Петар Иљич Чајковски и композиција Српско – Руски марш

Петар Иљич Чајковски и композиција Српско – Руски марш

Piotr-Ilyich-Tchaikovsky

Како је настала дивна патриотска композиција Српско Руски марс великог Чајковског.

Велики уметници, генији, припадају целом свету и зиве вековима. Но, не треба заборавити, да су то били људи, који су живели у одрђеној земљи и у одређено време. Они су ступали у дијалог са временом, одговарајуци му својим стваралаштвом. Таквим одговором времену је постало и дело Чајковског Српско-Руски марш.

Српско-Руски марш је Чајковски компоновао за врло кратко време и завршио 25 септембра 1876 године, по наруджбини Дирекције музикалног друштва у корист Црвеног Крста и то у самом разгару ослободилачког рата Срба против турске владавине (1875-1876). Повод за концерт је било скупљање помоћи руским добровољцима и рањеним у српско-турском рату, јер је Русија у то време активно подржавала Србију.

Чајковски се показао не само као велики композитор, већ се у њему пројавила смела грађанска позиција патриоте, који се, као и већина у руском друштву трепетно односила борби Словена против Турака.

Чајковски је укључио у своје дело 3 теме оригиналних српских народних песама, сасвим разних по карактеру, које су биле посвећене борби са Турцима. Називе ових песама (“Сунце јарко не сијаш једнако”, “Праг је ово милог Срба” и “Јер пушчани прах”/други део песме “Радо иде Србин у војнике”), Чајковски је написао својом руком на композицији, која се и данас чува у музеју Глинке у Москви.

Први део “Српско-Руског марша” описује повлачење Срба пред Турцима, други део говори о спремности Русије да помогне Србима, а на крају иде Руска химна “Боже, чувај цара”. Трећи део достиже оркестарску кулминацију и показује јецај Срба, којима је потребна помоћ.

Овај део заслужује највише поштовања у “Српско Руском маршу”, и чак и данас, када га слушате, он изазива исте емоције. И живот и смрт и срећа и страдање – све се преплиће у звуцима те зачаравајуце музике. После тога следе звуци марша Руса, који хитају да помогну Србима. (Како ми то све напомиње марш Руса на Приштину).

На крају- виртуозним кодом, тријумфом Словена против тирана Турака завршава се ово музичко дело- од кога з а м и р е срце.

Цело дело траје око 10 минута, зависи од темпа. Код дирегинета К. Абада оно траје 10 минута и 11 секунди, а код Плетнева свега 9 минута.

А сам Чајковски (12 септембра 1876 године) је у писму свом зету Лаву Давидовичу написао:” И страшно је и пријатно, што је љубазна отаџбина коначно решила да сачува своје достојанство и објави рат Турцима”. (Како нам је недостајао такав Цајковски за време бомбардовања Београда НАТО пактом).
Но, до рата са Турцима је дошло нешто касније 12 априла 1877 године.

Ово музичко дело одражава необичну силу и расположење у руском друштву тог времена. Те зато Српско-Руски марш остаје необично јарки уметнички споменик одушевљења и ентузијазма 1876-1877.”-писао је друг Чајковског музички критицар Н.Д. Каскин.

Премијера “Српско-Руског Марша” је држана 5 новембра 1876 године у Москви, под диригентском палицом Николаја Рубинштејна и изазвала праву сензацију, која је прерасла у патриотску манифестацију.

Диригент је морао на бис да понови дело у целини. Као и 2 концерта за редом!

Три дана касније, 8 новембра 1876 године, Чајковски је написао писмо својој сестри А.И Давидовој (за коју је био веома везан): “Прошле суботе овде су свирали мој Српско–Руски марш, који је произвео буру патриотског расположења”. “Сва публика је устала, многи су скакали са столица, а крици браво су се мешали са крицима-ураа.

У Сан Петербургским новинама (Ведомости) 11 новембра 1876 г Ц.А Кјуи је написао: “Марш” је најзначајнија илустрација расположења у друштву од свих уметничких дела и свих родова уметности, које је изазвано пред свима оним што се у сали дешавало”».

Ово музикално дело је постало веома популарно и свуда је имало огромни успех. Оркестарска партитура сада већ промењенг назива “Словенски марш” изашла је 1880 г, када су публикована још 2 велика дела Чајковског, моћна 4 симфонија и италијански каприцио. Но, Чајковски ће своје омиљено дело и даље називати “мој Српско-Руски марш.“

У преписци са својим меценатом Надеждом фон Мек налазимо:” Ја се наслађујем слушајући Ваш Српско-Руски марш, кога јако волим. Ја не могу да надјем речи, којима бих описала то осећање, када ја њега слушам, то је такво блаженство, од кога сузе навиру на очи и, наслађујући се том музиком, ја сам неизмерно срећна од саме мисли, што је њен аутор у некој мери мој, што припада мени и што та права нико не може да ми узме. Први пут, од како се познајемо, ја сам слушала ваше дело у сасвим другим условима, чем обично, и учинило ми се да имам много супарника, што Ви имате много другова, које Ви волите више него мене, но баш ту у тим условима, међу туђим људима, мени се учинило, што Ви не можете никоме припадати, толико, колико мени, што су моје сопствене силе и осећања довољни да Вас не делим ни са ким. У Вашој музици, ја се сливам са Вама у једно и у томе се нико не може такмичити са мном. Овде ја владам и волим.” (Интересантно је рећи да је ова богата жена 13 година слала Чајковском новац сваки месец – иначе је Чајковски оскудевао у новцу-само да би компоновао, да не би трошио своје време на неке друге неважне ствари, а никада се нису срели. Та платонска неизмерна љубав образоване удовице Надежде фон Мек према Чајковском је за неку другу и дугу причу).

И даље наставља: (Моја) ћерка Соња је одушевљена Вашим “Српским маршом” и говори, када умре, моли да јој свирају тај Марш”, на шта Чајковски одговара – “сто супротно од “Српског марша”, при звуцима од којих човек хоће да умре, ја сам компоновао веселу и светлу италијанску мелодију (италијански каприцио) и веома бих волео да ова мелодија у њој изазива жељу за животом, за плесом, за весељем. Све то њој више приличи као младој особи, него мисли о смрти с “Српским маршом”.

Зивот “Српско-Руског марса” после смрти Цајковског

Важну улогу је ово музичко дело имало за време Балканских ратова, 1912 свирали су “марш” у Москви, Петерсбургу, Киеву, Одеси.

У Совјетско време (1917-1990) “Марш” је практично замро, химна “Боже цувај Цара”, замењена је химном Глинке (Слава).

Но, треба напоменути, да је после Револуције 1917 многобројна руска интелигенција пребегла и у Београд, која је утицала на формирање културног живота нашег града. Наравно, Чајковски избија на прво место по броју извођења својих дела.

16 јуна 1930 у Београду, на стадиону “ Сокол” одржан је гигантски концерт од 400 војних музичара, који су одсвирали Српско-Руски марш. У сали говорим маестро Плетневу – “пробајте ви Руси, као ми Срби да саберете такав оркестар !!”.

Српско-Руски марш у оригиналном виду је био поново рођен у Русији 1990. године захваљујући Михаилу Плетневу, главном диригенту , уметничком руководиоцу и оснивацу Руског Националног Оркестра (РНО).

“Марш” је постао визитна карта РНО, једног од најбољих оркестара на свету– симбол и нада нове препорођене нама драге Русије.

Од тада ће Чајковски звучати сасвим другачије у интерпретацији маестро Плетнева, који је разврнуо своје мисли у гигантским размасима, постајући са својим оркестром носилац високе руске културе по целом свету.

Највазнији труд М Плетнева јесте рад над делима Чајковског. “Музика Чајковског још није до краја откривена”- говори он, маестро, који је сва дела Чајковског публици показао или сам свирао као пијаниста, и то тако, како до њега нико и никада није свирао. “Раскрити дубину и замисли великог композитора” – главни задатак Маестро Плетнева.

И данас Српско-Руски Марш , изазива у људима емоције, они плачу на нашим концертима.

ПОСЛУШАЈТЕ: http://www.youtube.com/watch?v=GSf8uF5UE-U

Извор: Башта Балкана

1 vote, 5.00 avg. rating (98% score)

Оставите одговор

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: