišini naših pogleda
srećni do na vjek vjekova
I kad pomisliš da me nema
znaj da si tu u svakoj mi tmini
tu u svakoj mojoj seti, samoći
tu u svakoj mi nadi vidim ti oči
boje sreće,
srebrenom srmom blagoslovene

DN

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: