Putin: Nisam mogao da poverujem svojim očima kada su bombardovali Jugoslaviju

 

Putin: Nisam mogao da poverujem svojim očima kada su bombardovali Jugoslaviju

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je danas u parlamentu da je Krim iskoristio pravo koje je dato Kosovu.

Vladimir Putin govori pred poslanicima parlamenta u Moskvi

„Krimske vlasti su se pozvale i na kosovski presedan koji su naši zapadni partneri sami stvorili. Svojim rukama. Situacija je apsolutno analogna krimskoj. Priznali su da je odvajanje Kosova od Srbije legitimno, pokazujući da nikakve dozvole centralne vlasti za odvajanje dela države nije potrebno“, rekao je on.

 

 

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je danas da su zapadne zemlje, na čelu sa SAD prešle crvenu liniju i da će Rusija braniti svoje interese.

 

On je danas u Kremlju u obraćanju najvišem državnom rukovodstvu Rusije i Krima, kazao da se Zapad u praksi „ne rukovodi međunarodnim pravom, već pravom sile“.

 

„Oni su uvereni da su posebni, da im je dozvoljeno da rešavaju sudbinu sveta. Da mogu samo oni da budu u pravu. Ponašaju se kako požele. Što ovde, što tamo, primenjuju silu protiv suverene države. Izgrađuju koalicije po principu ko nije sa nama, on je protiv nas“, rekao je Putin.

 

Nisam mogao da poverujem svojim očima kada su bombardovali Jugoslaviju

Po njegovim rečima, da bi „agresija ličila na legalno delovanje“, oni su gurali rezolucije međunarodnih organizacija, a ako se to nije dešavalo, ignorisali su i Savet bezbednosti UN u celini. Naveo je da je tako bilo i u Jugoslaviji 1999. godine, kada je bombardovana, u šta, kako je rekao „nije mogao da poveruje svojim očima“.

 

Onda su, dodao je, usledili Iran i Irak i Libija, kao i niz „obojenih revolucija“. Rekao je da su tim zemljama nametana rešenja koja nisu odgovarala njihovim tradicijama, kao i da su rezultat bili haos i nasilje umesto demokratije i slobode.

Takav scenario je, prema njegovim rečima, bio nametnut i Ukrajini, i 2004. godine, a i sada kada su tamo, kako je rekao, „ubacili ranije dobro pripremljenu armiju gerilaca“.

 

Pročitajte još

Ruski predsednik Vladimir Putin formalno je obavestio ruski parlament o zahtevu Simferopolja da se Krim ujedini sa Rusijom, ukazavši da je referendum o statusu održan u saglasnosti sa demokratskim procedurama i međunarodnim pravom i naglašavajući da Rusija nije mogla da se ne odazove na molbu za pomoć jer bi to bila izdaja.

 

„Pitanje Krima ima za nas vitalan, istorijski značaj“, rekao je Putin, koji je u parlamentu dočekan velikim apaluzom.

 

Prema njegovim rečima na Krimu će ubuduće u upotrebi biti tri ravnopravna jezika: ruski, ukrajinski i jezik krimskih Tatara i da je važno osigurati prava svih etničkih zajednica na Krimu.

 

Krim je neodvojivi deo Rusije

Ruski predsednik je takođe naglasio da će odnosi sa bratskim ukrajinskim narodom uvijek biti od ključnog značaja za Rusiju.

 

„Krim je bio i ostao neodvojivi deo Rusije, pred tim su nemoćni i vreme i okolnosti i sve istorijske promene“, izjavio je Putin, ponavljajući da je referendum o statusu Krima održan u punoj saglasnosti sa demokratskim procedurama i međunarodnim pravnim normama.

 

On je posebno naglasio da Rusija nije mogla da se ne odazove na molbu za pomoć jer bi to bila izdaja.

Krim je „bio i ostaje ruski, ukrajinski i krimskotatarski (…) kuća predstavnika svih naroda koji tamo žive (…) ali, činjenično može biti samo ruski“, rekao je Putin, dodajući da je „u svesti i srcu ljudi“, Krim uvek „bio i ostao nedvojivi deo Rusije“.
Ističući da Zapad treba da prestane sa „histerijom“ i „hladnoratovskom retorikom“ i da prizna da Rusija ima svoje interese koji se moraju uvažavati, te da je Rusija protiv „gazdovanja“ NATO-a na istorijskim teritorijama Rusije, Putin je rekao da Rusija „ne želi podelu Ukrajine“ i da „uvažava teritorijalnu celovitost ukrajinske države“.

 

Prema Putinovim rečima, odluka o predaji Krima Ukrajini 1954. doneta je uz „očigledno kršenje ustavnih normi važećih u tom trenutku“, na ličnu inicijativu Nikite Hrušcova.
Putin je rekao da se Krim, proglašavajući nezavisnost oslonio na Povelju UN, što je učinila i Ukrajina istupajući iz bivšeg SSSR, a „bazirali su se i na kosovskom presedanu“, prenela je RIA Novosti.

 

Ono što mogu Albanci zabranjuje se Rusima

„Iz nekog razloga, ono što mogu Albanci na Kosovu zabranjuje se Rusima, Ukrajincima i krimskim Tatarima na Krimu“, rekao je Putin.
Predsednik Rusije je rekao da su u slučaju Ukrajine zapadni partneri „prešli crtu“, ponašali se grubo, neodgovorno i neprofesionalno, a da su glavni izvršioci prevrata u Ukrajini postali nacionalisti, rusofobi i ekstremisti „koji sada određuju život“ u toj zemlji.
Putin je istakao da će odnosi sa Ukrajinom za Rusiju uvek biti najvažniji i ključni, a da je Moskva posle raspada Sovjetskog Saveza faktički i pravno priznavala Krim kao ukrajinsku teritoriju, „računajući da će Ukrajina biti dobar sused“ i da će „legalni interesi ruskojezičnih građana biti osigurani“, ali da se situacija „drugačije razvijala“.

 

Sergej Aksjonov u razgovoru sa Sergejom Nariškinom, predsednikom Dume

Putin: Ulazak Ukrajine u NATO pretnja Rusiji

 

Podsećajući da se u Kijevu već govori o skorom stupanju Ukrajine u NATO, Putin je rekao da bi u praksi to značilo da se „u gradu ruske ratne slave Sevastopolju pojavi flota Severnoatlantskog saveza“ i pojavila bi se „savršeno konkretna pretnja za čitav jug Rusije“.

 

„Jednostavno ne mogu da zamislim da idemo u Sevastopolj u goste mornarima NATO-a (…) oni su odlični momci, ali bolje da oni nama dolaze u goste u Sevastopolj nego mi njima“, rekao je on, prenela je agencija RIA Novosti.

 

„Krim je strateška teritorija koja treba da se nalazi pod jakim, stabilnim autoritetom, koji po faktu može biti samo ruski“, rekao je Putin u obraćanju najvišem državnom rukovodstvu i rukovodstvu Krima.

 

Ruski predsednik je u Kremlju govorio poslanicima Dume i Saveta federacije (donjeg i gornjeg doma parlamenta), čelnicima ruskih regiona, predstavnicima civilnog društva u vezi sa molbom Krima i Sevastopolja za prijem u sastav Ruske Federacije.
Prisutni su bili i predsednik krimske skupštine i vlade, Vladimir Konstantinov i Sergej Aksjonov.

 

Putin je juče je potpisao ukaz o priznanju nezavisnosti Republike Krim, koji, kako je istaknuto, stupa na snagu sa danom njegovog potpisivanja.
Prema konačnm rezultatima referenduma na Krimu, održanog 16. marta, za ujedinjenje Krima sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača, a 2,51 odsto njih bilo je za to da Krim ostane u sastavu Ukrajine.

 

Krim i Sevastopolj i formalno primljeni u Rusiju

Ruski predsednik Vladimir Putin i krimski lideri potpisali su danas u ruskom parlamentu sporazum kojim se poluostrvo Krim i Sevastopolj, grad sa posebnim statusom, danas primaju u sastav Ruske Federacije, a rok za okončanje prelaznog perioda njihove integracije je 1. januar 2015. godine. Putin je, uz zvuke ruske nacionalne himne, dokument o prihvatanju Krima i Sevastopolja u sastav Rusije potpisao sa predsednikom krimskog parlamenta Vladimirom Konstantinovim, krimskim premijerom Sergejem Aksenovim, kao i sa gradonačelnikom Sevastopolja Aleksejem Čalijem. Potpisivanjem sporazuma, Ruska Federacija danas uspostavlja dve nove članice – Republiku Krim i grad sa federalnim statusom Sevastopolj. Ovaj dokument će biti podnet na usvajanje Ustavnom sudu, a nakon toga i parlamentima Krima i Rusije.

 

Eine Antwort

  1. СВЕТ ЈЕ СУОЧЕН СА СИЛОМ КОЈА НАМЕЋЕ СВОЈА ПРАВА И
    ВРАТИ НАС У ВРЕМЕ, ЗА КОЈЕ СЕ МИСЛИЛО ДА ЈЕ ИЗА НАС, У ПРАВО СИЛЕ

    Ни мало не изненађују тренутни догађаји. Свет је мислио да је дошао крај голој сили, када је историјски и практично, институисано право као сила, сциљем формирања светског договора о најважинијим питањима. Док се део света позива на та права да би се заштитио, паралелно је деловала гола сила, која намета своја права примењујући доктрину интервенције против суверенитета, посебно наглашено од СРЈ, Ирака, Авганистана све до Либије, али је у покушају заустављена у Сирији. Та политика првенствено САД, стиже и до Украјине, али по свему судећи доћи ће до тачке прелона после које ће следити могуће успостављање реда у светским размерама, што према поступцима Западне Алијансе, која намеће голу силу, тешко да ће се догодити брзо, или се може наставити са још већим хаосем. Тај хаос ће гурнути све у Халдни и исцрпљујући рат са потпуно неизвесним исходом..
    На крају је могуће да процес иде у правцу стварања новог друштвеног договора којим би се утврдило да ли је јаче право суверенитета, или право народа на самоопредељење. Иза овога примењивало би се дефинисано право, па ако би право народа добило превласт оно би се применило свуда и важило за север Косова и за Републику Српску.
    Ако се све ово не догоди и новог уговора не буде, примениће се политика права јачег, што може довести свет у анархично стање и сукоба свих противу свих, а у било ком тренутку то може страшно да ескалира.
    Сада је потребно разумети смисао догађаја у Кијеви, односно чињеницу да је огољена сила узурпирала власт па је међународно право угрожено.Када за један број држава Запада постаје прихватљиво насилно преузимање власти у Украјини, то и повратна употреба силе постаје потпуно легетимна и политичко средство
    Тако је настао обрт као бумеранг и нужно се примењује када се догађа да се потискује сила права, а на њено место постаје право огољене силе.
    Ваљда у том свету постоје умни људи, који и са мало мудрости, могу свет довести у уравнотежено стање. Али, ако светом владају малоумни, надриполитичари, који на свет гледају и, као да том свету не припадају, па им је све једно како одлуче…

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: