ПИСМО СРБИНУ

Господине Белоич….,
Ко нас дели на оне који пишу ћирилицом и одриче се  оних који пишу латиницом тај ради у интресу душмана српског народа! Не само да не ради у интересу нашег народа којег из дана у дан уништава поред беле куге и неслога и то Ваше дељење на србе који пишу ћирилицом и несрбе који пишу латиницом! Тај не само да не ради у интересу окупљања нашег света већ ради на раздору, разједињавању српског народа а то може бити само у интересу душманина српског народа. Вама изгледа смета што скупљам под један кров све србе и све поштене људе који говоре српским језиком без обзира на писмо којим пишу. Нас нема сто милиона да се себи можемо дозволити овакво цепидлачење. Ми имамо два писма како ћирилицу тако и латиницу, обадва су наша и немам намеру ни једно да поклањам усташама како би и они имали своје писмо јер немају ниједнога а без писма се не може бити ни нацијом ни правом државом. Ко се одриче латинице тај помаже усташтву да добије своје писмо. Побогу, није само писмо то што чини србина србином већ то што га чини човеком од карактера. Да би и сами били човек по Божијој вољи онда мораш у првој линији да испоштујеш човека у човеку, његова дела а не којим писмом их пише.
Ви сте изабрали и сувише лак и једноставан пут себе сматрати србином, стим што пишете ћирилицом. Е мој брате то Ти није ни изблиза довољно како би пред Богом могао стајати усправно. Мислиш ли Ти то да католички кинез пише само латиницом или да јапански католик пише само латиницом а има их и православних који пишу кинеским или јапанским писмом. Није у писму Божија заповест већ у Божијим заповестима! Прво мораш бити исправан човек па онда све друго! Да си пажљиво читао Глас Дијаспоре не би ти ни на крај памети пало да растерујеш србе са окупа оваквим твојим примедбама!
Гледам ово што сте ми написали и не могу да се начудим шта ви то подразумевате под интересом српског народа!
Није битно да се разликујемо од других колико је битно то по чему се разликујемо-није битна разлика колико је битно какви смо по сличностима, тражење заједничког, заједничких врлина, доброг по угледу на Христа је битније од сваке друге различитости, Будимо људи без обзира ко каквим писмом пише! Приоритет је прво се окупити, ујединити око истих вредности па се онда договорити како даље. А не разтурити па онда кукати како нас непријатељи уништише. Ми смо оваквим деобама себи највећи непријатељи. Ако си прави србин онда бирај пријатеља по слуху а не по оку. Послушај којим језиком говори и како му душа збори! Бог нам даде разум да се њим служимо по својој вољи па како радимо тако нам је, тако и добијамо!
Поред тога свега, битније ми је да ме мој потенцијални непријатељ чује и чита оно што пишем јер му имам доста тога рећи како се не би све зло поновило! Ћирилицу ми сигурно не би прочитао па га тако не би могао нит ичем добром научити.
Ћирилица се не може декретима сачувати, напротив они би били контрапродуктивни. Ћирилицу може народ сачувати само ако сачува државу а државу ће моћи сачувати само ако смо на окупу, сложни и уједињени како нам не би била Србија више маћеха него мајка у противном ће мо изгубити и државу а сњом и ћирилицу! За ћирилицу одржати, мора се прво народ на добровoљнoј бази придобити како би је из љубави прихватио да би од трајања била а да би то могао мора му држава бити мајка а не маћеха а да би нам мајка била не смемо дозволити себи да нас окупатор манипулацијама дивидира, распарчава и у неслогу гура делећи нас на оне који ћирилицом и оне који латиницом пишу.
Све што нам окупатор хвали и препоручује је за њега добро а не за нас. За њега је добро да се делимо по свим шавовима и мердијанима само да би били што мањи а стим и неспособни свој суверенитет одржати. Дозволисмо да нас изманипулишу па више и нисмо своји господари у својој властитој кући. Дадошемо им кључеве своје куће и амбара да нам туђин кришку хлеба удељује, од нашег жита да пече себи погачу а ми да гладујемо. Зар се треба онда још чудити белој куги. Од најснажније државе на Балкану учинише најслабију, бедним просијаком. А ми ли се делимо и делимо по свему и свачему уместо да све учинимо како би се могли ујединити па све оно што нас дели ставити у други план. Због наше склоности деоби и подлежности свакојаким манипулацијам, живи нам само у Турској око 7. милиона нашег народа а расуто по свету око 4. милиона. Зар требамо само зато што пишу латиницом да се оградимо својом ћирилицом што би значило и прекид конверзације путем писма. Уместо да их придобијемо под исти кров изоловали би их од нас а нас од њих. Тако се не постаје снажна нација ни суверена држава.
После пада Берлинског зида ступио је и немачки закон да је свако онај ко докаже да му је било ко пореклом немац брабаба или чукундеда има право на немачко државлјанство без обзира којим језиком говоре и пишу. Потом су се организовали курсеви немачког језика. Сад нам у властитој кући одређују нашу судбину. Ако нисмо у стању да учимо из собствених грешака онда барем учимо из туђих успеха. Не може се други корак прије првог учинити а да се не саплете а први корак нам је окупљање под један кров како би ојачали и довољно јаки били да би могли о својој судбини одлучивати, суверени били.
Душан Нонковић-Оснивач и уредник Гласа Дијаспоре
Betreff: Писмо
Господине Нонковићу,
Гледам ваш сајт и не могу да се начудим!
Кажете да је то сајт који води бригу о интересу српског народа.
Ако је то тако, онда би требало да знате да се српски народ, као и сваки други, од других народа разликује пре свега по својој култури (писму, језику, традицији…).
Ако то изгубимо, онда се нећемо разликовати од већине других народа на свету.
Како онда објашњавате да су на вашем сајту иземшана и писма и језици. Иако се ту нађу и српско писмо и српски језик, шта вас нагони на такву збрку?!
У најмању руку то говори о крајњем аматеризму уређивача сајта, али Ви стојите испред свих и свака критика, као и хвала, припада и вама.
Ако се осећате као Срби, будите то потпуно, а не помало (мислим српски, говорим немачки или инглески а пишем свакојако)!

Eine Antwort

  1. Да ли се ради о надметању или жељи да се сукобљавамо, али ме то нагони да наведем једну причу из турског времена, која у слободној интепретацији гласи: На тромеђи цивилизација наши су крајеви били под Турском доминацијом, али су често прелазили из руку у руке. Отац, Србин предложи да његова три сина, један пређе у ислам, други у католике, а трећи остаје православац. Срби су се одмах одрекли потурице и католика, па је сада од три Србина остао само један. Дођоше смутна времена, дође и до рата. Дохватише се ханђара, па у том рату погибе брат православац и сада у тој породици нема више Србина. Нијели то неко наслеђено проклество које нас прати.

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: