ДИРЕКТАН ПРЕНОС ИЗ НЕМАЧКОГ; Bundestag-а: Gysi redet Klartext über die Ukraine & Swoboda & Putin – Бундестаг, Гиси говори јасан текст о Украјини…(Ни по Баби ни по стричевима!)

САД НИКО ВИШЕ НА СВЕТУ НЕЋЕ МОЋИ РЕЋИ ДА НИЈЕ ЗНАО ИСТИНУ!!!  ГИСИ ЈЕ СВОЈОЈ ВЛАДУ ОЧИТАО БУКВИЦУ  БЕЗ ПАРДОНА: ПРОТИВ РУСИЈЕ I BEZ RUSIJE НЕМА ЕВРОПИ СИГУРНОСТИ ВЕЋ САМО СА РУСИЈОМ!!!

https://www.youtube.com/watch?v=pXLy0NGW9sM#t=145

Тактичке вежбе Војске Србије и Војске Руске Федерације

Одштампај

Тактичке вежбе Војске Србије и Војске Руске Федерације

Руска војна делегација је учествовала на првој конференцији где су утврдили појединости и време одржавања батаљонских тактичких вежби оружаних снага Србије уз учешће Ваздушно-падобранских снага Русије.

На конференцији у Београду су размотрена питања припрема за предстојеће вежбе на територији Србије и остале врсте сарадње, саопштио је Интерфаксу-АВН званични представник управе прес-службе и информација Министарства одбране РФ за ВПС потпуковник Евгениј Мешков.

На челу делегације ВПС је пуковник Дмитриј Глушенков. Посета је одржана у складу са планом међународне делатности Министарства одбране Русије, – рекао је Мешков.

Глас Русије

Odlazak dr. Vojislava Šešelja u Hag , ваља нам се подсетити како је Вучић сузе лио да би по доласку на власт рекао да је Шешељ највећи лажовчина

А не могу се начудити ни сцени како Николић љуби у оба образа свога кума, да би га коју годину касније издао, док му кум труне у Хашлом казамату. Ваља пажљиво овај филм, од тада, погледати да би знали где се Србија налази сада!

http://www.youtube.com/watch?v=FGH96nRywzM

РАЗГОВОР С ПОВОДОМ: Александар Павић – о србској политици, Украјини, Русији и има ли нам спаса…

РАЗГОВОР С ПОВОДОМ: Александар Павић – о србској политици, Украјини, Русији и има ли нам спаса…

 

1 Vote

 

Повод за овај разговор је вест коју су пренеле украјинске, али и руске информативне агенције у 14:50 јуче, која гласи: “Србија се залаже за територијални интегритет Украјине”. То је амбасадор Републике Србије у Украјини Раде Булатовић изјавио на састанку са Данилом Лубкивским, замеником министра спољних послова Украјине. Осим тога, у телефонском разговору Лубкивског и заменика министра спољних послова Србије Горана Петровића, поред тога што су се договорили “да предузму мере са циљем активирања билатералног дијалога након формирања нове Владе Србије на основу резултата парламентарних избора 16. марта”, Петровић је “потврдио да званични Београд подржава суверенитет, територијални интегритет и неповредивост граница Украјине”. Касније се, на сајту Министарства спољних послова Србије појавило само реаговање: „на писање извесних медија“ да Србија није променила свој “став” – а који је то СТАВ НИЈЕ НАПИСАЛА…
О односима, узроцима и последицама оваквих потеза срПских власти у контексту догађања у свету разговарамо са Александром Павићем, уваженим политикологом, чланом редакције СРБског ФБРепортера.

22.03.2014. аутор: ФБР уредник Биљана Диковић

АЛЕКСАНДАР ПАВИЋ

АЛЕКСАНДАР ПАВИЋ

Биљана Диковић: СрПска власт је, како тврде експерти уставног права и правници, потписивањем Бриселског споразума прекршила свој Устав и 1244 СБ УН, међународно признати документ који је гарантовао територијални интегритет Косова и Метохије у саставу државе Србије и који је још увек на снази, а данас се залаже за туђи, територијални интегритет Украјине. Није ли то најблаже речено лицемерно?

Александар Павић: Лицемерје подразумева свесно понашање самосвојног чиниоца. Тај епитет се може применити на оне који управљају америчким естаблишментом. Данашња власт у Србији (свакако не “српска”) није ни на који начин самосвојна. То њихово понашање око КиМ-а и Крима показује колике су они уствари марионете, које се врло мало питају. Нису они толико глупи да не схватају апсурдност свог положаја. Али, ко њих пита? То не значи да не сносе одговорност. Напротив – сносе одговорност људи који су свесно прихватили да буду туђи инструменти.


Биљана Диковић:
Ово је у Србији, у народу изазвало непријатан осећај, са слутњом шта томе следи – евентуална тотална конфронтација са Русијом, а по “налогу окупатора”, односно “партнера који су нас НАТО бомбардовали” из ЕУ…

И личности – Булатовић и Петровић, као да гледамо лоше глумце у лошем филму, у режији ЕУ и САД…

Александар Павић: Може бити да су Булатовић и Петровић своје подршке “територијалном интегритету Украјине” изразили по налогу западних контролора садашње владе, а не техничког премијера или Пепевеа, који су ове седмице били у Русији, смерно молећи браћу Русе да великодушно финансирају њихов даљи евроатлантски пут. То се може закључити и из потоњег делимичног ограђивања од њихове изјаве које је стигло из МСП, из ког се види да садашња техничка влада бежи од заузимања било каквог јасног става.

застава РУСИЈА СРБИЈА

Биљана Диковић: Русија је програм који је СНС имао на претходним изборима схватила озбиљно и помогла СНС да дође на власт, но, наравно није се надала тоталном заокрету и издаји програма и гласача од стране Николића и Вучића, као што то није очекивао ни народ Србије. Имајући то у виду, али и на несрећу народа такве власти које смо имали, да ли је Русија довољно учинила у претходним годинама да помогне у формирању једног здравог родољубивог фронта у Србији?

Александар Павић: Нажалост, руске дипломате у Србији се нису потрудиле у том правцу. Али то не треба да схватамо лично – такво деловање је изостало и у Украјини. Очигледно је да је важност тзв. меке моћи била потцењена у деловању руске дипломатије. Ваљда је сада, после кијевског пуча, схваћена грешка. Једноставно, не можете да делујете глобално ако не гајите савезнике, ако им не помажете да се одупру вашем стратешком супарнику, који и те како гаји сопствене савезнике и извршиоце. Русија је доскоро инсистирала на принципијелном ставу немешања у унутрашње ствари других држава. Али, ако се евроатлантисти најдиректније мешају војно, финансијски, логистички, медијски – колико је лако да се некаква аутохтона политичка опција у било којој земљи уопште развије? А у земљама попут Србије, Руси су бивали приморани да раде са политичарима који су произведени или (пре)обликовани на Западу. Па још кад им дају свој “печат одобрења”, као што се десило са СНС – испадало је као да руска дипломатија помаже евроатлантистичким снагама да додатно учврсте свој кредибилитет. СНС никад не би постао то што је постао да му није омогућено да глуми присност са Русијом, јер се добро зна да је већинска Србија ипак проруски настројена.

 

Биљана Диковић: Да ли је ово што је сада у Србији – ненародна власт па и одлуке које је доносила, сада и раније – немерљива штета или нам ипак има помоћи? Знамо да нас – у ванредном стању, окупацији земље и сталном, сада већ агресивном инсистирању на томе да опростимо и противприродно заволимо ЕУ и НАТО који нас је убијао, а омрзнемо све што је традиционална, истинска вредност у Србина и Србији, и наравно Русију, уз такав Синод који даје издајницима највиша признања и народ који ћути – не чека баш светла будућност…

Александар Павић: Ако би наставили овим путем, онда би будућност била најцрња могућа. Али не мислим да ћемо тим путем наставити. Привидна апатија је само предах, пресабирање, рашћишћавање ствари у глави, тражење новог поузданог правца. Наше духовне резерве су много дубље него што наши непријатељи могу да претпоставе.

kosovo-je-srbija21

Биљана Диковић: Ви сте недавно били у посети Русији, познајете ситуацију тамо, да ли се Русија надала оваквом развоју ситуације са Украјином, Ваше мишљење о томе шта се све може догодити?

Александар Павић: Руси сигурно нису очекивали да ће Кијев да падне у руке неонациста и антируса баш за време Олимпијских игара у Сочију. Ипак, није први пут да се Руси споро буде, то и они сами знају о себи. Оно што је добро је муњевита реакција која је уследила, чија је брзина сигурно изненадила све на Западу. И није само реч о брзини реакције: Крим је враћен без испаљеног метка (ако не рачунамо оне испаљене у ваздух), руска војска је очигледно неупоредиво боље опремљена него што је била до пре коју годину, хијерархија власти у Москви је у стању да доноси брзе одлуке које се исто тако брзо спроводе. Једини државник од формата у Европи седи управо у Кремљу.
Шта се може догодити? Јасно је да су евроатлантисти скинули рукавице када је реч о Русији, више им није могуће да глуме “партнерство” – што је управо НАТО генсек Расмусен и изјавио, већ третирају Русију као „противника“ (мада покушавају да терет одговорности за то пребаце на Русе). Украјински простор је дестабилизован, и НАТО ће свакако ту покушати да направи нову Босну, Сирију, Либију или Косово* што ближе руској граници. Руси то, наравно, не могу да дозволе. Не могу да дозволе да се под њиховим носом одвија прогон руског и проруског становништва на истоку и југу Украјине. Украјина је за НАТО топовско месо, оруђе уперено против Русије и цивилизације чији је она носилац, и зато евроатлантисти имају много мање резерви према још агресивнијем понашању, док се Русија понаша крајње уздржано, јер је и емотивно и историјски и духовно везана за тај простор. Запад је сада поготово опасан: њихов одговор на неизбежну економску кризу увек је био исти: криза, изазивање хаоса, рат. Русија ће бити приморана да реагује, чак и против своје воље. И за то ће јој бити потребни савезници. Знају Руси врло добро где могу да их нађу.

Биљана Диковић

Биљана Диковић

Поделите текст – Разбијмо медијски мрак!

Природни лек за шећерну болест – како се лечи шећерна болест дијабетес типа 1 и 2 …

 

Србисање Times

теме и време за дилеме…

Изборник

dbts

Природни лек за шећерну болест – како се лечи шећерна болест дијабетес типа 1 и 2 …

Шећерна болест или дијабетес типа 1 и 2 се може контролисати и лечити природним путем. Природни лек за шећерну болест и терапија

КАКО СЕ ЛЕЧИ ШЕЋЕРНА БОЛЕСТ (дијабетес)

После инфаркта срца и рака, дијабетес је нараспрострањенија болест данашњице. Код многих људи, а нарочито деце, прекомерне количине нездраве хране представљају најчешћи узрок овог обољења. Значи, од болести гуштераче, а самим тим и од дијабетеса, не пате само одрасли него, нажалост, и многа деца. То за њих значи да морају да буду по страни од свих радости дечјег доба, да држе строгу дијету, двапут дневно да убризгавају инсулин и да већ као деца с једном ногом буду у гробу. Многе болести данашњице показују да имати високи животни стандард не представља увек предност. Корпу са хлебом морамо да држимо тамо где нам неће стално бити пред очима, а деликатесе да избегавамо. Пре празника који трају два или више дана, можемо видети људе који намирнице купују у толиким количинама као да треба.нахранити читав пук.

Сада ћу свим дијабетичарима покушати да укажем на лекове који подстичу рад гуштераче, а тиме уједно лече и узрок настанка шећерне болести. Велики швајцарски природњак парох Кинцле каже: „Шећерна болест прилично брзо може да се излечи употребом следећих биљака: 3 дела зечје стопе (Геум урбанум), по један део листа купине и боровнице, 3 дела жуте стеже (Ро1епШа аигеа), 2 дела сувих зелених махуна пасуља. „Са четврт литре воде попарити пуну малу кашику ове мешавине и три минута оставити да одстоји; дневна количина је 1,5 до 2 литре. Лековито дејство листа боровнице зависи од начина скупљања. Он сме да се скупља само пре него што плод сазре. Лист боровнице, уколико се бере у право време, представља клинички проверено средство против шећерне болести. Сматра се доказаним да миртилин, који се налази у листу боровнице пре него што њен плод сазре, не само да смањује излучивање шећера него може сасвим да излечи болест. Зато се миртилин из листа боровнице с правом назива „биљним инсулином“. Упркос овим изванредним особинама, лечење чајем од листа боровнице не сме се спроводити без лекарске контроле.

За снижавање нивоа шећера у крви препоручује се и целер. Стари народни лек је и расол од сировог киселог купуса, као и свежа мрква, коју треба јести свакога дана. У исте сврхе може да послуже црни и бели лук, када се ставе на хлеб.

Још један народни лек: четири велике кашике листа боровнице (лист убран пре него што плод сазре!) пристави се у две литре хладне воде, па се напола скува. Пије се по једна шоља трипут дневно. И коприва изванредно утиче на гуштерачу и својим дејством снижава ниво шећера у крви. Узима се екстракт коприве, који се може купити у апотекама, дрогеријама и био-радњама.

С обзиром на то да кореном иђирота могу да се излече сва обољења гуштераче, он помаже и код шећерне болести. Преко ноћи се у шољу хладне воде стави равна мала кашика корена иђирота, ујутро се лако угреје, затим процеди и пије по један гутљај пре и после јела, што је укупно шест гутљаја дневно. Свих ових шест гутљаја чаја од корена иђирота веома пријају дијабетичару.

Чај од листа и изданака зове такође може да се препоручи оболелима од шећерне болести. Зова спада међу најстарије лековите биљке које се употребљавају у народној медицини.

Маслачак се на ливадама и њивама бере у рано пролеће, чим никне.Треба га одсећи до корена, добро опрати и употребити као прву пролећну салату. Постоји маслачак са соком карактеристичним за зелену траву и, друга врста, са жућкастим млечним соком. Овај други је пријатнијег укуса и топљивији. У пролеће, дијабетичари би свакодневно, у подне и увече, требало да једу ову салату. А онда, када је крајем априла и почетком маја маслачак у пуном цвату, за сваког дијабетичара је време да отпочне четворонедељну куру за снижавање нивоа шећера у крви. Стабљику треба брати заједно са цветом, опрати, и тек после прања одбацити цвет. Ако дијабетичар једе 10 до 15 стабљика маслачка дневно, може рачунати на потпуно нормализовање нивоа шећера. У почетку, стабљике имају нагорак укус, али он касније нестаје.

Бела имела такође позитивно утиче на гуштерачу, те сталном употребом чаја од ове биљке постепено нестаје узрок настанка шећерне болести. Имела се преко ноћи држи потопљена у хладној води. У почетку, потребна је количина од три шоље хладне воде и три пуне мале кашике имеле. После неколико недеља, довољне су две шоље, а након извесног времена, једна са једном кашичицом имеле. У једном раздобљу пролећа, када за дијабетичаре има и другог свежег поврћа, чај од имеле уопште не треба пити. Ову лековиту биљку треба скупљати од почетка октобра до почетка децембра, у априлу и мају, јер је само тада лековита.

Најлековитија је она која расте на храсту и на тополи, али су делотворне и имеле са јела и са воћака. Стабљику и цвет исећи наситно. Беле бобице имеле се не смеју употребити за чај!

Пошто и наш много хваљен шведен битер позитивно утиче на гуштерачу, па чак је може и излечити, дијабетичари треба да користе и ове капи. Узимају се три пута на дан – по једна пуна мала кашика, с мало биљног чаја. Због њиховогдубинскогделовања, пожељно јеједном месечно употребити их и за облог, који се на гуштерачи држи четири сата.

Корен водопије дијабетичари могу да користе као одлично дијетално поврће. Он се, слично ендивији, добро опере под млазом воде, јер се тиме ублажава горчина његовог укуса. Уосталом, чај од цветова и стабљика водопије даје добре резултате и код гојазности. За мршављење, дневно пити две шоље овога чаја.
И исцеђени сок свежег краставца утиче на снижавање нивоа шећера у крви, па се и он препоручује дијабетичарима.

Црни корен такође спада међу изванредно дијетално поврће, исто као и шпаргла. Због незнатне количине угљених хидрата, ово поврће је идеална дијетална храна за дијабетичаре. Може се припремати с доста масти и презле а да то болеснику не нашкоди. Црни корен се за употребу у кухињи гаји у повртњаку и није идентичан са гавезом, који је познат и под овим називом.

Зелени празилук је веома добар за дијабетичаре. Треба га јести свакога дана за вечеру, ситно исеченог све до врхова перја, на хлебу. Салату од празилука пожељно је служити и уз ручак.

Напитак веома пријатног укуса може се припремити на следећи начин: 500 г празилука, ситно исеченог све до зелених врхова, прелити са 0,7 л сувог белог вина, поклопити и оставити да стоји 24 сата. После тога процедити и усути у боцу, па ујутро и увече пити по један гутљај. Чврсти -остаци могу да се једу намазани на хлеб.

Један лекар – практичар из Аустрије помогао је дијабетичару следећим рецептом: три велике главице белог лука изгњечити и ставити у литарску боцу, насути природне ракије од жита и оставити да одстоји 10 до 14 дана. Свакога јутра, пре доручка, узети једну малу кашику овога вина.

Априла 1977. позвала ме је телефоном једна жена из Беча и испричала ми да већ 30 година болује од дијабетеса. Молила ме је да јој помогнем. Саветовала сам јој да се лечи на управо описани начин, лековитим биљкама. Поступила је тачно по мојим упутствима из брошуре. Радосна, почетком августа, обавестила меје да је лабораторијским анализама утврђено да јој је ниво шећера у крви нормалан. Крајем септембра 1977. држала сам предавање у парохији Хазенлајтен (Хасенлеитен) у Бечу. За време предавања, за реч се јавила ова жена: „Уназад 30 година боловала сам од шећерне болести. Следила сам упутства госпође Требен и од августа су ми вредности шећера у крви нормалне.“ Од присутних је добила буран аплауз.

Једна познаница из места Гунделфинген (Гунделфинген) у Баварској, пише: „Мој пријатељ је годинама боловао од дијабетеса и свакодневно је морао да прима ињекције. Чајевима и биљкама из Ваше Брошуре успео је да снизи ниво шећера у крви. И даље је, разуме се, под лекарском контролом. Лекар је био изненађен када је видео да је мом пријатељу пао шећер.“

Вредност шећера у крви кодједног инжењера из Беча била је 280. Држао се упутстава наведених у „Божјој апотеци“. При лекарској контроли, утврђено је да је шећер пао на 130.

Употреба свих ових лековитих биљака и дијеталног поврћа крунише се успехом само ако се пацијент истовремено придржава и дијете која му је прописана.

Напомена редакције: Прочитајте чланак о исхрани за дијабетичаре и како се шећерна болест лечи храном

Диабетес, дијабетес, болест која се одликује излучивањем великих количина мокраће. Овај назив најчешће је употребљаван уместо д. меллитус; алиментарни д., дијабетес услед недовољног метаболизма угљених хидрата унетих храном; бронзани д., в. циррхосис; флоризински д., д. изазван давањем флоризина, који проузрокује поремећај функције бубрега, услед чега настаје излучивање шећера; д. инноценс, гликозурија без обољења панкреаса; д. инсипидус, огромно лучење мокраће (до 15 лит.) у којој нема шећера. Проузрокован је обољењем задњег режња хипофизе или диенцефалона. Симптоми су полидипсија и полиурија; јатрогени д., врло честа појава као последица велике употребе кортизона и његових деривата (кортизонски или хормонски д.);

Диабетес меллитус, шећерна болест. Поремећај метаболизма угљених хидрата, најчешће услед недовољног лучења инсулина због обољења ендокриног панкреаса (панкреасни д.) или хиперфункције коре надбубрежних жлезда (надбубрежни д.). Симптоми су: хипергликемија, гликозурија, полиурија, полидипсија и полифагија. У тежим случајевима постоје и поремећај метаболизма масти, повишење нивоа холестерола у крви, ацидоза и дијабетесна кома; промене на другим органима зависе од степена поремећаја метаболизма, а јављају се на бубрезима, ситним крвним судовима, јетри, срчаном мишићу, нервном систему и другим органима и ткивима; неурогени д., гликозурија настала услед неког обољења нервног система; панкреасни д., в. д. меллитус; ренални д., гликозурија без хипергликемије услед поремећеног рада бубрега; д. сперматицус, житка и течна сперма. Син. хидроспермија; (сексотропија), шећерна болест важи као изразито андротропна болест. Пре 20. год. дијабетес напада полове без обзира на степен вангениталне уобличености, вероватно под утицајем генетичких фактора. Али од тог узраста, још више од 30. год. а највише после 40. год., шећерна болест напада хиперандроидне мушкарце и андроидне жене.

Извор: Одломак Како се лечи Шећерна болест из књиге Здравље из Божије апотеке – Марија Требен

Природа на Дар / Башта Балкана

Tridesetšest načina da se pokradu izbori

Zar poslije ovog saznanja itko vise moze vjerovati u demokratsku Evropu i demokratske izbore?!

Znate li zasto je Vucic morao da odryi ove lazne namjestene izbore? Da promijeni Ustav Srbije i konačno POTPUNO preda Kosmet………. R

http://facebookreportermonitor.wordpress.com/2013/11/29/tridesetsest-nacina-da-se-pokradu-izbori/

http://facebookreportermonitor.wordpress.com/2013/11/29/tridesetsest-nacina-da-se-pokradu-izbori/

Tridesetšest načina da se pokradu izbori

Posted on 29. новембар 2013. by Lilly TaticОставите коментар

 

MILA ALEČKOVIĆ NIKOLIĆ: O IZBORNOJ KRAĐI, U SVETU I U SRBIJI

Nijedna demokratija nije imuna na krađe glasova na izborima, kao što ni u jednoj demokratiji svi ljudi nisu demokrate

Kada se u Francuskoj pre par godina pojavila best-seler knjiga grupe autora sastavljena iz raznih članaka i iskustava „Tridesetšest načina da se ukradu izbori” (alegorija na 36 drevnih kineskih strategija psihološkog ratovanja), publika nije mogla da veruje da je ova knjiga „autohtona” i da je, naravno, pisana na osnovu samog evropskog (i svetskog) političkog (lopovskog) iskustva.

Grupa autora dotakla je finansiranje političkih partija ili nevladinih organizacija iz inostranstva, posebno izraženo u poslednje dve decenije u Srbiji na primeru „Otpora” i „Soroša”, koje jedan od autora, Bernard Oven navodi. Reč je takođe i o samoj psihološkoj manipulaciji biračima i javnim mnjenjem tokom kampanje (manipulacija tipa nelojalnosti, laži ili ilegalnog delovanja, kao u aferi „Votergejt” 1974. godine), ili kršenje zakona od nacionalnih elektronskih medija koji svim kandidatima opozicije ne daju jednako vreme predstavljanja u kampanji.

Ali akcenat je pre svega stavljen na tehnike krađe posle kampanje, odnosno tokom i posle izbora. Budući da je knjiga o izbornim krađama rasprodata, odmah je povučena sa interneta u pokušaju da se njeni tragovi zatru, što upravo dovoljno govori o njenoj životnosti ili istinitosti.

Sadržaj ove knjige obelodanio je učestale krađe različitih izbora u samoj Evropi, u svih pet ravni izbora (opštinski, gradski, republički, predsednički i evropski izbori). Time je, zahvaljujući samim hrabrim Evropljanima, posmatračima i svedocima, zauvek srušen mit o tzv. „bezgrešnoj Evropi i demokratskom svetu”. Potvrdilo se ono o čemu stalno pišem (Ko to priča o Evropi?), da Evropa nije stanje, nego večno poprište velike borbe.

U daljem tekstu sažeću samo deo ove iskrene i informativne knjige, ali i druge tekstove na koje nailazimo o ovoj temi.

Pored klasičnog načina „kupovanja” glasova, odnosno kupovanja ljudi – pri čemu određeni birači na ovakvo kupovanje svesno pristaju – ili kupovanja protivničke strane kao prakse koja je do kraja 19. veka bila gotovo pravilo u Velikoj Britaniji, a od tada se samo „sporadično” dešava i negativno je kodifikovana u engleskom izbornom zakonu iz 1983. godine; sam čin tajnog glasanja (umesto javnog glasanja na stolu, u Engleskoj je uveden 1872. godine), postoje i prave tehničke prevare birača, koje u Evropi , ili u drugim delovima sveta – prema autorima ove studije, posebno na Tajvanu – traju do danas. Ni u ovim tehnikama prevare nije isključena „kupovina ljudi” niti njen psihološki deo, ali se u takvom slučaju ne kupuje samo opredeljenje ljudi nego pre svega tehnička manipulacija koju oni treba da urade. Naravno, tehnika i psihologija su u svakom činu krađe usko povezane, a razlika je samo u stepenu. Ipak, treba razlikovati tzv. „izborne nepravilnosti”, odnosno slučajne ili namerne greške, od prave dobro organizovane krađe glasova.

Ako napravim sažimanje sveg materijala koji o krađi izbora u Evropi i svetu do danas postoji, mogla bih da iznesem sledeće logičko sažimanje svih ovih vrsta krađa.

SEDAM KATEGORIJALNIH TIPOVA KRAĐE GLASOVA, VAN ILI NA BIRAČKOM MESTU Sedam kategorijalnih tipova krađe glasova van ili na biračkom mestu bili bi:

1. Prvi tip krađe jesu otimanja biračkih glasova preko tzv.”fantomskih glasača” koji ne postoje. Ovi „birači” ili stanuju u nekom zdanju pod građevinskim radovima, odnosno na nekom gradilištu, ili na nekom mestu odakle su stanari evakuisani i gde niko ne boravi. Njih, u svakom slučaju, nema. Drugi oblik ove krađe jeste krađa preko tzv. mrtvih glasača (ovo je najčešći oblik krađe u političkoj zloupotrebi Srbije). Najveći problem ovde jesu u stvari tzv. izborne liste. U američkoj državi Ilinois, gde su ovakve krađe bile učestale, postoji jedna izreka koja bi bila lepo primenljiva i na otadžbinu Srbiju: „u danu glasanja čikaška groblja se izprazne”. Mi bismo u tom pravcu mogli da kažemo sledeće: u danu glasanja iz svih grobalja u paganskoj Srbiji stanovnici izađu u šetnju do izbornog mesta.

Takođe, 1997. godine u pariskim predgrađima pojavili su se mnogi „fiktivni glasači”, za koje se, doduše, ne zna da li su bili mrtvi ili živi.

2. Drugi tip krađe, sličan prvom, dešava se u krađama preko neprijavljenih birača, najčešće podstanara koji žive kod starijih osoba, ili predstavljaju lica sa lažnim prijavama boravka (ovo je posebno čest oblik krađe u nekim evropskim zemljama sa brojnom i nedovoljno evidentiranom emigracijom).

3. Treći tip čine krađe preko tzv.izmeštenih birača „promenjenih adresa”.

4. Četvrti tip čine krađe koji se realizuje prilikom glasanja na daljinu, odnosno poštom (kao, recimo, krađa na opštinskim izborima u Birmingemu 2005. godine) ili krađa koja se događa u glasanju putem prokuracije, tj. „ovlašćenja”. Na primer, 2005. opštinar Blekburna u Engleskoj osuđen je na tri godine i sedam meseci zatvora zbog krađe glasova (poštanskih glasova) 233 osobe. Takođe, opštinski izbori u Birmingamu 4. maja 2006. godine vodili su presudi o ponovnom prebrojavanju izbornih glasova.

5. Peti tip čine krađe koje se dešavaju u “pokretu” glasačkih kutija, odnosno vreća iz kojih papirići ispadaju na bilo kojoj relaciji i udaljenosti, ali u našem slučaju najčešće od zemalja gde živi srpsko rasejanje, po lošim drumovima iz vremena Kraljevića Marka, sve do dolaska u Srbiju.

6. Šesti tip čine krađe koje se dešavaju metodom “usmeravanja izbora” ili tzv. “exit pol” metodom. Ovu metodu američka administracija često diskretno sugeriše u “mladim demokratijama” koje su pod njenom kontrolom iako je ona u Evropi strogo zabranjena. Prvi put je u Francuskoj pokušao da je primeni bivši predsednik Sarkozi uz blagoslov svojih američkih podržavaoca.

Ovaj metod u Srbiji često suptilno provodi institucija Cesid, obično davanjem nekom kandidatu “šanse” pre vremena, tj. prevremenim izlaskom u javnost sa određenim naduvanim rezultatom koji nije konačan, ali koji se navodi i ponavlja jer on psihološki utiče na neodlučne. Treba znati da u demokratijama ovakvog tipa o izborima na kraju često odluče upravo neodlučni. U istu kategoriju krađe spadaju i sve “čestitke pobedniku” koje se izgovaraju ili “procure” pre zatvaranja biračkih mesta.

7. I, najzad, sedmi tip jesu krađe koje se tiču organizacije glasanja na samom biračkom mestu.

KAKO SE ODBRANITI Pozabaviću se sada opširnije tačkom broj 7. Metod obeležavanja prsta kako bi se sprečilo ponovno glasanje, koje se posebno koristi u afričkim zemljama i na Balkanu (kao glasač i u Francuskoj potvrđujem da se tamo ovaj metod ne koristi) daleko je od dovoljnog.

Osnovni princip krađe iz kategorije broj sedam bio bi sledeći:

a) Prvi, generalni, najjednostavniji tip ove krađe sastoji se u dodavanju listića u glasačku kutiju u korist neke liste ili kandidata. Najjednostavniji način izvođenja date operacije jeste sledeći: jedan od potkupljenih kontrolora koristi kratkotrajno odsustvo suparničkih kontrolora i ubacuje dodatne listiće u glasačku kutiju;

b) Glasač koji je saučesnik kontrolora prevaranta (u daljem tekstu KP) ubacuje u kutiju istovremeno dva ili više listića umesto jednog;

v) Pri otvaranju kutije po završetku glasanja kontrolori stavljaju na gomile stotine listića. Budući da je svako koncentrisan na svoj deo posla, niko se ne obazire na to šta se dešava pored njega. U tom trenutku jedan od kontrolora prevaranata (KP), pod izgovorom da na stolu nema dovoljno mesta, uzima grupu listića da bi ih stavio malo dalje, ali ne udaljujući se mnogo, kako ne bi izazvao sumnju. Kada se uveri da ga niko ne gleda, on diskretno ubacuje listiće koji su unapred bili spremljeni.

Regularizacija: prva posledica punjenja kutija dodatnim listićima jeste nepoklapanje sa zapisnicima. Zato je prvi zadatak kontrolora prevaranta (KP) taj da uskladi broj glasačkih listića sa brojem potpisa.

U prvom krugu on može lažno da potpiše samo one osobe za koje izvesno zna da su otsutne u oba kruga. Na ruku mu ide izborni zakon koji biraču dozvoljava da se potpiše samo inicijalima.

U drugom krugu KP može da potpiše u ime bilo kog poznatog ili nepoznatog birača koji je glasao u prvom krugu, ali u drugom nije izašao na izbore. Dovoljno je da napravi imitaciju njegovog rukopisa. Ovo se obično radi pred zatvaranje biračkih mesta, u trenutku neke malo veće gužve ili „puš-pauze”, obroka, toalet pauze i sl. Apstinenti se najbolje vide pred sam kraj glasanja i tada KP potpisuje u njihovo ime.

Ali u drugom krugu, ukoliko se poznaju apstinenti, KP može jednostavno da potpiše unapred umesto njih, budući da se ovi zapisnici nikada ne proveravaju pre samog glasanja. Da bi se u ovakvom slučaju sačuvao sklad između listića i zapisnika, kada se pojavljuje glasač, KP odmah proverava da li se taj birač pojavio u prvom krugu. Ako nije, on mu podmeće da potpiše na ono mesto gde je trebalo potpisati za prvi krug. Ovo je lako jer, nažalost, nijedan birač ne proverava gde tačno potpisuje.

Još jedan metod prevare sastoji se u sledećem: po zatvaranju biračkih mesta KP preuzima na sebe da broji u zapisniku, a zatim diskretno dodaje potpise koji nedostaju. Istovremeno, kontrolori prebrojavaju listiće i na kraju pitaju da li se broj poklapa sa brojem potpisa. KP odgovara “da”, a to dalje obično više niko ne proverava. Ukoliko KP nije završio sa dodavanjem lažnih potpisa, on na pitanje o poklapanju odgovara negativno i time navodi članove komisije da ponovo broje, čime dobija više vremena da doda lažne potpise koji mu nedostaju.

Prevencija ovakve prakse u Evropi sastoji se u sledećem: osnovna stvar u takvom slučaju jeste da na svakom biračkom mestu sede kontrolori svih različitih zainteresovanih strana kao i internacionalni posmatrači. Ali to nije dovoljno. Potrebno je odmah proveriti da li zapisnik unapred sadrži neke potpise. Potpisi prvog i drugog kruga izbora obavezno moraju da budu u različitim bojama. Potrebno je odmah uveriti se u to da na stolu u prvom ili u drugom krugu stoji samo jedna olovka samo jedne boje određene za taj krug izbora. Takođe i sama pravila zaokruživanja ili podvlačenja na izbornom listiću moraju da budu potpuno jasna. Na primer, u glasanju na referendumu za osamostaljenje Kvebeka od federalnih anglosaksonskih vlasti, poništavani su i oni listići gde je olovka malo prelazila krugove u koje je trebalo staviti putaču, što se takođe može smatrati svojevrsnim oblikom krađe glasova.

Takođe, zapisnik mora da stoji zatvoren sve do trenutka pojavljivanja birača i on mora pred njim da se otvara i zatvara. Ovo, naravno, u Srbiji niko ne poštuje.

Po završetku glasanja glasačka kutija ne sme da se otvara pre nego što članovi komisije izbroje potpise. Prvo se broje potpisi, pa se onda otvaraju kutije. Kad je sve urađeno, zapisnik ili njegov broj mora da se stavi u kutiju i ona mora sigurnosno da se zatvori (kese ili džakovi moraju da se zapečate). Mora se tačno znati koji članovi komisije imaju ključ od biračke kutije, odnosno koji mogu da otvore džakove. Takva kutija , džak, ili kesa, moraju da budu u središtu prostora i svima vidljivi. Takođe, u Evropi se insistira na tome da otvaranje biračkih kutija snima televizija.

Tamo gde glasačka kutija nema svoj brojač ili se posmatrači nisu uverili da je u početku glasanja brojač bio na 0000 (brojač mora da pokazuje četiri nule na početku glasanja) krađa je lako moguća. Tako je, recimo, u Americi 2000. i 2004. godine bila veoma sumnjiva kontrola ostvarena od glasačkih mašina. Kontrolori koji napuštaju mesto i idu na pauzu moraju mentalno da upamte broj koji je bio na brojaču, a da zatim tačno znaju koliko su minuta bili otsutni. Glasaču u proseku treba jedan minut da glasa, dakle, ako kontrolor piški pet minuta, a broj na brojaču se pomerio za mnogo više od pet glasova, izvesno je da je bilo krađe. Zato i onaj posmatrač koji izlazi na pušačku pauzu, treba da stoji napolju i dok je na pauzi broji glasače koji ulaze na glasanje.

Treba takođe proveravati da li glasački listovi na stolu idu u paketima (obično po 100) i da li se taj broj poklapa sa brojačem. Ako ih je na stolu sto, a brojač pokazuje 280, tamo gde je bilo tri liste, ovo znači da nedostaje 20 listića u odnosu na broj birača.

U trenutku dok glasač ubacuje listić, trebalo bi dobro proveriti koliko listića ubacuje u kutiju.

Kada se glasački listići stavljaju u koverte od po sto i kada su svi stavljeni u takve koverte, onda postoji opasnost od organizovane krađe KP i zamene koverte sa sto listića sasvim novom unapred pripremljenom kovertom. Ovo je utoliko lakša krađa ukoliko uopšte ne utiče na usaglašenost sa zapisnikom. To je tzv. prosta “zamena količine”.

KRADE UVEK SAMO PALI ČOVEK Iz sveg ovog opisanog i upamćenog lošeg iskustva iskrenih Evropljana vidimo da je pogrešno misliti kako političke krađe u Evropi i svetu ne postoje i da su one odlika samo malih i zaostalih sredina. Tačno je, međutim, to da se krađe u Evropi dešavaju u nekim sredinama više nego u nekim drugim (u Francuskoj, recimo, najviše na Korzici, u prekookeanskim francuskim teritorijama i u predgrađima Pariza), slično kao kod nas na Kosovu i Metohiji, odnosno (iz nekog razloga) u ugroženim zonama.

Krade se, međutim, u principu svuda jer je krađa tuđih političkih glasova (i opredeljenja) pre svega psihološki čin, a tek potom tehnička izvedba. Tehnika kontrole je do danas savršeno napredovala, ali ljudske emocije i ljudska psihologija nimalo nisu napredovale. Čovek je ostao potencijalno pohlepno biće, koje je napuštanjem deontologije i prihvatanjem anglosaksonske utilitarističke etike u stvari odbacio svaku etiku.

Bilo da je reč o Sokratovom etičkom učenju, o kiničkom principu prirodnog života, o Platonovoj etici harmonije, o stoičkom principu života s prirodom, o Aristotelovoj etici ljudskosti i mere, o Aristipovom hedonizmu, o Epikurovom principu ataraksije, o Spinozinom etičkom racionalizmu, o engleskom utilitarizmu, o Kantovoj etici kategoričkog imperativa, o Šopenhauerovom etičkom pesimizmu, o Spenserovom evolucionizmu, o Ničeovom imoralizmu, o Dirkemovom sociologizmu ili o Kjerkegorovom, Hajdegerovom i Sartrovom egzistencijalizmu…, sve što je značajno u ljudskoj misli i u stvaralaštvu dato je u pitanjima i odgovorima o moralu i moralnosti, o idejama slobode i pravde i o prirodi velikih ljudskih dela. Ovaj poriv za moralnim i etičkim oblikovao je ljudski um i stvorio sve što je bilo vredno u teoriji ljudskog duha. Bez njega je apsolutno nemoguće suditi o bilo čemu što je važno za čovečanstvo, pa i o demokratiji političkih izbora.

Nikada deontološki i utilitarni pristup etici neće moći da se približe jedan drugom iako će biti dosta primera u moralnoj praksi koji će pokušati da traže sredinu između ova dva „moralna pogleda“ na svet.

Na strani deontološkog stava svakako je činjenica koju s pravom ističu kritičari utilitarizma, a to je da je utilitarizam zapravo etika posledica, dok pravi osećaj za pravdu, podrazumeva nameru da se čini, odnosno da se ne čini dobro ili zlo. Svaki etičar i svaki psiholog znaju da intencionalno, namerno i svesno učinjeno i nenamerno i nesvesno učinjeno zlo nemaju isti moralni status, čak i ako su posledice ova dva čina iste ili slične. Kada kažemo da cilj opravdava sredstvo – što su na neki način dopuštali već atinski poslanik Eufem, a zatim Ignjacije de Lojola, Nikolo Makijaveli, Džeremi Bentam i dr… – mi time još uvek nismo definisali da li pod tim tvrdimo da su nam apsolutno sva sredstva u tom pogledu izjednačena (ovo bi bila pozicija tvrdog utilitarizma) ili ipak nastojimo da prema nekim moralnim kriterijumima izaberemo sredstvo, odnosno neko sredstvo koje je „moralnije“ od nekog drugog, čak i onda kada tvrdimo da je sredstvo uvek opravdano visokim ciljem. U slučaju da tražimo najmoralnije sredstvo za visoko moralni cilj, mi tada ipak unosimo nekakvu nijansu u naš utilitaristički stav. Ali, naravno, time ne možemo da odgovorimo na pitanje šta bismo morali da učinimo u situaciji u kojoj imamo samo jedno jedino – i to loše i nemoralno – sredstvo za postizanje našeg cilja?

Recimo, imamo samo sledeće sredstvo: poreći ili ignorisati (ono što je rečeno i objavljeno) da se krađa dogodila u prvom krugu srpskih izbora 2012. (ako se ta krađa zaista dogodila) da bi se, iz nekog interesa nesmetano pošlo u drugi krug.

Ako sada sve ove pojmove primenimo na izbornu parlamentarnu i predsedničku trku u Srbiji 2012. godine, videćemo da je deontološki stav u pitanju srpskih izbora usvojio samo pokret Dveri, koji se prvi pobunio protiv izborne krađe i koji je jedini na tome istrajao.

Oni koji smatraju da krađe glasova nije ni bilo potpuno su koherentni jer za njih problema ni nema.

Međutim, posle pobune pokreta Dveri, na pobunu zbog krađe izbora digle su se i SNS, DSS, delovi NS, pa čak i jedan deo mađarske manjine. Svi su oni demonstrirali, odnosno bili u protestima dokazujući izbornu krađu, davali izjave o tome, tražili ponovo prebrojavanje glasova i jasan uvid u glasanje barem na spornim mestima, tvrdeći da neće biti drugog kruga izbora ako je prvi pokraden (što je potpuno logično), kao nekada DOS (2000) i kao sada Tomislav Nikolić (2012). Zatim je rečeno da će biti drugog kruga, ali upravo zato da bi se krađa otkrila i obelodanila.

Ali šta se onda dogodilo sa ljudskim pamćenjem?

Još ima vremena da se ukloni ova amnezija. Još ima vremena da kontrolori prevaranti (KP) priznaju problem i da se lažni izbori – ako je zaista bilo izborne krađe i tamo gde je bilo izborne krađe – kao u Evropi, identifikuju i ponove.

Bićemo psihopterapeuti i bićemo veoma brzo veštaci i svedoci ovog potisnutog materijala, odnosno njegovog neminovnog vraćanja u svest.

http://www.standard.rs

Skup povodom 15 godina od NATO agresije

Objavljeno: 22. mart 2014, 12:23

Skup povodom 15 godina od NATO agresije

Share Button

Share

 

BEOGRAD – Srpska radikalna stranka, Pokret Obraz i SNP Naši pozivaju građane na skup  povodom 15 godina od NATO agresije na Srbiju, koji će se održati u ponedeljak 24. marta sa početkom u 12 časova. Skup će biti održan u Tašmajdanskom parku, na mestu gde se nekad nalazio spomenik ubijenoj devojčici Milici Rakić. 

Bombardovanje Skup povodom 15 godina od NATO agresije

Bombardovanje 1999. godine

– NATO agresija na Srbiju traje od početka devedesetih godina, ali je kulminirala 1999. godine bombardovanjem. Sve ono što NATO zločinci nisu uspeli da nam urade 1999. to nam rade od 5. oktobra 2000. godine pa sve do danas, kroz izdajničke režime koji upravljaju Srbijom. Najstrašniji simbol toga šta nam je doneo NATO posle 5. oktobra je uništavanje spomenika Milici Rakić u centru Beograda, u Tašmajdanskom parku. Petog oktbora je izvaljena i odneta njena statua i ostao je samo mermerni deo iz kog i danas viri čelična konstrukcija kojom je statua bila pričvršćena – kaže lider Obraza Mladen Obradović. On je pozvao sve građane bez obzira na političku pripadnost da se okupe u ponedeljak u 12 sati u Tašmajdanskom parku.

Agresija na SRJ 1999. koja je trajala 78 dana i rezultirala sa više od 2.000 civilnih žrtava uključujući 88 dece, dovela je do masovnog egzodusa više stotina hiljada nealbanaca sa Kosova i Metohije. Završetkom bombardovanja započela je okupacija Kosova i Metohije koja traje i danas i tokom koje je ubijeno više od 1.000 Srba.

Izvor: Pra