ЕКСКЛУЗИВНО на СРБском ФБРепортеру – Транскрипт са прес конференције са Председником Русије Владимиром Путином

ЕКСКЛУЗИВНО на СРБском ФБРепортеру – Транскрипт са прес конференције са Председником Русије Владимиром Путином

 

9 Votes

Putin2

04.03.2014. СРБски ФБРепортер
Транскрипт и превод: Маја Тешић

В.П. Волео бих да наш данашњи сусрет не организујемо као интервју, већ као разговор, тако да вас молим да поставите максимални број питања, ја ћу их забележити, потрудити се да одговорим на што више њих, а после ћемо разговарати детаљно, о ономе што вас интересује највише. Изволите.

Новинар Интерфакса: Каква је Ваша оцена онога што се десило у Кијеву, да ли сматрате легитимнима украјинску владу и вршиоца дужности председника који је сада у Кијеву, да ли сте спремни и под којим условима да са њима имате контакте и да ли Ви сматрате да се можемо вратити на споразуме од 21. фебруара о којима се сада тако често говори?

Новинар Итартаса: Русија је обећала финансијску помоћ Криму, чули смо да је налог Министарству финансија већ издат. Колико дајемо, из којих извора и када ће та помоћ бити предата? Тамо је ситуација прилично тешка.

Новинар Интерфакса: Када, под каквим условима и у коликој мери може бити примењена војна сила у Украјини, колико је то у складу са међународним споразумима Русије и да ли војна вежба која је одржана сада има везе са могућом применом војне силе?

Новинар: Да ли постоје опасности од провокација или било какве друге опасности за Русе у Украјини сада и каква је динамика, да ли се одвија набоље или нагоре? Имамо потпуно различите информације.

Новинар Ројтерс: Ако донесете одлуку да уведете војску, да ли сте узели у обзир какви су ризици тога, укључујући економске санкције, повреду глобалне безбедности, могућу забрану издавања виза или ширу изолацију Русије, о чему сада говоре западни политичари?

Новинар агенције Прајм: Тржиште је одреаговало на одлуку Савета Федерације, курс рубље је нагло пао до историјског минимума. Да ли сте то очекивали, какве то последице може да изазове за привреду, да ли сматрате да треба предузети неке ванредне мере и које, да ли сматрате да је одлука Централне банке о слободном курсу рубље била донета преурањено? Да ли сматрате да ту одлуку треба привремено повући?

В.П. Сада ћу ја да се потрудим да максимално одговорим, и немојте ме прекидати.

Прво оцена. Оцена онога што се догодило у Кијеву и у целој Украјини. Оцена може бити само једна. То је противуставни преврат и оружано отимање власти. То нико и не оспорава. Ко то оспорава? Ја имам питање на њега не могу да одговорим ни ја, ни моје колеге, са којима у последње време, као што знате, ја много разговарам телефоном о проблему Украјине. А питање је: Зашто је ово урађено? Обратите пажњу: Председник Јануковић је уз посредништво три министра иностраних послова европских земаља, Пољске, Немачке и Француске уз присуство мог представника, то је био омбудсман за људска права Владимир Петрович Лукин, потписао са представницима опозиције тада, баш тог двадесет првог, тај споразум, по коме је – то желим да подвучем, не да ли је то добро или лоше, желим да истакнем чињеницу – Јанукович практично своју власт већ предао. Он је пристао на све што је захтевала опозиција. Пристао је на превремене парламентарне изборе, на превремене председничке изборе, пристао је на враћање Устава из 2004. године, што је опозиција захтевала. Он је позитивно реаговао и на нашу молбу у молбу западних земаља, а пре свега своје опозиције да не примењује силу. Па он није издао ни једну једину незакониту наредбу за отварање ватре по несрећним демонстрантима. Напротив, дао је налог да се све милицијске снаге повуку из престонице. И та наредба је извршена. Он је отишао на манифестацију у Харков и чим је отишао, одмах су заузели, уместо да ослободе административне зграде које су биле раније заузете, одмах су заузели и његову председничку резиденцију и зграду владе. Уместо да испуне оно што су се договорили. Зашто ја постављам ово питање? Желим да схватим зашто је ово урађено. Он је ионако у суштини преда сву власт. И он није имао шансе, то мислим и то сам му рекао, да буде поново изабран. И све моје колеге са којима сам последњих дана разговарао телефоном се са тиме слажу. Зашто је требало предузимати незаконите антиуставне радње и гурати земљу у хаос у коме се она данас нашла? Још увек Кијевом лутају побуњеници са маскама на лицима и оружјем у рукама. На то питање једноставно нема одговора. Ето, хтели су некога да понизе, да покажу своју снагу, али ја мислим да је то јако глупо и добили су резултат супротан очекиваном. Зато што су тиме у одређеној мери пољуљали исток и југоисток Украјине.

Зашто је настала оваква ситуација? Револуционарна ситуација. По мом мишљењу она је стварана од првих дана независности Украјине. Обичан грађанин Украјине, обичан украјински човек патио је и за време Николаја Крвавог, и за време Кравчука, и за време Кучме, и за време Јушченка, и за време Јануковича. Ништа, или скоро ништа набоље није кренуло. Корупција је достигла такве размере да ми овде у Русији не можемо да из замислимо. Богаћење и раслојавање друштва… и код нас таквих проблема има више него довољно и код нас су они горући, а у Украјини је то још горе, још теже, тамо је на куб и на квадрат. Тамо је све ван свих оквира. И народ је наравно желео промене. Али се не могу подржавати незаконите промене. На постсовјетским просторима где су политичке конструкције још увек јако крхке, где су привреде слабе, мора се строго држати Устава. Излаз ван уставних граница је увек кардинална грешка. И разумем људе на Мајдану, мада не поздрављам саму чињеницу смене власти на тај начин. Разумем те људе, без обзира на све, који и сада тамо захтевају не поправљање фасада власти, већ захтевају кардиналне промене. Зашто? Зато што су навикли да једне лопове смењују други лопови. Људи у регионима чак не учествују у формирању регионалних власти.

Ми смо имали период када смо регионалне лидере бирали тако што их је председник предлагао, а локални савети су то бар прихватали, а у Украјини их само поставе. Ми смо сада прешли на изборе, и од тога нема ни трага. И почели су да за губернаторе источних региона постављају олигархе милијардере. Наравно да људи то не прихватају. Наравно да сматрају да су се као резултат непоштене приватизације, као што и код нас то многи сматрају, људи обогатили, па су још дошли и на власт. У Дњепропетровску су за губернатора довели господина Каламојског. Он је изузетан пример. Он је чак нашег олигарха Абрамовича одувао. Пре две или три године, како у нашим круговима образоване интелигенције кажу, префолирао га је. Склопили су неки уговор, Абрамович му је пребацио неколико милијарди долара, а он није реализовао уговор и ставио је парице у џеп. И питао сам Абрамовича – Па зашто сте то урадили? А он ми каже: – Ни на памет ми није пало да је тако нешто могуће. Не знам како се то завршило, да ли су реализовали уговор или је он добио свој новац, али то се пре две – три године догодило. То је реална ситуација. И таквог преваранта постављају за губернатора у Дњепропетровску. Наравно да су људи незадовољни. И даље ће бити незадовољни ако ови који себе називају легалним властима наставе овако да раде. И оно што је најважније: људи морају да имају право да одреде своју судбину. Своју, својих породица, својих региона, и подвлачим равноправно. Где год да живи, у ком год региону, човек мора да равноправно учествује у одређивању судбине своје земље.

В.П. Да ли је садашња власт легитимна?

Парламент делимично јесте. Сви остали нису. А тим пре није вршилац дужности председника. Правно, постоји само један председник. Јасно је да он нема никакву власт. То сам већ говорио и желим да поновим. Чисто правно. И председник је Јанукович. Према законима Украјине постоје три начина на која председник може да изгуби власт: смрт, његова лична оставка и импичмент. Процедура импичмента је одређена уставом. У њој морају да учествују уставни суд, врховни суд, Рада, то је дуга процедура и она није била спроведена. Са правног аспекта то је неспорна чињеница. Можда су баш зато ове самозване власти и растерале уставни суд, како се уопште не би усаглашавали са законодавним нормама ни Украјине ни Европе. И не само да су растерали уставни суд противправно, него су, обратите пажњу на ову реч, дали налог, налог јавном тужилаштву да подигне оптужнице против чланова уставног суда. Па шта је то? Јел се то зове слободно правосуђе? Како се то даје налог да се подигну оптужнице? Ако постоји нека повреда закона органи правосуђа то сами виде и сами подижу оптужнице. Али дати налог да се подигне оптужница за кривично дело то је нонсенс.

В.П. Финансијска помоћ Криму

Ми смо дали налог да се организују региони Руске Федерације у вези са пружањем одговарајуће помоћи Криму који нам се обратио са молбом да пружимо хуманитарну помоћ. И ми ћемо, наравно, то учинити. На који начин, када, колико и из којих извора не могу да кажем јер се тиме бави влада, повезује регионе који се граниче са Кримом, и то ћемо урадити, наравно.

У вези са увођењем војске. За сада нема за тим потребе. Али могућност за то постоји. Могу да кажем да војна вежба коју смо недавно одржали никако није везана за догађаје у Украјини. То је вежба коју смо одавно планирали, али наравно да нисмо објављивали јер је то изненадна провера спремности одговарајућих јединица армије, али је планирана одавно. Одавно ми је министар одбране о томе реферисао, имали смо припремљен распоред и имао је наредбу да започне ту вежбу. Као што знате, војна вежба је завршена и јуче сам издао наредбу да се све јединице армије врате на своја стална места. Шта може да буде повод за коришћење оружаних снага? То је крајњи, баш крајњи случај. Прво, о легитимности. Као што знате, нама се обратио актуелни и легитимни, као што сам већ рекао председник Јанукович са захтевом да се користи војна сила за заштиту живота, слободе и здравља грађана Украјине. Шта нас највише забрињава? Видимо харање неонациста, антисемита, националиста у неким деловима Украјине и у Кијеву. Представници средстава јавног информисања су вероватно видели како су једног од губернатора ланцима, лисицама, неким помагалима приковали, а зима је и хладно, на тргу, на отвореном, поливали хладном водом, а после тога су га затворили у подрум и подвргли мучењу. Па шта је сад то? Јел то демократија? Јел то манифестовање демократије. Кад смо већ код тога, он је изабран негде почетком децембра, недавно. Чак и ако претпоставимо да су тамо сви на власти корумпирани, он ништа није ни стигао да украде.

Када су заузели зграду Партије региона, знате ли шта се тамо догодило? Тамо није било никога из партије. Изашла су два – три службеника, технички персонал. Један од њих, инжењер, рекао им је: Момци, молим вас, пустите жене, а ја сам инжењер, немам никакве везе са политиком. У њега су одмах ту пред свима пуцали, другог, такође из техничког персонала, су убацили у подрум, бацали су на њега молотовљеве коктеле и човека су живог спалили. Јел и то манифестација демократије? И када то видимо, онда схватамо шта брине грађане Украјине, и Русе, и Украјинце, људе који говоре руски, а који живе на истоку и југу Украјине. Зашто су забринути. Забринути су због такве самовоље. И ако видимо да та самовоља почиње да се појављује у источним регионима и ако од нас људи затраже помоћ, а званични захтев актуелног легитимног председника већ имамо, задржавамо право да искористимо сва расположива средства за заштиту тих грађана. И то сматрамо потпуно легитимним. То је крајња мера.

И још нешто желим да вам кажем. Сматрали смо, сматрамо и сматраћемо да је Украјина не само наш најближи комшија већ заиста братска република. А наше оружане снаге су браћа по оружју, пријатељи, многи од њих се лично познају и не мислим него сам сигуран да ће украјински официри и руски официри бити не на различитим странама већ на истој страни барикаде. То потврђује ово што се сада догађа на Криму. Обратите пажњу: тамо, хвала Богу, нема ни једног испаљеног метка и ни једне жртве, осим гужве на тргу, а то је било пре једне недеље. Шта се догађало: људи су долазили, блокирали јединице оружаних снага и објашњавали им да треба да поштују вољу народа који живи на тој територији. Није било ни једног сукоба. Нико није пуцао. Ни једног пуцња није било. И на тај начин напета ситуација на Криму, ситуација у вези са могућом употребом оружане силе једноставно је спласла. Није било потребе за тим. Једино што је било потребно, и то смо и радили, појачали смо обезбеђење наших војних објеката јер су стално добијали претње. Видели смо да на Крим пребацују побуњенчиће из националистичких организација. То смо урадили, урадили смо то правилно и благовремено. Полазим од тога да и источној Украјини нећемо бити принуђени да урадимо нешто слично, али хоћу још једном нешто да подвучем.

Ово што будем рекао не улази у моју надлежност и ми немамо намеру да се мешамо. Али сматрамо да сви грађани Украјине, понављам, где год да они живе, морају да имају обезбеђена једнака права на учешће у животу земље и у одређивању будућности те земље. Да сам на месту оних који себе сматрају легитимном влашћу ја бих пожурио са одговарајућим процедурама. Зато што општенационални мандат за одређивање унутрашње, спољне, економске политике, а тим пре за одређивање будућности Украјине они немају.

В.П. Тржишта

Што се тржишта тиче, као што знате, тржишта су показала извесну нервозу још пре догађаја у Украјини, пре заоштравања ситуације, то су изазвале промене код Федералних резерви Америке, што је учинило привреду Америке привлачнијом и инвеститори су почели да пребацују новац са тржишта земаља у развоју на америчко тржиште. То је општа тенденција, нема никакве везе са Украјином, највише штете мислим да је имала Индија и друге земље БРИКС. И Русија исто, мало мање него Индија, али је претрпела штету. То је фундаментални разлог, а не Украјина. Што се тиче догађаја у Украјини, да, политика на овај или онај начин увек утиче на тржишта, новац воли тишину, мир и спокој, а ја мислим да је ово тактички, привремени утицај и привремена појава.

Новинар Известије: Да ли сте очекивали овако бурну реакцију од западних партнера, да ли можете да нам кажете детаље разговора са њима, јер смо имали само званична саопштења. И да ли ће се самит Г8 одржати у Сочију, или неће?

B.П. У вези са реакцијом, одржавањем самита и разговора. Наши разговори представљају тајну. Неки од њих се воде чак преко затворених линија. Тако да сматрам да немам право да обнародујем шта и како причам са партнерима. Али ћу се позвати на нека јавна саопштења мојих колега из западних земаља, нећу им помињати имена, али ћу прокоментарисати у целини. Ево на шта ми обраћамо пажњу. Често нас оптужују да је оно што чинимо нелегитимно. Када им поставим питање – А јел ви мислите да је код вас све легитимно, одговарају ми – да. Онда сам принуђен да их подсетим на оно шта су Сједињене Америчке Државе радиле у Авганистану, у Ираку, у Либији, да је чињено или без икакве сагласности Уједињених нација, или су резолуције искривљено користили, као што је то било у Либији, где је, како се сећате, била дозвољена само могућност да се затвори небо за летове авијације владиних снага, а завршило се бомбардовањем и учешћем специјалних јединца у копненим операцијама. Наши партнери, а посебно Сједињене Америчке државе увек јасно за себе одреде своје геополитичке и националне интересе, доследно их се држе, а затим се руководећи фразом „ко није са нама тај је против нас“ цео остали свет гурају испод себе. Ко неће да се подвуче, њега кљуцају и на крају га, по правилу, дотуку. Ми полазимо са другачије тачке, полазимо од тога да радимо легитимно, ја сам увек био присталица тога да се увек пође од одредаба међународног права и желим још једном да подвучем да ако ми донесемо одлуку, ако ја донесем одлуку о примени оружаних снага, та ће одлука бити потпуно легитимна. Она ће у потпуности одговарати нормама међународног права, јер имамо захтев легитимног председника и одговараће нашим обавезама, а у овом случају и нашим жељама у вези са заштитом људи које сматрамо нама блискима и историјски, и у смислу опште културе, који су са нама уско повезани и економски. То одговара нашим националним интересима. Заштитити те људе. И то је хуманитарна мисија. Ми не претендујемо на то да некога поробљавамо, да некоме нешто диктирамо, али наравно да не можемо да останемо по страни ако увидимо да њих почињу да прогањају, убијају, да се над њима иживљавају. Много бих волео да до тога не дође.

Новинар: Како оцењујете реакцију запада на догађаје у Украјини? Русији прете некаквим санкцијама и излазак из Г8

В.П. Што се тиче санкција. О последицама тих санкција треба да мисле они који намеравају да их уведу. Мислим да у савременом свету, када су сви узајамно повезани и сви зависе једни од других на овај или онај начин наравно можемо једни другима нанети некакву штету. Али ће то бити узајамна штета. И о томе такође треба размислити. То је прво. А друго је и најважније: Већ сам навео мотиве за наше понашање. А мотиви понашања наших партнера? Шта је њихова суштина? Они су подржали антиуставни преврат и оружано отимање власти. Прогласили су те људе за легитимне и труде се да их подрже. Ми смо чак и у том случају пуни стрпљења и спремни смо да сарађујемо, не желимо да прекидамо сарадњу. Као што знате пре неколико дана дао сам налог Влади да се размисли како да се наставе контакте са властима чак у Кијеву које не сматрамо у потпуности легитимнима у циљу да се сачувају заједнички послови у области привреде и индустрије. Сматрамо да су наше радње у потпуности образложене а свакојаке претње Русији сматрамо контрапродуктивним и штетним. Што се тиче осмице, не знам. Припремамо се за осмицу, бићемо спремни да дочекамо наше колеге ако пожеле да дођу, а ако неће не морају.

Новинар В контакте: Колико схватам ви сматрате премијера Крима легитимним представником власти, а да ли сте спремни на контакте са људима који у Кијеву сада себе сматрају легитимном влашћу?

В.П. Па сад сам рекао. Вероватно нисте слушали.

Новинар: Мислио сам управо Ви на највишем нивоу

В.П. На највишем нивоу ја тамо немам партнера. Тамо нема председника. И не може да га буде до избора. Што се тиче Крима, наравно. Парламент Крима формиран је 2010. године, ако ме сећање не вара децембра 2010. године. Њега чини стотину посланика из шест партија, и пошто је један некадашњи премијер поднео оставку парламент Крима је у складу са процедурама и законом на седници Врховног савета Крима изабрао новог премијера. Наравно да је он легитиман. Поштоване су све процедуре предвиђене законом. Он нигде није прекршен. А када је пре неколико дана група наоружаних људи покушала да заузме зграду Врховног савета Крима то је наравно изазвало велику забринутост код становништва Крима. Створио се утисак да на Криму желе да понове кијевски сценарио и да се тамо започне серија терористичких напада и хаос. Наравно да то забрињава становнике Крима. Зато су формирали комитет самозаштите и под своју контролу ставили све оружане снаге. Узгред, кад сам јуче погледао белешку о томе шта су они тамо узели, то је један добро брањени реон. Тамо има неколико десетина С-300, неколико десетина система БУК, двадесет две хиљаде војника и разно друго наоружање. Али, хвала Богу, све је то сада, као што сам већ рекао, без испаљеног метка, у рукама самог народа Крима.

Новинар: Људи који су блокирали јединице украјинске армије на Криму су били у униформи која јако личи на руску војну униформу. Јесу то били руски војници?

В.П: Погледајте цео постсовјетски простор. Имате униформи и униформи које личе. Отидите до продавнице код нас и купићете било коју униформу.

Новинар: И, јесу то били руски војници?

В.П. То су биле локалне снаге самозаштите.

Новинар: И тако су добро припремљени, јер ако упоредимо снаге самозаштите у Кијеву….

В.П. Драги мој колега, знате ли како су били припремљени наоружани људи који су харали Кримом… извините, не Кримом већ Кијевом? Они су били припремани у одговарајућим базама на суседним територијама. У Литванији, Пољској, а и у самој Украјини такође. Имали су инструкторе. Били су припремани током дугог временског периода. Има их на десетине, на стотине, повезани су одличним системима везе. Све функционише као сат. Јесте видели како они раде? Апсолутно професионално, као Спецназ. Зашто мислите да на Криму треба да буде горе?

Новинар: Могу ли да допуним своје питање (представља се). А да ли смо ми учествовали у њиховој обуци?

В.П. Не, нисмо учествовали.

Новинар Московског комсомолеца: Како замишљате будућност Крима и да ли се разматра варијанта његовог припајања Русији?

В.П. Нисмо разматрали, и ја сматрам да само грађани који живе на овој или оној територији у условима када слободе изјашњавања и у безбедним условима могу и треба да одређују своју будућност. Ако је дозвољено да то ураде косовски Албанци, ако је то дозвољено многима у много делова света, право нације на самоопредељење које је загарантовано, колико ми је познато и одговарајућим документима Уједињених нација није укинуто. Али ми ни у ком случају нећемо иницирати такве одлуке нити ћемо подгревати таква расположења. Желим да истакнем да само сами грађани који живе на одређеним територијама имају право да одређују своју сопствену судбину.

Новинар: Улазак војске у Украјину сте назвали крајњом мером, али Ви то као могућност нисте у потпуности искључили. У том случају, ако се уведе војска, може да почне рат. Да ли Вас то брине? И друго питање. Рекли сте да Јанукович није издао наређење да се пуца по људима. Али неко је ипак пуцао на учеснике митинга. Јасно је да су то били снајперисти. То су били обучени снајперисти.

В.П. А да ли Ви знате да сада постоји став, и међу онима који су недавно учествовали у митинзима да су то били провокатори из једне од опозиционих партија. Јесте то чули?

Новинар: Не, нисам то чула.

В.П. Погледајте те материјале, њих има у отвореним изворима. Тамо је сада јако тешко снаћи се. Али видели смо сви како су припадници Беркута стајали са штитовима и како су у њих пуцали и то не из ваздушног већ из ватреног оружја. И како су их погађали. То смо видели. А ко је дао наређења на оној страни не знам. Знам само шта ми је рекао Јанукович. А он ми је рекао да није давао таква наређења, и више од тога, дао је налог после потписивања одговарајућег споразума чак да се повуку све јединице милиције из престонице. Ако желите, рећи ћу Вам још више. Он ме је звао телефоном, а ја сам му рекао да то не чини. Рекао сам му имаћете анархију, биће хаос у Кијеву. Рекао сам му да чува људе. Није ме послушао и чим је повукао јединице одмах су заузели и његове канцеларије и зграду владе и почео је хаос на који сам га упозоравао. И он траје и сада.

Новинар: А то што може рат да почне, јел вас то не брине?

В.П. Не, то ме не брине јер немамо намеру и нећемо ратовати против украјинског народа.

Новинар: Али постоји украјинска армија.

В.П. Молим Вас, саслушајте ме пажљиво. Саслушајте ме пажљиво, јер желим да ме правилно разумете. Ми ћемо донети такву одлуку само због заштите украјинских грађана. И нека проба неки војник да пуца у своје људе. Иза којих ћемо ми стајати. Не испред него иза. Нека проба да пуца на жене и децу. Да видим тог који ће издати такво наређење у Украјини.

Новинар: У вези са оним што се сада догађа са припадницима Беркута у Украјини, посебно са повређенима, пре свега у Кијеву, ситуација је све гора. Припадници Беркута који се налазе у болницама не само да немају лечење, већ им не дају ни храну. Њихове породице, припадници Беркута који су старији, посебно они који живе у самачким хотелима, једноставно не могу да изађу на улицу. Око тих зграда стоје барикаде и само чекају да их понизе. Може ли Русија нешто да уради да се помогне тим породицама и тим људима?

В.П. Да. То је питање које нас јако забрињава. Нису то припадници Министарства унутрашњих послова Русије. Нисмо ми тамо руководили ситуацијом. Из чисто хуманитарних разлога било би правилно да наше организације које се баве заштитом људских права, замолићу Владимира Петровича Лукина да или сам, или са колегама са којима је учествовао у изради познатог нам документа од 21. фебруара ове године, са представницима Француске, Немачке и Пољске, да изађу на лице места да виде шта се тамо догађа са тим припадницима Беркута који су извршавали наређења јер су војници. Стајали су тамо испред метака, на њих су бацали молотовљеве коктеле, повређени су и смештени у болницу. Тешко ми је и да замислим. Код нас и за време рата… Ратне заробљенике за време рата и хране и лече. Престали су да их лече, не дају им храну и још су опколили зграде у којима живе њихове породице и иживљавају се над њима. Мислим да организације за заштиту људских права морају на то да обрате пажњу. Ми смо, са своје стране, спремни да их примимо на лечење у Русију. Изволите.

Новинар Првог канала: Савете Федерације Вам је предложио да у одговор на оштру изјаву државног секретара САД повучете амбасадора Русије.

В.П. Државни секретар јесте важна личност, али он није крајња инстанца која одређује спољну политику Сједињених Држава. Ми видимо изјаве разних политичара, представника разних политичких снага. То је крајња мера. Ако буде потребно и она ће бити употребљена. Не бих то волео јер мислим да је за сарадњу на међународном нивоу у економији, политици и међународној безбедности заинтересована не само Русија са њеним партнерима, већ и да су наши партнери заинтересовани за сарадњу са нама. Врло је лако порушити те инструменте сарадње и врло ће тешко бити изнова их створити.

Новинар: Да ли је Русија имала учешћа у одређивању судбине Јануковича и шта Ви мислите, како ће се она даље одвијати?

В.П. Веома ми је тешко да кажем било шта о томе, нисам то пажљиво анализирао. Мислим да политичку будућност нема. А шта то значи имати учешћа у одређивању судбине? Ми смо то учинили само из хуманитарних разлога. Мислим да је смрт најједноставнији начин да се избавите од легитимног председника и да би се то и догодило. Мислим да би га тамо убили. А кад смо већ код тога, поставља се питање – зашто. Обратите пажњу. Од чега је почело цело то лудило? Шта је послужило као окидач. Послужило је то да он није потписао споразум о придруживању са Европском унијом. Данас то изгледа као некаква глупост, смешно је чак говорити о томе.

Ево на шта хоћу да обратим вашу пажњу: он није одбио да потпише споразум о придруживању. Рекао је да су га анализирали и да садржај не одговара националним интересима Украјине. Рекао је да они не могу да нагло повећају цене енергената за становништво зато што се становништво одавно налази у тешкој ситуацији. Ми не можемо да урадимо ни ово, ни оно ни пето, ни десето. Не можемо наживо да прекинемо везе са Русијом зато што имамо огромну сарадњу. Већ сам причао да имамо 7,5 милијарди долара, они имају извоз од 14 милијарди долара а роба у вредности од 5 милијарди извози се у Русију и то је све роба за другу и трећу прераду, односно целокупна машинска индустрија извози се у Русију. Запад не купује ништа украјинско. И сад узети и то прекинути, увести у украјинску привреду техничке стандарде европске, по којима ми за сада, хвала Богу, не радимо. Не хвала Богу, али не радимо, ми ћемо некад достићи те стандарде, али сада не радимо по њима. Следећег дана ће се прекинути ти односи и предузећа ће зауставити производњу. Повећаће се незапосленост. И шта је он рекао: Не могу то да урадим тако нагло.

Хајде да додатно размотримо. Па он није одбио да потпише. Замолио је за могућност да се додатно размотри тај документ. И одмах је почела хајка. А јел он није радио у оквирима својих овлашћења? Он је радио апсолутно у оквиру својих овлашћења. Ништа није прекршио. То је једноставно био повод како би се подржале снаге опозиције њему у борби за власт. У целини, ни у томе нема ничег посебног. Али зар се могло довести до анархије, до антиуставног преврата, и преузимања власти оружаним путем? А затим гурнути земљу у овакав хаос, у коме се она сада налази. Мислим да је то недопустиво. Ово није први пут да наши западни партнери то чине у Украјини. Понекад имам утисак као да тамо иза велике баре у Америци седе неки људи у некој лабораторији и као на пацовима врше експерименте, не разумевајући последице онога што раде. Зашто је требало ово радити? Ко то може да објасни? Мислим да нема никаквог објашњења за ово. Слично је било за време првог Мајдана, када истом овом Јануковичу нису допустили да преузме власт. Зашто је требало да се организује трећи круг избора. Претворили су у фарсу. Политички живот у Украјини су претворили у фарсу. Устав се не поштује. Ми показујемо људима да ако неко један може нешто да прекрши, онда то право имају и сви остали. И почиње хаос. Ето у чему је опасност. Наше друштво треба да се развија на другим традицијама. На традицијама поштовања основног закона земље и свих других закона. Наравно, не успева увек све, али радити на овај начин, као слон у порцеланској радњи, сматрам да је то контрапродуктивно и веома опасно.

(наставиће се)

Tagged as: , , , , ,

Categorised in: ИНТЕРВЈУ, Маја Тешић, Русија, ФБР превод, MAIL – RSS FEED

1 реаговање »

  1. Ваш коментар чека преглед.

    0
    0

     

    Rate This

    U suštini, Putin nije ili iz diplomatskih razloga nije hteo prepoznati problem naime da iza toga stoji plan Američkih otaca globalizacije! I to ide uvek po istoj šemi, uzburka se nezadovoljno stanovništvo pa se ubace snajperisti da ubijaju kako bi se od prepariranih novinara na licu mesta izveštavalo o ubistvima koje trpaju u cipele vladajućeg režima kako bi ga srušili. To je funkcionisalo tako od rušenja Jugoslavije preko Markala, Srebrenice, Račka, Iraka, Libije Sirije itd i tako će funkcionisati i u Rusiji kad dodje na red i tako može funkcionisati u svakoj državi sveta jer u svakoj ima nezadovoljnih koji se mogu lako zavesti ili podkupiti i izmanipulisati. Ako Putin ne pripazi i ne prepozna tu tehniku pa na vreme predje na kontrolu ličnih karata u takvim situacijama i ustanovi strane plaćenike mogla bi ga onda, nedaj Bože, zateći sudbina Miloševiće, Sadama Huseina, Gadafija itd.

    Like this

  2. 4
    0

     

    Rate This

    Круцијални доказ је рекао Путин. Јанукович је у договору са опозицијом потписом фактички предао власт само да се не пролива крв. Али, ко је та опозиција што им ни то ништа није вредно? Екстремисти са ознаком нацизма су бијесни пси који су пуштени са ланца. Прочитали смо шта раде невиним људима по улицама Кијева. Све је јасно ко дан. Пробудио се нацизам, подржан од запада. Сада све зависи од самих украјинаца шта ће предузети да то заустави, ако не, одоше дођавола у мрачни неизвјесност.

    Like this

Оставите одговор

Advertisements

ДВЕРИ: Нови Пазар ; ПОМОЗИМО ФАМИЛИЈАМА БЕЗ ОБЗИРА НА ВЕРСКУ И НАЦИОНАЛНУ ПРИПАДНОСТ

http://www.youtube.com/watch?v=XYtvw5-3CJs&feature=youtu.be

Росу упала у српски суд у Штрпцу и однела предмете

Росу упала у српски суд у Штрпцу и однела предмете

rosu

Јединице Косовске полиције Росу јутрос су блокирале путне правце на неколико локација на Косову и обавили претрес кућа и објеката на Брезовици, у Штрпцу и селу Готовуша.

Припадници Росу упали су и у зграду Суда у Штрпцу који ради у саставу правосуђа Републике Србије. Вршилац функције председника Вишег суда у северној Косовској Митровици Никола Кабашић потврдио је ту информацију и додао да су, према информацијама које је добио, јутрос нешто пре осам сати у Суд упали специјалци Росу.

Они су привремено задржали три радника који су се затекли у згради, а осталим радницима, без икаквог објашњења, није дозвољено да уђу у Суд.

“Није нам познат законски основ за овакву акцију КПС-а нити шта они траже у згради Суда”, рекао је Кабашић и додао да је о догађају известио Министарство правде Србије.

Према његовим речима, “окупационе снаге КПС-а Росу” обавиле су преметачину у Суду у Штрпцу, изнеле регистраторе и осталу документацију, а тренутно се утврђује шта је све изнето из Суда. После сат времена припадници Росу напустили су зграду и ослободили раднике које су јутрос задржали.
Таг Србија Косово и Метохија Космет Косово Росу

(Вести)

ПРВИ КАНАЛ РУСКЕ ДРЖАВНЕ ТЕЛЕВИЗИЈЕ ДОВЕО У ВЕЗУ УКРАЈИНУ И БОМБАРДОВАЊЕ СРБИЈЕ

 

Запад је фатално погрешио што 2007. није озбиљно схватио Путина у Минхену

ПРВИ КАНАЛ РУСКЕ ДРЖАВНЕ ТЕЛЕВИЗИЈЕ ДОВЕО У ВЕЗУ УКРАЈИНУ И БОМБАРДОВАЊЕ СРБИЈЕ

  • Пол КРЕЈГ РОБЕРТС, амерички економиста и бивши помоћник америчког министра финансија за економску политику у администрацији Роналда Регана: „Основни проблем ове кризе, коју је у Украјини испровоцирао Вашингтон, јесте то што САД током последње две деценије покушавају да Украјину увуку у НАТО и тако поставе војне базе на њеној територији…
  • Роберт ГЕЈТС, министар одбране САД: „Покушај да се Грузија и Украјина позову у НАТО био је преувеличан. Корени руске империје сежу још од Кијева тако да је то била огромна провокација. Да ли су Европљани били спремни, да не говоримо о Американцима, да шаљу своје синове и кћери да бране Грузију или Украјину? То је политички акт који је неодговорно игнорисао шта Руси сматрају својим животно-важним националним интересима”
  • Јевгениј БАРАНОВ: Право Русија да брани Русе у граду руске славе – Севастопољу – тешко да могу озбиљно могу оспоравати они који су, бранећи Албанце на другој страни океана, током 78 дана бомбардовали Београд, престоницу европске државе

ПРВИ канал руске државне телевизије у прилогу о политичкој кризи у Украјини упоредио је догађаје у тој земљи са бомбардовањем Југославије и НАТО окупацијом Косова и Метохије.

Факти у целини преносе текст прилога:

Ирада ЗЕЈНАЛОВА, водитељ дневника Васкресно времја: Више нико не сумња да је политичка криза ушла у акутну фазу. У петак је председник Путин детаљно размотрио путеве за нормализацију прилика са канцеларом Немачке Ангелом Меркел, шефом ЕУ Ван Ромпејом и премијером Велике Британије Камероном.

Договорили су се да покушају зауставити ескалацију насиља.

Дисонантна је била само изјава председника Обаме: ако Русија планира интервенцију на Криму, то може скупо да плати. Он је ноћас позвао председника Путина и како је, након разговора, саопштила пресс-служба Кремља, председник Русије је поновио: ако се настави насиље – Москва задржава право да заштити своје грађане.

Председник Русије размотрио је ситуацију у Украјини и са генералним секретаром ОУН Бан Ки Муном, обаћавшим му да ће дејства Москве остати у оквиру права, али и да Русија неће посматрати са стране како се криза шири.

Истовремено је шеф НАТО Расмусен изјавио да је и ова алијанса заинтересована за ситуацију у Украјини.

Руско Министарство иностраниих послова енергично је замолило да се уздрже од провокативних изјава.

Где је НАТО, а где је Украјина?

         Мој колега Јевгениј БАРАНОВ покушао је да утврди зашто се управо Украјина нашла на раскршћу интереса највећих играча светске политике који упорно толико хрле на Исток.

На шпици пише: Мрки фебруар

Јевгениј БАРАНОВ: Одмах треба рећи: нема рата. И неће га бити. Мере које се сада предузимају, предузимају се управо ради тога. Ситуација је заиста веома напета. Јучерашња одлука која председнику Русије даје право да употреби војску, није узрок ове напетости, већ њена директна последица.

То што се дешава, условљено је немилосрдном доследношћу развоја догађаја, и то не последњих месеци или дана, већ две и више протеклих деценија.

Инсерт из документарног филма Првог канала руске државне телевизије о Косову и Метохији – „Крај. Осуђени на прогонство“:

„Све што се овде дешава политичари су знали, и Запад је знао. Зар ја треба о томе да говорим. Ви треба да почнете о томе да говорите. Јер, све што ми сада преживљавамо – све је то припремљено за вас!”

БАРАНОВ: Ове кадрове снимили смо далеке 2007. године на Косову, у кампу српских избеглица које су у мартовском погрому 2004. године остале без крова над главом. Тада је, из окупиране српске покрајине, уз прећутну дозволу тамо стациониране западне војске, протерано на хиљаде Срба који су остали у Покрајини, након што ју је 1999. године НАТО солдатеска отела Србији. Након много година, више није тајна да је прави разлог агресије – најјачег војног блока на планети – против незаштићене и санкцијама уништене земље, био тврдоглав став председника Милошевића о питању пристуства НАТО на њеној територији. Заштита Албанаца била је само повод.

Шта ако сутра Крим прогласи независност, а руска војска буде њен гарант – које ће аргументе понудити Вашингтон и Брисел?

Или је можда неко други пре 15 година, без одобрења УН, бомбардовао суверену земљу у центру Европе. Или је можда неко други окупирао део њене територије, исфинансирао државни удар, а потом, пљунувши на све норме међународног права, мировне споразме и једногласно донету резолуцију Савета безбедности којом је гарантована територијална целовитост Србије, признао независтност Косова.

         Чак и сада, у новонасталој ситуацији, територијалну целовитост Украјине доводе у питање само садашње тзв. власти у Кијеву и они који их на Западу хистерично подржавају. Русија остаје једина заинтересована страна која ни једном званично није довела у питање неповредивост украјинских граница.

         Пол КРЕЈГ РОБЕРТС, амерички економиста и бивши помоћник америчког министра финансија за економску политику у администрацији Роналда Регана: „Основни проблем ове криз, коју је у Украјини испровоцирао Вашингтон, јесте то што САД током последње две деценије покушавају да Украјину увуку у НАТО и тако поставе војне базе на њеној територији…

Банално?  Наравно, али само зато што се теза о недопустивости даљег ширења НАТО на Исток у поседњој деценији претворила у отрцану фразу. Небројени аргументи Русије да НАТО ризикује кршећи све преузете обавезе после завршетка Хладног рата, на Западу су изазивали само љутњу. Након што су усисали земље бившег Варшавског пакта, не оставивши камен на камену од Југославије, оснивача покрета несврстаности, и када су нам у Прибалтику изашли на прву тачку додира, стратези НАТО донедавно нису хтели да чују упозорења Москве да њихова неометана шетња по Европи има објективне границе. Сада је тешко знати зашто мисле да су те границе баш границе Русије.

Узгред, од јуче то више и није толико важно.

         Роберт ГЕЈТС, бивши министар одбране САД: „Покушај да се Грузија и Украјина позову у НАТО био је преувеличан. Корени руске империје сежу још од Кијева тако да је то била огромна провокација. Да ли су Европљани били спремни, да не говоримо о Американцима, да шаљу своје синове и кћери да бране Грузију или Украјину? Тешко, тако да ширење НАТО није било пажљиво промишљена војна обавеза, већ политички акт који је подривао алијансу и неодговорно игнорисао шта Руси сматрају својим животно-важним националним интересима”.

Ово је цитат из недавно објављених мемоара бившег шефа Пентагона Роберта Гејтса. Ако некога и можете осумњичити за симпатије према Москви, онда је он тај. Међутим, он је као професионалац на самом почетку кризе у Украјини одлично разумео њену стварну позадину и неминовне последице.

Русија је већ једном показала одлучност када је Грузија 2008. године покушала да крвопролићем реши проблем спорних територија и заузврат буде примљена у НАТО.

Осећајући куда иде ситуација у Украјини, Немци су још у децембру прошле године први почели да говоре да је компромис неопходан.

         Ангела МЕРКЕЛ, немачки канцелар: „Треба да напустимо форму мишљења „или-или”. Не треба да трпимо стање у којем је земља, која се налази између Русије и ЕУ, приморана да доноси кардиналне одлуке које ће увек бити дочекане као одлуке донете у корист једне или друге стране. Треба да наставимо активни рад у том правцу”.

То место, које у реалној политици припада сумњама Немачке, кратко и јасно је формулисала заменик америчког државног секретара Викторија Нуланд – она иста која је сасвим недавно лично хранила Мајдан. Њен скандалозни – ФАК са гађењем изговорен на рачун Европске уније био је довољан да прецрта сву тешку европску политику у Украјини у данима који су претходили преврату.

Након што је у Кијеву свргнута законита власт, законита ма каква да је била, и након што је став Европљана послат на познату адресу заједно са њиховим потписима на споразуму опозиције и Јануковича – постављено је питање „или-или” ван кога се Американци, по свему судећи, не осећају комфорно, сада је упућено само Русији.

Говор Владимира ПУТИНА на Минхенској конференцији о безбедности 2007. године: „Русија је земља са историјом дужом од хиљаду година. Она је готово увек користила привилегију да води независну спољну политику. Ни данас немамо намеру да изневеримо те традиције”.

Ово је кратки фрагмент из говора Владимира Путина на Минхенској конференцији о безбедности у Европи, те исте 2007. године, када смо снимали интервју уплакане српске жене-избеглице на Косову која нас је упозоравала да се несрећа коју је преживела неминовно приближава и нашим границама.

Већ тада је председник Русије са крајњом отвореношћу говорио да избор или-или неће довести до добра и да ћемо америчком систему противракетне одбране, пре или касније, бити приморани да супротставимо ракете које неће бити претња САД тачно у оној мери у којој њихова ПРО не буде претила нама.

         Владимир ПУТИН, Минхенска конференција 2007: „Имамо право да потпуно легитимно упитамо: против кога је ово ширење? И где су та уверавња која су давали западни партнери након распуштања Варшавског пакта? Желим да цитирам говор генералног секретара НАТО господина Вернера у Бриселу 17. маја 1990. године. Тада је рекао да сама чињеница да немамо намеру да шаљемо НАТО војску ван територија СРН даје СССР чврсте гаранције безбедности. Где су те гаранције?”

По свему судећи многи који су тада били присутни у сали сећају се овог говора. Међу њима су били и Роберт Гејтс – тада министар одбране САД и Ангела Меркел – немачки канцелар.

Да је након 7 година поводом бар једног тада означеног проблема постигнут компромис, вероватно да се Владимир Путин јуче не би обраћао Савету Федерације. Међутим, корак по корак – кад се ради о ширењу НАТО, постављању система ПРО, мешању у унутрашње послове суверених земаља, неодобреној примени силе посвуда од Балкана до Украјине – и даље све остаје уобичајено.

Све до јуче, када је питање „или-или” поставила Русија, која има право да брани Русе у граду руске славе – Севастопољу, тешко да могу озбиљно могу оспоравати они који су, бранећи Албанце на другој страни океана, током 78 дана бомбардовали престоницу европске државе.

На прилогу радили: Јевгениј БАРАНОВ, Јевгениј МАРУСКИН и Андреј МАСЛИКОВ

 

Превео: Горан ШИМПРАГА

Оригинал прилога: http://www.1tv.ru/news/polit/2532

НОВИ УСЛОВИ – Немачка тражи од Србије да раскине споразум о слободној трговини са Русијом и потпише уговор о добросуседским односима са Косовом!

НОВИ УСЛОВИ – Немачка тражи од Србије да раскине споразум о слободној трговини са Русијом и потпише уговор о добросуседским односима са Косовом!

 

2 Votes

 

Наше новине: Нови услови Немачке – Србија да се одрекне Додика и Русије

15.09.2013 | 16:03
Фонд Стратешке културе

 

Берлин тражи од Београда раскидање Споразума о слободној трговини са Русијом и потписивање уговора о добросуседским односима са Приштином, што би практично значило признање Косова, тврди извор Нашихновина из дипломатских круговаНемачка не одустаје од уцена! Таман кад смо се понадали да ћемо имплементацијом Бриселског споразума испунити све услове за почетак преговора са ЕУ, условљавање је настављено! Како Наше новине ексклузивно сазнају у дипломатским изворима, у новом пакету услова које Берлин тражи од Београда налазе се, између осталог, и раскидање Споразума о слободној трговини са Русијом, једног од најјачих адута за привлачење страних инвеститора, и потписивање уговора о добросуседским односима Београда и Приштине, што би практично представљало признање Косова.Како истиче наш одлично обавештени саговорник, на листи немачких захтева налази се још и пуштање низ воду руководства Републике Српске и њено постепено укидање, затим потпуно уклањање српских тзв. паралелних институција на северу Косова до краја године.

Немачки пакет

Одлука Европског парламента о могућем увођењу виза је дечја игра са „пакетом“ који је спремила Немачка, највећи противник ширења европске породице. Са девет нових услова она подиже лествицу коју Србија треба да прескочи да би почела преговоре у јануару. Она тражи да се до децембра потпуно укину српске институције, да се потпише уговор о добросуседским односима са Косовом, дистанцирање од Милорада Додика и Републике Српске, али и постепено удаљавање од Русије, што подразумева и одрицање од Споразума о слободној трговини – каже овај дипломата и додаје да ће Немачка ове захтеве врло скоро испоручити српској власти.

Професор ФПН Предраг Симић упозорава да мере Европског парламента, укључујући и евентуално активирање визног режима, треба озбиљно схватити.

Они који су инсистирали да се таква одредба направи пре или касније ће инсистирати и да се она примени. Према чувеном позоришном теоретичару Станиславском, пиштољ који не опали у.првом чину мора у последњем. То је логика политике и бојим се да српско руководство мора да схвати да су изненађења врло могућа. Ако ЕУ процени да Србија није поступила по нотама из Брисела, у јануару нам буђење из европског сна може бити веома болно – каже Симић.

Он додаје да се јуче вратио из Стразбура и да оданде не стижу добри сигнали.

-Тонови који долазе из Стразбура и Брисела говоре да многе земље Србију не виде у блиској будућности у ЕУ. Ако је то тако, онда не треба да нас изненади још неко условљавање, попут овог немачког – каже професор.

Слично мисли и политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић.

– Условљавање никада није ни престало, већ се само мењао облик и тајминг. Тежина притиска се померала од Хага према Косову, а извесно је да се неће заобићи ни Република Српска ни Војводина. Таман се испуни један услов, појављује се други. То показује да нас ЕУ не жели као нормалну државу већ као колонију – каже Вукадиновић за „Наше“.

СНС: Ништа од виза

Власт се, међутим, не слаже са овако оштрим тоновима.

– У процесу евроинтеграција све може да буде црна тачка, па и Косово, али ми морамо то да предупредимо. Наш задатак је Европа у Србији – каже Мишчевићева за Наше.

С њом се слаже и високи функционер СНС-а Зоран Бабић.

– Процес преговора неће бити заустављен и визе сигурно неће бити уведене. Ми треба да тражимо тачке спајања са ЕУ, а не удаљавања и треба да наставимо са реформама – каже Бабић.

Опозиција мисли другачије.

– Мера Европског парламента је велика опомена за власт да није учинила много на побољшању економске, али и политике смањења азиланата – каже Владимир Тодорић, члан Председништва ДС-а.

Милица Војић Марковић из ДСС још је оштрија:

– Ако ЕУ тражи од Србије и одрицање од споразума са Русијом, онда нас она види само као базу за њихову сировину, а р не као равноправног партнера.

Дубински снимак

Владе земаља ЕУ разматрају садржину оквира за преговоре о чланству са Србијом, чији је предлог у јулу доставила Европска комисија, а очекује се да оквир буде усвојен „касније ове јесени“. Већ 25. и 26. септембра почеће „дубинско снимање“ онога што је Србија у свом законодавству усагласила са европским нормама о владавини права, темељним слободама и независности правосуђа.

Кључни захтеви Немачке:

1) Потпуно укидање српских • институција на северу Косова до децембра

2) Потписивање уговора о до- •бросуседским односима Београда и Приштине

3) Дистанцирање од руковод- •ства Републике Српске

4) Ускраћивање помоћи РС •како би дошло до њеног постепеног гашења

5) Раскидање Споразу- • ма о слободној трго- вини са Русијом

6) Удаљавање од Русије и • примена казних мера ЕУ према овој земљи

7) Правосудна одговорност за »паљење немачке амбасаде

(Слађана Вукашиновић – Наше Новине)

http://www.nspm.rs/hronika/nase-novine-novi-uslovi-nemacke-srbija-da-se-odrekne-dodika-i-rusije.html
___________
Повезани текстови:
ОДГОВОР НЕМАЧКОЈ: 10 српских услова за обнову пријатељства !

Поделите текст – Разбијмо медијски мрак!

ДИПЛОМАТСКИ СКАНДАЛ У БиХ ПОВОДОМ ОБЈАВЉИВАЊА КЊИГЕ „РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ“

SREBRENICA HISTORICAL PROJECT

Postbus 90471,

2509LL

Den Haag, The Netherlands

+31 64 878 09078  (Holland)

+381 64 403 3612  (Serbia)

E-mail: srebrenica.historical.project@gmail.com

Web site: www.srebrenica-project.com

____________________________________________

ДИПЛОМАТСКИ СКАНДАЛ У БиХ ПОВОДОМ ОБЈАВЉИВАЊА КЊИГЕ „РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ“

 

          Коаутори управо објављене студије коју вам шаљемо у прилогу, „Рушење Републике Српске: Теорија и технологија преврата“, Пјотр Иљченков, Џон Локланд, Ирина Лебедева, Џонатан Моват, Небојша Малић и (приређивач) Стефан Каргановић очекивали су озбиљне и стручне коментаре. Студија се односи на врло озбиљну тему: припреме за извођење такозване „обојене револуције“ у Републици Српској и шире у Босни и Херцеговини и улогу лажних „невладиних организација“ у том превратничком процесу. Наочиглед јавности, тај процес је већ увелико отпочео рушилачким нередима који су одиграли 6. и 7. фебруара 2014. године, за сада на територији Федерације БиХ али са јасним циљем да се прелије у Републику Српску и изазове политички хаос, као и људске и материјалне губитке. Покушали смо да са хируршком прецизношћу прикажемо позадину, технику и ток тих кретања.

          Међутим, уместо конструктивне критике из компетентних кругова, непримерене реакције које су уследиле потекле су из два непозвана извора. Прво, од службенице из канцеларије OSCE у БиХ Дуње Мијатовић која је у саопштењу од 1. марта 2014. покушала да јавност доведе у заблуду тврдњом да наведена књига садржи „листу за одстрел.“ На страницама 14 и 15 књиге налази се листа, то је тачно, али не за „одстрел“ него за стуб срама. Ту се наводе лажне „невладине организације“ које примају логистичку помоћ из иностранства и појединци у Републици Српској који политички делују солидарно са њима. Покушај госпође  Мијатовић да наведене податке лажно прикаже представља груби напад на право коаутора књиге да у јавном дискурсу неометано користе законом заштићен говор. Посебан апсурд је мешање канцеларије „Организације за безбедност и сарадњу у Европи“ (OSCE) у једно чисто издавачко питање. Помислило би се да појава књиге коју вам достављамо представља већу претњу по европску безбедност од догађаја у Украјини!

          Још горе од тога, политички мотивисана интервенција госпође Мијатовић је класичан пример лицемерја. Канцеларија госпође Мијатовић је ћутала 12. октобра 2012. године када је БиХ портал са прикладним називом „ТРТ Босански“ пренео текст турске новинске агенције „Анатолија“ који би се од стране сваке разборите особе стварно могао протумачити као „списак за отстрел“, под провокативним насловом „Ко су највећи негатори геноцида у Сребреници“:

 http://www.trtbosanski.com/bs/news/detail/region/2/ko-su-najveci-negatori-genocida-u-srebrenici/8785

          На списку агенције „Анатолија“, који преноси наведени БиХ портал „ТРТ“, могу се видети имена низа особа и установа који не прихватају званичну верзију догађаја у Сребреници, укључујући и председника „Историјског пројекта Сребреница“, Стефана Каргановића. Они су врло провокативно наведени, можда у очекивању да ће нека ментално неуравнотежена особа насилно одреаговати на тај подсвесни сигнал. Није познато да је на тај врло сугестиван списак канцеларија OSCE тада поступила слично као овом приликом.

           Поред ове неодговорне реакције из канцеларије OSCE, јавност треба да буде обавештена и о томе да је појављивање књиге „Рушење Републике Српске: Теорија и технологија преврата“ изазвало и једну комичну реакцију, од стране неколико амбасада акредитованих у Босни и Херцеговини. Дотични амбасадори, којима је у Сарајеву викендом очигледно досадно, жртвовали су свој слободан дан да узнемире највише званичнике Републике Српске протестом поводом објављивања књиге „Рушење Републике Српске: Теорија и технологија преврата“, мада је то ван оквира   дипломатске делатности. Заинтересоване стране амбасаде позивају се  убудуће да сва питања или коментаре у  вези са књигом „Рушење Републике Српске: Теорија и технологија преврата“ упуте приређивачу или неком од коаутора, који ће им радо изаћи у сусрет, и да престану да узнемиравају функционере Републике Српске у вези са темама за које они нису задужени.

          Република Српска се може борити за опстанак против неупоредиво јачег непријатеља и његове „НВО“ пете колоне искључиво асиметричним средствима. Главно међу њима је подизање свести јавности о томе са каквом се опасношћу суочава. Зато вас молимо да прочитате нашу књигу и да је пошаљете свима на вашем списку. Свака информисана особа више је једна шанса мање да ће им у предстојећим месецима поћи за руком да на превару освоје и униште Републику Српску.

         

Стефан Каргановић