САД покушале да заташкају последнице НАТО бомбардовања Србије

САД покушале да заташкају последнице НАТО бомбардовања Србије

bombardovanje

Проблеме здравственог стања становништва који су последица НАТО бомбардовања нико у Србији не прати и не анализира системски, иако је у порасту број оболелих од болести које могу бити у вези са употребом осиромашеног уранијума. Процес праћења здравственог стања припадника Војске и полиције који су се налазили у угроженим рејонима обустављен је 2003. године и никада није настављен.

На овај проблем упозорава пензионисани генерал Слободан Петковић, специјалиста за атомско-биолошко-хемијску одбрану, који је још током рата истраживао последице коришћења осиромашеног уранијума. Он је и коаутор књиге “Злочин у рату, геноцид у миру”.

– Тада је констатовано да су код појединаца и чланова њихових породица уочене неке промене, али да је “с обзиром на дуг латентни период за настанак радијационих озледа, неопходно дугогодишње праћење”. Није ми јасно зашто се онда стало – пита се Петковић.

Он објашњава да су на нашој територији муницију са осиромашеним уранијумом бацали амерички авиони А-10, а први напади догодили су се у ширем рејону Призрена 28. и 30. марта 1999. године. После тога коришћена је у 112 удара на 91 локацији, оставивши за собом неколико десетина тона радиоактивног отпада. Бачена је укупно 31.000 пројектила са осиромашеним уранијумом.

ПЛУТОНИЈУМ

Плутонијум је, иначе, врло реактиван и опаснији од уранијума, а због високог степена радиоактивности смртоносан је за човека чак и у минималним количинама.

Наш саговорник тврди да су неке међународне организације под утицајем САД покушале да релативизују здравствене утицаје и заташкају тешке последице коришћења муниције са осиромашеним уранијумом. Чињенице о опасностима од коришћења ове врсте муниције скриване су од јавности, а на Косову и Метохији и од локалног становништва. Међутим, војници и чланови међународне мисије на Косову упозоравани су на опасности које им прете. На приручнику који је потписао пуковник Освалдо Бизари између осталог се војници упозоравају да се држе даље од тенкова, возила и зграда погођених пројектилима са уранијумом јер је удисање уранијумске прашине повезано са здравственим последицама укључујући и канцер и деформације новорођенчади.

– НАТО је коришћењем муниције са осиромашеним уранијумом проузроковао значајно дуготрајно и опасно хемијско и радиоактивно загађење животне средине у нашој земљи, а у појединим регионима је доведено у питање нормално и безбедно живљење – каже генерал Петковић. – Евидентно је повећање болести које се могу довести у везу са последицама бомбардовања. Оно што смо ми до сада као држава учинили на откривању истине о последицама употребе муниције са осиромашеним уранијумом показује да ми већ 15 година немамо снаге, политичке воље и храбрости да се суочимо са истином.

Генерал Петковић истиче да територија Косова и Метохије никада није деконтаминирана и да то утиче и на друге делове Србије јер је реч и о водотоковима који са Косова теку и кроз ужу Србију.

nato-2

Стручњаци потврђују да је у муницији која је “сипана” на Србију током 78 дана бомбардовања било и веома опасног плутонијума.

– Током 1999. године УНЕП је основао Балканску радну групу (БТФ) која је требало да напише коначан извештај о еколошким последицама бомбардовања, а руководилац групе био је Пека Хависто, бивши министар екологије Финске, који је у оквиру истраживања боравио и у нашем институту – открива за “Новости” др Радомир Ковачевић, из Института за медицину рада Србије “Др Драгомир Карајовић”. – Само у извештају Хавистове групе, и никада више, поменуто је да је на неким локалитетима на Косову и Метохији који су бомбардовани пројектилима са осиромашеним уранијумом откривен и плутонијум. Хавистова група је, потом, 16. фебруара 2001. године објавила да је на КиМ бачен “прљави” уранијум, најопаснији елемент по људе и животну средину. Тада су саопштили и да је анализа 340 узорака тла и воде доказала присуство трансуранијумског елемента уранијума-236 као и трагове плутонијума и процеса фисије. Штавише, присуство плутонијума потврдили су Шведски институт за радиолошку заштиту и швајцарска “Шпиц лабораторија” у Шпицу, задужена за заштиту становништва од нуклеарног, биолошког и хемијског загађења. Присуство високотоксичног плутонијума тада није могао да порекне ни Клаус Топфер, директор УНЕП.

У извештају УНЕП, сачињеном још током бомбардовања, помиње се и опасност не само од последица осиромашеног уранијума, који је посејан на територији Србије, већ и од других супстанци које су ослобођење бомбардовањем. Међу најтоксичнијим су полихлоробифенили (ПЦБ), који су у животну средину доспели гађањем рафинерије у Панчеву, железница, трафостаница… У извештају се каже да су овом супстанцом загађене реке и земљиште, као и да је један литар ПЦБ-а довољан да затрује милијарду литара воде.

ispitivanjeИспитивање терена после бомбардовања

УРАНИЈУМ

Радиоактивни елементи најопаснији су у непосредном контакту, односно онај ко би удахнуо уранијумску прашину највероватније би оболео од леукемије. Када ове опасне материје доспеју у земљу и воду, њихова штетност се временом смањује, али не нестаје. Утицај зрачења на пораст солидних тумора може се мерити тек након 15 или 20 година. Како је време полураспада уранијума 4,5 милијарди година, последице НАТО бомбардовања не могу бити до краја отклоњене.

ТРАГОВИ ИСПОД ЗЕМЉЕ

Према подацима генерала Петковића, на девет локација на југу Србије у 12 удара бачено је између 5.000 и 10.000 пројектила са осиромашеним уранијумом. Уклоњени су пројектили који су се налазили на дубини до једног метра, а и даље се не зна колико је заостало муниције на већим дубинама. Само на репетитор Пљачковица код Врања бачено је око 1.000 метака са радиоактивним пуњењем. Војска и стручњаци “Винче” су, према званичним подацима, прикупили 92 уранијумска зрна и 126 кошуљица.

(Вечерње новости)

Eine Antwort

  1. ДРАМУ У УКРАЈИНИ СВАКО ГЛЕДА ИЗ СВОГ УГЛА

    Време, у којем се драма догађа је дуготрајна криза, која потреса свет, посебно земље капитализма. Имаоци капитала су у великом страху и настоје да из ње изађу са што мање губитака. То је мањина у чијим је рукама већи део капитала, а и власт. На другој страни је већина, која нема капитал, јер мањини служи да тај капитал оствари. И они су у криози, јер послодавац, који је угрожен, настоји да кризу савлада тако што ће смањивати трошкове производње, а ти трошкови су највећи у платама радника. Смањује обим производње, отпушта раднике. А како то чини већина, отпуштен тешко долази до посла. Пада куповна моћ већине и угрожава и једне и друге. Систем је запао у кризу, покушава да је преко леђа радника премости. Државе које експлоатишу друге, и располажу великим резервама новца, настоје да у периоду кризе не губе, али је криза пореметила много шта и успостављени систем не може је решити. Народна изрека каже: „Где је најтање ту пуца“. Није само Украјина угрожена, али се тамо већ дужи период догађају сукоби интереса, који ремете већ уходане уговоре, како према западу, тако и према истоку и свака од тих страна не жели да губи, посебно у ово време.
    Крвава драма у Украјини, гледана из разних углова, неће нам дати праву слику и истину, јер свако ко о томе говори или пише, полази од свог себичног интереса. Хтео би да буде запамћен па и на несрећи свог народа.. Како се кризни процеси скоро увек одсликавају у институцијама, које себе сматрају да су и најпозванији да о томе суде, али како су се времена промењнила, те институције су и саме захваћене политичким играма, а себе сматрају да су непогрешиве, што се на крају покаже да то и није баш тако.
    Опширан интервју са Алом Татаренко, историчарем књижевности, критичарем, преводиоцем и есејистом из Украјине, која на Филолошком факултету Унивезитета у Лавову предаје српску и хрватску књижевност, као и посмодернизам у словенским књижевностима. Татренкова је позната књижевним круговима у Србији.
    Коментаришући догађаје, али опрезно, наглашава да је „претешка кривица оних који нису спречили људске жртве, а најтежа оних који су градили своју политику на људским животима“. Наглашава да је ово период искушења за Украјину, али не наводи одакле долази опасност, и да је то тест за друге државе, а добро јој је познат сценаријо запада, пред бомбардовање СРЈ. Поставља себи питање „да ли међународно право постоји за „мале“, док се „велики“ придржавају само права силе.“ Говори о Русији, не помињући земље запада, а посебно не Америку и не каже како је дошло до процеса, што је свуда, па и код нас било јасно, ко тамо „мути воду“ и подстиче сукобе, као и на Балкану, што Татаренкова и сама закључује да јој земља клизи у Грађански рат. Она само види „руску агресију“ и Русима све ставља на грех, вешто избегава да спомене све шта је учинио, и чини, западни савез према Украјини. Значи да се и сама једнострано определила и на чијој је страни. Због тога њено казивање треба сматрати једнострано. Не треба јој више придавати значај што она говори.
    У време док је Украјина била у саставу СССР-а, познато је да је тадашња држава доста држала до јачања економске моћи Украјине, сматрајући да ће та Република, као и Белоруска, штити интересе заједништва, али су украјинци, као и друге Совјетске Републике које су и довеле до насилног разбијања СССР-а, као што се догодило и у СФРЈ. То значи да Србија и Русија имају доста заједничког, и биле су и остале жртве надолазеће глобализације. Украјина се не може поредити са Србијом у време разбијања заједничке државе, али се Украјина у садашњем времену може доводити у исту раван, стом разликом што Америка подстиче своје савезнике да се Русији уведу санкције и оне су изгласане. Само, што неко рече, нико их и не спроводи.
    Ако је Совјетски савез имао интерес да припоји делове са већинским руским становништвом Украјини, садашња Русија то жели да исправи. И на крају ће се то и догодити, јер Украјина у будућности, после овог насилног оружанг сукоба, неће бити иста.
    Садашњи процес видно показује, да Америка настоји, на сваки начин, да угрози економску сарадњу ЕУ са Русијом, како би их на тај начин економски ослабили, а да би ојачали свој престиж, који је видно на заласку.
    Остајемо у уверењу да се неће појавити безуман, који ће поћи стопама Напалеона и Хитлера, јер ако се такав и појави, сигурно ће доживети њихову судбину, а која нам је добро позната.

    Ово је један од разлога због чега Америка жели да заташка злочиначко бомбардовање СРЈ, припремајући се за нови рат.

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: