СРП ЕПОХАЛНО ОДКРИЋЕ СВОГ ВРЕМЕНА-СРПСКИ ИЛИ СРБСКИ ЕПОХАЛНИ ИЗУМ ПО КОЈЕМ СУ СРБИ ДОБИЛИ СВОЈЕ ИМЕ

Ипак би се на крају усудио аргументативно тврдити

СРБИН ИЛИ СРПИН ? СРПСКИ ИЛИ СРБСКИ?

Што себи чешће постаљам то питање и што више, дубље и шире размишљам о њему све више се предајем древној прошлости нашег народа и начину живљења у тим временима како би могао реконструисати изворну именицу и њен основни корен из којег је она никла.

Што се дубље селим својом душом и мислима у та древна времена све ближе долазим начину живота које су диктирале потребе тадашњег времена из којих се развијао језик не ради луксуза и филозофије већ ради чистих животних потреба и у том смислу, што успешнијег разумевања и споразумевања од чега им је често зависио и голи обстанак.

Тако је настала по столу реч; Столар, по колима реч; колар по рудницима реч рудар и тако у бескрај. Али по чему је настала реч Србин? Тешко се отети логичном размишљању а не доћи до утиска да није настала од речи срп?

У та древна врема није се знало за комбајн. Прва алатка за ту врсту посла био је срп. Развојем великих фамилија долази и до развоја линија и лоза које постају све моћније што води и до стварања моћних држава и империја а стим и до потреба за што организованијом жетвом хране.. Поставља се питање, како је могло долазити до таквог развоја и пораста моћи кроз удруживање фамилија у групе, група у народе а народа у државе итд ако није постојала нека сила, нужда која их је све повезивала и уједињавала. Та сила и нужда је била и остала борба за намирницама како би се осигурао обстанак лозе којој се припадало. Да би се задовољило потребама за прехране потребно је било и организовати плодове а и жетву. Да би се удовољило потребама сигурности за очување како својих голих живота тако и залиха жетве, организовали су се чувари који су са временом прерасли у војску а коју је исто требало прехранити. А за то је било потребно огромну количине пожњети те тако долази до изума алатке зване срп. Апсолутно је врло веродостојно да се прихвати “срп” као изум срба по којем срби бивају на далеко познати па и називани. Тај срп мора да је у то време проузроковао привредну револуцију тог времена. Сва логична размишњања воде ме у том правцу па и та чињеница да се налази све више доказа да је са српским народом настао и почетак цивилизације. Са српом постројени једно до другога могло се, укорак под командом и дисциплинованим радом пожњети, велика количина, рецимо жита које постаје најзначајнији фактор трговине а стим и силе. Ко контролише храну контролише и свет. Велике армије су се морале снабдевати и великом количином жита. Суше су погађале различита подручја а касније и државе. Потреба за житом и сигурности је свакимк новим даном расла а срп у том времену постаје све значајнијом алатком. Од доброорганизованих жетеоца жита настале су и доброорганизоване војске. Једном речју срп је у то време био најважнији проналазак човечанства односно цивилизације.

Да се закључити да је значајан корак цивилизације учињен са проналаском српа а по њему да су се његови проналазачи назвали српима а да је касније то мекано “б” односно “п” преиначило у тврдо “б”, Српи у Срби. Проналазач српа је у то време био по значају за друштво и цивилизацију тадашњи Никола Тесла. Склоност нашег народа давању надимака, на пример, мене школски другови нису звали, нити Душаном нити Нонковићем већ кратко Ноне а то је карактеристично за наклоњеност да од имена правимо надимке који указују на припадност. Друго, Сам Никола Тесла а и многобројни други, износе на површину наклоњеност нашг народа стварању изума. Са изумом српа почиње цивилизација па и корени индустријализације, обележавајући почетак нове ере индустријализације а изуми Николе Тесле обележавају нову еру модерне цивилизације и највиша достигнућа ове наше савремене цивилизације. Наша историјски доказана ратоборност као и војни и државни успеси указује на способност организовања као и на ратну дисциплину која се могла развити само из искуства предходних генерација захваљујући раним корацима са српом у руци што уједно ствара дојам о мирољубивом домаћину и непрекорном војнику и изврсној гостољубивиј нацијиј једна мешавина која је могла проистећи само из ратара домаћина и војника што доказују до данашњег дана сачувани обичаји и карактеристике нашег народа.

На крају би се вратио столу и столару, колима и колару, руди и рудару… Србину и српу, после точка а можда и прије, највећем изуму човечанства!

Геном светске цивилизације као и светске индустралијализације почине од и са Српом.

Не дозволимо да нам то било ко омаловажи због наше доброћудности. Војно то не можемо спречити али умно у сваком случају. Будимо поносни на то!

Сећам се веома добро да је у селу Ердуту 1946, у време мог детињства, постојала само једна вrшилица и то у власништву велепоседника Баумана који је после вршидбе својих парцела поверавао ту једину своју вршилицу мом деди, као неку врсту захвалности за посао мог деде на његовом имању, да површи своје жито а онда да се иде у мобу од комшије до комшије како би сви сељаци у што краћем времену док не падне киша овршили и своје снопове жита припремљеног за вршидбу.

Могу замислити да се некада и срп позамљивао од комшије до комшије као алатка коју, у почетку, није свако поседовао. Надам се да ће на то питање, једног дана, Винча дати одговор. Предпостављам да су стручњаци за израду српова уживали посебан углед у друштву свог окружења па и шире као што то доказује овај надгробни споменик, извор Википедија:

 
Споменик на гробљу – крст и срп? Ђурићи – Заовине, планина Тара
Срби су народ изумитеља као што то доказују Никола Тесла, Миланковић или Пупин и многи других а срп је после точка највећи изум у историји човечанства-Види се и по слици надгробног споменика колико је значило откриће српа тадашњем свету! Зар би онда било чудо да су и срп изумели Срби!? А ко то већ зна, можда се некад срп називао срб? А трговци који су долазили у куповину српова говорили да иду србима да купе српове или каравани са срповима дођу у нјихово насеље, село оглашавали да долазе српи па тако добисмо и своје име!?
Ипак би се на крају усудио, аргументативно, тврдити да су срби добили своје оме по српу као произвођачи и трговци срповима. У прилог томе говори и чињеница да су у Европи ако не и у свету први савладали топљење руде и обраду метала како то доказују археолошка одкрића Винчанске културе у Винчи недалеко од Београда.
Али о томе у следећем поглављу.

Аутор Текста, Душан Нонковић-Теодоровић

Advertisements

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: