Гаспром прекида испоруку гаса Европи, Лавров: Претње Русији неприхватљиве

 

(Фото: Новости)
(Фото: Новости)

Гаспром прекида испоруку гаса Европи, Лавров: Претње Русији неприхватљиве

Share

Москва / Кијев – Руска компанија Гаспром саопштила је данас да не искључује могућност да због политичке ситуације у Украјини дође до прекида испоруке гаса купцима у Европи.

Узавреле политичке тензије у Украјини могу да проузрокују прекид у снабдевању Европе гасом, наводи се у саопштењу Гаспрома, које преноси Итар тас, и додаје да ће компанија урадити све што је неопходно да смањи извозне ризике.

Додатно ћемо инвестирати у друге извозно оријентисане пројекте, као што је Јужни ток, а повећаћемо производњу течног природног гаса и извозне капацитете, стоји у саопштењу.

Лавров: Неприхватљиве претње Русији

Министар спољних послова Русије Сегеј Лавров изјавио је данас да су неприхватљиве претње на рачун Русије, који је у низу јавних изјава изнео амерички државни секретар Џон Кери поводом последњих догађаја у Украјини и Криму.

Не желећи да се оптерећује да покуша да схвати сложене процесе који се одвијају у украјинском друштву и да објективно оцени ситуацију после насилног преузимања власти у Кијеву од стране радикалних екстремиста, Кери манипулише шаблонима „хладног рата“ и предлаже да „буду кажњени“ не они који су извршили државни удар, него Русија, рекао је Лавров, преноси амбасада Русије.

Проруске снаге: Заплењено 400 кг експлозива

Проруске снаге на Криму тврде да су заплениле око 400 килограма експлозива које су покушала да прошверцују двојица присталица нових власти у Кијеву. Осим експлозива, у камиону су пронађене ручне бомбе и оружје, јавља Раша тудеј.
Хитна седница Савета безбедности

Руска Црноморска флота на Криму негирала је информације да је украјинским војницима у базама на Криму поставила ултиматум о предаји, називајући такве тврдње „бесмисленим“.

Представник руских снага казао је да су „навикли на свакодневне оптужбе о коришћењу силе против украјинских снага, али да напори да се изазове сукоб неће успети“, пренела је агенција Интерфакс.

Истовремено, представници аутономне власти на Криму разматрају блокаду украјинских телевизијских станица да би, како су саопштили, зауставили „ток лажи“.

Москва, истовремено, затражила хитну седницу Савета безбедности УН.

Председавајући руске Државне Думе Сергеј Наришкин изјавио је данас да „за сада нема потребе“ за слање војних трупа у Украјину.

Немачка канцеларка Ангела Меркел рекла је америчком председнику Бараку Обами да мисли како руски председник Владимир Путин живи „у неком другом свету“.

Није била сигурна да Путин има додир са стварношћу – цитирао ју је један њен близак сарадник за New York Times.
Медведев и Бајден разговарали

Руски премијер Дмитриј Медеведев разговарао је данас о Украјини са потпредседником САД Џозефом Бајденом, а телефонски разговор је вођен на иницијативу америчког званичника, саопштено је из кабинета руског премијера.

Према саопштењу кабинета, Медведев је навео да је неопходно да буду заштићени интереси свих грађана Украјине, укључујући оне на Криму, као и грађана Русије који се налазе на територији Украјине.

Одговарајући на питања новинара о могућем увођењу економских санкција САД према Русији, као и о преиспитивању чанства Русије у „Г8″ секретар за штампу Наталија Тимакова рекла је да о томе није било речи током разговора Медведева са Бајденом.

Новости

Advertisements

Двери већ половином фебруара биле на ивици цензуса!

Најновија истраживања показују да су Двери већ половином фебруара, пре гостовања на телевизијама са националном феквенцијом, биле на ивици цензуса – зато, очекујемо двоцифрен резултат!

Најновији број политичког недељника „Актер“ доноси врло интересантне податке: Двери су већ 14. фебруара биле на 4.8% гласова. Истраживање је радила агенција „Про позитив“ у периоду од 10. до 14. новембра на узорку од 1409 пунолетних грађана Србије.

Подсећања ради, ово истраживање је рађено пре гостовања Бошка Обрадовића на РТС, РТВ Војвоина и ТВ Б92 (25. и 27 фебруара). Пошто због успешног протеста и представки РРА очекујемо још гостовања на националним фреквенцијама, јасно је да се Покрет Двери ближи двоцифреном резултату, и да ће бити „камен којег одбацише зидари“ – највеће изненађење овогодишњих избора.

Због овако доброг рејтинга Покрета Двери, очекујемо да ће наредних дана почети гостовања по медијима фантомских листа и представника квази-политичких странака „десне“ и „умерено десне“ оријентације, са једним јединим циљем – дикредитовање Двери по налогу Александра Вучића. Ако упоредите шта је Александар Вучић причао о Дверима, и шта ће причати и шта већ причају они, видећете и сами.
Информативна служба Покрета Двери

МИТИНГ У БЕОГРАДУ: КРИМ ЈЕ РУСИЈА – КОСОВО ЈЕ СРБИЈА!

МИТИНГ У БЕОГРАДУ: КРИМ ЈЕ РУСИЈА – КОСОВО ЈЕ СРБИЈА!

 

2 Votes

 

3. март 2014. Србин.инфо

4

Србија је послала јасну подршку руском народу у борби против фашизма и настојању да оствари своја права и заштити своје интересе у Украјини. Ово је заједничка оцена свих учесника на опште народном митингу којег су иницирали Српски Покрет Двери, а који је у понедељак поподне одржан испред Амбасаде Руске Федерације у центру Београда.

Окупљени су зауставили саобраћај испред Амбасаде у Делиградској улици, уз скандирање “Русија, Русија!” и “Путине, Србине, Србија је уз тебе!”.

vladimir krsljaninb8d0bd1

Владимир Кршљанин, Покрет за Србију:

– Запад је тамо 20 година роварио, сад долази до преокрета. Исто као што смо се чудили како лако падају институције у Кијеву под налетом екстремиста, тако се неки сада чуде, како устаје православна Украјина, како се спаја лако и природно са Русијом, и са свим оним деловима земље, где је тај дух у већини.

Успоставља се нормална народна власт. А ови украјински фашисти у Кијеву и околини су у великом проблему, раскринкани су до краја.

Можда свету није било очигледно 1991 и почетком 90тих, када смо се борили против фашизма у Хрватској, сада је постало очигледно да западни центри моћи подржавају оно што је најцрње.

dobrica-eric

Председник друштва Ћирилица, Добрица Ерић:

– Оно што ми сматрамо, и делимо мишљење свог правдољубивог човечанства, које је данас у дефанзиви, да је то што се дешава у Украјини повампирени нацизам, ништа друго.

И да су Руси тамо угрожени само зато што говоре другим језиком, што пишу другим писмом.

Изашли смо на улице да подигнемо глас и да кажемо да има људи који подржавају руску браћу у Украјини.

mila-aleckovic

Мила Алечковић, професор, листа Двери:

– Да ли се може направити аналогија између ситуације у Украјини и ситуације која се дешавала 90тих у Србији? Ми тек сада видимо да је то једна добра аналогија. Почело је код нас, па сада иде ка Русији. Међутим, сада са овим временским размаком видимо да смо ми били прва жртва.

Русија је схватила да једино на овај начин може да одбрани себе, своје територије, Балкан а и будући свет, од једног великог рата који је на помолу. То треба јако озбиљно схватити.

Више од 30 градова су развили руску заставу у Украјини. Ми сада добијамо нови простор и српска држава мора да се определи. Или ћемо бити са новом операцијом „Барабароса“ или ћемо бити део ослободиоца. Морамо бити опредељени за Евроазијску унију, никакве неутралности више нема.

Иначе и мени је ово лично све тешко и драго, јер сам проводила детињство на Криму. И ја сам са сузама у очима дочекала дан када ће Крим, Источна Украјина, Северна, Јужна, па на крају чак и Западна, поново бити Русија. То је света Русија, јер нема Украјине, постоји само Русија.

iv-bataj

Ив Батај, француски геополитичар:

– Наоружани чеченски терористи подржавају украјинску шовинистичку НАТО организацију „Десни сектор“.

Вођа Десног сектора је одликован од стране чеченских исламиста због убијања Руса.

Кадиров, председник Чеченије је рекао да се мора деловати против ових терориста.

Још једна сличност са Југославијом је када су Хрвати у рату против Срба били подржани од стране Албанаца.

Приватне америчке војне компаније за обезбеђење Грејстон лимитед и Блеквотер су послате у Украјину. То је исти сценарио као и у Крајини, јер су те компаније помагале Хрватима.

Жељко Грујић, учесник протеста:

– Дошао сам овде да бих упутио подршку руској браћи. Они су били увек ту када је требало, током 90тих је доста Руса дошло да ратују на страни Србије као добровољци. Украјина је вештачка комунистичка творевина, као и БиХ и због тога мислим да је неопходна оштра руска реакција, која ће вратити древну руску земљу у састав Русије. Живела Русија! Живео Владимир Путин!

(Србин.инфо)

***

Величанствени скупови подршке Русији у Србији, Републици Српској и Црној Гори

У организацији Покрета ДВЕРИ, уз учешће студентског омладинског удружења Српски код и удружења мотоциклиста Србије, удружења Ћирилица и портала Факти, данас је испред Амбасаде Руске Федерације у Београду одржан скуп подршке Русији у борби против нацизма у Украјини.

Истовремено су идентичне скупове подршке, у сарадњи са Дверима, уприличили и Срби у Црној Гори и Републици Српској, а на иницијативу председника Скупштине АП Косово и Метохија Славка Стевановића подршка Владимиру Путину, Русији и угроженом народу у Украјини стигла је и од Срба окупљених на Тргу Шумадија у Косовској Митровици.

На скупу у Београду су говорили чланови Старешинства Покрета Двери Владан Глишић, Зоран Радојичић и Срђан Ного, затим проф.др Мила Алечковић и др Миша Ђурковић (Српски код), а скуп је завршен тако што је делегација Покрета Двери предала писмо подршке за Амбасадора Руске Федерације Александра Васиљевича Чепурина.

Информативна служба покрета Двери

Поделите текст – Разбијмо медијски мрак!

22.08.2013. – Руски ММА борац Михаил Кузнецов улази на ринг уз песму ОЈ КОСОВО, док на једном рукаву има грб Русије а на другом грб Србије!

http://www.youtube.com/watch?v=tHnJfBefNAI#t=194

ТУЖБА МЕЂУНАРОДНОМ СУДУ ПРАВДЕ РАДИ РЕШЕЊА КРИЗЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

ПАТРИОТСКИ БЛОК

Војвођанских бригада 17

21000

Нови Сад

Србија

Бр. дел. : 026/2013

Датум:

26. новембар 2013

тел.: ++381 (21) 420-175

тел./факс: ++381 (21) 529-096

E-пошта:

patriotski.blok.nikola.aleksic@gmail.com

Website: www.patriotski.blok.nikola.aleksic.org.rs

Матични број:

Бр. жиро рачуна:

ТУЖБА МЕЂУНАРОДНОМ СУДУ ПРАВДЕ

РАДИ РЕШЕЊА КРИЗЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

На основу ,,Јавног захтева председнику Републике Србије за спровођење плана за очување територијалне целокупности Републике Србије обухваћеног правним оквиром за Косово и Метохију” објављеног 21.09.2012. године и ,,Правног основа за отказ мисије ЕУЛЕКС на Косову и Метохији” правног тима Патриотсклог блока објављеног 25.04.2013. године, ПАТРИОТСКИ БЛОК је креирао тужбу Међународном суду правде у Хагу коју је председник Републике Србије обавезан да поднесе у оквиру своје надлежности и службене дужности у име државе Републике Србије по Уставу РС, коју овде у наставку јавно објављујемо.

Рок који дајемо председнику Републике Србије да по службеној дужности поднесе ову тужбу јесте 2 (два) месеца, после кога ћемо га, уколико не поднесе тужбу, сматрати издајником народа и државе и легитимно захтевати његово свргавање са дужности председника и судско процесуирање чина издаје.

Истоветну тужбу може поднети и држава Руска Федерација, или да се придружи тужби као умешач на страни државе Републике Србије.

Председник

Никола Алексић, с.р.

INTERNATIONAL COURT JUSTICE

MEĐUNARODNOM SUDU PRAVDE U HAGU

Palata mira

HAG

Број предмета:_____________

ТУЖИЛАЦ-ДРЖАВА-ЧЛАНИЦА УН : РЕПУБЛИКА СРБИЈА, БЕОГРАД,

Андрићев венац бр.1, коју заступа

председник Томислав Николић.

ТУЖЕНИ: ДРЖАВЕ-ЧЛАНИЦЕ УН:

1. САД,

2. ВЕЛИКА БРИТАНИЈА

3. НЕМАЧКА

4. ФРАНЦУСКА

5.

.

.

106.

(навести све државе које су признале Косово за државу)

На основу чл. чл. 33 ст.1 и чл.36 ст.3 Повеље УН и овлашћења Председника Републике Србије из чл.112 ст.1 тач.1 Устава Републике Србије, Република Србија, Међународном суду правде у Хагу подноси

ТУЖБУ

ради утврђивања ништавности

признања за државу самопроглашене Републике Косово

Република Србија је суверена држава и чланица УН-а. Сходно чл.176, а у вези чл.12 ст.1 и преамбуле Устава Републике Србије, територија АП Косово и Метохија је у саставу територије Републике Србије. Почетком осамдесетих година на територији Косова и Метохије се догодила криза на етничкој основи, тако што су се албански грађани побунили против власти Републике Србије и тадашње власти државе СФРЈ те су истакли сепаратистичке намере и тежње да се насилно и неуставно, дакле противправно, одвоје од државе Републике Србије у самосталну државу. Тиме су довели 1999. године до интервенционизма државе Републике Србије што је ескалирало у регионалну кризу која је због опасности од ширења кризе на шири регион интернационализована и неуспешно покушана да се реши путем међународне мировне конференције у Рамбујеу. Обзиром да је 1999. године изазваним и оправданим интервенционизмом Републике Србије дошло до оружаног сукоба између Војске Југославије (ВЈ) и паравојне формације Ослободилачка Војска Косова (ОВК) коју су организовали и наоружали побуњени грађани албанске националности, НАТО ПАКТ је самостално и једнострано на страни ОВК, супротно међународном праву и без одлуке Савета безбедности УН, предузео војну операцију против ВЈ која је окончана “Војно-техничким споразумом између НАТО пакта и СРЈ” од 09.06.1999. године закљученим у Куманову (Кумановским споразумом).

Након незаконите агресије НАТО пакта на суверену СРЈ, УН су предузеле на делу територије Србије, на територији АП Косово и Метохија, мировну операцију на основу Резолуције СБ бр.1244 УН од 10.06.1999. године. На основу чл.5 Резолуције СБ бр.1244 УН су успоставиле цивилну мисију и администрацију на територији Косова и Метохије “УНМИК” која је предвиђена као статусно неутрална мисија и као прелазна администрација Косова која је према чл.9 Резолуције СБ УН бр.1244 имала задатак, да; ,,цивилна мисија УН “УНМИК” обезбеди значајну аутономију и самоуправу Косова у оквиру СРЈ до коначног решења” након чега би био извршен пренос надлежности на институције Косова након њиховог оснивања.

Противправно и превремено (супротно Резолуцији СБ УН бр.1244 и Повељи УН) са злоупотребом права парадржавне и параполитичке организације на територији Косова и Метохије, наводно као “Косовске институције” су, без постизања договора са државом СРЈ, односно државом Републиком Србијом (као сукцесором СРЈ), дана 17.02.2008. године усвојиле, донеле и објавиле, “Декларацију о независности”.

Скупштина Републике Србије је дана 18.02.2008. године својом одлуком поништила ,,Декларацију о независности Косова”, док су међународне организације, ангажоване на територији АП Косова и Метохије у даљем току после доношења “Декларације о независности Косова”, поступале супротно Повељи УН, Резолуцији СБ УН бр.1244, Бечкој конвенцији о сукцесији и Бечкој конвенцији о уговореном праву.

На основу изнетог, међународне организације су поступале противправно, обзиром на следеће непобитне чињенице;

  1. Државе, чланице УН, међу којима и 18 држава чланица Европске уније, су донеле одлуку о признању државе Косово чиме су у односу на међународно право, превремено и у невреме када то није дозвољено, противправно признале самопроглашену државу Косово и успоставиле дипломатске односе као са државом у време спровођења мировне операције СБ УН, предузете на основу Резолуције СБ УН бр.1244 која није окончана и која је и дан данас на правној снази, што је супротно:

  1. Повељи УН;

  • Чланом 25 Повеље УН је прописано да; ,,Чланови УН су сагласни да прихвате и извршавају одлуке Савета безбедности у сагласности са овом Повељом”, док је,

  • чланом.48 ст. 1 Повеље УН прописано да; ,,Акцију за извршење одлука СБ у сврху одржавања међународног мира и безбедности преузимају сви чланови УН или неки од њих, према одлуци СБ”,

  • чланом 2 ст.1 Повеље УН је прописано да; ,,организација УН почива на начелу суверене једнакости свих њених чланова”,

  • чланом 2 ст.5 Повеље УН је прописано да; ,,сви чланови дају Уједињеним нацијама сваку помоћ у свакој акцији коју оне предузимају у складу са овом Повељом и уздржавају се од давања помоћи свакој држави против које Уједињене нације предузимају превентивну или принудну акцију ”.

  • чланом 2 ст.7 Повеље УН је прописано да; ,,ништа у овој Повељи не овлашћује Уједињене нације да се мешају у питања која се по суштини налазе у унутрашњој надлежности сваке државе, нити захтева од чланова да таква питања износе на решавање на основу ове Повеље; али ово начело неће утицати на примену принудних мера предвиђених у глави VII ”,

  • чланом 33 ст.1 Повеље УН је прописано да; “Странке у сваком
    спору, чије трајање може да угрози одржање међународног мира и безбедности, треба да траже решење пре свега путем преговора, истражне комисије, посредовања измирења, судског решавања, прибегавања регионалним установама или споразумима, или другим мирним начинима по своме сопственом избору.”,

  • СБ УН није окончао мировну операцију коју је предузео на Косову сходно чл.34 Повеље УН и није дао препоруке чланицама УН за признавање независности Косова, чиме је повређен чл.36 ст.1 Повеље УН којом је прописано да; ,,Савет безбедности може препоручити у свакој фази спора, чија природа одговара члану 33 или ситуацији сличне природе, одговарајуће поступке или методе уређења”,

  1. У односу на Резолуцију СБ УН бр.1244:

  • У ст.7 Додатка 2 Резолуције СБ УН бр.1244 у коме је утврђено да; ,,политички процес у правцу успостављања привременог оквирног споразума који обезбеђује значајну самоуправу Косова, уз пуно поштовање споразума из Рамбујеа и начела суверенитета и територијалног интегритета Савезне републике Југославије и осталих држава у региону и демилитаризацију ОВК. Преговори између страна ради постизања договора не треба да одлажу нити да нарушавају успостављање институција демократске самоуправе”,

  • Чланом 9 Резолуције СБ УН бр.1244 је утврђено да се; ,,овлашћује Генерални секретар да, уз помоћ релевантних међународних организација, успостави међународно цивилно присуство на Косову да би била обезбеђена привремену администрација за Косово под којом људи Косова могу да уживају значајну аутономију у оквиру Савезне Републике Југославије и која ће да обезбеди прелазну администрацију док успоставља и надгледа развој привремених институција самоуправе да би се обезбедили услови за миран и нормалан живот за све становнике Косова” ,

  • Чланом 10 Резолуције СБ УН бр.1244 је утврђено да; ,,одлучује да ће главне одговорности међународног цивилног присуства укључивати;

Ст.1. промовисање успостављања значајне аутономије и

самоуправе на Косову, до коначног решења, уз потпуно

узимање у обзир Додатка 2 и договора из Рамбујеа

(С/1999/648);

– Ст.3 организовање и надгледање развоја привремених

ИнституцијаДемократске и аутономне самоуправе до

политичког решења, укључујући одржавање избора;

– Ставом 4 Резолуције је предвиђено да; ,,олакшавање

политичког процесазамишљеног да одреди будући

статус Косова, узимајући у обзир споразум из

Рамбујеа (С/1999/648)”;

– Ставом 5 Резолуције је предвиђено да ,,у завршној фази,

надгледање преноса овлашћења са Косовских

привремених институција на институтуције

успостављене на основу политичког решења;

– Ставом 14 Резолуције је предвиђено да; Захтева да ОВК и

остале наоружане групе косовских Албанаца без

одлагања прекину све офанзивне акције и да се

придржавају захтева за демилитаризацију које буде

одредио главнокомандујући међународних снага

безбедности уз консултовање са Специјалним

представником Генералног секретара УН;

Једнострано проглашена независност Косова не кореспондира

са правом насукцесију државе, у конкретном случају

делимичне сукцесије државе која сепрема међународном праву

и дефиницији из Бечке конвенције о сукцесији држава путем

међународних уговора дефинише као; замена једне државе

другом у погледу одговорности за међународне односе неког

подручја.Ради се о проблему преузимања права и обавеза

државе предходнице на државу следбеницу у погледу низа

питања везаних за то подручје, а последица су оснивања или

проширења власти, односно успоставе суверености те државе

које је дотад припадало другој држави. Сукцесија може бити

делимична (када претходница и следбеница задржавају свој

идентитет) или потпуна (настаје држава следбеница, нестаје

држава претходница или се претходница распада и настају новедржаве следбенице).

– Једнострано проглашена независност Косова има елементе присиле којуобезбеђује цивилна мисија СБ УН на Косову ,,УНМИК” и војна мисија на Косову НАТО ,,КФОР” супротно резолуцији СБ УН 1244, што чини основ противправности и ништавности по међународном јавном праву. “

Чланом 8 ст.1 тач.2 Реузолуције СБ УН бр.1244 је предвиђено да; демилитаризовање Ослободилачке војске Косова (ОВК) и других наоружаних група косовских Албанаца, како се захтева у ставу 15. у даљем тексту; (у време доношења резолуције СБ УН 1244 од 10.06.1999. године било је око 250.000 избеглица, који су били претежно Срби, док их и дан данас има око1 50.000 који не могу да се врате својим кућама),

– Чланом 8 ст.14 Резоуције СБ УН бр.1244 је предвиђено, да се: ,,Захтева да ОВК и остале наоружане групе косовских Албанаца без одлагања прекину све офанзивне акције и да се придржавају захтева за демилитаризацију које буде одредио главнокомандујући међународних снага безбедности уз консултовање са Специјалним представником Генералног секретара” (зато је из изложеног контрадикторна и нелогична уговорена обавеза СРЈ у Кумановском војно-техничком споразуму од 09.06.1999. године ,,да се војска СРЈ повуче са територије КиМ (чл.1 ст. 3 и 4 у вези са чл.2 ст.2 тач.1 и чл.2 ст.2 тач.8 Војно-техничког споразума),

У чл. 3 Резолуције СБ УН бр.1244 се предвиђа да; ,,посебно се захтева да Савезна Република Југославија непосредно и проверљиво прекине насиље и репресију на Косову… “, чиме се непобитно указује да је насиље на КиМ почела паравојна организација Албанаца ОВК извођењем терористичких аката, а да се Војска Србије бранила и тиме чинила наводно ,,насиље и репресију”. Правно је питање; може ли тероризам и резултати тероризма бити основ за самоодређење Албанаца, односно основ за сецесију?

  1. У односу на Бечку конвенцију о сукцесији и друга правила међународног јавног права;

  • Није спорно приватно право одређеног броја лица албанске националности да донесу одлуку о одвајању од државе Републике Србије – одлуку о сецесији, која је донета у виду “Декларације о независности Косова”, у ком смислу се ради о приватном, а не о службеном акту који не обавезује. Правна регулација даљег поступка се може спроводити само и искључиво само по правилима УНЦИТРАЛА, одредби међународног приватног и трговачког права. Према Бечкој конвенцији о сукцесији, за сукцесију држава најбитније су промјене у државној територији, те се разликује неколико случајева у којима долази до сукцесије, међу којима је и сецесија или одвајање – од једне државе предходнице одвајају се државе следбенице, тако остаје идентитет претходнице, а ствара се идентитет следбеница. Сецесија се заснива на праву народа за самоодређење, које такодје није спорно. Према Бечкој конвенцији о сукцесији није спорно да нова држава може настати присилом у околностима, када власт у држави која је самовољно и једнострано прихваћена почиње вршити моћ над становништвом и територијом без обзира на њихову сагласност, а за то је потребан апарат присиле који ће држати под контролом становништво и територију, што у случају Косова није испуњено,

  • Спорно је, да се одлуком о сецесији негира право државе Републике Србије на територијалну целокупност и суверенитет на целом делу њене територије загарантовано Повељом УН и осталим актима међународног права а нарочито Резолуцијом СБ УН бр.1244, као што је спорно и да; нису била испуњна три основна услова за настанак нове државе; територија, успостављена власт на тој територији и механизам присиле за очување успостављене власти, обзиром да је;

територију Косова разграничио је силом НАТО пакт и нормативно

регулисао Кумановским споразумом у коме Косово није страна у

уговору,

– власт на целој територији Косова врши УНМИК и ЕУЛЕКС, а не нова власт Косова, а на Северу Косова, локалну власт врше органи државе Републике Србије, те се не ради о паралелној власти,

– механизам присиле врше органи ЕУЛЕКС и УНМИК, а не органи Косова,

  • Такође је спорно право Албанаца на самоодређење и сецесију у односу на право државе Републике Србије које произилази из непобитне чињенице;

– да се на територији Косова налази више од 90 % историјских и културних споменика Српског народа, а нарочито српске цркве и манастири, земљиште и имовина Српске православне цркве као и земљиште и имовина државе Републике Србије и грађана српске националности, знатно већа и вреднија одземљишта и имовине у приватном власништву приватних лица албанске националности, што је у оквиру угроженог приватног права Албанаца наКосову јаче од права на самоодређење Албанаца,

– да се о угроженом приватном праву Албанаца на Косову може преговарати само директним преговорима са државомРепубликом Србијом о постизању високог нивоа аутономије или путем међународне арбитраже по правилима UNCITRALA, а никако проглашавањем независне државе Косово,

  • Одлука Међународног суда правде од 22.07.2010. године на питање да ли је декларација о независности, коју су прогласиле привремене институције Косова, у сагласности са међународним правом и у складу са међународним правом, не потврђује легалност осамостаљивања КиМ од 17.02.2008. године, јер је неспорно да је Декларација о независности Косова приватни, а не службени акт који обавезује. Имајући у виду право на самоопредељење, група приватних лица је могла донети одлуку о сукцесији државе, имајући у виду одредбе Бечке конвенције о сукцесији, али одлука о сукцесији не обавезује државу претходницу.

  1. Признавањем за државу самопроглашене државе Косово од стране држава чланица УН, а нарочито држава чланица ЕУ, држави Републици Србији је нанете велика материјална и нематеријална штета, јер су се државе-чланице УНгрубо умешале у унутрашње ствари једне суверене државе, флагрантним кршењем међународног јавног права.

Такође су чином признавања за државу самопроглашене државе Косово од стране држава чланица УН, а нарочито држава чланица ЕУ, повређена права трећих држава, а нарочито државе Руске Федерације, која је безбедоносно и економски угрожена из војне базе НАТО пакта БОНДСТИЛ, код Урошевца на Косову и Метохији. Противправно изграђена војна база Бондстил представља претњу руској безбедности, јер заправо представља антиракетни штит и стратешко оружје SW-3 и угрожава гасовод Јужни ток, из којих разлога се очекује да ће се Руска Федерација придружити овој тужби као умешач на страни тужиоца.

ДОКАЗ: 1. Листа докумената којима се доказује чињенични наводи

тужбе.

2. Листа сведока којима се доказују чињенични наводи

тужбе.

На основу изнетог, држава Република Србија, чланица УН, предлаже да Међународни суд правде у Хагу, као стварно надлежан, донесе следећу

П Р Е С У Д У

Тужбени захтев државе Републике Србије, чланице УН, се усваја у целости.

Утврђује се да је ништавно признање за државу самопроглашене Републике Косово, “Декларацијом о независности Косова“ од 17.02.2008. године, које су “Одлуком о признању“ (навести све одлуке држава и датум доношења) учиниле чланице УН међу којима и 18 чланица ЕУ (од бр.1 до 106) у време трајања мировне операције коју је предузео СБ УН на територији АП Косова и Метохије, Резолуцијом СБ УН бр.1244 која је и данас на правној снази и коју СБ УН није окончао нити је СБ УН по окончању мировне операције дао препоруку чланицама УН да признају за државу самопроглашену Републику Косово, што је преурањено и противправно, односно супротно Повељи УН, супротно Резолуцији СБ УН бр.1244 и правилима међународног јавног права и представља акт мешања у унутрашње ствари Републике Србије, чиме је повређено право државе Републике Србије као чланице УН на територијалну целокупност и суверенитет на целом делу своје територије и нанело јој материјалну и нематеријалну штету, као и што је повређене право треће државе Руске Федерације, чланице УН, којој је противправно изграђеном војном базом БОНДСТИЛ код Урошевца на територији Косова и Метохије угрожена безбедност и изградња гасовода Јужни ток.

Налаже се туженим државама, чланицама УН, да држави Републици Србији надокнаде трошкове овог поступка.

У Београду, 26.11.2013. године ЗА РЕПУБЛИКУ СРБИЈУ

П р е д с е д н и к

Томислав Николић

_________________________________________________________

Због основане сумње да је Томислав Николић, председник Републике Србије и врховни командант Војске Србије из Београда, Андрићев венац бр. 1, нечињењем, односно непредузимањем мера из његове службене надлежности починио кривично дело злоупотребе службеног положаја из чл.359 ст.3 у вези ст.1 КЗ у стицају са кривичним делом саучесништва из чл. 33 КЗ РС у извршењу кривичног дела угрожавања територијалне целине Републике Србије из чл.307 ст.1 и ст.2 КЗ РС

ПРИДРУЖУЈЕМ СЕ

Поднетој кривичној пријави Патриотског блока против председника Републике Србије бр. 002/14 од 24. фебруара 2014. године.

________________________________________________________________________

(ИМЕ И ПРЕЗИМЕ)

_________________________________________________________________________

(МЕСТО СТАНОВАЊА)

_________________________________________________________________________

(УЛИЦА И БРОЈ)

_______________ ______________________________________ ______________

(БРОЈ ЛИЧНЕ КАРТЕ) (ИЗДАТЕ ОД ПОЛИЦИЈСКЕ УПРАВЕ) (КОЈЕ ГОДИНЕ)

____________________________

(ДАТУМ)

____________________________________________________

(СВОЈЕРУЧНИ ПОТПИС)

S.N.Lazarev – Da li je Antihrist došao?

http://www.youtube.com/watch?v=t64cTHwHT8A

Са „СПАСИТЕЉЕМ” у пакао i svi ćute…

Са

СПАСИТЕЉЕМ”

у пакао

Четири су корака до пакла: приватизација, либерализација, тржишно одређивање цијена, условљавања ММФ-а, каже амерички нобеловац Џозеф Штиглиц.

Што се нас тиче ми смо у овом четвртом, последњем кораку. Већ смо дубоко у паклу неподношљивог сиромаштва, незапослености, безнађа, скоро потпуне беспомоћности. Зависни, немоћни, доведени пред зид биолошког опстанка. Захваљујући нашем предводнику ми смо тај пут прешли веома брзо. За само петнаест година све је уништено, опустошено, задужено, доведено у губитке, распродато чак и оно што је од памтивијека било наше и на чему смо опстајали и онда када нам је било најтеже.

Изгубили смо чак и нашу домаћу владу и предали је у руке ММФ-а. То је сада страна влада која само говори нашим језиком и нама се чини да је наша. Да би добила новац за свој опстанак она је спремна да испуњава сва, и најгора условљавања ММФ-а, не питајући за цијену, за последице по народ.

Од свих колонизатора најокрутнији је домаћи, домаћа власт. Да би опстала на власти, спремна је да иде до крајњих граница, до потпуног уништења властитог народа. Ни један народ није доспио у колонијално ропство, а да га у том правцу није одвела домаћа власт. Ми смо на најбољем путу да томе посвједочимо.

Сва тежина данашњег времена је што је терет заробљавања пренесен на домаћу власт. На основи економске издаје као начина владања Влада и јест ту да прави штету народу, да га безгранично пљачка, и да та богатства преноси у властите и руке странаца. Наравно у заједничком интересном подухвату. Да није тако зар би, уз остало, влада тако бездушно ћутала над податком да су из Републике Српске наши мултимилионери однијели у иностране банке најмање пет милијарди КМ. А колико је тек изнесено од стране оних који нису достигли границу мултимилионера (40 милиона КМ). Неће да траже. Не смију. Или оних који овдје не плаћају порезе, плате радницима, а у своје џепове трпају огромна богатства. А влада окреће главу.

Влада неће да објави нашу прекомјерну задуженост јер је страни новац једина основа њеног опстанка. Она не зна да направи домаћи новац, не зна да развија привреду, па је задуживање једина основа њеног опстанка. Влада живи тако што народу одузима живот.

Пут у пакао почиње са приватизацијом. То је и почетак успона једне несмирене политичке амбиције која нас толико темељито уништава. Почео је са приватизацијом, а завршиће са неподошљивим нам дуговима и распродатим природним богатствима. А онда ми у колонијално ропство, а он ко зна гдје.

Приватизација је пројекат који се само једном догађа у историји једног народа. Од тога како је он изведен зависи каснија укупна судбина народа. Због тога је приватизација, и како је извести, предмет најпотпунијих научних економских сагледавања. Свака и најмања грешка овдје се веома скупо плаћа.

Приватизација 1997. године, са којом се већ увелико било одмакло (приватизован терцијарни сектор привреде) задавала је велике бриге странцима. Због огромног развојног потенцијала којег је у себи носила.

То је била приватизација подјеле на којој основи се остварује масовна акционарска својина грађана и радника. То је највиши ниво у развоју приватне својине на којој својинској основи развијени односе све своје економске побједе. И ми, да смо то остварили. То је управо требало по сваку цијену спријечити. Када се није успјело покушајима наметања страних експерата, савјетника, поглед је окренут према домаћим снагама.

Они који владају овим свијетом, уз остало, имају веома изоштрено чуло препознавања издајника, посебно оног највећег. Осјетили су да најснажнији воњ заудара, допире, долази из далека, са крајње политичке периферије (два посланика). Према историјским искуствима то је посебна пожељност јер онај слабији, најслабији, када се доведе у центар и постави на највиши положај носи у себи највиши ниво захвалности. Безпоговорно извршава све задатке трудећи се да уради и оно што се од њега и не тражи. Најокрутнији су према свом народу. Спремни на његово потпуно уништење само да би опстали у власти.

Да би био постављен на њему до тада недостижно мјесто предсједника владе, Милорад Додик се прихватио највеће економске издаје. Прихватио је да поништи претходну приватизацију подјеле и да се прихвати наметнуте му приватизације продаје, те да на тој основи уништи домаћу привреду и свој народ. Да га гурне у неподношљиво сиромаштво.

Да смо народ који мисли на своју и будућност своје дјеце, унучади, праунучади Милорад Додик је морао да буде ухапшен прије јутра 18.01.1998. године. Одмах пошто је прихватио издају. Данас би живот у Републици Српској сасвим другачије изгледао. Овог и оваквог пакленог стања сиромаштва не би било.

Главна линија данашњег заробљавања су погрешни концепти, навођење или присиљавање на доношење погрешних одлука.

Познато је да је својина основна економска чињеница. Да економија и није ништа друго него својина. Напредовање у својини је основа напредовања у економији. Одатле толика потреба да нас се заустави у остварењу најразвијенијег облика приватне својине, масовне акционарске својине грађана и радника, да се заустави приватизација 1997. Да нас се натјера на прихватање погрешне историјски превазиђене својине која најпотпуније руши, уништава, мрви привреду у ситни прах.

Довољно је привреди подметнути њој неодговарајућу својина и она се руши, мрви, дроби, уништава до темеља. Прво се руше њени највиталнији дијелови, крупна индустријска предузећа. Остаје се без индустрије, а како привреде и развоја нема без индустрије улази се у стање економског геноцида над властитим народом. То су управо све добро знали Додикови налогодавци.

Један је проблем што нам је приватизација 1998. уништила тако моћну средње развијену привреду. Велики проблем сам по себи. Други, много већи проблем је што нас је приватизација 1998. окренула у супротном правцу, у историјску прошлост.

Ушли смо у погрешан привредни систем који нам не дозвољава кретање напријед. Индивидуална приватна својина и појединац као одлучујући носилац су особине привредног система деветнаестог вијека, на којој основи није могуће изграђивати модерну привреду. То је дубоки системски поремећај, без које промјене нема кретања напријед. Потребно је напустити приватизацијом створену ситносопственичку и остварити масовну својину грађана и радника. Нужно је остварити цјелокупнну структуру, све облике својине.

Оно што недостаје нашој привреди је масовна акционарска својина. Онда када се она оствари успоставиће се хијерархија својина односно оствариће се оптимална величинска структура у привреди.

У Њемачкој има око 2,1 милиона предузећа од којих су око 1,5 милиона у индивидуалној својини, 260.000 су друштва лица и 260.000 су друштва са ограниченом одговорности. Само је мање од 1.800 крупних акционарских друштава (VW, Сименс, Мерцедес и слично) али која остварују већу вриједност од свих других 2,1 милиона предузећа. Нашој привреди недостаје неколико стотина крупних индустријских акционарских друштава. То је требала да створи приватизација 1997. године коју је Милорад Додик онемогућио. И у томе је сва његова кривица. Због тога смо данас у оволиком сиромаштву упућени на потпуно пропадање.

Економије је као технологија. Свугдје функционише на истовјетан начин. Уколико желимо напријед ми мора до остваримо управо овакву својинску и величинску структуру у привреди каква је у Њемачкој или било којој другој западној земљи. То данас Милорад Додик неће, не смије да уради. Да изврши поновну приватизацију, реприватизацију, без чега нема рјешења у привреди, нема развоја привреде.

Одмах чим је стигао на мјесто предсједника владе и отпочео са новом приватизацијом Милорад Додик је испољио невиђену окрутност и немилосрдност. Немилице је рушио привреду, не гледајући на последице.Бол, сузе, пријевремена брјна умирања због губитка властитог предузећа, незапослености и сиромаштва нису могли да га зауставе. На шта моралан човјек не би могао, а да не погледа. Захвалност је морала да буде потпуна.

Подилажење ниским страстима и пружање могућности да се оне задовоље један је од видљивих метода одабира кадрова у новом свјетском поретку. Једна од тих страсти је свакако и у присвајању туђег, порив за стицање незарађеног и незаслуженог. Таквих у сваком народу има довољно, па и у нашем.

Може се само замислити како су се рашириле ноздрве Милорада Додика да би потпуније осјетио мирис толиког туђег које је на помолу. Пљувачка је почела појачано да се лучи, поглед стао, очи засијале, разум помутио. Толико богатство на продају, а он у центру. Каква прилика.

Број придошлица се нагло увећавао. Безначајна и партија која је биле пред распадом убрзано је нарастала. Сагласно величини плијена и наравно одлучујућим утицајима предводника који је све то омогућавао. Сада када нас је толико дубоко увео у пакао сиромаштва и криминала Милорад Додик не зна како да нас из тога изведе. Проблем којег је отворио не зна да ријеши.

Израстање на злу и непрекидно увећање зла је сама суштина владања Милорада Додика. То посебно долази до изражаја у последњим активностима око проглашавања угрожености Републике Српске и њега као јединог њеног спаситеља. Умјесто да проналази рјешења за убрзање развоја, за смањење зла сиромаштва, он је кренуо другим правцем. Да постојеће зло сиромаштва увећава увођењем нас у ново веће зло.

Да се из садашњег социјалног крене у веће зло повећаних међунационалних затегнутости,узалудно се надајући да ће веће зло прекрити, поништити мање зло. Као да ће пораст националних затегнутости увећати запошљавање и богатство људи.

Пристајањем на издају, на приватизацију продаје 1998. Милорад Додик нас је увео у огромно социјално зло на којем упорно истрајава и које увећава већ више од петнаест година. Сада нас уводи у још веће, опасније. Ставља на коцку укупну нашу судбину, ако му то дозволимо. Постоје сви разлози да га сви и из све снаге у томе зауставимо.

Милорад Додик није Република Српска али би његово уклањање значило нестанак Републике Српске” шокантна је вијест коју је 24.02.2014. године изговорио нико други него подпредсједник Републике проф. др Емил Влајки. Заиста невјероватно. Неразумно и понижавајуће. Да цијели један народ, његов опстанак, зависи од једног човјека. И то таквог.

Убрзо за тим појављује се књига „Рушење Републике Српске” у едицији СНСД-а у којој се, посебно са стране „нашег” америчког стратега из Београда, распреда о могућим сценаријима „обојене револуције” која пријети Републици Српској. Нигдје ни ријечи о људским мукама и невољама, њиховој незапослености и сиромаштву и како то ријешити. Само се истиче Додик као једини наш „спаситељ”.

Очито је да се ради о, на први поглед, добро смишљеној, али веома опасној изборној превари у којој се злоупотребљавајући власт сви ми доводимо у улогу беспомоћног таоца. Молећи се да се не догоди оно најгоре које се призива.

Република Српска је у опасности и ја сам једини који могу да спријечим њено нестајање. Ја сам тако једини Ваш „спаситељ”, порука је која одјекује. Од грађана се очекује да му вјерују, како би продужио у власти. Не слутећи да, ако би и продужио у власти, да га поново чека још горе неријешено социјално. Економија, то су реалне материјалне величине и ту преваре нису могуће. Увођење у ново зло неће ријешити претходно. Само ће га увећати.

Поред непрекидне бриге за пораст запослености и богатства посебна је брига и настојање сваког народног представника да свој народ на најбољи начин смјешта међу друге народе. Да непрекидно продужава и учвршђује корак према другоме, да шири и увећава сарадњу и повјерење достижући, ако је могуће највише нивое пријатељства. Не живи се од зла и у злу. Само се напредује у добру. Када је властита слобода у слободи другога. Када је доприношење добра другоме основа стицања властитих добробити.

Наш највиши народни представник не иде тим путем. Он је окренут на другу страну. Након што нас је увео у толики социјални пакао, сада је намјерио да нас да би остварио своју изборну превару, гурне у пакао живог блата повећаних међунационалних затегнутости. Не питајући се за могуће последице.

Скоро педесет година смо проживјели у комунистичкој завјери спољног и унутрашњег непријатеља. И онда када непријатеља није било ни у најави, ни под микроскопом. Али непријатељ је био потребан систему. То је била једна од суштинских основа његовог функционисања. Страх од непријатеља је одржавао самовољу властодржаца.

Умјесто да се рјешавају, проблеми су занемаривани, као да их и нема. Сваки покушај да се проблем ријеши проглашаван је непријатељством. И експлодирало је. Лонац није издржао.

Милорад Додик је кренуо истим путем. Умјесто да рјешава социјално као основе рјешавања националног он на то неријешено социјално товари тежак терет међунационалних затегнутости којима активно доприноси. Само је питање када ће се експлозија догодити и које ће разорне последице бити. Изгледа да Милорад Додик управо то прижељкује и на томе ради. Како би у томе сагорило, нестало сво криминално и неуспјешно које је под њим створено и сва његова немоћ да приступи рјешавању нагомиланих економских и социјалних проблема.

Нама пријетње не долазе са стране других народа. То је опасна измишљотина Милорада Додика који на тај начин жели да оствари изборну превару како би, нада се, измакао одговорностима за сва зла која нам је починио. Наша основна опасност је Милорад Додик и његов начин владања. Онда када то схватимо бићемо зрео народ који ће бити у стању да доноси исправне одлуке.

Проф. др Алекса Милојевић