Eвропски дуг Србији

Eвропски дуг Србији

vladika-nikolaj

Речи Николаја Велимировића изречене у Лондону 1916. године и данас одзвањају гласно и говоре много.

У тешким временима ауторитети постају ослонац. У њима проналазимо снагу и веру у боље сутра. Њихове речи дају мотив за борбу, њихове поруке постају путокази, а личним примером постају узори. Но, како се постаје ауторитетом? Чини се, тако што људи препознају нечију храброст, одлучност и истину у његовим речима. Људи препознају оне који непобитним чињеницама и истинским примерима снажно бране интересе свога народа. Препознају снагу разума.

Владика Николај Велимировић је рођен 1880. године у ваљевском селу Лелићу. Из родне куће и села млади Николај је понео, и кроз живот носио, отвореност и једноставност српске православне вере, дубину народне мудрости и лепоту народног језика. Студирао је и путовао по Европи и Америци, по Светој Гори, Грчкој и хришћанском Истоку. По завршетку Првог светског рата постављен је за епископа у Жичкој, а потом и у Охридско-битољској епархији. Као епископ, али и као заробљеник у немачким тамницама и изгнаник у далекој Америци, Николај Велимировић је остао човек народа. Умро је у Америци 1956. године. Много година после његове смрти, посмртни остаци Николаја Велимировића су пренети у Лелић, где је сахрањен у малој цркви која је његова задужбина.

Величина владике Николаја Велимировића лежи у истинском познавању српског народа и посебној љубави према својој земљи и роду. Изузетно је волео свој народ, не слепо, без увиђања његових мана, већ као истински народољубац свестан његове величине, али и слабости.

Размишљајући о улози српске државе и величини поднетих жртава српског народа, Николај Велимировић се на Видовдан 1916. године у Лондону обратио званичницима и народима Европе. Његове пророчке речи и данас гласно одзвањају:

Господо и пријатељи!

Дошао сам из Србије, из Европске поноћи. Тамо нигде ни зрачка светлости. Сва је светлост побегла са земље на небо и једино нам одозго светли. Па, ипак, ми нејаки у свему, сада овако, јаки смо у нади и вери у скоро свануће дана. Захвалан сам лорду архиепископу Кентерберијском који ми је омогућио да на свети Видовдан, овог лета Господњег 1916. године, у овој прекрасној цркви Светог Павла пред његовим Височанством, краљем Џорџем Петим, и најугледнијим Енглезима могу да вам се обратим.

Господо и пријатељи! Цео дан јуче провео сам разгледајући овај величанствени храм који је понос Енглеске и Хришћанства. Ја сам видио да је он саграђен од најскупоценијег материјала донешеног из разних крајева империје у којој сунце не залази. Видео сам да је саграђен од гранита и мермера које су испирали таласи стотине мора и океана. И да је украшен златом и драгим камењем донетим из најскупоценијих рудника Европе и Азије. И уверио сам се да се овај храм с правом убраја у једно од архитектонских чуда света.

Но, господо и пријатељи! Ја долазим из једне мале земље на Балкану у којој има један храм и већи, и лепши, и вреднији, и светији од овогa храма. Тај храм се налази у српском граду Нишу и зове се Ћеле кула. Тај храм је сазидан од лобања и костију мог народа, народа који пет векова стоји као стамена брана Азијатском мору на јужној капији Европе. А, кадa би све лобање и кости биле узидане, могао би се подићи храм триста метара висок, толико широк и дугачак, и сваки Србин би данас могао подићи руку и показати: ,,Ово је глава мога деде, мога оца, мога брата, мога комшије, мога пријатеља, кума.“ Пет векова Србија лобањама и костима својим брани Европу да би она живела срећно. Ми смо тупили нашим костима турске сабље и обарали дивље хорде које су срљале као планински вихор на Европу. И то, не за једну деценију, нити за једно столеће, него за сва она столећа која леже између Рафаела и Шилера. За сва она бела и црвена столећа у којима је Европа вршила реформацију вере, реформацију науке, реформацију политике, реформацију рада, реформацију целокупног живота. Речју. Када је Европа вршила смело кориговање и богова и људи из прошлости и када је пролазила кроз једно чистилиште, телесно и духовно, ми смо као стрпљиви робови, ми смо се клали са непријатељима њеним бранећи улаз у то чистилиште. И другом речју. Док је Европа постајала Европом, ми смо били ограда њена, жива и непробојна ограда, дивље трње око питоме руже. На Видовдан 1389. године српски кнез Лазар са својом храбром војском стао је на Косову Пољу, на браник Хришћанске Европе, и дао живот за одбрану Хришћанске културе. У то време Срба је било колико и вас Енглеза. Данас их је десет пута мање.

Где су? Изгинули бранећи Европу.

Сада је време да Европа Србији врати тај дуг.

Аутор: Стеван Мартиновић
Извор: Српски академски круг

Print Friendly Version of this page

МСП: Кључна Туђманова реченица да “Србима треба задати такав ударац да практично нестану” Брионски транскрипти веома јак аргумент српског тима…

МСП: Кључна Туђманова реченица да “Србима треба задати такав ударац да практично нестану”…

Брионски транскрипти веома јак аргумент српског тима

Брионски транскрипти веома јак аргумент српског тима…
Вилијам Шабас, члан српског правног тима у усменој расправи пред Међународним судом правде у спору између Србије и Хрватске по узајамним тужбама за геноцид, оценио је да су Брионски транскрипти веома јак аргумент и истакао да је таква врста доказа необична у поступку за геноцид.

“У тужби Хрватске немамо еквивалент једног таквог доказа као што је записник са Бриона”, изјавио је Шабас РТС-у.

Састанак на Брионима је, према његовим речима, веома занимљив јер даје много индиција о намери, а кључни доказ у сваком поступку за геноцид јесте доказ да је постојала намера да се тај злочин изврши.

“Да је на том састанку (тадашњи хрватски председник Фрањо) Туђман говорио само о војним питањима, то нам не би било од велике помоћи, али његове изјаве су заправо инструкције и показатељи”, објаснио је Шабас.

Он је нагласио да се српски аргументи не ослањају само на састанак на Брионима, али да, имајући у виду Туђманов карактер, изјаве које је давао, природу напада на Крајину и злочине који су уследили, “има довољно елемената за закључак да су Бриони као некакав кишобран који покрива све што се догодило“.

Коментаришући то што је кључни доказ српског тима одбачен у жалбеној пресуди хрватском генералу Анти Готовини пред Хашким трибуналом, Шабас је признао да жалбена пресуда “не помаже”, али да у прилог српској тези иде првостепена пресуда, којом је Готовина осуђен на 24 године затвора.

“Оно што ми овде тврдимо јесте да та жалбена пресуда има много слабости”, рекао је он, подсећајући да су од петорице судија жалбеног већа двојица оштро критиковали слабости ослобађајуће пресуде.

“Ми хоћемо да судије МСП пажљиво погледају обе пресуде и можда да из првостепене пресуде извуку закључке које су троје судија жалбеног већа игнорисали, и мораће да се определе која им се верзија чини тачном“, рекао је канадски професор.

Он је указао да је, од укупно осам судија првостепеног и жалбеног већа заједно, петоро сматрало да је Готовина крив, а свега троје да је невин.

Шабас је оценио и да је по Хрватску веома лоше то што је игнорисала злочине почињене током акције “Олуја”.

“То није сама суштина овог спора, али је веома лоше по Хрватску. Мислим да су судије МСП веома свесне тога да овај предмет има велики политички и историјски значај. Не знам како ће одлучити, али има нешто нелогично у хрватском погледу на прошлост, пре свега због чињенице да нису никада никога извели пред лице правде за злочине у ”Олуји””, рекао је он.

Канадски професор је напоменуо да је једна од ствари на које српски тим жели да укаже светској јавности та “да је у питању велика неправда у чињеници да се нападом на Србе из Крајине никада ниједан суд није адекватно позабавио.“

Он је приметио да између српске и хрватске тужбе постоје знатне разлике, пошто се баве различитим временским периодима и различитим врстама оружаних сукоба.

“Оно што Србија овде покушава да уради јесте да покаже да су напади на крајишке Србе по природи другачији него што је била, рецимо, опсада Вуковара; да је у рату 1991. године почињено много злочина, али да су они последица оружаног сукоба, а не планирани напад који треба да проузрокује трајно уклањање становништва с неке територије”, рекао је Шабас.

У МСП у Хагу је данас излагањем српског правног тима завршена прва рунда усмене расправе у спору између Србије и Хрватске.

Представници српског правног тима представили су током протекле седмице противтужбу Србије у којој су детаљно описани масовни злочини и геноцид над Србима који су изршиле званичне хватске оружане снаге на челу са државним руководством предвођеним председником Туђманом.

Шабас је свој део излагања посветио доказивању геноцидне намере Хрватске коју поткрепљују Брионски транскрипти састанка Туђмана с војним врхом Хрватске на којем је планирана “Олуја“, за које српски тим сматра да су главни доказ геноцидне намере.

Транскрипт обухвата и кључну Туђманову реченицу да “Србима треба задати такав ударац да практично нестану”.

МСП: Кључна Туђманова реченица да “Србима треба задати такав ударац да практично нестану”…

Брионски транскрипти веома јак аргумент српског тима

Брионски транскрипти веома јак аргумент српског тима…
Вилијам Шабас, члан српског правног тима у усменој расправи пред Међународним судом правде у спору између Србије и Хрватске по узајамним тужбама за геноцид, оценио је да су Брионски транскрипти веома јак аргумент и истакао да је таква врста доказа необична у поступку за геноцид.

“У тужби Хрватске немамо еквивалент једног таквог доказа као што је записник са Бриона”, изјавио је Шабас РТС-у.

Састанак на Брионима је, према његовим речима, веома занимљив јер даје много индиција о намери, а кључни доказ у сваком поступку за геноцид јесте доказ да је постојала намера да се тај злочин изврши.

“Да је на том састанку (тадашњи хрватски председник Фрањо) Туђман говорио само о војним питањима, то нам не би било од велике помоћи, али његове изјаве су заправо инструкције и показатељи”, објаснио је Шабас.

Он је нагласио да се српски аргументи не ослањају само на састанак на Брионима, али да, имајући у виду Туђманов карактер, изјаве које је давао, природу напада на Крајину и злочине који су уследили, “има довољно елемената за закључак да су Бриони као некакав кишобран који покрива све што се догодило“.

Коментаришући то што је кључни доказ српског тима одбачен у жалбеној пресуди хрватском генералу Анти Готовини пред Хашким трибуналом, Шабас је признао да жалбена пресуда “не помаже”, али да у прилог српској тези иде првостепена пресуда, којом је Готовина осуђен на 24 године затвора.

“Оно што ми овде тврдимо јесте да та жалбена пресуда има много слабости”, рекао је он, подсећајући да су од петорице судија жалбеног већа двојица оштро критиковали слабости ослобађајуће пресуде.

“Ми хоћемо да судије МСП пажљиво погледају обе пресуде и можда да из првостепене пресуде извуку закључке које су троје судија жалбеног већа игнорисали, и мораће да се определе која им се верзија чини тачном“, рекао је канадски професор.

Он је указао да је, од укупно осам судија првостепеног и жалбеног већа заједно, петоро сматрало да је Готовина крив, а свега троје да је невин.

Шабас је оценио и да је по Хрватску веома лоше то што је игнорисала злочине почињене током акције “Олуја”.

“То није сама суштина овог спора, али је веома лоше по Хрватску. Мислим да су судије МСП веома свесне тога да овај предмет има велики политички и историјски значај. Не знам како ће одлучити, али има нешто нелогично у хрватском погледу на прошлост, пре свега због чињенице да нису никада никога извели пред лице правде за злочине у ”Олуји””, рекао је он.

Канадски професор је напоменуо да је једна од ствари на које српски тим жели да укаже светској јавности та “да је у питању велика неправда у чињеници да се нападом на Србе из Крајине никада ниједан суд није адекватно позабавио.“

Он је приметио да између српске и хрватске тужбе постоје знатне разлике, пошто се баве различитим временским периодима и различитим врстама оружаних сукоба.

“Оно што Србија овде покушава да уради јесте да покаже да су напади на крајишке Србе по природи другачији него што је била, рецимо, опсада Вуковара; да је у рату 1991. године почињено много злочина, али да су они последица оружаног сукоба, а не планирани напад који треба да проузрокује трајно уклањање становништва с неке територије”, рекао је Шабас.

У МСП у Хагу је данас излагањем српског правног тима завршена прва рунда усмене расправе у спору између Србије и Хрватске.

Представници српског правног тима представили су током протекле седмице противтужбу Србије у којој су детаљно описани масовни злочини и геноцид над Србима који су изршиле званичне хватске оружане снаге на челу са државним руководством предвођеним председником Туђманом.

Шабас је свој део излагања посветио доказивању геноцидне намере Хрватске коју поткрепљују Брионски транскрипти састанка Туђмана с војним врхом Хрватске на којем је планирана “Олуја“, за које српски тим сматра да су главни доказ геноцидне намере.

Транскрипт обухвата и кључну Туђманову реченицу да “Србима треба задати такав ударац да практично нестану”.

Rusi nepoznatom tehnologijom zarobili američku bespilotnu letelicu!

 

14. 03. 2014.

Rusi nepoznatom tehnologijom zarobili američku bespilotnu letelicu!

Američka bespilotna letelica za nadzor, presretnuta je danas iznad oblasti Krima u Ukrajini, saopštile su ruska vojska i kompanija za izvoz oružja „Rostek“.

Rusi nepoznatom tehnologijom zarobili američku bespilotnu letelicu!

„Bespilotna letelica nalazila se na oko 4.000 metara visine i nije bila vidljiva sa zemlje“, naveo je „Rostek“, dodajući da je „dron, gotovo netaknut, pao u ruke odbrambenih snaga„.

„Rostek“ je u saopštenju dodao da je proizveo opremu pomoću koje je letelica srušena, ali nije precizirao ko je tom opremom upravljao.

Kompanija je na svom sajtu objavila i da je bespilotna letelica, čiju je sliku takođe postavila, pripadala 66. Američkoj izviđačkoj brigadi, stacioniranoj u Bavarskoj.

Izvor: Tanjug