S P U Ž – Semantika, etimologija i politika – Prof. Dr Kaplan BUROVIĆ, akademik

 

S P U Ž

Semantika, etimologija i politika –

Prof. Dr Kaplan BUROVIĆ, akademik

Spuž je grad Crne Gore, na obali reke Zeta, nadmorska visina 45 m, kordinate: 42° 30‘ 16‘‘ N i 19° 11‘ 23‘‘ EJ. Nalazi se na severu Podgorice, između Podgorice i Danilovgrada, a kao naselje opštine Danilovgrad. Aktuelno ima oko 2.000 stanovnika. Poznato je od vremena kao nastanjeno mesto. Na vrhu brežuljka, iznad samog mesta, nalaze se ostaci srednjovekovne tvđave. Tuda je od vremena prolazio i glavni karavanski put, koji je Srednju Crnu Goru vezivao sa Svernom, pa i sa Bosnom i Hercegovinom, Srbijom. Ima više decenija što kroz Spuž prolazi i moderna željeznička magistrala Bar-Beogad.

Istoriju Spuža, od najstarijih vremena, od praistorije, pa sve do 1879.godine, kada je posle 400 godina turske okupacije najzad oslobođen, ozbilno ju je tretirao dr Branko Babić u njegovoj monografiji SPUŽ I NJEGOVA OKOLINA, Cetinje 2007.

Zbog prikladne geo-fizike i klime nema sumnje da su ovde od vremena živeli ljudi, pa i oni koje su Pelazgi našli, kad su tu stigli iz Azije. Kako se sada pouzdano zna, sa Pelazgima su došla na Balkan i slovenska plemena Serboni, Sarmati, Andi i druga. Ima indikacija da su Sarmati upravo u ovim oblastima, oko Skadarskog jezera, živeli sve dok nisu došli Grci i Iliri, koji su ih potisli. Postoji mogućnost da se svi Sarmati nisu povukli, da je jedan njihov deo nastavio život u prostorima oko Skadarskog jezera, bar nekoje bratstvo, koje nam se kasnije javlja imenom Labeati, pa su i jezero Latini po njima nazvali Labeautis Lacus. U jednoj mojoj studiji od pre više decenija ja sam naglasio da ovo latinsko LABEATI moguće ima sarmatsku etimologij, od labud“Cygnus olar”1). Neki misle da tu – sarmatsku etimologiju – ima i sâm grad Skadar.

Kako se Spuž zvao u ta vremena ne znamo. Od kad se pamti ovo mesto, zabelježeno je kao Spuž. Nema sumnje da ovde imamo posla sa apelativom spuž – lat. Helix, što – sa druge strane – svedoči da su oni, koji su ga tako nazvali, bili Sloveni, Srbo-Crnogorci. Isto tako nema sumnje da u ovim predelima, pa i u samom Spužu, bar od početka VI veka nove ere, žive pradedovi današnjih Srbo-Crnogoraca. Moguće je i pomenuta trvđva delo njihovih ruku.

Kroz vekove, kao okupatori, tuda su prošli i Bizantinci, i Turci, Austrijanci, Italijani, Nemci. Moguće je ko i pustio korene tu, ali je nesumnjivo da su današnji stanovnici Spuža Crnogorci, pa bili oni hrišćani (pravoslavni, katolici) ili i muslimani (suniti, bekstašinci). Ne isključuje se da je u Spuž stigao i smestio se za stalno i koji Vlah, Grk, Arabljanin, Persijanac, a sada i koji Kinez, pa i koji Albanac, ali se o njima ne može govoriti ni kao o dijaspori, emigraciji, sve dok su oni retki pojedinci, koji niti su ikada igrali i niti aktuelno igraju koju ulogu u životu ovog grada. Albanci su retki i u samoj Podgorici, koja je bliža albanskoj granici, preko svega i ekonomski, kulturni i administrativni centar čitave države, pa je kao takva sigurno privukla sa svih krajeva Crne Gore ne samo Crnogorce, već i necrnogorce.

Sami Crnogorci, aktuelni stanovnici Spuža, većina su sigurno meštani, ali ih sigurno ima i iz okolnih sela i gradova, pa i iz kojeg udaljenijeg. Ljudi su oduvek išli trbuhom za kruhom, pa gde su ga našli – tu su spustili sidro i ustanili se.

Tako, studirajući poreklo porodice Bašić, našao sam je i u Spužu, ali sa oblikom prezimena AHMETBAŠIĆ. Ovi i dan-danas žive tu. Nisu meštani, ali su od starine tu. Bašići muslimani su nekada bili KONAKOVIĆI i, 20. januara svake godine, slavili su Svetog Jovana, kao i njihovi saplemenici Banjana2). U ovo pleme oni su stigli iz Perasta, gdje su od vremena bili poznati kao dobri brodograditelji. Tamo su se zvali Bašići, pa su tada bili i hrišćani. Izgleda zbog krvne osvete morali su da se iselje, pa su i prezime promenili u Konaković. Vremenom su se islamizirali i prešli u Spuž, gde se vraćaju svom staroslavnom prezimenu BAŠIĆ. Pošto su se namnožili, nazvali su se po svom ocu Ahmetu – AHMETBAŠIĆ3), po Mehmedu – MEHMEDBAŠIĆ i td.

Potomci Mehmedbašića od vremena su se ponosili svojim srpskim poreklom, posebno lično Muhamed Mehmedbašić, za što nam svedoči Slahih Selimović, naučnik iz Sjenice4).

Kod svih, koji nemaju ustaljeno prezime, obična je stvar da ga promene, posebno kada se sele iz svog rodnog mesta. Tada obično uzimaju za prezime naziv svoga mesta. Tako imamo u Skadar (Albanija) istaknutu društveno-političku ličnost, jedan od prvih komunista Albanije, Selim Špuza(1895-1982), koga su pod zastavom „proleterskog internacionalizma“ Envera Hodže primorali ovi albanski „komunisti“ da promeni svoje srpsko prezimje, da ga deformiše i albanizira u ŠPUZA, a prema albanskom apelativu shpuzë„ žar, žeravica“.5)

Jedan drugi Spužanin, koji se u Spuž prozivao Ahmetbašić, pa mu se tako prozivaju braća i rođaci, koji još uvek žive tamo, kad je stigao u Ulcinj napustio je prezime svojih roditelja i nazvao se SPUŽA: ovo je srpski genitiv, koji Albanci upotrebljavaju za svoja prezimena. Da bi se povezao sa meštanima, Redžep Spuža uzeo je za nevestu devojku iz poznate crnogorske porodice Resulbegović, ali – pod pritiskom albanske dijaspore Ulcinja, deci daje albanska imena Agim i Fatmir, kao i mnogi drugi crnogorski muslimani. Ova su se deca razvila u albanskom duhu, pa su indoktrinirana i veliko-albanskom anticrnogorskom propagandom, iako su svesna da im roditelji, ni majka i niti otac, nisu Albanci, već čistokrvni Crnogorci. Najstariji se povezao i sa albanskim ekstremnim nacionalistima, šovinistima i rasistima, koji tulume po Ulcinju i čitavoj Crnoj Gori, nastojeći da ovu zemlju destabiliziraju i razore, kako bi kojim njenim delom proširili svoju Ve-e-eliku Albaniju.

Naglašavam još jednom da je Muhamed Mehmedbašić jedan primeran musliman, kao što su i mnogi drugi, ali eto – imamo i muslimana kao Agim Spuža koji poriču svoju nacionalnost i nema tog zločina koji ne čine i protiv svojih najbližih, protiv svojih rođaka, koji se ne povinjavaju pritisku i šantažu, zločinima albanske mafije.

_______________

1) BUROVIĆ, Kaplan:„Etimologije Ušaku Ruždije“, na sajtu ŠTAJERSKE NOVICE.eu, Maribor-Slovenija, 2013., vidite glas BALTA.

2) REVIĆ, Ašim: RADIOGRAFIJA JEDNE MRŽNJE, Beograd 2010, str. 93.

3) KAPETANOVIĆ, Svetlana: koment na sajtu I-N SERBSKA DIJASPORA, Beograd, 14.II.2010, u vezi studije Luke Tomovića „Albanski istorijski falsifikati“, objavljena na sajtu I-N SERBSKA DIJASPORA, 25.VI.2009.

4) SELIMOVIĆ, Salih:„O srpskim korenima“, sajt I-N SERBSKA DIJASPORA, 08.III.2014.

5) AKADEMIA E SHKENCAVE E RPSSH: FJALOR ENCIKLOPEDIK SHQIPTAR, Tirana 1985, str. 1037.

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: