„Баштионик“, Бања Лука – Извјештај са парастоса за страдале у НАТО бомбардовању

Извјештај са парастоса за страдале у НАТО бомбардовању

dscn5378  Свештеници Епархије бањалучке служили су данас парастос у Саборном храму Христа Спаситеља у Бањалуци за погинуле у НАТО бомбардовању Савезне Републике Југославије прије 15 година.

 

Предсједник Србског Сабрања Баштионик, које је и ове године прислужило
свијеће и кољиво за помен страдалих, Предраг Адамовић, рекао је да Срби никада не смију заборавити 24. март 1999. године.

„Не смијемо заборавити бомбе са осиромашеним уранијумом и све злочине које су починиле земље чланице НАТО савеза бомбардујући РСК, РС и СРЈ. Сјећајући се трогодишње Милице Ракић и свих страдалих показујемо да смо народ који има достојанство, идентитет, душу, као народ који је опредијељен за живот, народ који има будућност. А будућност српског народа није у савезу са онима којису рушили наше болнице, мостове, зграде и убијали нашу дјецу.“

За Сабрање
Предраг Адамовић
Бањалука, 24.03.2014. љ.Г.

Advertisements

Народна порука властима на изборима

УСТАВНИСУД Председник Весна ИЛИЋ ПРЕЛИЋ Булевар Краља Александра 15                                            11000 Београд                                                                         Доставља се преко интернета:   Његова Екселенција председник Републике Томислав НИКОЛИЋ predstavkegradjana@predsednik.rs   Његова Екселенција претходни председник Републике Борис ТАДИЋ pocasni.predsednik@ds.org.rs   Председник Владе и министар унутрашњих послова Ивица ДАЧИЋ kabinetpremijera@gov.rs   Претходни председник Владе др Мирко ЦВЕТКОВИЋ kabinetpremijera@gov.rs,omr@srbija.gov.rs, press@gov.rs   Први потпредседник Владе Александар ВУЧИЋ potpredsednik@mtt.gov.rs   Народнa скупштинa Генералном секретару Јани ЉУБИЧИЋ: за сваког народног посланика  sekretar@parlament.rs   Демократска странка: Председништво и Извршни обор predsednistvo@ds.org.rs, io@ds.org.rs   Средства јавног обавештавања: свим држављанима Републике Србије   Пре читања овог текста одгледајте до краја:http://srbinaokup.info/?p=31234 Пред Уставом и законом сви су једнаки. Свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације.
Забрањена је свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу,
a нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. 1. и 2. став Члана 21 Устава Републике Србије.   Предмет:  Народна порука Уставном суду и осталим државним органимана изборима одржаним 16. и 23. марта 2014. године. Додатак Уставној жалби бр.  П-34/20144 од 5. марта 2014. године.   Држављани Републике Србије су упутили јасну поруку Уставном суду, претходним и новим државним органима на последњим изборима одржаним 16. (и понегде поновљени 23.) марта 2014. године. Већина држављана Републике Србије, који имају право гласа (бирачи), нису подржали новоизабране народне посланике, тј. нису им дали право да у њихово име воде Републику Србију. Сви изабрани народни посланици заједно су добили подршку само од 39,06% од укупног броја бирача. Већина, 60,94% од укупног броја бирача, није дало подршку новом сазиву Народне скупштине (видети Додатак 1). Порука бирача је јасна: Садашњи Устав Републике Србије је потпуно пуноважан. Сви државни органи су дужни да га спроводе у дело. По њему су изабрани и на основу њега су положили заклетве да ће поштовати народну вољу и опредељење њиме исказаним. Председник Републике, Народна скупштина, Влада, Уставни суд и сви остали државни органи остају обавезни да по овом, важећем, Уставу од 8.новембра 2006. године, и у складу с њим, доносе одлуке, решења и сва своја остала акта, да по њему извршавају све своје државне обавезе и испуњавају своје државне дужности. Сви државни органи, те и Председник Републике, народни посланици и чланови Владе, остају одговорни за своја деловања противна Уставу и за извршена кривична дела. Она су наведена у Уставној жалби бр  П-34/20144 од 5. марта 2014. године. Уставни суд нема права (Члан 21 Устава) да чини разлику пред Уставом и законом и да спроводи дискриминацију међу држављанима Републике Србије тако што избегава да изврши своје уставне обавезе: да контолише законодавну и извршну власт (Члан 4 Устава), што одбија да их примора да се повинују Уставу (Чланови 3, 4, 166, 167 и 170 Устава), и што избегава да према њима примени исте критеријуме, уставне и законске мере за њихова противуставна дела и извршена кривична дела који се примењују на сваког другог држављана Републике Србије. Већина (60,94%) држављана Републике Србије нису подржали јавни став председника Републике Томислава Николића да је имао право да он, народни посланици и чланови Владе – Влада у целини, делују супротно Уставу. Нити су подржали његов став да Уставни суд не разматра уставност Бриселског споразума док се он не примени. Нису подржали укључење Србије у ЕУ под досадашњим условима и односом ЕУ према Србији и Србима. Нису подржали уништавање свих србских националних вредности и распродају природних добара. Нису подржали ни један противуставан акт претходних власти. На основу Устава Републике Србије (1. став члана 56 Устава) тражим од Уставног суда да јавно изнесе свој став по Уставној жалби (Уставна жалба бр  П-34/20144 од 5. марта 2014. године) и по, Опредељеном захтеву за накнаду материјалне и нематеријалне штете који гласи: ОПРЕДЕЉЕН   ЗАХТЕВ, ЗА  НАКНАДУ МАТЕРИЈАЛНЕ И НЕМАТЕРИЈАЛНЕ  ШТЕТЕ, ДА УСТАВНИ СУД:   1.         у потпуности испуњава своје дужности и да у целости користи своја уставна права, или да сваки судија Уставног суда који не може, из било ког разлога, да испуњава своју судијску заклетву поднесе оставку,   2.         у пуном саставу покрене и спроведе поступак оцене уставности и законитости Резолуције Народне скупштине од 13.01.2013. године,   3.         стави ван снаге Закључак број IУз – 20/2013 од 22.04.2013. године Малог већа Уставног суда, 4.         забрани господину Томиславу НИКОЛИЋУ да и даље буде председник Републике Србије и да буде на било ком другом руководећем државном положају, 5.         забрани господину Борису ТАДИЋУ, претходном председнику Републике, да буде на било ком руководећем државном положају,   6.         забрани господину Ивици ДАЧИЋУ да и даље буде председник и члан Владе Републике Србије, да му забрани да буде министар унутрашњих послова и на било ком другом руководећем државном положају,   7.         забрани господину др Мирку ЦВЕТКОВИЋУ, претходном председнику Владе, да буде на било ком руководећем државном положају,   8.         забрани господину Александру ВУЧИЋУ да и даље буде први потпредседник Владе и члан Владе Републике Србије, и да му забрани да буде на било ком другом руководећем државном положају,   9.         забрани сваком члану Владе да и даље буде члан Владе и да буде на било ком другом руководећем државном положају,   10.      сваком од 175 народних посланика, који су 13. јануара 2013. године изгласали противуставну Резолуцију Народне скупштине о основним принципима за политичке разговоре са привременим институцијама самоуправе на Косову и Метохији, забрани да и даље буде народни посланик и да буде на било ком руководећем државном положају.   Онемогућавање, спречавање, од стране државних органа Републике Србије држављанима Републике Србије да гласају у њеним амбасадама-конзулатима 16. марта 2014. године је њихово противуставно деловање супротно основним одредбама Устава: члановима 1, 3, 18, 19, 21, 23, 25 и 52 Устава. На пример, држављанима Републике Србије у Паризу је било омогућено да гласају, а оно није било омогућено држављанима Републике Србије који живе у Канади. То је један пример непоштовања људских права и слобода од стране врховне државне власти.     С обзиром на то и на уставне обавезе (повезани Чланови 3, 18, 19, 21, 52, 98, 166 и 167 Устава) Уставног суда, тражим да Уставни суд поништи изборе (Уставни суд је за то меродаван на основу Члана 167 Устава) или(на основу 1. став члана 56 Устава) даУставни суд јавно одговори зашто је дозволио одржавање неуставних избора 16. марта 2014. године и зашто прихвата објављене изборне резултате као уставне и законите, тј. за важеће.   ЗАКЉУЧАК: Уставни суд нема права да избегава, већ је уставно обавезан, да по важећем Уставу оцењује уставност и законитост општих аката државних органа и њихов рад; нити има право да одбија, већ је дужан, да разматра поднету уставну жалбу и с њом повезани опредељени захтев и да јавно изнесе свој став о њима, као и о (не)уставности одржаних избора 16. и 23. марта ове године. Додатак 1 Коначни резулати према извештају Републичке изборне комисије објављеним 24. марта 2014. године на њеном ипростору су: 1.53,17 одсто од свих бирача је гласало за народне посланике 16. и 23. марта 2014. године.2.Бројеви гласова у процентима које су добиле парламентарне странке 16. и 23. марта 2014. године:

Парламентарне странке према резултатима избора од 16. и 23. 03.2014.   Странке / коалиције које су учествовале на изборима 16.  и 23. 03.214. године за народне посланике: П: означава проценат у односу на 3.592.375 бирача који су гласали.  П износи: У:означава  проценат у односу на укупно 6.765.998бирача: У = 0,531 П.  У износи:
А) Владајуће странке 2012-2014 АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ – СНС, СДПС, НС, СПО, ПС ИВИЦА ДАЧИЋ – СПС, ПУПС, ЈС 48,35% 13,49% 25,67%   7,16%
Б) Владајуће странке 2008-2012 које нису биле у Влади 2012-2014  „СА ДЕМОКРАТСКОМ СТРАНКОМ – ЗА ДЕМОКРАТСКУ СРБИЈУ“   БОРИС ТАДИЋ – НДС, ЛСВ, ЗЗС, ВМДК, ЗЗВ, ДЛР   6,03%   5,70%   3,20%   3,03%
Укупно за све парламентарне странке : А+Б   Све 4 парламентарне странке странке заједно   73,57%   39,06

3.Бројеви гласова у процентима, које су добиле непарламентарне странке 16.и 24.03.2014. године:

      Непарламентарне странке према резултатима избораод 16. и 23. 03.2014. ДЕМОКРАТСКА СТРАНКА СРБИЈЕ – ВОЈИСЛАВ КОШТУНИЦА ЧЕДОМИР ЈОВАНОВИЋ – ЛДП, БДЗС, СДУ УЈЕДИЊЕНИ РЕГИОНИ СРБИЈЕ – МЛАЂАН ДИНКИЋ VAJDASАGIMAGYARSZОVETSЕG – PАSZTORISTVАN – САВЕЗ ВОЈВОЂАНСКИХ МАЂАРА-ИШТВАН ПАСТОР   4,24%     3,37%   3,04%   2,10%  2,25% 1,79%  1,61%     0,67%
СРПСКА РАДИКАЛНА СТРАНКА – ДР ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ ДВЕРИ – БОШКО ОБРАДОВИЋ СДА Санџака – др Сулејман Угљанин SDASandzaka – dr. SulejmanUgljanin ТРЕЋА СРБИЈА – ЗА СВЕ ВРЕДНЕ ЉУДЕ ЦРНОГОРСКА ПАРТИЈА – Јосип Броз ЛИСТА НАЦИОНАЛНИХ ЗАЈЕДНИЦА: БДЗ-МПСЗ- ДЗХ-МРМ-МЕП – Емир Елфић ДОСТА ЈЕ БИЛО – САША РАДУЛОВИЋ „КОАЛИЦИЈА ГРАЂАНА СВИХ НАРОДА И НАРОДНОСТИ (РДС-СДС)“ Група грађана „ПАТРИОТСКИ ФРОНТ – ДР БОРИСЛАВ ПЕЛЕВИЋ“ РУСКА СТРАНКА – Слободан Николић ПАРТИЈА ЗА ДЕМОКРАТСКО ДЕЛОВАЊЕ – РИЗА ХАЛИМИ PARTIAPERVEPRIMDEMOKRATIK – RIZAHALIMI    2,01%      3,58%    0,98%   0.45%   0.18%   0.11%   2,09%   0.09%   0.13%   0.18%   0,68%  1,07%  1,90%  0,52%      0,24% Мање од 0,01% Мање од 0,01%    1,11%  Мање од 0,01%   Мање од 0,01%      Мање од 0,01%     0,37%
Укупно за све непарламентарне странке од 16.  и 23.03.2014.   15 напред наведених странака   23,23%    11,54%

НАПОМЕНА: Дужности и обавезе врховних државних органа: Председника Републике, Народне скупштине, Владе и Уставног суда да поштују и спроводе у дело Устав и закон не зависе ни од броја, ни од стручних квалификација, ни од политичког опредељења, ни од пола, ни од националне или верске припадности подносилаца уставне жалбе.  Надам се да ће Уставни суд да одговори својим дужностима, обавезама, и правима, те да ће да усвоји Уставну жалбу и с њом повезани опредељени захтев да би се зауставило укидање људских права и слобода и растурање Р. Србије.                                                                                                                            С поштовањем, Београд, 25. март, 2014. године.                                                                                                                            Др Љубомир Т. ГРУЈИЋ                                                                                                                                               ЈМБГ 2910939710225                                                                                                                                               Џона Кенедија 31/15,                                                                                                                                               11070 Београд

Саопштење за јавност поводом Резолуције о Украјини о УН-у

+
СРБСКИ НАРОДНИ ПОКРЕТ – ИЗБОР ЈЕ НАШ

В. Степе Степановића 62, 78 000 Бања Лука, Република Српска
Телефон/Факс: ++387 (0)51 439 045, 065 492 529, http://www.plebiscitrs.org, info@plebiscitrs.org

Саопштење за јавност поводом Резолуције о Украјини о УН-у
Покрет позива српског Члана Предсједништва БиХ господина Радмановића да се у Предсједништву избори „у најмању руку“ за суздржан став БиХ када је у питању гласање за Приједлог текста резолуције Генералне скупштине УН-а у којем се говои о суверенитету и територијалном интегритету Украјине, ако не и да БиХ буде против те резолуције.
Зато што је Крим завршена прича и он се налази у саставу Руске Федерације.
Зато што су управо они који се залажу за суверенитет и територијални интегритет Украјине подржали разбијање Југославије ( која је била чланица и оснивач УН-а) и признали новонастале сецесионистичке државе. Чак су омогућили и издејствовали независност тзв. Косова од стране многих држава. Управо такве активности око признања Косова створиле су преседан за друге случајеве. И гле чуда, сада се те државе боре против других које користе своје право на самоопредјељење. Што се тиче њиховог оправдања да је на Косову било насиље и етничко чишћење од стране Србије, значи ли то да би они признали Републику Српску Крајину када би њена влада у избјеглиштву прогласила независност, јер управо у Хрватској десило се највеће етничко чишћење и насиље када је Хрватска протјерала преко 400 000 Срба. Или те силе на челу са САД желе да Русија дозволи страдање свог народа у Украјини, па тек онда да и тамо заживи косовски преседан.
Уколико ЕУ и САД буду вршиле притисак и уцјене на БиХ како би она у УН-у гласала како они хоће, то би нам показало шта би нас све и какви диктати против наше воље чекали у „демократској“ ЕУ.
И коначно, важно је на случају Крима створити и другу страну која ће унијети равнотежу у овом свијету у којем доминира једна сила са искључиво својим погледима на свијет.

Zoran Djindjic poslednji intervju + Govor predsednika Milosevica 02 oktobra 2000-te

Zoran Djindjic poslednji intervju

https://www.youtube.com/watch?v=a4__F3im7o0

 
Govor predsednika Milosevica 02 oktobra 2000-te (iz jednog dela)

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=9rc7yo7TrRo

 

 

 

Postovani, verujem da je ovo moje obracanje jedno od milion

Postovani,

verujem da je ovo moje obracanje jedno od milion, ali, ja jednostavno moram i na ovaj nacin da pokusam da pomognem sebi i svojoj porodici.
Zivim u Valjevu, sa suprugom i troje dece, sa platom koja iznosi 25.000 dinara.
Imam kredit od 450.000 dinara koji u jednom trenutku nisam vise mogao da servisiram, i sada je ugovor raskinut, tj pre tacno godinu dana, i ja od tada nisam primio od plate niti jedan jedini dinar. Za to vreme, nagomilali su se racuni za telefon, struju, stan, vodu, smece…..
Hranimo se kako znamo i umemo, drva za grev nismo imali, deca su zimu pregrmeli uz jedan mali uljani radijator. Ja radim 3 posla pore ovog koji kao imam, ali uzalud.
Molim Vas da mi, ako mozete pomognete, a  ako ne opet hvala ako bar procitate ovo moje pismo
Pozzz
Goran Daskovic
Valjevo
Pasterova 27
+381 64 955 13 57

„Разнобојни“ фашизам Професор. Биљана Миленковић

http://anti-censura.com/raznobojni-fasizam/

Стефан Каргановић: Јасна и непосредна опасност пред Републиком Српском

Стефан Каргановић: Јасна и непосредна опасност пред Републиком Српском

уторак 25 март 2014

stefan-karganovicСтефан Каргановић је амерички правник српског порекла који је основао НВО „Историјски пројекат Сребреница“ за истину о догађањима у Сребреници и око ње од 1992. до 1995. године. Последњих дана у жижи јавности посебно је због приређивања књиге „Рушење Републике Српске – теорија и технологија преврата“, па тиме почињемо разговор. 

 

Да ли ваш ангажман у одбрани (или можда боље речено против рушења) Републике Српске показује да сте Сребреницу „одбранили“?

Не. Прикупити довољно доказа да је службена верзија сребреничких догађаја у јулу 1995. погрешна није исто што „одбранити“ Сребреницу. Сребреница је обавештајно-пропагандна операција иза које стоји моћни апарат светских хегемона. Они немају моралних скрупула и истина (коју они врло добро знају) њих уопште не занима. Занима их једино политичка корист од сребреничког наратива који су скројили у другој половини деведесетих година да им служи као политичко оружје. Између осталог они користе Сребреницу као покриће за интервенционистичке походе и нападе на суверене државе по доктрини R2P („право на пружање заштите“) и као средство за перманентно уцењивање Србије и Републике Српске, у настојању да их држе под контролом. Из овог увода већ видите да пуко академско излагање чињеница – мада веома важан део ефикасног противнапада на бараж лажи – ипак није исто што и потпуна „одбрана“. Победићемо и „одбранићемо“ Сребреницу тек онда када објективан поглед на тај догађај постане општеприхваћена чињеница.

Шта је толико субверзивно у том зборнику  „Рушење Републике Српске“ да је у једном делу јавности – означимо је као босанско-херцеговачку и другосрбијанску – зазвонило за узбуну а да није дат знак „за престанак опасности“? Да ли се та хистерија може објаснити само оним стиховима Матије Бећковића „Зато јуришају на мене удружени / Кивни што сам их познао“?

Да. Песник је то изразио неупоредиво боље него што бих ја умео.

Очигледан – и потпуно тачан – одговор на први део вашег питања је да вам наведем речи Џорџа Орвела о „истини као субверзивном чину.“ Свако ко се бави нечасним радњама настоји да прикрије трагове и да преруши праву природу своје делатности. Од тренутка када уперите рефлектор ви постајете његов смртни непријатељ. У књизи „Рушење Републике Српске: теорија и технологија преврата“ ми смо их немилосрдно и хируршки раскринкали. Поред пете колоне у Републици Српској, која је из разумљивих разлога због ове књиге узрујана, природно је да на нас буде кивна и другосрбијанска, јер све што смо рекли о њиховим колегама преко Дрине у подједнакој мери односи се на њих. Поглавље Пјотра Иљченкова о петооктобарском пучу, на пример, блиставо демистификује ту лажну прву „обојену револуцију“ у Београду и сигуран сам да они нису спремни да нам то опросте.

rusenje-rs

Колико је реална опасност од „бањалучког пролећа“ или од „обојене револуције“ у Републици Српској? Да ли је механизам почео да откуцава?

Опасност је потпуно реална. Да се изразим на енглеском и на начин који је примерен у оваквим ситуацијама, оно са чиме се суочавамо представља „clear and present danger“. Инфраструктура је постављена, операција је испланирана до детаља, актери су ангажовани и истренирани, жртва је маркирана за одстрел.

У делу Републике Српске постоји, чини се, идеја да би одлазак Милорада Додика решио све проблеме. Хоће ли РС направити исту грешку као што је Србија мислила 5. октобра да склањање једног човека – ма колико он био добар или лош – може бити универзални лек?

Да ли ће се у Републици Српској тај апсурд поновити, тек ћемо видети. Стално понављам Ајнштајнову дефиницију лудила: очекивање, након што сте сто пута нешто неуспешно пробали, да ће сто први пут резултат бити различит. У свакој „обојеној револуцији,“ лидеру кога је Запад маркирао за одстрел приписује се безброј недостатака и грехова а његов марионетски наследник се хвали као геније који deus ex machina гарантовано решава све проблеме. Овакав чаробни расплет још се није догодио ни у једној „обојеној револуцији“. Персонализација проблема, па самим тим и решења, став је политички наивних, беспомоћних људи који једино знају да за све животне проблеме решења траже негде извана, али никада  не предузимају ништа да их сами пронађу и примене. Њима никада не пада на памет да је једино право решење да се сами дигну, истерају корумпиране тлачитеље и изаберу људе који ће служити својој земљи и народу, уместо да очекују спас од плаћених агената постављених да служе не њима него страним интересима.

Често сте на релацији Бањалука-Београд. Имате ли неко објашњење зашто је РС толико „српскија“ од Србије, ако изузмемо оно латинско да је и само „име знак“?

Можда из сличног разлога што је Србија била више „српска“ за време бомбардовања него пре или после тога. Српски народ има катастрофално кратко памћење. Он се мора непрестано суочавати са егзистенцијалном опасношћу да би био мотивисан да предузима минималне мере колективне самозаштите.

Project-banner

Недавно вас је турска Агенција Анадолија прогласила за једног од оних ко негира „геноцид“ у Сребреници. Шта се, по вама, заиста догодило у Сребреници 1995. године?

Догодио се ратни злочин над заробљеним Муслиманима за сада још увек неутврђених размера али чији карактер не подлеже сумњи. То је био режирани масакр, не геноцид.

Једном сте изјавили да би „било који амерички судија буквално избацио из суднице тужиоца са оваквим доказним материјалом“ какав је понуђен у случају Сребренице. Како се онда дошло до резолуција са термином „геноцид“?

Морамо да разграничимо ове две ствари. Једно је како се неко питање третира у судском процесу, друго је на политичком плану. У судници постоје врло ригорозна правила доказивања, и то је мање више стандардно у свим системима који се наслањају на континенталну  и common law традицију. То искључује предочавање лакрдијашких доказа или базирање закључака на неутемељеним будалаштинама, као у Хашком трибуналу. У много флексибилнијој политичкој сфери будалаштине много лакше пролазе. Сребреничке „резолуције“, у Београду и Страсбуру, део су политичке игре и самим тим лишене сваког суштинског значаја. Ако је дозвољено, па чак и нужно, игнорисати резултате фарсичних судских поступака, тим пре можемо спокојно прећи преко неозбиљних, политички исфорсираних „резолуција.“

 На крају, једно лично питање: како сте уопште дошли на идеју да се бавите Сребреницом и јесте ли осећали нелагоду када сте, фигуративно речено, морали да „претурате по жртвама“? 

По жртвама не „претурам“ ја него колега у нашем тиму који је стручно оспособљен да се бави истраживањем форензичког материјала. Иако је ван посла изузетно осећајна особа, на задатку он је чист професионалац.

На идеју да се бавим Сребреницом дошао сам на начин како најчешће доносим важне одлуке. То је била исконска реакција, из дубине душе на једно увредљиво иступање наводних „Мајки Сребренице“ где су грубо омаловажавале невине жртве других мајки, које не припадају њиховом уском племенском кругу. Често сам у животу доносио одлуке обузет осећањем индигнације на неку нечовечност или неправду. Овај инцидент је за мене био, да се изразим парафразирајући чувене речи истргнуте из сасвим другог контекста, „мајка свих неправди“. Мислим да се „Мајке Сребренице“ нису надале бумерангу када су безобразно и безосећајно оплеле по невиној туђој деци. Разматрајући резултате нашег рада сада се можда кају за ту несмотреност, али је прекасно.

Александар Лазић