Верски, културни и научни домет српске емиграције

Убаци слике 1

           

www.sd-zaduzbina.com

Lukašenko je za samo 15 minuta “očistio” belorusku opoziciju i sprečio “evromajdan” u Belorusiji

lukashenko_17062011_7Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko suočio se u decembru 2010. godine sa krvavim scenarijem pripremanim i izvedenim po istim principima – i u istim zapadnim „laboratorijama” – kao ukrajinski „evromajdan-2014”. Samo, likvidirao ga je i brzo i uspešno i pokazao da nije – Viktor Janukovič.

Uticajni moskovski nedeljnik „Argumenti i fakti” je o „Lukašenkovom receptu” napisao ovo:

„Političke prilike u Belorusiji naglo su se pogoršale nakon predsedničkih izbora 2010. godine. Opozicija polagala je u to pogoršanje polagala velike nade, smatrajući da će pobediti aktuelnog šefa države Aleksandra Lukašenka. Uprkos tome što je većina socioloških istraživanja uoči izbora pokazala je da ni jedan od opozicionih kandidata nije u stanju da bude realna konkurencija aktuelnom predsedniku.

Opozicionari su smatrali da Lukašenko neće objaviti pobedu u prvom krugu izbora, jer bi to tobože značilo da se radilo o krađi glasova.

Ista takva rezonovanja bila su lajt-motiv predizborne kampanje Alekseja Navaljnog na izborima za gradonačelnika Moskve 2013. godine.

Beloruski opozicioneri su unapred saopštili da oni – ako dođe do krađe glasova na izborima – prelaze na taktiku uličnih protesta.

U skladu sa zvaničnim podacima, Lukašenko je već u prvom krugu izbora za predsednika Belorusije – koji su održani 19. decembra 2010. godine – osvoio 79,65 odsto glasova.

Na drugom mestu bio je kandidat „Protiv svih” koji je skupio 6,47 odsto glasova. Najbolji rezultat među opozicionim kandidatima imao je Andrej Sanikov koji je osvoio 2,43 odsto glasova birača.

Istog dana, 19. decembra, odmah po zatvaranju biračih mesta, opozicija je saopštila da su izbori pokradeni i da je Lukašenko osvojio manje od 50 odsto glasova i pozvala svoje pristalice da izađu na ulice.

Na neodobrenoj akciji opozicije u Minsku koja je usledila na Oktobarskom trgu, pojavil su se sedmorica od devet Lukašenkovih rivala na izborima. Razne ocene govore da se na tom proestu okupilo između 10 i 60 hiljada ljudi.

Nakon mitinga, masa na čelu sa predsedničkim kandidatima krenula je prema Trgu nezavisnosti na kome se nalaze zgrade vlade i administracija predsednika, Centralna banka…

Tokom kretanja kolona, milicija nije primenjivala silu, već je samo upozoravala da je akcija nezakonita. Istovremeno je demonstrantima saopšteno da protiv njih mogu biti upotrebljeni sila i specijalna sredstva.

Prvi sukobi između opozicije i policije dogodili su se oko 20:00 časova. Kolonu koju je predvodio jedan od kandidata za predsednika, Vladimir Nekljajev, zaustavila je milicija. Masa je počela da na policajce baca kamenje i palice, a milicija je upotrebila pendreke. Na kraju, povređenih je bilo na obe strane, uključujući i samog Nekljajeva.

Tokom tog incidenta osnovna kolona opozicije prodrla je do Trga nezavisnosti i počela da izvikuje parole u kojima se traži ostavka Aleksandra Lukašenka.

Ekstremisti su u 21:45 po lokalnom vremenu počeli juriš na zgradu vlade lomeći stakla i izbijajući vrata. Za to vreme banditi su napadali miliciju sa ciljem da je razoružaju.

Interesantno je da je o planovima opozicije da izazove nerede na dan održavanja izbora još 11. decembra upozorio šef predsedničke administracije Vladimir Makej.

Organi reda nisu intervenisali iako je napad na zgradu vlade trajao oko pola sata. Lideri opozicije nisu se ograđivali od izgrednika.

Nakon izvesnog vremena opozicija uspeva da prodre u prizemlje zgrede vlade Belorusije što je masa na trgu propratila ovacijama, iako je milicija zaustavila dalji prodor u zgradu.

Nakon što su opozicionari prodrli u Zgradu vlade, svetski i ruski mediji su požurili da saopšte da je ona u potpunosti osvojena. Tek tada su beloruske policijske snage pristupile „čišćenju” trga Nezavisnosti.

article-1340131-0C8A641E000005DC-548_634x419Aktivna faza operacije nije trajala duže od 15 minuta.

Opozicionari su potisnuti od vladinih ustanova. Bez obzira što su bivši predsednički kandidati sa govornice govorili o svojoj nameri da «ostanu do kraja», njihove pristalice su ubrzano napuštale centar Minska.

Javni red i mir je u beloruskoj prestonici uspostavljen je oko ponoći 20. decembra.

Pohapšeno je više od 600 ljudi uključujući i sedmoricu bivših predsedničkih kandidata. Ostala dvojica – Jaroslav Romančuk i Viktor Trešćenko – odlučno su se ogradili od vandala.

Romančuk je potpuno rezonski primetio da su opozicionari sami dali povod vlastima da «zgaze» izdanke demokratije u Belorusiji.

Tokom nereda povređeno je nekoliko desetina ljui, među kojima je bilo 30 pripadnika milicije. Na sreću, niko nije poginuo.

Za nerede u Minsku podignute su krivične prijave po članu 293. Krivičnog zakonika Belorusije (Masovni neredi).

Većina privedenih prekršajno je kažnjena zatvorskom kaznom od 15 dana. Međutim, protiv nekih najaktivnijih izgrednika i lidera opozicije podignute su krivične prijave.

Potpuno je nejasno zašto određene međunarodne organizacije za ljudska prava i do dan danas smatraju da su organizatori i učesnici minskog „evromajdana” bili žrtve političke represije, a da šef države Aleksandar Lukašenko krvavo guši slobode u svojoj zemlji.

Očigledno je da borci za ljudska prava smatraju da bi bilo bolje da je Lukašenko dozvolio masovne ljudske žrtve i da je siledžijama dozvolio da centar Minska pretvore u „spaljenu zemlju”, isto onako kako se to sada desilo u Kijevu.

Za organizovanje masovnih nereda, Krivični zakon Belorusije predviđa kaznu zatvora u trajanju od 15 godina.

Ali, lideri beloruskog «evromajdana» prošli su daleko bolje: Nikolaj Statkjevič, najaktivniji inspirator juriša na zgradu vlade, dobio je 6 godina zatvora, Dmitrij Us — 5 i po, Andrej Sanikov — 5, Vladimir Nekljajev i Vitalij Rimaševski — po 2 godine sa odgodom izvršenja kazna na 2 godine.

Što se tiče još jednog opozicionog lidera, Alesja Mihaljeviča, treba reći da je ovoj čvrsti borac, koji je iz zatvora pušten uz zabranu napuštanja zemlje, pobegao u inostranstvo odakle trenutno pravi planove kako da oslobodi beloruski narod.

Većina osuđenih učesnika u neredima ranije je izašla na slobodu i to još 2011. i 2012. godine, zahvaljujući pomilovanjima i skraćenju kazni.

Uz sve nedostatke koje ima Aleksandar Lukašenko, kao politički lider, ipak mu treba odati priznanje što nije dozvolio da njegova zemlja sklizne u krvavi haos kako se to upravo dogodilo u Ukrajini.

Sloboda i demokratija nikada i nigde ne mogu biti sinonimi za «anarhiju» i «svedozvoljenost».

To nikada ne treba gubiti iz vida.”

(Fakti.org , preveo: Goran Šimpraga)

  • Twitter
  • Facebook
  • Google Plus
  • Email

1 Komentara/Odgovora

  1. Danilo Vasic Says:
    Tako se to radi u drzavi koja ima domacina…

Ostavite Komentar/Odgovor

Ime (obavezno)

Mejl adresa (neće biti objavljena) (obavezno)

Vebsa

Sva balkanska historija je sazidana od ovakvih i sličnih LAŽI….

Sva balkanska historija je saydana od ovakvih i sličnih LAŽI…..

Od prijatelja: Pre desetak dana desio se interesantan događaj u Albaniji, u muzeju Skenderbega u Kruji

 SKENDERBEG- porijeklo

Od prijatelja:
Pre desetak dana desio se interesantan događaj u Albaniji, u muzeju
Skenderbega u Kruji.

Jedan moj prijatelj rekao mi je da će ići poslom u Albaniju, i ja mu kažem
da obavezno poseti muzej Skenderbega i objasnim mu ko je bio Skenderbeg.

I on ode u Albaniju i poseti muzej Skenderbega. I kustos muzeja im
objašnjava ko je bio Skenderbeg, ovo, ono, a ovaj moj prijatelj ga pita (ono
što sam ga ja naučio):

“A gde su sahranjeni Skendernegov rođeni brat i otac?”

A ovaj proguta knedlu pa kaže: “U srpskom manastiru Hilandar.”

A ovaj opet pita: “A zašto tamo?”

A kustos kaže: “Pa znate, Skenderbeg i njegova porodica su bili veliki
državnici, pa su imali dobre odnose sa drugim narodima.”

A ovi ljudi u grupi, bilo je tu i Švajcaraca i Nemaca i “Crnogoraca”,
slušaju I čude se šta priča kustos, pa pitaju ovog mog druga: “Kako to da su
oni sahranjeni u srpskom manastiru?”

A moj prijatelj im kaže: “Pa oni su bili Srbi, pravoslavni monasi.”

Ovi ljudi su bili šokirani, a moj prijatelj takođe, jer nije mogao da veruje
da cela država Albanija egzistira na falsifikovanoj istoriji, na laži. Nije
to ništa novo!

About these ads

Kosti lažnih svetaca ukrašene zlatom biserima i poludragim kamenjem

Kosti lažnih svetaca ukrašene zlatom biserima i poludragim kamenjem

O smicalicama i licemjerju Katoličke Crkve se sve više piše i raspravlja. Nedavno je javnost otkrila kako ova religijska organizacija raspolaže basnoslovnim bogatstvom prikupljenim prodajom oružja, pornografskih knjiga i filmova, ulaganjem u proizvodnju sredstava za kontracepciju i bankarskim malverzacijama, no kosti lažnih svetaca i mučenika optočene plemenitim metalima i dragim i poludragim kamenjem su dokaz o prošlosti koju mnogi ne žele uvidjeti.

http://matrixworldhr.wordpress.com/2014/02/26/kosti-laznih-svetaca-ukrasene-zlatom-biserima-i-poludragim-kamenjem/

Wladimir Putin überprüft Einsatzbereitschaft von Russlands Armee (PUTIN NAREDIO PREISPITIVANJE RATNE SPOSOBNOSTI RUSKE ARMIJE)

kraine in der Krise

26.02.2014, 14:22 Uhr

Wladimir Putin überprüft Einsatzbereitschaft von Russlands Armee

Moskau (dpa) – Mitten in der Krise in der Ukraine hat Kremlchef Wladimir Putin angeordnet, die Gefechtsbereitschaft der im Westen stationierten russischen Armee zu überprüfen.

Auch die Luftlandekräfte sollten einbezogen werden, sagte Verteidigungsminister Sergej Schoigu der Agentur Interfax zufolge. Geprüft werden solle die Bereitschaft in Krisensituationen sowie bei militärischer Bedrohung, sagte Schoigu. Die Prüfung erfolge in zwei Etappen ab sofort bis zum 3. März. Im vergangenen Jahr hatte Putin mehrmals kurzfristig auch Manöver angeordnet.

Freunde und Gegner Russlands stoßen auf der Krim aufeinander Video

Freunde und Gegner Russlands stoßen auf der Krim aufeinander. >

Russische Diplomaten hatten sich zuletzt „tief besorgt“ über die Zukunft der Ukraine gezeigt. Angesichts des Einflusses rechtsextremer Kräfte und um die Ukraine wieder auf den Weg der Rechtstaatlichkeit zu bringen, müsse der Dialog zur Versöhnung beginnen, forderte Außenminister Sergej Lawrow in Moskau.

„Rote Linie“ verläuft auf der Halbinsel Krim

Aus dem ukrainischen Chaos, wie es die Russen nennen, hält sich die Führung in Moskau zumindest offiziell raus. Trotzdem gibt es für Kremlchef Putin eine rote Linie. Es geht um den alten Zankapfel Krim. Die Russen ahnen, dass das seit Jahrhunderten umkämpfte Eiland seine Autonomie verlieren könnte – und damit Russland seinen Außenposten der legendären Schwarzmeerflotte. Kremlchef Wladimir Putin hat sich die dortige Marinebasis stets einiges kosten lassen. Bis heute sieht die Mehrheit der Russen – 56 Prozent laut Umfragen – die Krim als ihr Territorium.

Zwar beteuert das offizielle Moskau, dass das russische Militär nach dem Sturz von Präsident Viktor Janukowitsch nun keineswegs das Machtvakuum ausnutzen wolle, um sich die Krim einzuverleiben. Doch ein Satz von Regierungschef Dmitri Medwedew, der sich im russischen Schwarzmeerkurort Sotschi nicht weit von der Krim äußerte, schreckte viele Ukrainer auf: „Es besteht eine reale Gefahr für unsere Interessen – sowie für das Leben und Gesundheit unserer Landsleute.“ Droht also ein Einmarsch russischer Truppen?